Википедија

Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом

Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом (акроним ЦИНВ од енглеских речи —цхемотхерапy индуцед наусеа анд вомитинг) или еметогеност хемиотерапије, спадају у групу нежељених дејстава хемотерапије, која су и поред великог напретка у превенцији, и даље присутни и којих се онколошки болесници највише плаше и желели би да их избегну. Мучнина и повраћање се често јављају у исто време, у току хемотерапије, али то могу бити и два различита проблема која се јављају независно један од другог.[1] У том смислу најновија истраживања усмерена су на бољу превенцију мучнине, ефикаснију интервентну антиеметичку терапију, нове антиеметике и комбинације антиеметика, нове начине примене антиеметика као и на комплементарне приступе (акупунктура).[2]

Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом
ЛатинскиВомитус и наусеа
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностонкологија
МКБ-10Р11
МКБ-9-CM787
МеСХД014839

Мучнина и повраћање уреди

Мучнина

Мучнина (наузеја) је непријатан субјективни осећај гађења у грлу и стомаку је мање познат механизам, који може довести до повраћања. Остали симптоми који могу да прате мучнину су појачано лучење пљувачке, вртоглавица, светлуцање пред очима, тешко гутање, промена температуре коже и убрзано лупање срца.

Повраћање

Повраћање подразумева избацивање садржаја из желуца на уста, које настаје због контракције желуца и мускулатуре трбушног зида. Повраћању често претходи мучнина, која се дефинише као субјективни осећај нагона на повраћање. Повраћање изазива надражај хемиорецепторне окидачке („триггер“) зоне смештене на дну четврте мождане коморе у ареи постерми, као и активација центра у продуженој мождини.

Мучнина и повраћање се могу јавити као симптом болести или као нежељено дејство специфичне онколошке терапије односно неких придружених лекова (нпр лекова против бола). У току хемотерапије неки од састојака лека изазивају повраћање тако што:

  • активирање одређених области мозга (највероватниј центра за повраћање) и/или
  • активирају одређене области једњака, желуца, танког и дебелог црева, и на тај начин покрећу механизме прво мучнине а потом и повраћања.

Контролни механизми уреди

Мучнина и повраћање су контролисани од стране посебног региона у мозгу који се назива центар за повраћање. Овај центар активирају сигнали који потичу из:

  • слузокоже црева
  • других специфичних региона у мозгу који су у блиској вези са центром за повраћање
  • унутрашњег ува (мучнина и повраћање изазвани покретом)
  • чула (укус, мирис, рецептори за бол)
  • из делова мозга који учествују у контроли емоција (нервоза, узнемиреност)
  • од специфичне онколошке терапије (хемиотерапије, хормонске терапије, биолошке терапијом или зрачења).

Фазе у мучнини и повраћањи изазваним хемиотерапијом уреди

Мучнини и повраћањи изазваним хемиотерапијом може се манифестовати у три фазе:

  1. Акутна фаза — која наступа у току прва 24 х после хемиотерапије
  2. Одложена фаза — која наступа после прва 24 х, од другог дана и може трајати и до недељу дана
  3. Антиципациона мучнина и повраћање — који се јављају као одговор на стимулусе повезане са хемиотерапијом (призори, мириси болнице, инфузионе флаше) и јављају се пре примене хемиотерапије и у току примене хемиотерапије.

Опште информације уреди

Преваленца мучнине и повраћања је разнолика, због различитих дефиниција и метода приступа њиховој процени.[2] Бројна истраживања потврђују, да се мучнина јавља у око 29% болесника на хемотерапији или код једног, од три болесника, а повраћање у 11% болесника, или код једног од десет болесника.

Посладњих 25 година остварен је велики напредак у контроли мучнине и повраћање изазване хемиотерапије, пре свега зхваљујући бројним истраживањима која су допринела бољем разумевању патофизиологије мучнине и повраћање узрокована хемиотерапијом (у даљем тексту ЦИНВ):

  • Класификовани су антинеопластични лекови пема тежини ЦИНВ и обрасцу повраћања.
  • Дефинисани фактори ризика за испољавање ЦИНВ.
  • Објављени водичи са смерницама за клиничку праксу.

