Jovan iz Nepomuka
Jovan iz Nepomuka ili Jovan Nepomuk (češ. Svatý Jan Nepomucký; Nepomuk, oko 1349. — Prag, 20. maj 1393)[1] nacionalni je svetac Češke, svetac-zaštitnik reka, mostova, mornara, ribara i mlinara vodenica. Prema predanju je mučenik pečata tajne ispovedanja.[2]
| Jovan iz Nepomuka | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 1349. |
| Mesto rođenja | Nepomuk,  Češka (danas) |
| Datum smrti | 20. maj 1393. (43/44 god.) |
| Mesto smrti | Prag, Češka (danas) |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | Rimokatoličkoj crkvi |
| Kanonizacija | 1729 od strane Papa Benedikt XIII |
| Beatifikacija | 1721 od strane Papa Inoćentije XIII |
| Praznik | 16. maj |
Kratka biografija uredi
Rođen je između 1340. i 1350. u mestu Nepomuk u Češkoj, u porodici nemačko-čeških predaka. Detalji o njegovom detinjstvu i roditeljima nisu sačuvani.
Godine 1369. postaje carski činovnik biskupske kancelarije u Pragu. Rukopoložen je za sveštenika 1380. a nakon toga studira pravo u Pragu i teologiju na univerzitetu u Padovi. Ovde postaje doktor kanonskog zakona 1387. godine.
U 1389. praški nadbiskup Johan Jenštein (nem. Johann von Jenstein) ga imenuje za svog vikara. U to vreme vladao je napet odnos između nadbiskupa Jenšteina i vladara Vaclava, češkog kralja, Svetog cara Rima. Nadbiskup je 1392. vladaru poslao pismo žalbe zbog represije crkve i sveštenstva i pozvao na rešavanje konflikta. Kralj umesto da odgovori na pismo, odlučio je da uspostavom novog episkopata umanji ekonomske i verske moći nadbiskupata. Ovaj kraljevski plan delom je propao, jer biskupov vikar (Jovan Nepomuk) na mesto igumana benediktanskog manastira u Kladrau (češ. Kladruby) nije postavio čoveka koga je kralj želeo videti na čelu novouspostvaljene biskupije. Ovo je uzdrmalo vladarevu poziciju u dominanciji nad plemstvom, i prema glavnim izvorima ovo je bio razlog da je Jovana dao pogubiti.[3][4]
Znači glavni razlog Jovanovog mučeništva, prema izvorima, jeste njegovo zalaganje da sačuva integritet i autonomiju crkve od političke korupcije. Prema pruskom hroničaru Joganu fon Posilge (oko 1340-1405) Jovan je "mučenik"[5] a isto stoji i u biografiji nadbiskupa Jenšteina (koju je pisao njegov kapelan) — lat. "gloriosum Christi martyrem miraculisque coruscum" to jest "slavni mučenik Hristov, okružen svetlima čuda". Stoga se veruje da je Jovan u Katoličkoj tradiciji već bio poštovan kao svetac, uskoro nakon njegove smrti.
Tek iz pola veka kasnijih izvora (sredina 15. veka) saznajemo da kraljev gnev nisu izazvali samo navedeni razlozi, već da je Jovan pogubljen i zbog zavetovanja da ne izda tajnu ispovedanja.[6] Naime, nakon što se kraljica njemu ispovedala, ljubomorni kralj je zahtevao da Jovan kaže šta je žena osumnjičena za neverstvo od toga priznala. Da li se ovaj drugi navedeni razlog pogubljenja zaista i dogodio, to se ne može znati.[a] Istoričari jedino prihvataju činjenicu da je kralj 1393. uhvatio i okrutno namučio Jovana i na kraju sa Karlovog mosta bacio u reku Vltavu.
Zbog ovog načina njegove pogibije po nekim tradicijama je on ujedno i svetac davljenika, a na nekim mestima takođe i rudara i rudara soli. Tokom vekova uz neke rudnike soli i u naseljima pored njih građene su crkve i kapele u njegovu čast, a na mnogim mestima podižu mu se u znak poštovanja spomenici.
Tradicija poštovanja uredi
U vremenu češkog baroka Jovan Nepomuk je jedan od najvažnijih svetaca. Zaštitnik je Češke i grada Praga. Njegova slika u umetnosti simbol je sakramenta svete ispovesti (ispovedi greha), koja na nekim mestima sveta prerasta u kult od posebnog značaja. Od srednjeg veka širom Evrope posvećuju mu se crkve, a naročito u vremenu srednjoevropskog baroka podižu mu se mnogi kipovi na otvorenom (samo na Vikipedijinoj ostavi preko 200 fotografija). U našem okruženju ovaj kult je naročito izražen u Mađarskoj i u delovima Vojvodine. Crkava sa njegovim imenom ima u Srbiji (katedrala u Zrenjaninu, crkva u Češkom Selu, pored Bele Crkve), po Hrvatskoj (npr. u Omišu, Glini, Saborskom, Stupniku i Vrbovskom) i u Sloveniji (Kranj, Škofja Loka, Idrija, Gorica, Rogaška Slatina itd.) a u Rumuniji najviše u Banatu i Erdelju (Arad, Veliki Varadin, Sučava, Temišvar, Sibinj). Katedrala u Zrenjaninu posvećena je Jovanu Nepomuku. U ovim krajevima postoji jaka tradicija poštovanja Nepomuka, uz reke i rečice (pored mostova i prelaza) često se može videti njegov lik ovekovečen u skulpturi. U Srbiji se skulpture Jana Nepomuka mogu naći u Subotici, Novom Sadu (Petrovaradinu), Zrenjaninu, Pančevu... Po tipičnoj predstavi Jovan nad glavom ima oreol od pet zvezdica, stoji u svešteničkoj kecelji, sa raspećem u levoj ruci i palminim listom (simbolom slave) u desnoj.
Ovo poštovanje je putem jezuitske misije dospelo sve do Južne Amerike. Papa Inoćentije XIII proglasio ga je blaženim (betifikovanim) 31. maja 1721., a Papa Benedikt XIII 19. marta 1729. svetim. U Rimokatoličanstvu njegov spomendan je 16. maja.
Napomene uredi
- ^ Smatra se da su izvori na koje se pozivaju kasniji pisci nestali, ali je naročito među protestantskim teolozima popularno nazivati ova svedočenja samo legendama.
Reference uredi
- ^ Krčmář, Mgr. Luděk. „Saint John of Nepomuk”. SJN.cz. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. „If in 1369 John of Pomuk was a notary public, he must have been more than twenty years old. Thus he was probably born sometimes between 1340 and 1350 [1349].”
- ^ Stejskal, František (1921/1922). „Svatý Jan Nepomucký”. I. Životopis. Praha. — II. Úcta, kanonisace a obrana. Praha.
- ^ Pubitschka, Gesch., IV, app.; Pelzel ed., "Geschichte König Wenzels", I: "Urkundenbuch", 143-63
- ^ Archiv für österreichische Geschichte, LX, (1880). str. 418 sq.
- ^ "Scriptores rerum Prussicarum" ("Chronik des Deutschordens"/Chronik des Landes Preussen), III, Leipzig 1860 -, 87
- ^ npr. Paul Zidek (1471), Schmude in "Zeitschrift für kathol. Theologie", 1883, 90 sqq.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Kirsch, J. P. (1910/1913). „St. John Nepomucene”. Catholic Encyclopedia. New York, Robert Appleton Company. Pristupljeno 27. 9. 2015.
Spoljašnje veze uredi
- Galerija Nepomukovih podunavskih kipova (jezik: mađarski)