Википедија

Alfa džet

Alfa džet
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu4. novembar 1977.
Statusaktivan
Broj primeraka506
Dužina12,29
Razmah krila9,11
Visina4,19
Površina krila17,50
Prazan3.500
Normalna poletna5.000
Maks. masa pri uzletanju7.500 kg
Maks. spoljni teret2.500 kg
Turbo-mlazni motorLarzak 04-C5
Potisak TMM13,20 kN
Maks. brzina na Hopt920 km/h
Taktički radijus kretanja610 km
Dolet2.940 km
Plafon leta14.630 m
Brzina penjanja3.420[a] m/min

Alfa džet je avion za školovanje i obuku pilota i za dejstva vazduh-zemlja. Zajednički je razvijen i serijski proizveden od firmi nemačkog Dornijea i francuskog Marsel Dasoa. U operativnoj upotrebi je u više vazduhoplovstava, širom sveta. Proizvedeno je ukupno 506 primeraka aviona Alfa džet.[2]

Višenamenski Alfa džet je „trener“ i borbeni avion druge generacije, veoma je kompaktan i efikasan projekat. Vremenom je postao uzor projektantima, iz mnogih drugih zemalja. Poseduje prednost u podršci na malim visinama leta, u odnosu na većinu poznatih i skupih borbenih aviona. U 1970. godini, pokrenuta je njegova zajednička proizvodnja, u vazduhoplovnim industrijama Francuske i Nemačke.[3]

Logo za Alfa džet.

Istorija uredi

Francusko-britanski razvoj uredi

Francusko, britansko i nemačko ratno vazduhoplovstvo (Luftvafe), 1965. godine, pokrenuli su proces zamene svoje zastarele avijacije sa mlaznim motorom, za obuku pilota i za laku podršku. Prvo su okrenuti pojedinačni nacionalni projekti, koji su kasnije sporazumno transformisani u međunarodnu francusko-britansku kooperaciju na borbenom avionu „jaguar“, 17. maja 1965. „Jaguarov“ program je 1970. godine ponovo izmenjen: britansko vazduhoplovstvo ga više nije želelo u nameni za obuku, već kao taktičkog aviona za podršku. Smatrajući ga teškog i skupog, u nameni obuke. To je odredilo potrebu za poseban razvoj aviona za obuku i laku podršku. Francuzi i Nemci, kroz program Alfa džeta, a britanci, samostalno BAE sistems hok.[2][4][5]

Francusko-nemački razvoj uredi

U međuvremenu, Francuzi su počeli razgovore sa Zapadnom Nemačkom, za saradnju na rešavanju problema oko obezbeđenja novog aviona za školovanje i obuku pilota. Napravljeni su zajednički taktičko-tehnički zahtevi, 1968. godine. Glavna odlika te definicije je bio manji podzvučni dvomotorni avion, sa osnovnom namenom obuka pilota i laka podrška. Njihove firme, već u julu 1969. godine, predložile su tri idejna projekta:

  • Marsel Daso-Brege avijacija (AMD-BA) / Dornije predložili su TA501, spajanjem postojećih koncepcija Brege 126 i Dornije P.375.
  • Aerospecijal / MBB predložili su E.650 jurotrener
  • VFW-foker predložili su VFT-291[2][6]

Svi predlozi su se zasnivali na primeni pogona od dva motora Snekma-turbomeca larzak, Dženeral elektrik J85-GE-4 ili Prat end Vitni Kanada JT15D-37. Nemačko ratno vazduhoplovstvo Luftvafe, je posebno insistirao da avion ima dva motora, nakon svoga teškog iskustva sa velikim gubicima i udesima sa jednomotornim F-104 starfajterom.[2]

 
Nemački Alfa džet.

Posle žestoke konkurencije, 23. jula 1970. godine, dve vlade su se odlučile za koncepciju TA501, koja dobija naziv Alfa džet. Oznaka „E“ je verzija namenjena za obuku, a „A“ za podršku.

Francuska i Zapadna Nemačka, počeli su za saradnju sa rešavanjem problema svojih potreba, sporazum je potpisan u julu 1969. godine. Zajednički dogovor je nagovestio da će svaka strana naručiti 200 primeraka aviona Alfa džet, stim da se vlastiti avioni sklapaju u sopstvenim fabrikama. Konačna odluka, o početku razvoja, doneta je u februaru 1972. godine.[2][3][6]

Prototipovi uredi

Dva prototipa su razvijena i proizvedena u Francuskoj u Marsel Dasou, a paralelno dva u Dornijeu u Nemačkoj. Prvi francuski prototip je napravio prvi let 26. oktobra 1973. godine, a prvi nemački 9. januara 1974. Preostala dva prototipa su takođe poleteli pre kraja 1974. godine.

