Jure Francetić

Juraj „Jure” Francetić (Prozor kod Otočca, 3. jula 1912 — Slunj, 27. decembra 1942) je bio ustaša i pukovnik Ustaške vojnice. Pre Drugog svetskog rata bio je student i ustaški emigrant. Za vreme NDH postao je ustaški pukovnik i komandant Crne legije koja je izvršila mnogobrojne masovne zločine nad srpskim i jevrejskim življem i pripadnicima NOP. Kasnije je postao komandant svih jedinica Ustaške vojnice u Bosni i Hercegovini.

Jure Francetić
Eugen Dido Kvaternik, Jure Francetić i Mladen Lorković u Zvorniku posle završetka operacije Trio
Lični podaci
Puno ime	Juraj Francetić
Datum rođenja	(1912-07-03)3. jul 1912.
Mesto rođenja	Prozor, kod Otočca, Austrougarska
Datum smrti	27. decembar 1942.(1942-12-27) (30 god.)
Mesto smrti	Slunj, ND Hrvatska
Vojna karijera
Vojska	Ustaška vojnica
Jedinica	Crna legija
Učešće u ratovima	Borbe za istočnu Bosnu 1942.
Odlikovanja	Gvozdeni krst

Biografija

Francetić je rođen u Otočcu 3. jula 1912. Posle završene gimnazije upisao se na studije prava u Zagrebu, gde se pridružio ustaškom pokretu. Ubrzo nakon toga bio je proteran iz Zagreba na pet godina zbog svojih antijugoslovenskih političkih aktivnosti. U Otočcu, gde je bio proteran, je ostao neko vreme i marta 1933. je emigrirao u Italiju. Položio je ustašku zakletvu u kampu Borgotaro 24. aprila 1933. Sledeće četiri godine je proveo u Austriji, Italiji i Mađarskoj. U Mađarskoj se pridružio ustaškoj terorističkoj grupi čiji je kamp bio u Jankapusti, pod novim, konspirativnim imenom 'Laslo'.

Posle atentata na kralja Aleksandra Musolini ga je internirao na Sardiniju nakon pritiska jugoslovenske vlade. Nakon opšte amnestije u Kraljevini Jugoslaviji, Francetić se vratio u Jugoslaviju novembra 1937. godine, ali je odmah nakon toga zatvoren i proteran u Otočac. Sledeće godine se vratio i Zagreb da bi završio studije prava, ali je bio prisiljen da ode u vojsku. Krajem 1940. je ponovo zatvoren u Zagrebu zbog telegrama-čestitke koju je poslao Jozefu Tisou, regentu novoformirane satelitske države Slovačke. Ponovo je bio interniran u Otočac. Posle zapaljivog nacionalističkog govora koji je održao na jednoj lokalnoj školskoj proslavi Nove godine pobegao je u Nemačku (12. januara 1941) da bi izbegao hapšenje i zatvor.

Drugi svetski rat

Francetić drži govor srpskim izbeglicama u istočnoj Bosni

Jedino vojničko obrazovanje i oficirski čin Francetić je stekao služeći vojsku u Kraljevini Jugoslaviji. Postao je rezervni podoficir u činu narednika. O Francetićevom vojničkom obrazovanju i iskustvu Eugen Dido Kvaternik, ustaški ideolog, je napisao: „On nije imao niti osnovnog vojničkog znanja ni izobrazbe, niti je imao smisla za osnovnu vojničku organizaciju.". Posle formiranja Nezavisne Države Hrvatske aprila 1941, Francetić je bio glavni ustaški predstavnik. Francetić i deset drugih ustaša su organizovali Crnu legiju. Francetić je postao komandant Crne legije u činu pukovnika ustaške vojske. Kvaternik je verovao da je Francetić „rođeni gerilac i sin naše brdovite Hercegovine” - što je bio dovoljan razlog da bude vojni komandant u Bosni i Hercegovini. Francetićeve ustaše su preuzele upravu lokalne državne administracije i otpustile sve državne službenike i učitelje koji su bili kategorisani kao „Srbijanci”, a takođe i one koji su bili Jevreji. Ubistva, zatvaranja i masovne deportacije Srba i Jevreja su bile svakodnevne aktivnosti Francetićevih ustaša - zasnovane na ustaškoj politici i pravdane zvaničnom ustaškom politikom koja je zahtevala totalno istrebljenje Jevreja i pokolj, progon Srba i njihovo prisilno pokatoličavanje u Bosni i Hercegovini. Francetić je lično učestvovao u hapšenju, zatvaranju i ispitivanju istaknutih Srba i Jevreja i njihovih vođa (Miskin, Albahari) i direktno naredio da se neki od njih ubiju. Štaviše, Francetić je pretvorio svoj stan na Alifakovcu u Sarajevu u zatvorsku kuhinju i perionicu rublja.

