Džejms Džojs

Džejms Džojs (engl. James Augustine Aloysius Joyce; Dablin, 2. februar 1882 — Cirih, 13. januar 1941) bio je irski književnik. Rodio se u Ratgardu, blizu Dablina u atipičnoj porodici. Otac je bio poslovni fanatik, koji nije mario ni za kakav intelektualni napor, dok je veoma religiozna majka često obitavala u svetu muzike. Vaspitavan u strogom katoličkom duhu, mladi Džejms, pod majčinim uticajem, umalo nije izabrao sveštenički poziv. Ali, u jednoj mladalačkoj krizi napravio je drastičan rez: otrgao se i od religije i od porodice, izabravši Odiseja za svog junaka i duhovnog vodiča. Iako je jedno vreme studirao medicinu u Dablinu, već 1902. godine napustio je Irsku, da joj se više nikad ne vrati, sem na kratko u dva navrata. Svoju Itaku tražio je u Trstu, Parizu, Cirihu, u kome je i umro 1941. godine. Od Irske je uz sebe samo imao Noru Branakl, devojku koja je pošla s njim i uskoro mu postala supruga.

Džejms Džojs
Džejms Džojs oko 1918. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1882-02-02)2. februar 1882.
Mesto rođenja	Dablin, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	13. januar 1941.(1941-01-13) (58 god.)
Mesto smrti	Cirih, Švajcarska
Obrazovanje	University College Dublin
Književni rad
Uticaji od	Homer, Dante Aligijeri, Toma Akvinski, Vilijam Šekspir, Henrik Ibzen, Đordano Bruno, Đanbatista Viko, Anton Pavlovič Čehov, Lav Tolstoj, Vilijam Batler Jejts
Uticao na	Semjuel Beket, Salman Rušdi, Horhe Luis Borhes, Karlos Fuentes, Mario Vargas Ljosa, Umberto Eko, Filip Rot, Derek Volkot, Entoni Bardžis, Filip K. Dik
Najvažnija dela	Dablinci (1914) Uliks (1922) Portet umetnika u mladosti (1926) Fineganovo bdenje (1939)
Potpis
Zvanični veb-sajt
jamesjoyce.ie

Jedan od utemeljitelja modernog romana. Prve uspehe postigao je zbirkom pripovedaka „Dablinci” iz 1914, u kojima Džojs prikazuje svakodnevicu i raznolika duševna stanja svojih junaka, kao i zanimljivim autobiografskim romanom Portret umetnika u mladosti koji je čitalačkoj publici predstavljen 1916. Moglo bi se reći da je njegovo najpoznatije delo Uliks objavljen 1922, a vrhunac njegova stvaralačkog genija svakako predstavlja Bdenje Finegana iz 1939. Iako je većinu svog života proveo izvan Dablina, ova rana iskustva u Irskoj su ostavila ogroman uticaj na njegov život i njegova dela.

Biografija

Rođen je u dablinskom predgrađu Rotamu, kao najstarije od četrnaestero dece. Otac Džon je imao malu radnju koja je bankrotirala 1891., što je dovelo porodicu u velike probleme. Godine 1891. Džojs je napisao poemu o smrti Čarlsa Stjuarta Parnela. Njegov otac je bio ljut na to kako je katolička crkva tretirala Parnela, kao i na stav Irske domaće vladajuće stranke i Britanske liberalne stranke, i na rezultirajući neuspeh kolaboracije da osigura lokalnu upravu u Irskoj. Irska partija je izbacila Parnela iz rukovodstva. Međutim, uloga Vatikana u savezu sa Britanskom konzervativnom strankom u sprečavanju lokalne uprave ostavila je trajni utisak na mladog Džojsa. Džojsov otac je uredio da se poema objavi i čak je poslao kopiju u Vatikansku biblioteku.

Džojs u svojoj šestoj godini, 1888

Džejms je morao da napusti školu Clongowes Wood College, jer nije više bilo novca za školarinu. Primili su ga u katoličku školu Christian Brothers, gde je bio kad je dobio ponudu za školu Belvedere College. Godine 1895, Džojs je u svojoj 13. godini odlučio da se pridruži pokretu Sodality of Our Lady s njegovim vršnjacima u Belvederu. Filozofija Tome Akvinskog je nastavila da vrši jak uticaj na njega tokom većine njegovog života. Jezuiti su mu predložili da postane deo njihovog reda, Džejms je to odbio i napustio ih. Naime, Džojs je odgojen u strogoj hrišćanskoj porodici i to je imalo veliki uticaj na njegov život i njegova dela, ali on sam je već u 16 godini okrenuo leđa verovanju za sva vremena. Godine 1898, se upisuje na University College Dublin, gde je diplomirao na modernim jezicima (engleski, francuski i italijanski). Još na koledžu počinje da piše i prvo objavljeno delo mu je osvrt za Ibzenovu dramu.

