Jovan Slepi

Jovan Luksemburški, poznat i kao Jovan Slepi (luks. Jang de Blannen, nem. Johann der Blinde von Luxemburg, češ. Jan Lucemburský; 10. avgust 1296 — 26. avgust 1346), bio je grof od Luksemburga od 1309, kralj Češke od 1310. i pretendent na poljski presto. Bio je pripadnik dinastije Luksemburga, najstariji sin cara Svetog rimskog carstva Henrika VII i Margarete, vojvotkinje od Brabanta.

Jovan Luksemburški
Jovan Luksemburški, na minijaturi iz 14. veka u Zbraslavskoj hronici.
Lični podaci
Datum rođenja	(1296-08-10)10. avgust 1296.
Mesto rođenja	Luksemburg,
Datum smrti	26. avgust 1346.(1346-08-26) (50 god.)
Mesto smrti	Kresi an Pontje,
Porodica
Supružnik	Beatris Burbonska, kraljica Bohemije, Elizabeta od Češke
Potomstvo	Karlo IV, car Svetog rimskog carstva, Margareta od Češke, vojvotkinja Bavarske, Bona Češka, John Henry, Wenceslaus I, Duke of Luxembourg, Nicolaus of Luxemburg, Ana od Češke, vojvotkinja Austrije
Roditelji	Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva Margareta od Brabanta
Dinastija	Luksemburzi
Kralj Češke
Prethodnik	Henrik Koruški
Naslednik	Karlo IV, car Svetog rimskog carstva

Dolazak na češki presto

Jovan je odrastao u Parizu tako da se može reći da je bio Francuz po obrazovanju. Otac ga je 1310. oženio Eliškom (Jelisavetom), sestrom preminulog kralja Češke Vaclava III, poslednjeg muškog predstavnika dinastije Pšemislovića. Jovan je preduzeo pohod na Češku gde je uspeo da porazi protivkandidata Henrika Koruškog i nametne se za kralja Češke. Kao naslednik Vaclava III pretendovao je na krune Ugarske i Poljske. Međutim, ono što je bilo još važnije, kao kralj Češke bio je jedan od sedam kneževa izbornika Svetog rimskog carstva. Takođe, Jovanov stric Balduin, nadbiskup Trira, takođe je bio jedan od kneževa izbornika, tako da je 1312. za cara izabran Jovanov otac, Henrik VII, grof Luksemburga. Henrikova uspešna vladavina je brzo okončana njegovom smrću 1314, nakon čega je došlo do nove borbe za carsku krunu. Jovan nije uspeo da se prikaže kao ozbiljan kandidat i glavni sukob je vođen između bavarskog vojvode Ludviga iz dinastije Vitelsbaha i austrijskog vojvode Fridriha I Lepog iz dinastije Habzburga. U sukobu ova dva pretendenta Jovan je podržao Ludviga koji ga je nakon pobede nad Fridrihom kod Mildorfa 1322. nagradio feudom u vidu Egerlanda (današnja oblast oko grada Heba).

Venčanje Jovana Luksemburškog i Eliške Češke, minijatura iz hronike posvećene Henriku VII, Balduinej, izrađene 1341. godine

Sukobi sa Poljskom

Kao stranac Jovan nije bio preterano popularan u Češkoj tako da je ubrzo prepustio upravo nad Češkom svojim namesnicima dok je trajno prebivao u Luksemburgu i na francuskom dvoru. Često je i putovao tako da je obišao Šlesku, Poljsku, Litvaniju, Tirol, Severnu Italiju i papsku rezidenciju u Avinjonu. U Poljskoj Jovan Slepi se nadmetao za presto sa Vladislavom Lokjetekom, knezom od Krakova. Kako je Vladislav 1320. prihvaćen za kralja u Poljskoj, Jovan je pokušao da prisvoji Šleziju. Tokom rata između Tevtonskog reda i Poljske između 1326. i 1332, Jovan je pomagao tevtonce. Tek 1335. novi poljski kralj Kazimir III Veliki je Jovanu prepustio Šleziju, dok se češki kralj odrekao svih pretenzija na poljsku krunu. Sporazum je sklopljen u Trenčinu uz posredovanje ugarskog kralja Karla Roberta u avgustu 1335, a potvrđen je na Kongresu u Višegradu u novembru iste godine.

