Japanska laka krstarica Kiso

Krstarica Kiso (jap:木曽 軽巡洋艦) je bila laka krstarica klase Kuma, i služila je u japanskoj mornarici tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po reci Kiso, koja se nalazi na ostrvu Honšu, Japan.

Japanska laka krstarica Kiso
Laka krstarica Kiso tokom Aleutske kampanje.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	10. jun 1919.
Porinut	14. decembar 1920.
Završetak gradnje	4. maj 1921.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.100 tona standardni deplasman 5.832 tona puni deplasman
Dužina	162.10 m
Širina	14.20 m
Gaz	4.80 m
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 čvora
Posada	450 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 80 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 533 mm Avioni: 1

Pozadina

Kiso je bila peti, i ujedno poslednji brod serije japanskih lakih krstarica klase Kuma. Kao i ostali brodovi ove klase, ona je trebalo da služi kao brzi izviđački brod, ili komandni brod flotila razarača i podmornica.

Služba

Rani period

Krstarica Kiso je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju, i kompletirana je 4. maja 1921. godine. Ubrzo po kompletiranju, na krstarici Kiso su montirane, prema krmi i prema pramcu, po jedna ravna superstruktura sa rotirajućom poletnom platformom za hidroavione, radi ekperimentisanja i testiranja njihove upotrebe.

Tokom japanske Sibirske intervencije protiv boljševičke crvene armije, Kiso je bila angažovana na obezbeđenju iskcavanja japanskih trupa na obale Sibira. Ona kasnije bazira u Port Arturu, i patrolira duž Kineske obale, između Kvantuške oblasti i baze Cingtao.

Dana, 17. aprila 1939. godine, krstarica Kiso ispaljije jednu počasnu salvu, dok je američka teška krstarica Astorija uplovljavala u Jokohamu, prevozeći telo Hirošia Saitoa, japanskog ambasadora u Sjedinjenim Američkim državama, koji je preminuo u Vašingtonu.

Operacije u severnim vodama

Dana, 10. novembra 1941. godine, Kiso je uvrštena u 21. diviziju krstarica, japanske 5. flote, pod komandom viceadmirala Boširo Hosogaje, i bila je ofarbana kamuflažno, radi operacija u severnim vodama. U vreme napada na Perl Harbor, Kiso je patrolirala kod Kurilskih ostrva, ali je nakon zadobijenih oštećenja trupa usled loših vremenskih uslova, bila prinuđena da se vrati krajem godine u bazu Jokosuka.

Od januara do aprila 1942. godine, Kiso ponovo patrolira severnim vodama, zajedno sa brodom blizancem, krstaricom Tama.

Aprila meseca, nakon Dulitlovog vazdušnog prepada, Kiso je bila jedan od mnogih japanskih ratnih brodova, koji su poslati u bezuspešnu potragu za američkom operativnom eskadrom TF 16, u kojoj su se nalazili nosači aviona Hornet i Enterprajs. Krstarica Kiso potapa topovskom vatrom patrolne brodove No. 26 Našin Maru i No. 1 Ivate Maru, nakon što su ovi brodovi oštećeni od američkih aviona, sa nosača aviona Enterprajs, tokom Dulitlovog vazdušnog prepada.

Maja 1942. godine, krstarica Kiso je pridružena pratnji nosača hidroaviona Kimikava Maru, u misiji izviđanja ostrva Kiska i Adak, iz sastava Aleutskih ostrva. Izviđanje ostrva Adak je bilo uspešno, ali je iznad ostrva Kiska bilo jako mračno, usled lošeg vremena. Krajem maja (28. maj), krstarica Kiso učestvuju u bica za Aleutski ostrva, Operacija „AL“, (osvajanje ostrva Atu i Kiska). Japanci iskrcavaju svoje snage na ostrvo Kiska, 7. juna 1942. godine, dok je Kiso obezbeđivala iskrcavanje. Dana, 10. juna 1942. godine, krstaricu Kiso, nekoliko razarača i nekoliko drugih brodova, napada formacija od 6 američkih teških bombardera B-24 Liberator. U ovom napadu Kiso prolazi bez oštećenja, ali je zato oštećena 14. juna, prilikom napada aviona PBJ Katalina. Kiso se vraća bezbedno u bazu Mucu 24. juna 1942. godine.

Od 28. juna 1942. godine, krstarice Kiso i Tama učestvuju u obezbeđenju drugog konvoja sa pojačanjem za japanske snage na ostrvu Kiska, i patroliraju jugozapadno od ostrva Kiska, isčekujući kontra-napad američkih snaga, a vraćaju 16. juna u bazu Jokosuka. Po zarvšenom remont u bazi Jokosuka (16. jul – 2. avgust), Kiso se vraća na sever, gde nastavlja sa patroliranjem u oblasti ostrva Kiska, a ujedno učestvuje 20. avgusta u zaštiti prebacivanja trupa sa ostrva Atu, na ostrva Kiska. Kiso se vraća u bazu Mucu 18. septembra 1942. godine. Od oktobra 1942. godine, do marta 1943. godine, Kiso izvodi više patrolnih i transportnih misija na relaciji Kurilska – Aleutska ostrva.