Francuska je dobila prvu operativnu letelicu u 1977. godini, dok je Nemačka, koja je želela više od jedne verzije za kopnene napade, čekala sve do 1978.[2][6]

Varijante uredi

 
Alfa džet E, ratnog vazduhoplovstva Nigerije, u konfiguraciji podrške vazduh-zemlja.

Operativne uredi

  • Alfa džet A : Verzija za podršku (malo profilisana za veće brzine sa šiljatim nosem) (175 primeraka za Nemačku, a zatim je prodato nekoliko primeraka i Portugaliji)
  • Alfa džet E : Verzija za obuku (303 primeraka za 8 zemalja)
  • Alfa džet E+ : Verzija sa poboljšanom opremom (29 primeraka prodano Belgiji)
  • Alfa džet MS1 и MS2 : Verzija za podršku, sa poboljšanom opremom za Egipat.[7][8]

VTX projekat za Američku mornaricu (1977—1983) uredi

Razvojni mornarički centar, u americi (NADC), započeo je studije u septembru 1977. godine, a pokrenut je konkurs za obezbeđenje aviona za naprednu obuku (engl. Heavier Than Air [sic]-Training Aircraft) VTX-TS, radi zamene postojećih aviona Nort ameriken T-2 bukija i Daglas TA-4F skajhoka. Povezani sa američkim Lokididom, 24. jula 1978. godine, Marsel Daso i Dornije su predložili nešto izmenjenu verziju Alfa džeta (ojačan stajni trap, duži nos, itd). Posle odbijanja poboljšane verzije Nort ameriken T-2 bukija, na bazi Aermakija MB-339, Alfa džet je ostao u konkurenciji sa avionom BAE sistems hok.[9][10]

Očekivalo se da će u slučaju pobede Lokid proizvoditi avione u Sjedinjenim Državama sa Marsel Dasoom i Dornijeom, u količini do 350 primeraka. Motori Snekma-turbomeca larzak-04-C20, takođe bi se proizvodili u Americi, u firmi Teledin kontinental motors (Ohajo).

 
Borbena konfiguracija Alfa džet.
 
Školski Alfa džet
 
Alfa džet akro grupe.

U periodu od 8. do 25. septembra 1980. godine, Alfa džet A 58 (F-ZVAB), posebno ofarban u žuto, plavu i belu boju, obišao je Sjedinjene Američke Države. Gde je demonstriran u letu, članovima Kongresa, vlade, visokim oficirima Pentagona i specijalistima za obuku pilota u mornarici i američkom vazduhoplovstvu. U gustom rasporedu, demonstriran je u četiri do pet letova dnevno.[10]

Alfa džet A 58 je napravio 88 letova, za 18 dana, u obimu od ukupno oko 100 časova. Šezdeset sedam američkih pilota su ga leteli. Program nije usvojen, iz političko industrijskih razloga. To je odlučeno u avgustu 1983. godine. Po zahtevima Američke mornarice, izgrađen je jednomotorni avion, po licenci od BAE sistems hoka, u korporaciji Daglas, pod nazivom T-45A hok. U 2005. godini, Američka mornarica je počela da koristi 75 primeraka T-45A i 86 T-45C, za poboljšanu obuku mornaričkih pilota.[10][11][12][13]

Alfa džet 2 NGEA uredi

Alfa džet 2, prvobitno je nazvan Alfa džet 2 NGEA (nova generacija aviona za školovanje / laku podršku), školska je verzija i za laku podršku, sa nadogradnjom sofisticiranog nišanskog sistema, sa informacijama o navigaciji, spoljnoj okolnoj situaciji i upravljanjem oružjem. Takođe je opremljen laserskim obeleživačem cilja, sistemom inercijalne navigacije itd. Sistemi su kompatibilni sa raketom Matra Madžik 2. Takođe su integrisani i motori Snekma-turbomeca larzak 04-C20, povećanog potiska. Alfa džet 2 NGEA je nastao nadogradnjom jednog od četiri postojeća prototipa.[8][14]

Alfa džet 3 lansje (1989) uredi

Nadograđena varijanta NGEA, za poboljšanu podršku u svim vremenskim uslovima, opremljenim sistemom FLIR i sa povećanim asortimanom naoružanja.

Alfa džet 3 lansje je definisan da ima kabinu sa tandem sedištima, multifunkcijskim ekranom (MFD). Integrisan mu je radar AGAVE, lasersko otkrivanje i akvizicija cilja i skup modernih sistema za kontramere.