Džojs je prvi put predstavljen Irskoj publici posredstvom Artura Grifita u njegovim novinama, United Irishman, u novembru 1901. Džojs je napisao jedan članak o Irskom književnom pozorištu, koji je časopis njegovog koledža odbio da štampa. Džojs ga je objavio i lokalno distribuirao. Sam Grifit je napisao članak o cenzuri studenta Džejmsa Džojsa. Godine 1901, Irski nacionalni popis navodi Džejmsa Džojsa (19) kao učenog govornika engleskog i irskog koji živi sa svojom majkom i ocem, šest sestara i tri brata na adresi Royal Terrace (sad Inverness Road), Klontarf u Dablinu.

Kada je diplomirao odlazi u Pariz da tamo studira medicinu, međutim već nakon pola godine se vratio, jer mu je majka umirala od raka. Nakon njene smrti počeo je intenzivno da pije i uspevao je da preživljava zahvaljujući osvrtima za knjige, časovima, i pevanju. Te 1904. pokušava da objavi i Portret umetnika u mladosti ali bez uspeha. U junu 1904. upoznaje svoju buduću ženu Noru Barnakl i oni vrlo brzo napuštaju Dublin. Prvo su otišli u Cirih, pa u Trst gde je uspeo da nađe mesto učitelja engleskog i gde je ostao deset godina. Godine 1905, mu se rodio sin Džordž, a dve godine kasnije i kćerka Lucija. Godine 1909, je posetio Dablin nadajući se da će tamo objaviti zbirku pripovedaka Dablinci. To je bilo bezuspešno, i zbirka je ostala neobjavljena. Godine 1915, je otišao u Cirih i tamo sreo Hariet Ša Vivera koji ga je rešio finansijskih problema uzevši ga u zaštitu i plaćajući mu obilno za njegov rad. Godine 1920, je otišao u Pariz i tamo ostao 20 godina.

Dana 11. januara 1941. imao je operaciju koja je uzrokovala njegov pad u komu. Probudio se dva dana kasnije i tražio da se pozovu njegova deca. Međutim oni su bili na putu kad je Džejms preminuo. Sahranjen je na Fluntern groblju u Cirihu, gde su također sahranjeni i njegova žena (umrla 1951) i sin Džordž.

Književni rad

Spomenik Džejmsu Džojsu u Dablinu

Džojs se u književnosti javio još kao student, 1899. godine, jednom zanimljivom esejističkom analizom Ibzena. On je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Prva zbirka pesama Kamerna muzika izišla mu je 1907. (jedno vreme pripadao je grupi imažinista, sa Paundom i Eliotom), a zatim je pred sam Prvi svetski rat objavio jedinu knjigu pripovedaka Dablinci. Portret umetnika u mladosti pojavio se 1916, drama Izgnanci 1918, 1922. svetska književnost dobila je njegovo remek-delo roman Uliks, na kome je radio još od 1914. To delo smatra se biblijom evropskog proznog modernizma i uprkos vrlo oštroj polemici oko Džojsovog književnog dela, izvan svake sumnje je njegov ogroman uticaj na razvoj književne proze 20. veka. Posle Uliksa, Džojs je napisao još samo Fineganovo bdenje (1939), delo na kome je radio više od petnaest godina.

Dela

Džojs je napisao jednu knjigu pesama (Kamerna muzika), te jednu dramu (Izgnanici), međutim proslavio se svojom prozom.

Punih osam godina je Džojs pokušavao da objavi svoju prvu knjigu proze, zbirku pripovedaka Dablinci. Dva puta je prerađivan slog knjige, a nekoliko puta urednici su zahtevali da Džojs promeni ili izbaci deo teksta. U današnje vreme možda zvuči neverovatno da se tadašnjim urednicima reč bloody (krvavo) činila krajnje nepodobnom, te da su za objavljivanje knjige dali uslov po kojemu se ta reč mora izbaciti.

Portret umetnika u mladosti je autobiografski roman prvo objavljen u nastavcima 1914—1915. godine. Reč je o sazrevanju umetnika i o razvoju umetničke ideje kroz vreme. Tu prvi put koristi tehniku unutrašnjeg monologa.

