Aleksandar Tirnanić
Aleksandar Tirnanić Tirke (Krnjevo, 15. jul 1910 — Beograd, 13. decembar 1992) bio je srpski i jugoslovenski fudbaler, nakon igračke karijere bio je trener i selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije.
Aleksandar Tirnanić | |||
---|---|---|---|
Lični podaci | |||
Puno ime | Aleksandar Tirnanić | ||
Nadimak | Tirke | ||
Datum rođenja | 15. jul 1910. | ||
Mesto rođenja | Krnjevo, Kraljevina Srbija | ||
Datum smrti | 13. decembar 1992.82 god.) ( | ||
Mesto smrti | Beograd, SR Jugoslavija | ||
Pozicija | vezni / desno krilo | ||
Seniorska karijera | |||
Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
1927—1940 | BSK | 500 | (326) |
Reprezentativna karijera | |||
1929—1940 | Jugoslavija | 50 | (12) |
Trenerska karijera | |||
1953—1960 | Jugoslavija |
Karijera
urediRođen 15. jula 1910. godine u Krnjevu (opština Velika Plana), Tirnanić je još uvek bio u povoju kada se njegova radnička porodica preselila u Beograd. Nije ni upamtio oca, metalskog fabričkog radnika, koji je poginuo 1914, kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.[1]
Odgajan od strane samohrane majke, koja je preminula 1944. godine u bombardovanju Beograda[2], mladi Tirke je ubrzo razvio ljubav prema fudbalu, koji je vežbao na terenima oko Bare Venecije na desnoj obali Save. Tu ga je uočio trener Radenko Mitrović koji ga je doveo u podmladak tima SK Jugoslavija. Međutim, Tirnanić je ubrzo odlučio da pređe u rivalski FK Beogradski Sport Klub (BSK), gde se vremenom razvio u impozantno desno krilo. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu.[2]
Sa 17 godina debitovao je za seniorski tim; kao temperamentan igrač ubrzo je činio tandem sa Mošom Marjanovićem.
Tirnanić je proveo celu profesionalnu karijeru u klubu BSK, za koji je odigrao 500 utakmica.[3] Sa klubom je osvojio pet titula u prvenstvu Jugoslavije.
Pre rata, Tirnanić se družio sa studentima revolucionarnih sklonosti. Nije bio član, ali se znalo da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta. Poznavao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara, a družio se sa Veselinom Maslešom. Nosio je poverljiva pisma Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) u Pariz. Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo. Bio je jedan od najpopularnijih sportista koji je podržao akciju naprednih ljudi da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u Hitlerovom Berlinu.[4]
Reprezentacija
urediZa reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i postigao 12 golova u periodu od 1929. do 1940. godine.[5] Debitovao je 6. oktobra 1929. u utakmici Balkanskog kupa protiv Rumunije (1:2) u Bukureštu, a prvi gol je postigao 13. aprila 1930. protiv Bugarske (6:1) u Beogradu u okviru istog takmičenja. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 31. marta 1940. u utakmici Dunavskog kupa protiv Rumunije (1:2) u Beogradu.[6]
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju, Tirnanić je sa nepunih 20 godina (dan pre svog 20. rođendana) postigao gol što ga je uvrstilo među igrače koji su najmlađi postigli gol.
Kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije. Trenirao je jugoslovenski tim na dva Svetska prvenstva, 1954. i 1958, bio je u selektorskoj komisiji na Evropskom prvenstvu 1960. kada je Jugoslavija zauzela drugo mesto, kao i na Olimpijskim igrama 1960. kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato.[2]
Uzor je bio kasnije poznatom selektoru Miljanu Miljaniću, stručnjaku koji je imao potpuno suprotan stil rada, drugačije shvatanje igre, opredeljenje, način selekcije. Naročito je insistirao na tome da se tadašnji mladi stručnjak ne povodi za modom i da ne presađuje u naš fudbal ono što su tada praktikovali Mađari, Nemci, Englezi i Holanđani.[2]
Preminuo je 13. decembra 1992. godine u Beogradu.[2]
Golovi za reprezentaciju
uredi# | datum | mesto | protivnik | golovi | rezultat | takmičenje |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 13. april 1930. | Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija | Bugarska | 3:1 | 6:1 | prijateljska |
2. | 15. jun 1930. | Stadion Vasil Levski, Sofija, Bugarska | Bugarska | 1:2 | 2:2 | prijateljska |
3. | 14. jul 1930. | Gran Park Sentral, Montevideo, Urugvaj | Brazil | 1:0 | 2:1 | Svetsko prvenstvo 1930. |
4. | 4. oktobar 1931. | Stadion Junak, Sofija, Bugarska | Bugarska | 1:0 | 2:3 | Balkanski kup 1931. |
5. | 26. jun 1932. | Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija | Grčka | 1:1 | 7:1 | Balkanski kup 1932. |
6. | 10. septembar 1933. | Stadion poljske armije, Varšava, Poljska | Poljska | 3:4 | 3:4 | prijateljska |
7. | 3. jun 1934. | Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija | Brazil | 7:4 | 8:4 | prijateljska |
8. | 25. decembar 1934. | Stadion Apostolos Nikolaidis, Atina, Grčka | Bugarska | 3:2 | 4:3 | Balkanski kup 1934/35. |
9. | 4:2 | |||||
10. | 1. januar 1935. | Stadion Apostolos Nikolaidis, Atina, Grčka | Rumunija | 1:0 | 4:0 | |
11. | 12. jul 1936. | Stadion Taksim, Istanbul, Turska | Turska | 3–2 | 3:3 | prijateljska |
12. | 6. septembar 1936. | Stadion BSK, Beograd, Jugoslavija | Poljska | 9:3 | 9:3 | prijateljska |
Uspesi
urediIgrač
uredi- Šampion Jugoslavije: 1931, 1933, 1935, 1936, 1938/39.
- Vicešampion Jugoslavije: 1929, 1937/38, 1939/40.
- Prvenstvo Beogradskog podsaveza: 1929, 1930.
- Polufinale Svetskog prvenstva: 1930.
- Pobednik Balkanskog kupa: 1934/35.
- Finalista Balkanskog kupa: 1929/31, 1932, 1933.
Trener
urediVidite još
urediReference
uredi- ^ „7 fudbalskih legendi Jugoslavije”. niskevesti.rs. 19. 9. 2015. Arhivirano iz originala 21. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ a b v g d „Aleksandar Tirnanić – Tirke”. www.biografija.org. 6. 7. 2018. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ „Aleksandar Tirnanić – Tirke – OFK Beograd”. ofkbeograd.co.rs. 21. 10. 2019. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ „MONTEVIDEO, ŠTA JE BILO POSLE: Pročitajte sudbine srpskih fudbalera na čelu sa Tirketom, Mošom, Balerinom, Milutincem...”. kurir.rs. 14. 5. 2018. Pristupljeno 21. 10. 2019.
- ^ Aleksandar Tirnanić na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
- ^ „Reprezentativci: Sleksandar Tirnanić”. reprezentacija.rs. 21. 10. 2019. Pristupljeno 21. 10. 2019.
Spoljašnje veze
uredi- Aleksandar Tirnanić na sajtu reprezentacija.rs
- Profil na sajtu FIFA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2019)