Са увођењем нових фармаколошких лекова (блокатора 5-ХТ3 рецептора), предвиђало се смањење преваленце мучнине и повраћања. Међутим бројне студије, показују различите резултате. Док једна студија износи податке о нижој инциденци мучнине и повраћања,[3] друге три, наводе да је инциденца повраћања након примена 5-ХТ3 лекова у хемотерапији, нижа, али не и инциденца постхемотерапијских мучнина.[4][4]

На појву мучнине и повраћање узрокованих хемиотерапијом утиче много различитих фактора у које сспадају и одређене карактеристике болесника, па тако ризик повећавају чиниоци као што су:

  • женски пол,
  • старост до 50 година,
  • изражена мучнина и повраћање у трудноћи,
  • изражена анксиозност,

а смању чиниоци као што је нпр.:

  • злоупотреба алкохолних пића

Манифестације еметогености уреди

Еметогеност хемиотерапије испољава се као:

  • акутна,
  • одложена или антиципаторна.

Циљеви превенције уреди

Циљ превенције ЦИНВ је потпуна заштита од мучнине и повраћања после хемиотерапије (0-120х), и предуслов је за спровођење хемиотерапије. Добром превенцијом чува се квалитет живота и истовремено се смањује могућност одустајања пацијената од лечења хемиотерапијом. У том смислу одговарајуће антиеметичке терапији и придржавање савета у вези са исхраном, може се оствариити потпуна контрола повраћања после хемиотерапије, што је данас реални циљ за већину пацијената.

Ематогеност лекова уреди

Најважнији фактор за испољавање ЦИНВ јесте еметогеност онколошких лекова, на основу које се и планира антиеметичка заштита.

Веома еметогени лекови —— су они који осим високе инциденце ЦИНВ (у >90% болесника који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћања). Већина ових лекова може изазвати мучнину и повраћање најмање 4 дана после последње дозе.

Умерено еметогени лекови — су они који изазивају одложену емезу (у 30—90% болесника који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћања). Већина лекова може изазвати мучнину и повраћање најмање 4 дана после последње дозе.

Веома ематогена и умерено ематогена хемотерапијска средства повезана са повраћањем
Еамтогени лекови Примери
Веома еметогени (>90%) интравенски лекови[5] Цисплатин, Мецхлоретхамине, Стрептозотоцин, Цyцлопхоспхамиде > 1500 мг/м2, Цармустине, Дацарбазине, Антхрацyцлине
Веома еметогени (>90%) орални лекови [6] Хеxаметхyлмеламине, Процарбазине
Умерено ематогени (30—90%) интравенски лекови [6] Оxалиплатин, Цyтарабине > 1г/м2, Царбоплатин, Ифосфамиде, Цyцлопхоспхамиде < 1500 мг/м2, Доxорубицин, Даунорубицин, Епирубицин, Идарубицин, Иринотецан, Азацитидине, Бендамустине, Цлофарабине, Алемтузумаб
Умерено ематогени (30—90%) орални лекови [6] Цyцлопхоспхамиде, Темозоломиде, Винорелбине, Иматиниб

Минимално ематогени лекови —— су они који у току хемотерапије узрокују повраћања у мање од 10% људи који не добију ефикасне лекове против мучнине и повраћања.

Ниско ематогени лекови —— су они који у току хемотерапије, узрокују повраћања у 10% до 30% људи који не добију ефикасне лекове против мучнина и повраћање.

Листа хемотерапеутика који изазивају мучнину и повраћање уреди

Хемотерапеутски лекова по називу и њиховом ризику за појаву мучнине и повраћања[7]
Лекови са минималним ризиком повраћања (до 10%) Лекови са ниским ризиком повраћања (од 10% - 30%) Лекови са умереним ризиком повраћања (од 30% - 90%) Лекови са високим ризиком повраћања (већим од 90%)

Треба имати у виду да ови проценти важе само ако није примењена терапија против повраћања и мучнине. У том случају већина ових лекова чешће изазва мучнину него повраћање. На пример, 40% људи у току хемотерапије могу да осете мучнину, али само њих 20% повраћа.

Терапија уреди

Контрола мучнине и повраћања узрокованих хемиотерапијом подразумева:

Превентивну терапију - која има за циљ да спречи појаву мучнине и повраћања после хемиотерапије.

Интервентну терапију - која има за циљ да заустави епизоде мучнине и повраћања које се појаве упркос примени адекватне превентивне терапије.