Uliks je napokon objavljen 1922. nakon velike potrage za izdavačima koji nisu prihvatali kontroverznost ovoga dela. I nakon toga delo je pretrpelo mnoge poteškoće. 500 primeraka koji su poslali u SAD zaplenjeno je i uništeno. Ipak ovo delo je označilo prekretnicu u književnosti, jer koristi novi stil bogat tehnikama poput „toka svesti” (engl. stream of consciousness), te parodije i humora. Osnova karakteristika joj je kaleidoskopsko pisanje i formalna struktura. Knjiga se sastoji od 18 poglavlja, svako opisuje jedan sat 16. juna i svako je obojeno različitim bojama pri tome se poklapajući sa jednom epizodom Homerove Odiseje.

Bdenje Finegana se pojavilo pod nekoliko imena sve dok 1939. nije dobilo svoj krajnji oblik i ovaj naslov. Radnja se dešava po noći, i delom je nastavak Uliksa. Sve novonastale Džojsove tehnike su veoma mnogo korišćene, tako da su napuštene sve konvencije o toku radnje, izgradnji likova, pa čak i korištenju smislenog jezika. Delo se bazira na dubokim igrama reči. Knjiga se završava početkom prve rečenice, a počinje njenim krajem.

a pati od „idealne nesanice” i kada bi pročitao knjigu vratio bi se opet na početak čitajući je ponovo i tako sve u idealnom krugu.

Bloomsday

Šesnaesti dan juna, vreme radnje Uliksa, među Džojsovim je pobornicima širom sveta poznat kao Bloomsday, Blumov dan. U celom svetu, u Irskoj, a naročito u Dablinu, organizuju se brojne manifestacije u čast Uliksa. Dablinci i turisti šetaju rutom Leopolda Bluma, jedu i piju u kafanama u koje je on zalazio šesnaestog dana juna 1904. godine. Ovo je dan kada je Džojs prvi put upoznao svoju buduću suprugu i zauvek je ostao ovekovečen.

Džojsovci širom sveta organizuju i javna čitanja Uliksa. Tokom zadnjih godina stale su se koristiti i prednosti interneta, pa tako na majci svih mreža članovi džojsovskih asocijacija s cele planete glasno čitaju delove Uliksa. Svojevremeno je jedan odlomak pročitala i irska predsednica Mari Robinson.

Bibliografija

Dablinci (Dubliners, 1914)

• Chamber Music (poeme, 1907)
• Dablinci (Dubliners, kolekcija kratkih priča, 1914)
• Портрет уметника у младости (A Portrait of the Artist as a Young Man) (roman, 1916)
• Exiles (pozorišini komad, 1918)
• Уликс (roman, 1922)
• Pomes Penyeach (poeme, 1927)
• Collected Poems (poeme, 1936, koje obuhvataju Chamber Music, Pomes Penyeach i druge ranije objavljene radove)
• Finnegans Wake (roman, 1939)

Posthumne publikacije

• Stephen Hero (prethodna verzija dela A Portrait; napisano 1904–06, objavljeno 1944)
• Giacomo Joyce (napisano 1907, objavljeno 1968)
• Letters of James Joyce Vol. 1 (ed. Stjuart Gilbert, 1957)
• The Critical Writings of James Joyce (editori. Elsvort Mejson i Ričard Elman, 1959)
• The Cat and the Devil (London: Faber and Faber, 1965)
• Letters of James Joyce Vol. 2 (ed. Ričard Elman, 1966)
• Letters of James Joyce Vol. 3 (ed. Ričard Elman, 1966)
• Selected Letters of James Joyce (ed. Ričard Elman, 1975)
• The Cats of Copenhagen (Ithys Press, 2012)
• Finn's Hotel (Ithys Press, 2013)