Viceadmiral Širo Kavasa preuzima komandu nad 5. Flotom, 28. marta 1943. godine. Kiso odlazi u suvi dok 4. aprila 1943. godine, radi jedne veće prepravke, tokom koje su njeni reflektori od 900 mm, zamenjeni sa 3 reflektora od 1100 mm. Dva dvocevna protiv-avionska topa od 25 mm, su postavljena sa leve i desne strane, iznad krmenih torpednih cevi. Takođe je postavljen i jedan radar za vazdušno osmatranje.

Dana, 11. marta 1943. godine, krstarica Kiso zajedno sa razaračima Hacušimo i Vakaba, eskortuju nosač hidroaviona Kimikava Maru, koji je prevozio 8 hidroaviona izviđača Micubiši F1M i 2 hidroaviona lovca Nakadžima A6M2, ka ostrvu Atu. Međutim, Amerikanci napadaju i oslobađaju ostrvo istog dana, te je misija stopirana. Kiso je poslata 21. maja 1943. godine, da pomogne evakuaciji japanskih snaga sa ostrva Kiska ali je operacija otkazana 29. maja. Nakon nekoliko pokušaja po lošem vremenu, Kiso uspeva 29. jula da evakuiše 1.189 vojnika sa ostva Kiska. Nakon toga, ona nastavlja sa patroliranjem u toj oblasti sve do kraja avgusta 1943. godine.

Operacije u južnim vodama

Dana, 15. septembra 1943. godine, Kiso odlazi na jug, i učestvuje u prebacivanju trupa sa ostrva Ponpei, Karolinska ostrva, do atola Truk, gde stiže 23. septembra 1943. godine, a vraća se u bazu Kure 4. oktobra 1943. godine.

Krstarice Kiso i Tama ukrcavaju 12. oktobra 1943. godine, trupe u Šangaju. Dok je plovila kroz Istočno Kinesko more, Kiso je napadnuta od američke podmornice Grejbek, ali je bezbedno stigla 18. oktobra u bazu Truk. Iz baze Truk, Kiso je pridružena grupi brodva koji su prebacivali trupe do Rabaula na Novoj Britaniji. Na 53 nautičke milje od rta Svetog Đorđa, 21. oktobra 1943. godine, japanski brodovi su napadnuti od australijskih bombardera Bristol Bofort, koji su doleteli sa Gvadalkanala. U ovom napadu, krstarica Kiso je pogođena jednom bombom. Oštećenje je bilo dovoljno veliko, da je brod morao da se vrati u bazu Maizuru, radi popravke. Po dolasku u bazu Maizuru, 10. novembra 1943. godine, na krstarici Kiso su počeli radovi na njenoj popravci, a ujedno i modernizaciji. Umesto dva topa glavne artiljerije od 140 mm, koji su odstranjeni, postavljen je jedan dvocevni teški protiv-avionski top od 127 mm. Takođe, montirana su još tri trocevna protiv-avionska topa od 25 mm, čime je njihov broj povećan na 19 cevi (3x3, 2x2, 6x1).

Po završenoj popravci modernizaciji, 3. marta 1944. godine, Kiso je poslata ponovo u severne vode, gde je naredna tri meseca obaljala patrolne zadatke. Dana, 30. juna 1944. godine, krstarice Kiso i Tama su poslate iz baze Jokosuka, sa armijskim pojačanjen ka ostrvima Ogasavara (Boninska ostrva), a vraćaju se u istu bazu 3. jula 1944. godine. Od 10. avgusta 1944. godine, Kiso se nalazi u Unutrašnjem moru, gde služi kao trenažni brod, a ujedno vrši i stražarsku službu.

Kada je počelo američko iskrcavanje na ostrvo Lejte - Filipini, 20. oktobra 1944. godine, Kiso dobija naređenje da se prebaci na jug, ali ostaje da miruje u bazi Kure, zadržavajući snabdevanja municije za flotu viceadmirala Kurite, u vreme bitke kod Samara, 25. oktobra 1944. godine. Nakon napustanja Saseba, zajedno sa nosačem aviona Džunjo, i 30-om divizijom razarača (Uzuki, Juzuki i Akikaze), krstarica Kiso je uočena na oko 160 nautičkih milja zapadno od rta Bolinao na Luzonu - Filipini, od američke podmornice Pintado. Podmornica Pintado je patrolirala u grupi sa podmornicama Džeilo i Etjul, a pomagala joj je grupa od druge tri američke podmornice; Hedek, Heilbat i Tuna. Pintado ispaljuje torpeda iz svih 6 njenih torpednih cevi, ali se jedan od japanskih razarača (Akikaze), postavlja između nosača i krstarica, te na taj nanič žrtvuje sebe.