Назив лека карактеристике
5-ХТ3 антагонист (Сетрон) Селективни антагонисти 5-ХТ3 рецептора (ондансетрон. гранисетрон, трописетрон, палоносетрон) су најефикаснији лекови у лечењу и превенцији акутног повраћања изазваног хемиотерапијом. Њихово дејство може се појачати додавањем кортикостероида или антагониста НК1 рецептора.
Метоклопрамид Антагониста допаминских и серотонинских рецептора, који повећава праг за повраћање и убрзава пражњење желуца
Кортикостероиди Најчешће се користи дексаметазон у комбинацији са другим лековима као што сетрони и неурокини
Бензодиазепини На пример лоразепам и диазепам су корисни у редукцији преурањене мучнине и повраћања
Неурокини-антагонисти неурокинина-1 Лекови новије генерације (апрепитант, фосапрепитант) који се користе када хемиотерапија имају висок потенцијал да изазове мучнину и повраћања
Канабиноиди На пример набинол и дронабинол користе се у случају када други антиеметици нису ефикасни.

Нежељена дејства уреди

У нежељена дејства антиеметика спадају:

  • Затвор,
  • Опстипација (сетрони, неурокини),
  • Главобоља (неурокини),
  • Црвенило коже (сетрони, стероиди),
  • Несаница (стероиди),
  • Трзање у мишићима (метоклопрамид,обично код деце и адолесцената)

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Сцхwартзберг ЛС. Цхемотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: цлинициан анд патиент перспецтивес. Ј Суппорт Онцол. 2007;5(2 Суппл 1):5-12.
  2. ^ а б Андрyкоwски, M. А. (1988). „Дефининг антиципаторy наусеа анд вомитинг: Дифференцес амонг цанцер цхемотхерапy патиентс wхо репорт претреатмент наусеа”. Ј Бехав Мед. 11 (1): 59—69. ПМИД 3367372. С2ЦИД 22349700. дои:10.1007/БФ00846169. 
  3. ^ Аапро, M. С.; Кирцхнер, V.; Терреy, Ј. П. (1994). „Тхе инциденце оф антиципаторy наусеа анд вомитинг афтер репеат цyцле цхемотхерапy: Тхе еффецт оф гранисетрон”. Бр Ј Цанцер. 69 (5): 957—60. ПМЦ 1968891  . ПМИД 8180031. дои:10.1038/бјц.1994.185. 
  4. ^ а б Фернáндез-Марцос, А.; Мартíн, M.; Санцхез, Ј. Ј.; Родригуез-Лесцуре, А.; Цасадо, А.; Лóпез Мартин, Ј. А.; Диаз-Рубио, Е. (1996). „Ацуте анд антиципаторy емесис ин бреаст цанцер патиентс”. Суппорт Царе Цанцер. 4 (5): 370—7. ПМИД 8883231. С2ЦИД 185610. дои:10.1007/БФ01788844. 
  5. ^ Басцх, Етхан; Преструд, Анн Алеxис; Хескетх, Паул Ј.; Крис, Марк Г.; Феyер, Петра C.; Сомерфиелд, Марк Р.; Цхеснеy, Маурице; Цларк-Сноw, Ребецца Анне; Флахертy, Анне Марие; Фреундлицх, Барбара; Морроw, Гарy; Рао, Камаксхи V.; Сцхwартз, Роwена Н.; Лyман, Гарy Х.; Америцан Социетy оф Цлиницал Онцологy . "Антиеметицс: Америцан Социетy оф Цлиницал Онцологy Цлиницал Працтице Гуиделине Упдате|јоурнал=Јоурнал оф Цлиницал Онцологy |волуме=29|иссуе=31|пагес=4189–98}}.
  6. ^ а б в Роила, Ф.; Херрстедт, Ј.; Аапро, M.; Гралла, Р. Ј.; Еинхорн, L. Х.; Баллатори, Е.; Бриа, Е.; Цларк-Сноw, Р. А.; Есперсен, Б. Т.; Феyер, П.; Грунберг, С. M.; Хескетх, П. Ј.; Јордан, К.; Крис, M. Г.; Маранзано, Е.; Молассиотис, А.; Морроw, Г.; Олвер, I.; Рапопорт, Б. L.; Риттенберг, C.; Саито, M.; Тонато, M.; Wарр, D.; ЕСМО/МАСЦЦ Гуиделинес Wоркинг Гроуп (2010). "Гуиделине упдате фор МАСЦЦ анд ЕСМО ин тхе превентион оф цхемотхерапy- анд радиотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: Ресултс оф тхе Перугиа цонсенсус цонференце". Анналс оф Онцологy. 21: в232–43.
  7. ^ „Наусеа анд Вомитинг на Америцан Цанцер Социетy”. Приступљено 6. 2. 2010.  Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2010) (језик: енглески)