Konačno, Marsel Daso ga je ponudio za obuku, sa ugrađenom repnom kukom i ojačanim stajnim organima, za ratnu mornaricu.[15]

Alfa džet M, za francusku mornaricu (1990—1994) uredi

Suočeni sa činjenicom da se koristila Fuga CM-175 zepter, u mornarici za obuku od 1960. godine, u Marsel Dasou su razmatrali novo rešenje, u periodu od 1986. godine do 1988.[16] Pristupili su ispitivanju Alfa džeta od 18. do 29. juna 1990. godine, kada je ispitivan modernizovani Super etendard (SEM), proizvoden u 40 primeraka. U junu 1991. godine, mornarica je takođe razmatrala američki T-45A hok, uključujući novu kabinu sa dva prikazivača, uključujući laserski senzor, GPS, top kalibra 20 mm, Rols-Rojsova verzija Adura Mk871, F405/401. Konačno, to rešenje je izabrano 1994. godine i francusko osoblje je obučeno u Americi u vazduhoplovnoj bazi Meridian (Misisipi).[17][18]

   

Alfa džet na aeromitingu, na Aerodromu Batajnica, 13. septembra 2009. godine.

Karakteristike uredi

Zbirne karakteristike aviona Alfa džet[1][2][3][19][20]
Parametar Vrednosti / podaci
Alfa džet A Alfa džet E
Namena:
  • jedan pilot, laki napad i izviđač
  • dvosed za borbenu obuku
 dvosed za letačku i borbenu obuku
Dužina: 12,46 m (nemačka verzija) 12,29 m
Razmah: 9,11 m 9,11 m
Visina: 4,19 m 4,19 m
Površina krila: 17,5 m² 17,5 m²
Trag točkova: 2,71 m 2,71 m
Prednja noga od zadnjih: 4,72 m 4,72 m
Masa praznog: 3.515 kg (nemačka verzija) 3.345 kg
Maksimalna masa: 8.000 kg 7.500 kg
Kapacitet goriva:
  • 1.500 kg (unutrašnje)
  • 716 kg (spolja)
  • 1.520 kg (unutrašnje)
  • 2.200 kg (spolja)
Maksinmalna spoljna nosivost: 2.500 kg
Pogon: dva motora Snekma-turbomeca larzak-04-C20 potisak je 2 h 14,12 kN dva motora Snekma-turbomeca larzak- 04-C6 potisak je 2 h 13,2 kN
Maksimalna brzina:
  • 1.000 km/h (nivo mora)
  • Mahov broj = 0,85 (na visini 10.000 m)
  • 920 km/h (nivo mora)
  • Mahov broj = 0,80 (na visini 10.000 m)
Plafon leta: 14.630 m 14.630 m
Vertikalna brzina: 3.420 m/min
Taktički radijus: 540 km (obuka) 1.450 km
Dolet: 2.940 km (dva podvesna rezervoara) 1.080 km
Trajanje leta: do 3,5 sati
Staza poletanja 410 m 370 m
Staza sletanja 610 m 500 m
Faktor aerodinamičkog opterećenja +8,6/−6,4
Naoružanje
  • Top: 1× 27 mm Mauzer BK-27, po potrebi se nosi upodtrupnom kontejneru sa bojevim kompletom od 150 granata, ili 1x 30 mm DEFA sa istovetnim bojevim kompletom.
  • Rakete: 2× Matra; raketni lanseri sa 18× SNEB od 68 mm; 2× CRV7 raketna lansera sa 19× 70 mm zrna
  • Rakete: 2× AIM-9 sajdvinders; 2× Matra magik II; 2× AGM-65 maverik;
  • Bombe: 2.500 kg, na spoljnim nosačima tereta, uključujući različite bombe (kao što su kasetne BL755 ili slobodno padajuće sa produženim dometom).[2][3][19]
 

Tri projekcije aviona Alfa džet.

Korisnici uredi

   
Alfa džet u okviru grupe Red bul. Francuska Akro grupa.
   
Portugalski Alfa džet A. Francuski Alfa džet.

Sadašnji uredi

Bivši uredi

Modernizacija uredi

 
Alfa džet, ratnog vazduhoplovstva Tajlanda.

Belgija je nadogradila svoje primerke dopunskom sofisticiranom opremom. Inegrisali su inercijalni navigacioni sistem u sprezi sa GPS prijemnikom, novi gornji prikazivač i sistem (engl. head-up displays) (HUD) obe reke stalno na ručicama za upravljanje (engl. Hands On Throttle-And-Stick) HOTAS. Egipat je dobio dve verzije (MS1 i MS2) sa poboljšanom opremom, takođe radi povećanja efikkasnosti za napad vazduh-zemlja.

