Japanska laka krstarica Naka

Japanska laka krstarica Naka
Japanska laka krstarica Naka
	Laka krstarica Naka
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	10. jun 1922.
Porinut	24. mart 1925.
Završetak gradnje	30. novembar 1925.
Sudbina	Potopljena 18. februara 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.195 tona standardni deplasman ; 7.213 tona puni deplasman
Dužina	163.03 metara
Širina	14.17 metara
Gaz	4.91 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	35,25 čvora
Posada	450 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76,6 mm; Mitrljezi: 2 × 13 mm; Torpeda: 8 × 533 mm; Avioni: 1

Naka je bila japanska laka krstarica klase Sendaj i nosila je ime po reci Naka koja protiče kroz provincije Točigi i Ibaraki u istočnom Japanu.

Pozadina

Naka je treći (i poslednji) brod serije lakih krstarica klase Sendaj, i kao i ostali brodovi ove klase, ona je trebalo da služi kao zastavni brod flotile razarača.

Služba

Rana faza Pacifičkog rata

Krstarica Naka je građena u micubišijevom brodogradilištu u Jokohami i završena je 30. novembra 1925. godine.

Dana, 26. novembra 1941. godine, Naka postaje zastavni brod 4. flotile razarača pod komandom kontraadmirala Nišimure. U vreme napada na Perl Harbor, Naka je uključena u invaziju južnih Filipina, kao deo treće flote viceadmirala Takahašija, i pratila je transporte sa delovima 48. pešadijske divizije. Krstarica Naka je lakše oštećena od mitraljeske vatre, prilikom napada američkih aviona Boing B-17 Leteća tvrđava, Kertis P-4 Ќitihok i Severski P-35 Gardmen iz sastava dalekoistočnih vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Američkih Država.

U januaru 1942. godine, Naka je priključena snagama za invaziju Holandske Istočne Indije, prateći specijalnnu desantnu jedinicu „Kure“ 2 na Tarakan i Balikpapan, Borneo. Dana, 24. januara 1942. godine, dok su se trupe iskrcavale, holandska podmornica K-XVIII, vozeći na površini zbog loših vremenskih uslova, ispalila je 4 torpeda na krstaricu Naku i njene razarače, ali je promašila. Dok je admiral Nišimura sa krstaricom Naka i razaračima bez uspešno ganjao holandsku podmornicu, Američka operativna eskadra TF 5, koju su činili razarači Parot, Poup, Džon D. Ford i Pol Džons, je napala nezaštićeni japanski konvoj, i potopila nekoliko transportnih brodova.

Bitka u Javanskom moru

Krajem februara 1942. godine, Naka eskortuje transport 48. pešadijske divizije na Makasar, Celebes i isočnu Javu, zajedno sa krstaricom Džincu. Naka se nalazila na centralnoj poziciji tokom bitke u Javanskom moru 27. februara 1942. godine.

U 15:47 sati, Japanske krstarice Haguro, Džincu i Nači, zajedno sa razaračima Inazuma, Jukikaze, Tokicukaze, Amacukaze, Hacukaze, Ušio, Sazanami, Jamakaze, i Kavakaze uvode u bitku savezničku udarnu grupu koja je bila pod komandom holandskog kontraadmirala Dormana i činili su je: holandske lake krstarice De Rojter i Java, australijska laka krstarica Pert, britanska teška krstarica Ekseter, američka teška krstarica Hjuston i razarači Elektra, Jupiter, Inkant, Kortener, Vit de Vit i stari američki razarači Alden, Džon D. Edvards, Džon D. Ford i Pol Džons.

U 16:03 sati, Naka i njen eskadron razarača; Asagumo, Minegumo, Murasame, Harukaze, Samidare i Judači su lansirali 43 torpeda dugog dometa na savezvike sa daljine od skoro 16.250 jardi, koja potapaju razarač Kortener. U 17:25 Krstarice Naka i Ćincu lansiraju po 8 torpeda, dok razarači lansiraju ukupno 56 torpeda, ali nijedno nije pogodilo cilj. Razarač Asagumo je potopio britanski razarač Elektra u oružanoj borbi, dok je Jupiter udario u holandsku minu i potonuo. Tokom noći krstarice De Rojter i Java su pogođene torpedima i tonu. Do kraja sutrašnjeg dana uništeni su svi saveznički brodovi osim 4 stara američka razarača; Alden, Džon D. Edvards, Džon D. Ford i Pol Džons.

U martu Naka je angažovana na patroliranju između Jave i Celebesa. Međutim, 14. marta dobija naređenje da postaje zastavni brod snaga za invaziju na Božićno ostrvo. Te snage su činile krstarice Naka, Nagara i Natori, razarači Minegumo, Nacugumo, Amacukaze, Hacukaze, Sacuki, Minazuku, Fumizuki i Nagacuki, tanker Akebono Maru i transportnih brodova Kimišima Maru i Kumagava Maru. Operacije iskrcavanja protekle su neometano do 31. marta 1942. godine, a tada je američka podmornica Sivulf ispalila četiri torpeda na krstaricu Naku, ali su sva promašila. Podmornica Sivulf je sledećeg dana ponovila napad sa dva torpeda, od kojih jedno pogađa Naku u desni bok u blizini kotla broj 1. Krstarica Natori otegljuje teško oštećenu Naku u Bantam zaliv na Javi radi osnovne popravke, a zatim je Naka nastavila do Singapura sopstvenim pogonom. Oštećenje je bilo veliko i Naka odlazi na detaljan remont u Japan. Krstarica Naka ostaje u rezervi do aprila 1943. godine.