Učešće u Stogodišnjem ratu

Tokom 1336. Jovan Luksemburški je izgubio vid usled zapaljena očiju. I pored svih medicinskih tretmana kralj je oslepeo. Ipak, ni to ga nije sprečilo da se, sa izbijanjem Stogodišnjeg rata, udruži sa francuskim kraljem Filipom VI. Kralj Francuske je Jovana čak postavio za upravnika Langdoka u periodu od novembra 1338. do novembra 1340. godine. Najposle, Jovan Slepi je sa svojim sinom Karlom, već izabranim za kralja Nemačke, učestvovao u borbi protiv Engleza kod Kresija 26. avgusta 1346. godine. Po francuskom hroničaru Žanu Froasaru, Jovan je prilikom postrojavanja francuskog bojnog reda zatražio od svojih ljudi da ga odvedu u bitku kako bi mogao da neprijateljima zada bar jedan udarac mačem. Jovanovi ratnici su postavili kralja na konja i zatim uzdama vezali svoje konje jedne za druge. Jovan i njegovi ljudi su zatim izveli smeo juriš i borili su se do samog kraja. Jovanov sin Karlo se povukao sa bojnog polja kada je video da je bitka kod Kresija krenula loše po francusku stranu. Dan posle bitke Jovanovo telo je pronađeno okruženo telima njegovih najbližih ratnih drugova. Sahranjen je u katedrali u Luksemburgu. Češku krunu nasledio je njegov sin Karlo IV, a grofoviju Luksemburg Vaclav, Jovanov sin iz drugog braka sa Beatrisom, vojvotkinjom od Burbona.

Porodično stablo

16. Waleran III of Limburg

8. Henrik V, grof od Luksemburga

17. Ermesinde, Countess of Luxembourg

4. Henrik VI, grof od Luksemburga

18. Henrik II od Bara

9. Margareta od Bara

19. Filipa od Drea

2. Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva

20. Bouchard IV of Avesnes

10. Baldwin of Avesnes

21. Margarita II Flandrijska

5. Beatrice d'Avesnes

22. Thomas II of Coucy

11. Félicité of Coucy

23. Mahaut of Rethel

1. Jovan Slepi

24. Henri II, vojvoda Brabanta

12. Henri III, vojvoda Brabanta

25. Marija od Hoenštaufena

6. Jovan I, vojvoda Brabanta

26. Igo IV od Burgundije

13. Adelaida od Burgundije

27. Jolanda od Drea

3. Margareta od Brabanta

28. Vilijam od Dampjera

14. Gi od Dampjera

29. Margarita II Flandrijska (= 21.)

7. Margareta od Flandrije

30. Robert VII, Lord of Béthune

15. Matilda of Béthune

31. Elisabeth of Morialmez

Porodica

Jovan Slepi se ženio dva puta. U prvom braku sa Eliškom Češkom (1292–1330) imao je brojno potomstvo:

1. Margareta Češka (1313—1341), udata 1328. za Henrika XIV, vojvoda Bavarske.
2. Bona Češka (1315—1349) udata 1332. za francuskog kralja Žana II.
3. Karlo IV (1316—1378), kralj Češke i car Svetog rimskog carstva.
4. Otokar ("Oton") (1318—1320), češki princ.
5. Jan Henrik (Jan Jindřich) (1322—1375), markgrof Moravske.
6. Ana Češka (1323—1338), Eliškina sestra bliznakinja, udata 1335. za austrijskog vojvodu Otona iz dinastije Habzburga.
7. Eliška (Jelisaveta) (1323—1324), Anina sestra bliznakinja.

Drugi brak Jovan Slepi je sklopio u decembru 1334. sa Beatrisom Burbonskom, ćerkom Luja I, vojvode od Burbona. U ovom braku Jovan je dobio jednog sina:

1. Venceslava I Luksemburškog (ili Vaclava) (1337—1383), vojvodu od Luksemburga i vojvodu od Brabanta.

Spoljašnje veze

• Froasarova hronika, u prevodu na engleski jezik. [1]
• CRONICA ECCLESIAE PRAGENSIS BENESSII KRABICE DE WEITMILE, na latinskom jeziku. [2]