Generalna direkcija za oružja francuske zaključila je ugovor, 31. decembra 2007. godine, u iznosu 22,6 miliona evra za filijale Marsel Dasoa Tales avioniks i SABCA, po osnovu realizacije programa modernizacije za 20 aviona, koji dobijaju opremu kao belgijski Alfa džet. Integracija inercijalnog navigacionog sistema u kombinaciji sa GPS prijemnikom, HUD, instalacije za oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja itd. Prvi modernizovani avion je isporučen sredinom 2009. godine.[22]

Ukupno proizvedeno primeraka uredi

Ukupno proizvedeno primeraka aviona Alfa džet, za sve korisnike[7]
Korisnik Broj primeraka Varijanta
  Francuska /   Zapadna Nemačka 4[v] prototipovi
  Kamerun 7 Alfa džet 2 NGEA
  Egipat 30 Alfa džet E (MS1)
15 Alfa džet MS2
  Belgija 33 Alfa džet E
  Francuska 176 Alfa džet E
  Zapadna Nemačka 175 Alfa džet A
  Obala Slonovače 7 Alfa džet E
  Maroko 24 Alfa džet E
  Nigerija 24 Alfa džet E
  Portugalija - 50 Alfa džet A, ustupljeno od Luftvafe
  Kanada - 16 Alfa džet A, ustupljeno od Luftvafe[21]
  Katar 6 Alfa džet E
  Tajland - 25 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
  Togo 5 Alfa džet E
  Ujedinjeni Arapski Emirati - 32 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
  Ujedinjeno Kraljevstvo (DERA) - 12 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
- 3 primerka koriste Flait bulsi
Ukupno proizvedeno: 506 primeraka, u periodu 1977-1986.

Napomene uredi

  1. ^ Podaci se odnose na varijantu Alfa džet E.[1]
  2. ^ Alfa džet, bivše vlasništvo Luftvafe, stacionirani u Montrealu i borbeno kontrolišu kanadski vazdušni i elektronske kontramere.[21]
  3. ^ Posle završenih ispitivanja, ostali su kod proizvođača.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Alpha Jet Jet Trainer / light Fighter Bomber” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 20. 2. 2013. „Varijanta Alfa džet E” 
  2. ^ a b v g d đ e ž „ALPHA JET ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.ne. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Alfa džet – osnovni” 
  3. ^ a b v g „Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Alfa džet u Ugolok neba” 
  4. ^ Le 15 janvier 1965, le Comité technique des programmes des Armées françaises fixe son choix sur le Br-121
  5. ^ „The SEPECAT Jaguar” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Jaguar u vektorsajtu” 
  6. ^ a b v „History” (na jeziku: (jezik: engleski)). milavia.net. 2002—2005. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Istorija” 
  7. ^ a b „ALPHA JET IN FOREIGN SERVICE / IMPROVED VARIANTS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Varijante Alfa džet” 
  8. ^ a b „Variants” (na jeziku: (jezik: engleski)). airrecognition.com. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Varijante” 
  9. ^ Réaménagé en avril 1978
  10. ^ a b v „Le programme VTX pour l'U.S. Navy” (na jeziku: (jezik: francuski)). 2. 16. 2011. Pristupljeno 18. 2. 2013. „VTX program”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ Donald 2004, str. 175
  12. ^ Frawley 2002, str. 48
  13. ^ „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (na jeziku: (jezik: engleski)). boeing.com. Pristupljeno 18. 2. 2013. „T-45A hok” 
  14. ^ „Alpha Jet A, Alpha Jet ATS, Alpha Jet E and Alpha Jet NGEA” (na jeziku: (jezik: engleski)). deagel.com. 2. 2. 2013. Pristupljeno 18. 2. 2013. „Alfa džet 2 NGEA” 
  15. ^ „Dassault-Breguet / Dornier Alpha Jet 1973.” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar.org. Pristupljeno 18. 2. 2013. „Alfa džet 1973.” 
  16. ^ Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se déroule sur Alpha Jet depuis 1979. au sein de École de l'aviation de chasse de la BA 705 à Tours
  17. ^ „Un remplaçant éventuel aux CM.175 Zéphyr : l'Alphajet Marine” (na jeziku: (jezik: francuski)). ffaa.net. 2. 16. 2011. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Alfa džet M”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ „Dassault Étendard IVM n°56 Flotille 59S” (na jeziku: (jezik: engleski)). pyperpote.tonsite.biz. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Flotille 59S” 
  19. ^ a b „Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. 21. 9. 1999. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Alfa džet u FAS” 
  20. ^ „Specification Alpha Jet E” (na jeziku: (jezik: engleski)). milavia.net. 2002—2005. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Karakteristike Alfa džet E” 
  21. ^ a b „Dornier Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). discoveryair-ds.com. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 20. 2. 2013. „Alfa džet u Kanadi” 
  22. ^ „Module non trouvé” (na jeziku: (jezik: francuski)). defense.gouv.fr. Pristupljeno 20. 2. 2013. „Modernizacija” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Alfa džet na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфа_џет&oldid=26809339”