Aleksa Radovanović
Aleksa Radovanović (Medveđa, 2. avgust 1900 — Medveđa, 23. jun 2004) bio je poslednji živi solunski ratnik, predsednik „Udruženja ratnika od 1912. do 1920. godine” i učesnik oba Svetska rata.[1]
| Major Aleksa Radovanović | |
|---|---|
 Aleksa Radovanović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. avgust 1900. |
| Mesto rođenja | Medveđa, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 23. jun 2004. (103 god.) |
| Mesto smrti | Medveđa, Srbija i Crna Gora |
| Vojna karijera | |
| Služba | |
| Vojska |
|
| Čin | Major |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Drugi svetski rat |
| Odlikovanja | |
Biografija uredi
Rođen je 2. avgusta 1900. godine u Medveđi. Sa nepunih petnaest godina stupio je dobrovoljno u komitsku četu vojvode Koste Vojnovića. Početkom oktobra 1914. godine, u obračunu sa Bugarima, bio je ranjen. Potom je učestvovao u povlačenju preko Albanije, probijanju Solunskog fronta i borbama za oslobođenje Jugoslavije.
Januara 1919. godine pozvan je na odsluženje vojnog roka, koje je osamnaest meseci služio u Kraljevoj gardi u Beogradu.
Kao dobrovoljac, dobio je od kralja Aleksandra pet hektara zemlje kod Uroševca. Godine 1932. se zaposlio u žandarmeriji i službovao u Prištini, Splitu, Mostaru, Peći i Prizrenu.
Drugi svetski rat ga je zatekao u Prizrenu, gde se priključio partizanima. Bio je ranjavan i zarobljavan od strane Bugara. Iz rata je izašao sa činom majora.
Sem Alekse, dobrovoljci u Prvom i Drugom svetskom ratu bili su i njegova dva brata. Starijeg Radivoja Nemci su streljali u Prokuplju, a mlađeg Radovana u Uroševcu. I Radivojev sin Milisav bio partizanski borac od 1941. godine.
Nosilac je brojnih priznanja, ordena i medalja Francuske, Kraljevine Jugoslavije i FNR Jugoslavije.
Umro je 23. juna 2004. godine i sahranjen je u zaseoku Marići kod Medveđe. Njegov otac je živeo 105 godina, a majka 85.[2]
Iza sebe je ostavio šest kćeri, 12 unučadi, 24 praunučadi i četvoro čukununučadi.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Aleksa Radovanović”. Riznica srpska. Arhivirano iz originala 23. 01. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2019.
- ^ S. Stanilović (26. jun 2003). „Život u tri veka”. arhiva.glas-javnosti.rs. Glas javnosti (arhiva). Pristupljeno 18. oktobar 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Život u tri veka („Glas javnosti“, 26-28. jun 2003)
- KURIR, 25. jun 2004 - Umro poslednji solunac
- Zbogom solunci („Večernje novosti“ 25. jun 2004)
- Odlazak poslednjeg srpskog solunca („Kurir“, 26-27. jun 2004)
- Vremeplov za 23. jun
- POSLEDNjI ŽIVI SOLUNAC: Aleksa je primer kako se voli zemlja (Nportal, 9. februar 2023)