Deklarisani cilj Crne legije je bio odbrana granice tadašnje Hrvatske sa Srbijom, granice koja je u ratno doba bila na reci Drini. Način „odbrane” teritorijalne celovitosti ND Hrvatske se sastojao u masovnom pokolju i deportaciji Srba u Bosni i Hercegovini. Propagandisti Legije su prikazivali ovu „odbranu” kao zakoniti čin hrvatske države i zaštitu njenih granica, te zaštitu „nevinih hrvatskih i muslimanskih seljaka od pljačke kukavičkih i rasno degenerisanih srpskih i komunističkih bandita čiji je cilj bio uništiti hrvatsku državu”. Ustaška neviđena bestijalnost ispoljena prema Srbima i Jevrejima je prisilila nemačku vojnu komandu da zahteva Francetićevu smenu sa položaja komandanta Crne legije. Pavelić se suprotstavio Nemcima i čak unapredio Francetića u komandanta svih ustaških jedinica u Bosni i Hercegovini.

U predratno vreme u Bosni i Hercegovini je živelo 15.000 Jevreja. Oko 3.000 jevrejskih žena i dece je internirano u logor Kruščice, a kasnije prebačeno u logore Jasenovac i Stara Gradiška. Dodatnih 7.000 bosanskih Jevreja je direktno transportovano u logor Jasenovac. U septembru 1942. ustaška vlada smenila je Francetića i grupu visokih ustaških zvaničnika u Bosni, verovatno da bi se popravili odnosi sa muslimanskim stanovništvom.

Na konferenciji održanoj 6. maja 1942. u Sarajevu, kojoj su, između ostalih, prisustvovali i komandujući general i zapovjednik u Srbiji general Paul Bader, kao i Edmund Glez fon Horstenau, opunomoćeni general Vermahta u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, raspravljalo se o vojno-političkoj situaciji u okupiranoj Jugoslaviji, rezultatima operacije Trio i politici ustaške države prema Srbima. General Bader otvorio je konferenciju riječima: „Namera hrvatske vlade bila je istrebljenje svih Srba u Hrvatskoj.“ Nakon toga, general fon Horstenau se otvoreno žali na ustaška zvjerstva, ali general Bader o pukovniku Francetiću daje sljedeću opasku:

Gen. fon Glez: Ako ne prestanu grozote u Hrvatskoj, neće nikad biti mira. Dok se na teritoriji Ozrena pregovara i daju ustupci (priznavanje srpske manjine, sloboda veroispovesti, učešće u borbi protiv komunista), nastavlja se klanje srpskog stanovništva u istočnoj Bosni. Gen. Bader: Francetić je dobar komandant. Više puta je garantovao za svoje jedinice ali još bez potpunog rezultata. Posledice toga: nemačke jedinice za zatvaranje granice i dalje puštaju srpske izbeglice preko Drine. Mi smo trenutno upućeni na ustaše pošto nedostaju druge snage. Francetić je nacionalni heroj.

Smrt

Francetić je umro 27. decembra 1942. godine. Dana 22. decembra 1942. godine partizani su teško oštetili avion kojim je Francetić leteo za Gospić i prisilili ga da sleti pored sela Močile kod Slunja, što je bila teritorija koju su kontrolisali partizani. Francetića i njegovog pilota su odmah uhvatili partizani, ali ih nisu mogli odbraniti od seljaka koji su ih izboli vilama i roguljama. Teško ranjen Francetić je bio prebačen u partizansku bolnicu gde su hirurzi pokušali da mu spasu život da bi ga zamenili za 100 jasenovačkih logoraša, ali nisu u tome uspeli.

Francetićevu smrt su ustaše držale u tajnosti sve do početka marta 1943. godine. Zvanična vest o njegovoj smrti je objavljena 31. marta 1943. i isti dan proklamovana osmodnevna državna žalost u ND Hrvatskoj.

Pokušaji rehabilitacije

Memorijalnu plaketu u čast ovog ustaškog vođe je bila postavila ustaška Asocijacija ratnih veterana „Hrvatski domobran” u Slunju, juna 2000. godine. Vlada Ivice Račana nije reagovala na ovu provokaciju mržnje i pored brojnih protesta u Hrvatskoj i inostranstvu. Plaketa je uklonjena tek krajem 2004. po naredbi Vlade Republike Hrvatske dok je premijer bio Ivo Sanader. Isto tako su u januaru 2005. nepoznata lica podigla spomenik Francetiću i Budaku — kako bi ispoljili svoj bes protiv Sanadera za koga kažu da je izdao ustaše pristajući na saradnju sa sudom u Hagu.