Литература уреди

  • Wарр D. Цхемотхерапy-анд цанцер-релатед наусеа анд вомитинг. Цурр Онцол. 2008;15(суппл 1):С4-С9.
  • Виале ПХ (2005). „Интегратинг апрепитант анд палоносетрон инто цлиницал працтице: а роле фор тхе неw антиеметицс”. Цлин Ј Онцол Нурс. 9 (1): 77—84. ПМИД 15751501. С2ЦИД 20869665. дои:10.1188/05.ЦЈОН.77-84. .
  • Бендер CM, МцДаниел РW, Мурпхy-Енде К,; et al. (2002). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting”. Clin J Oncol Nurs. 6 (2): 94—102. PMID 11889684. doi:10.1188/02.CJON.94-102. .
  • Hesketh PJ (2008). „Chemotherapy-induced nusea and vomiting”. New England Journal of Medicine. 358 (23): 2482—2494. PMID 18525044. doi:10.1056/NEJMra0706547. .
  • Jordan K, Sipple C, Schmoll. HJ (2007). „Guidelines for anti-emetic treatment of chemotherapy-induced nausea and vomiting: past, present and future recommendations”. Oncologist. 12 (9): 1143—1150. PMID 17914084. doi:10.1634/theoncologist.12-9-1143. .
  • Kris MG, Hesketh PJ, Somerfield MR,; et al. (2006). „American Society of Clinical Oncology guideline for antiemetics in oncology: update 2006”. J Clin Oncol. 24 (18): 2932—2947. PMID 16717289. doi:10.1200/JCO.2006.06.9591. .
  • National Comprehensive Cancer Network (NCCN). Clinical practice guidelines in oncology: Antiemesis. www.nccn.org[мртва веза] Accessed February 22, 2010..
  • Navari RM, Einhorn LH, Loehrer PJ,; et al. (2007). „A phase II trial of olanzapine, dexamethasone, and palonosetron for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting: a Hoosier oncology group study”. Support Care Cancer. 15 (11): 285—1291. PMID 17375339. S2CID 23266144. doi:10.1007/s00520-007-0248-5. .
  • Pacheco A, Verschragaegen CF, Mangalik A, et al. A randomized open-label comparison of aprepitant (A) versus gabapentin (G) in the prevention of the refractory nausea and vomiting associated with moderately and severely emetogenic chemotherapy. J Clin Oncol. 2008:26(suppl);725s. Abstract 20509.
  • Hesketh J, Sanz-Altamira P, Bushey J, et al. Prospective evaluation of the incidence of delayed nausea and vomiting in patients with colorectal cancer receiving oxaliplatin-based chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):538s. Abstract 9645.
  • Bubalo JS, Takemoto MH, Herrington J, et al. A multi-center, open label trial to evaluate the efficacy and tolerability of aprepitant (A) and palonosetron (P) for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting in colorectal cancer (CRC) patients receiving FOLFOX chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):739s. Abstract 20684.
  • Moreno E, Majem M, Gonzalez X, et al. Adapting ASCO and NCCN guidelines in institutional antiemetic guidelines benefits patients receiving chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):725s. Abstract 20508.
  • Sancuso (granisetron transdermal system) product information. Prostrakan, Inc. www.sancuso.com[мртва веза] Accessed February 22, 2010.
  • Grunberg SM, Aziz Z, Shaharyar A, et al. Phase III results of a novel oral neurokinin-1 (NK-1) receptor antagonist, casopitant: Single oral and 3-day oral dosing regimens for chemotherapy-induced nausea and vomiting (CINV) in patients (pts) receiving moderately emetogenic chemotherapy (MEC). J Clin Oncol. 2008;26(suppl):511s. Abstract 9540.
  • Hawkins R, Grunberg S (2009). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting: challenges and opportunities for improved patient outcomes”. Clin J Oncol Nurs. 13 (1): 54—64. PMID 19193549. doi:10.1188/09.CJON.54-64. .
  • Naeim A, Dry SM, Lorenz KA,; et al. (2008). „Евиденце-басед рецоммендатионс фор цанцер наусеа анд вомитинг”. Ј Цлин Онцол. 26 (23): 3903—3910. ПМИД 18688059. дои:10.1200/ЈЦО.2007.15.9533. .
  • Диббле С (2008). „Ацупрессуре фор цхемотхерапy-индуцед наусеа анд вомитинг: а рандомизед цлиницал триал”. Онцол Нурс Форум. 34 (4): 813—82. ПМИД 17723973. дои:10.1188/07.ОНФ.xxx-xxx. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mučnina_i_povraćanja_uzrokovana_hemioterapijom&oldid=27770941”