Glavna baza Truk

Dana, 1. aprila 1943. godine, Naka je uključena u novoformiranu 14. diviziju krstarica pod komandom kontraadmirala Itoa, zajedno sa krstaricom Isuzu, i stiže na atol Truk 30. aprila 1943. Sledećih nekoliko meseci Naka je eskortovala transporte sa trupama ka Maršalskim ostrvima i ostrvu Nauru. Naka i Isuzu su 21. oktobra 1943. godine eskortovale konvoj sa trupama za Šangaj. Konvoj je presretnut od podmornice Šad u Istočno Kineskom moru, 23. oktobra, koja lansira 10 torpeda ali nije oštetila ni jednu krstaricu.

Dana, 3. novembra 1943. godine, konvoj koji je pratila Naka je napadnu 60 nautičkih milja severno od Kavienga, od bombardera B-24 Liberator iz 13. bombarderske grupe. U blizini krstarice Naka pada bomba, ali ona stiže bezbedno u Rabaul 5. novembra 1943. Istog dana Amerikanci vrše avio prepad na bazu Rabaul. Naka je oštećena od bliskih pogodaka bombi obrušavajućih bombardera sa nosača aviona Saratoga i Prinston.

Dana, 23. novembra 1943. godine, Naka napušta Ponape, prateći pojačanje za Taravu, ali je ostrvo palo u američke ruke pre nego što su pojačanja stigla.

Tokom 17. i 18. februara 1944. godine, Naka je pomagala lakoj krstarici Agano, koja je bila torpedovana prethodnog dana od strane podmornice Skeit. Odmah nakoš što je otplovila sa Truka, Američka operativna eskadra TF 58, koju su činili 12 nosača aviona je napalo Truk u operaciji „Hejlstoun“. Tokom te operacije, amerikancu su potopili Japancima: 31 tranporni brod, 2 lake krstarice, 4 razarača i 4 pomoćna broda. Pored toga uništili su im i oko 200 aviona a daljih 100 je bilo teško oštećeno. Na taj način su uspeli Amerikanci da unište atol Truk kao glavnu isturenu bazu japanske Kombinovane flote. Krstarica Naka je napadnuta 35 nautičkih milja zapadno od atola Truk od tri talasa američkih aviona SB2C heldajver i TBF avendžer sa nosača aviona Bunker Hil i Kupens. Prva dva napada su bila bezuspešna, ali je u trećem napadu Naka pogođena torpedom i bombom, te se prelomila na dva dela i tone zajedno sa 240 člana posade. Njena pratnja je spasila 210 člana, zajedno sa kapetanom Sutezavom.

Naka je obrisana iz spiska fote 31. marta 1944. godine.

Lista kapetana

Komodor / Kapetan Čođi Inoue - 30. novembar 1925 — 1. decembar 1926. (Unapređen u čin Kapetan 1. decembra 1925)
Kapetan Kamezaburo Nakamura - 1. decembar. 1926 - 5. april 1927.
Kapetan Motosuke Mito - 5. april 1927 — 1. novembar 1927.
Kapetan Isao Monai - 1. novembar 1927 — 10. decembar 1928.
Kapetan Điro Ban - 10. decembar 1928 — 30. novembar 1929.
Kapetan Čuiči Nagumo - 30. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
Kapetan Sadao Jamada - 1. decembar 1930 — 1. decembar 1931.
Kapetan Koki Jamamoto - 1. decembar 1931 — 1. decembar 1932.
Kapetan Šigeru Sonada - 1. decembar 1932 — 15. novembar 1933.
Kapetan Eiđi Goto - 15. novembar 1933 — 15. novembar 1934.
Kapetan Kasuke Abe - 15. novembar 1934 — 25. maj 1935.
Kapetan Markuis Tadašige Daigo - 25. maj 1935 — 15. novembar 1935.
Kapetan Aritomo Goto - 15. novembar 1935 — 1. decembar 1936.
Kapetan Koso Abe - 1. decembar 1936 — 2. avgust 1937.
Kapetan Motođi Nakamura - 2. avgust 1937 — 1. decembar 1937.
Kapetan Čimaki Kono - 1. decembar 1937 — 15. novembar 1938.
Kapetan Šutoku Mijazato - 15. novembar 1938 — 15. decembar 1938.
Kapetan Tomocu Takama - 15. decembar 1938 — 15. novembar 1939.
Kapetan Teruo Akijama - 15. novembar 1939 — 15. oktobar 1940.
Kapetan Baron Maciđi Iđuin - 15. oktobar 1940 — 11. avgust 1941.
Kapetan Jošioki Tavara - 11. avgust 1941 — 7. jul 1942.
Kapetan Rjuđi Nakazato - 7. jul 1942 — 1. oktobar 1942.
Kapetan Banđiro Takagi - 1. oktobar 1942 — 25. februar 1943.
Kapetan Jošiđiro Imaizumi - 25. februar 1943 — 7. januar 1944.
Kapetan Jošimasa Sutezava - 7. januar 1944 — 17. februar 1944.

Literatura

Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7.
D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8.
Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1.
Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4.
Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.
Uitli, M. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7.