Literatura

• Jordan, Anthony J. (2013). Arthur Griffith with James Joyce & WB Yeats- Liberating Ireland. Westport Books. str. 53. ISBN 978-0-957622906. 
• Beebe, Maurice (Fall 1972). "Ulysses and the Age of Modernism". James Joyce Quarterly (University of Tulsa) 10 (1): 172–88
• Beja, Morris (1992). James Joyce: A Literary Life. Columbus: Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-0599-0. 
• Borges, Jorge Luis; Weinberger, Eliot, ur. (2000). Borges: Selected Non-Fictions. Penguin (31 October. ISBN 978-0-14-029011-0. 
• Bulson, Eric (2006). The Cambridge Introduction to James Joyce. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84037-8. 
• Cavanaugh, Tim, "Ulysses Unbound: Why does a book so bad it "defecates on your bed" still have so many admirers?", reason, July 2004.
• Costello, Peter (1915). James Joyce: the years of growth, 1892–. New York: Pantheon Books, a division of Random House, 1992. ISBN 978-0-679-42201-3. 
• Deming, Robert H. James Joyce: The Critical Heritage. Routledge, 1997.
• Ellmann, Richard (1982). James Joyce. Oxford University Press, 1959, revised edition. ISBN 978-0-19-503103-4. 
• Gammel, Irene. Baroness Elsa: Gender, Dada and Everyday Modernity. Cambridge, MA: MIT Press, 2002, 253.
• Gillers, Stephen (2007). „A Tendency to Deprave and Corrupt: The Transformation of American Obscenity Law from Hicklin to Ulysses”. Washington University Law Review. 85 (2): 215—96. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
• Gluck, Barbara Reich. Beckett and Joyce: Friendship and Fiction. Bucknell University Press, 1979.
• Hopper, Keith (1995). Flann O'Brien: A Portrait of the Artist as a Young Post-Modernist. Cork University Press (May. ISBN 978-1-85918-042-6. 
• Jordan, Anthony J. (2013). Arthur Griffith with James Joyce & WB Yeats- Liberating Ireland. Westport Books. str. 53. ISBN 978-0-957622906. 
• Joyce, Stanislaus, My Brother's Keeper, New York: Viking Press, 1969.
• MacBride, Margaret. Ulysses and the Metamorphosis of Stephen Dedalus. Bucknell University Press, 2001.
• McCourt, John (2001). The Years of Bloom: James Joyce in Trieste, 1904–1920. The Lilliput Press, May. ISBN 978-1-901866-71-1. 
• McCourt, John, ur. (2009). James Joyce in Context. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88662-8. 
• Pepper, Tara. "Portrait of the Daughter: Two works seek to reclaim the legacy of Lucia Joyce." Newsweek International . 8 March 2003.
• Shloss, Carol Loeb (2004). Lucia Joyce: To Dance in the Wake. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-374-19424-6. 
• Williamson, Edwin (2004). Borges: A Life. Viking Adult (5 August. ISBN 978-0-670-88579-4. 
• Burgess, Anthony (1965). Here Comes Everybody: An Introduction to James Joyce for the Ordinary Reader. Faber & Faber . (Published in America as Re Joyce, Hamlyn Paperbacks Rev. ed edition (1982)). ISBN 978-0-600-20673-6. 
• Burgess, Anthony (1973). Joysprick: An Introduction to the Language of James Joyce. Harcourt (March 1975). ISBN 978-0-15-646561-8. 
• Clark, Hilary (2011). The Fictional Encyclopaedia: Joyce, Pound, Sollers. Routledge Revivals. ISBN 978-0415-6683-30. 
• Dening, Greg (2007—2008). „James Joyce and the soul of Irish Jesuitry”. Australasian Journal of Irish Studies. 7: 10—19. 
• Everdell, William R. (1997). The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22480-0. 
• Fennell, Conor. A Little Circle of Kindred Minds: Joyce in Paris. Green Lamp Editions, 2011.
• Levin, Harry (ed. with introduction and notes). The Essential James Joyce. Cape, 1948. Revised edition Penguin in association with Jonathan Cape, 1963.
• Jordan, Anthony J, 'Arthur Griffith with James Joyce & WB Yeats. Liberating Ireland'. Westport Books 2013.
• Levin, Harry, James Joyce. Norfolk, CT: New Directions, 1941 (1960).
• Quillian, William H. Hamlet and the new poetic: James Joyce and T. S. Eliot. Ann Arbor, MI: UMI Research Press, 1983.
• Read, Forrest. Pound/Joyce: The Letters of Ezra Pound to James Joyce, with Pound's Essays on Joyce. New Directions, 1967.
• Special issue on James Joyce, In-between: Essays & Studies in Literary Criticism, Vol. 12, 2003. [Articles]
• Irish Writers on Writing featuring James Joyce. Edited by Eavan Boland (Trinity University Press, 2007).

Spoljašnje veze

• James Joyce Centre (Dublin)
• Džejms Džojs na sajtu Enciklopedija Britanika
• The Joyce Papers 2002, c.1903–1928
• The James Joyce – Paul Léon Papers, 1930–1940
• Hans E. Jahnke Bequest at the Zurich James Joyce Foundation online at the National Library Of Ireland, 2014

Resursi

• The James Joyce Scholars' Collection
• The James Joyce Collection
• James Joyce from Dublin to Ithaca Exhibition
• Bibliography of Joycean Scholarship and Literary Criticism
• The James Joyce Checklist: A Bibliography of Primary and Secondary Materials
• James Joyce na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Džejms Džojs na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• {{James Joyce}}

Portreti

• Džejms Džojs na sajtu NPG (jezik: engleski)
• Photos of James Joyce

Audio

• Džejms Džojs na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• An Audio tour of the history of James Joyce's writings