Municija za snage viceadmirala Kurite je istovarena 8. novembra 1944. godine, nakon čeka Kiso zajedno sa nosačem aviona Džunjo, krstaricama Tone, Haguro, i Ašigara, i razaračima Uzuki i Juzuki, prati bojne brodove Jamato, Nagato i Kongo, laku krstaricu Jahagi i razarače Hamakaze, Isokaze i Jukikaze, na povratnom putu ka Japanu. Ubrzo se izdvajaju Kiso, Džunjo, Tone, Uzuki i Juzuki, i odlaze ka Manili, gde stižu 10. novembra 1944. godine. Kiso postaje zastavni brod Pete flote, zamenjujući na tom mestu laku krstaricu Abukuma, koja je potonula 26. oktobra 1944. godine.

Dana, 13. novembra 1944. godine, usled očekivanja vazdušnog udara na Luzon, od aviona sa američkih nosača aviona, Kiso dobija naređenje da se vrati u bazu Brunej, i prebaci viceadmirala Kijošide Šimu. Pre nego što je uspela da isplovi iz Manilskog zaliva, grupa japanskih brodova u kojoj se nalazila i krstarica Kiso, napadnuta je od preko 350 američkih aviona, koji su uzleteli sa nosač aviona iz operativne eskadre TF 38; Hornet, Montrej, Kupens, Eseks, Tajkonderoga, Lengli, Enterprajs i San Hasinto. Tri bombe pogađaju krstaricu Kiso u desnu polovinu broda – jedna na pramac, jedna u blizini njenih kotlovskih odeljenja i jedna u blizini krmenih topova. Kiso tone u plitkoj vodi, na oko 8 nautičkih milja zapadno od filipinske provincije Kavite. Kapetan Imamura i veći deo posade, su preživeli potapanje broda.

Krstarica Kiso je obrisana iz spiska flote 20. marta 1945. godine.

Nakon rata, olupina broda je izvađena 15. decembra 1955. godine, i prebačena u Manilsku luku, gde je sasečena.

Lista kapetana

• Kapetan Tokudžiro Tateno – 4. maj 1921 — 10. maj 1922.
• Kapetan Kenkiči Vada – 10. maj 1922 — 1. decembar 1922.
• Kapetan Raizo Mori – 1. decembar 1922 — 1. oktobar 1923.
• Kapetan Naodžiro Honšuku – 1. oktobar 1923 — 1. decembar 1924.
• Kapetan Kumao Mizuno – 1. decembar 1924 — 10. jul 1925.
• Kapetan Kunitaro Aoki – 10. jul 1925 — 1. decembar 1926.
• Kapetan Kičidžiro Hamada – 1. decembar 1926 — 10. jun 1927.
• Kapetan Jutaka Arima – 10. jun 1927 — 15. novembar 1927.
• Kapetan Seišiči Jamaguči - 15. novembar 1927 — 4. decembar 1928.
• Kapetan Seizaburo Micuj – 4. decembar 1928 — 1. maj 1929.
• Kapetan Isamu Ono – 1. maj 1929 — 30. novembar 1929.
• Kapetan Sadaki Araki – 30. novembar 1929 — 15. maj 1930.
• Kapetan Seičiro Soga – 15. maj 1930 — 14. novembar 1931.
• Kapetan Denšiči Okavači – 14. novembar 1931 — 1. decembar 1932.
• Kapetan Markiz Teruhisa Komacu – 1. decembar 1932 — 15. novembar 1933.
• Kapetan Seiči Ito – 15. novembar 1933 — 10. mart 1934.
• Kapetan Kakudži Kakuta – 10. mart 1934 — 15. novembar 1934.
• Kapetan Džuniči Mizuno – 15. novembar 1934 — 14. novembar 1935.
• Kapetan Arata Oka – 15. novembar 1935 — 10. novembar 1936.
• Kapetan Kjuhači Kudo – 10. novembar 1936 — 15. jun 1938.
• Kapetan Sadamiči Kadžioka – 15. jun 1938 — 15. decembar 1938.
• Kapetan Sohej Taširo – 15. decembar 1938 — 30. mart 1939.
• Kapetan Hidecuna Jagi – 30. mart 1939 — 1. novembar 1939.
• Kapetan Rjozo Mori – 1. novembar 1939 — 15. oktobar 1940.
• Kapetan Tacuo Kijama – 15. oktobar 1940 — 10. novembar 1941.
• Kapetan Takedži Ono – 10. novembar 1941 — 20. septembar 1942.
• Kapetan Ivao Kavai – 20. septembar 1942 — 4. oktobar 1943.
• Kapetan Isamu Sava – 4. oktobar 1943 — 24. februar 1944.
• Kapetan Rjonosuke Imamura – 24. februar 1944 — 13. novembar 1944.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Loreli, Džon A. (1997). Battle of the Komandorski Islands, March 1943. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Kuma „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lake krstarice klase Kuma
• Krstarice klase Kuma
• Istorija krstarice Kiso