Potkraj 1995. godine vlasti su u zapadnom, većinski hrvatskom delu Mostara imenovale nekolicinu ulica po ideolozima ustaškog pokreta iz vremena NDH, među njima Jure Francetić, Rafael Boban, Mile Budak, Mladen Lorković, Ante Vokić, Đuro Spužević i Ivo Zelenek. Gradsko veće Mostara odlučilo je u julu 2022. godine da se te ulice preimenuju po Aleksi Šantiću, Tinu Ujeviću, fra Ljudevitu Lasti, Ismetu Voljevici, Humskoj i Ciglani. Ovu je odluku pozdravila Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu.

Literatura

• Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga. 
• Central Intelligence Agency (2002). Balkan battlegrounds: a military history of the Yugoslav conflict, 1990–1995, Volume 2. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 
• Greble, Emily (2011). Sarajevo, 1941–1945: Muslims, Christians, and Jews in Hitler's Europe. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4921-5. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8. 
• Redžić, Enver (2005). Bosnia And Herzegovina In The Second World War. Routledge. ISBN 978-0-7146-5625-0. 
• Shrader, Charles R. (2003). The Muslim-Croat Civil War in Central Bosnia: A Military History, 1992–1994. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-261-4. 
• Thomas, Nigel; Abbott, Peter (1983). Partisan Warfare 1941–45. Osprey. ISBN 978-0-85045-513-7. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 
• Thomas, Nigel; Mikulan, K.; Pavlović, Darko (1995). Axis Forces in Yugoslavia 1941-45. Bloomsbury USA. ISBN 978-1-85532-473-2. 
• Begić, Miron Krešimir (1986). Ustas̆ki pokret 1929-1941: pregled njegove poviesti. Naklada Smotre "Ustas̆a". 
• Hofman, Nila Ginger (2006). Renewed Survival: Jewish Community Life in Croatia. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1330-1. 
• Krizman, Bogdan (1978). Ante Pavelić i ustaše. Zagreb: Globus. ISBN 978-86-343-0130-4. 
• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Krizman, Bogdan (1980). Pavelić između Hitlera i Musolinija. Zagreb: Globus. 
• Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 1. Zagreb: Globus. 
• Blažević, Jakov (1980). Bez alternative. Mladost. 
• Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 2. Zagreb: Globus. 
• Azanjac, Dušan; Frol, Ivo; Nikolić, Đorđe (1969). Otpor u žicama: sećanja zatočenika. Vojnoizdavački zavod. 
• Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2001). Holokaust u Zagrebu. Novi liber. 
• Albahari, Nisim (1977). Sarajevo u revoluciji: Komunistička partija Jugoslavije u pripremama i organizaciji ustanka. Istorijski arhiv Sarajevo. Istorijski arhiv. 
• Dulić, Tomislav (2005). Utopias of Nation: Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina, 1941-42. Uppsala University Libarary. ISBN 978-91-554-6302-1. 
• Haynes, Rebecca; Rady, Martyn (2011). In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central and Eastern Europe. I.B.Tauris. ISBN 978-1-84511-697-2. 
• Pond, Elizabeth (2006). Endgame in the Balkans: Regime Change, European Style. Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-7161-6. 
• Novak, Božidar; Stopar, Vlado (1970). Vjesnik Jedinstvene narodno-oslobodilačke fronte Hrvatske 1941-1945: Izbor. "Vjesnik". 
• Ready, J. Lee (1987). The Forgotten Axis: Germany's Partners and Foreign Volunteers in World War II. McFarland. ISBN 978-0-89950-275-5. 
• Rušinović, Nikola (1996). Moja sjećanja na Hrvatsku. Meditor. ISBN 978-953-6300-08-2. 
• Schindley, Wanda; Makara, Petar (2005). Jasenovac: proceedings of the First International Conference and Exibit on the Jasenovac Concentration Camps, October 29-31, 1997, Kingsborough Community College of the City University of New York. Dallas Pub. ISBN 978-0-912011-64-6. 
• Topalović, Vjenceslav (2001). Srednja Bosna: ne zaboravimo hrvatske žrtve : 1941-50, 1991-95. Hrvatski Informativni Centar. ISBN 978-953-6058-32-7. 

Spoljašnje veze

• Biografija Jure Francetića