Anton Makarenko
Anton Semjonovič Makarenko (rus. Антон Семёнович Макаренко; 1888–1939), je bio ruski pedagog, književnik i najuticajniji obrazovani teoretičar u Sovjetskom Savezu, rođen je u Bjelopolju u Ukrajini. Makarenko je napisao nekoliko knjiga o obrazovanju. Sva svoja pedagoška iskustva i uspehe Makarenko je opisao u čuvenoj knjizi Pedagoška poema, to je njegova najznačajnija knjiga.
Anton Makarenko | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 13. januar 1888. |
| Mesto rođenja | Bjelopolje, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 1. april 1939. (51 god.) |
| Mesto smrti | Golicino, Sovjetski Savez |
| Veb-sajt | www |
Biografija uredi
Makarenko je završio gradsku četvorogodišnju školu, a zatim jednogodišnji tečaj i dobija zvanje narodnog ucitelja. Kasnije se upisuje na Politavski učiteljski institut i posle završenih studija, posstaje inspektor vise osnovne škole, a jedno vreme je bio i upravitelj gradske škole u Politavi.
Kada je 1920. godine prihvatio da organizuje radnu školu za maloletne prestupnike, počinje njegov praktičan pedagoški rad. Život u koloniji je organizovao tako da mlade zapustene ljude poveže u jednu visoko moralnu zajednicu. Makarenko je napisao nekoliko knjiga od kojih je najznacajnija Pedagoška poema, priča o odgajanju u sirotištu Kolonija gorki , Zastave na kulama, Metodika nastavnog rada. Razradio je i teoriju i metodologiju odgajanja dece u kolektivnom duhu, a jedan je od utemitelja ubođenja svrhovitog rada u vaspitno-obrazovani proces. A. S. Makarenko je zauzeo aktivno učešće u pedagoškim istraživanjima od 1920. do 1930. godine, razradivši niz novih oblika vaspitanja. Njegova naučna interesovanja odnosila su se na metodologiju pedagogije, teoriju vaspitanja i na organizaciju vaspitno obrazovanog rada, gde je imao zapažene uspehe. Kao inzvaredni praktičar, Makareko je u periodu od1917. do 1935. godine, radio u školi u Krjukovu, u dečijoj koloniji kod Poltave i dečijoj komuni Ćerzinski u Harkovu. Sredinom 30-tih godina 20. veka Makarenko je odstranjen iz pedagoške prakse i poslednje godine je proveo pisući knjige, u kojima je razradio svoje pedagoško iskustvo i znanje. Makarenko je napisao napisao niz članaka, romana, predstava i kratkih priča o obrazovanju.[1]
Pedagoški pogledi uredi
Metodološka osnova pedagoskog sistema Makarenka je, u stvari, pedagoška logika. On definiše pedagogiju kao praktično korisnu nauku, koja podrazumeva da se pojavljuju određene zakonitosti između ciljeva, sredstava i rezultata vaspitanja. Za pedagošku teoriju Makarenka centralno pitanje je teza paralelnog delovanja. Paralelno delovanje obezbeđuje slobodu vaspitanika, koji nastupa kao subjekat pedagoškog procesa. Za Makarenka metodika sistema vaspitanja temelji se na ideji vaspitanja za kolektiv. U suštini ova ideja se odnosi na formiranje kolektiva od pedagoga i vaspitanika u kome će se stvarati uslovi ѕa raѕvoj ličnosti i individualnosti. Pedagoško stvaralaštvo Makarenka došlo je, sredinom 30-tih godina 20. veka u duboku protivurečnost sa totalitarnim režimom i antihumanom staljinističkom pedagogijom, koja je iѕgrađivala čoveka šrafa gigantskoj društvenoj mašini. Zvanična pedagogija u totalitarnom ideologizarnom obliku postojala je sve do druge polovine 1950-ih godina. Pedagoška nauka nalazila se pod jakom kontrolom države i kominističke partije. Pod tom kontrolom stvorena je 1943. godine Akademija pedagoških nauka. Režimski naučnici Babanski, Gruzdjev, Danilov, Gončarov, Jesipov, Skatkin i drugi, razgrađivali su probleme prakse teorije pedagogije. Od 1960. do 1980. godine partijsko ideološki pritisak na pedagošku nauku postepeno je slabio, ali je i dalje postojao, sve do 1990. godine, do raspada Sovjetskog Saveza.
Makarenko je smatrao rad osnovnim sredstvom intelektualnog i moralnog razvoja: svoj deci treba dodeliti zadatke koji zahtevaju rad i treba ih usmeravati na odgovornost kako bi saznali ograničenja njihovih individualnih prava i privilegija. Tako je njegov prvi princip socijalističkog vaspitnja bio: "Maksimalni zahtevi sa maksimalnim mogućim poštovanjem". Naglasio je znacaj važnosti odgajanja dece u kući i dao mnoge dragocene instrukcije u ovoj oblasti. Još jedna inovacija bila je njegov izuzetno dubok "sistem perspektiva", čija je suština definisana sledećim rečima: "Pravi stimulans u ljudskom životu je radost".[2]
Dela uredi
- Pedagoška poema
- Zastave na kulama
- Knjiga za roditelje
- Izabrana pedagoška dela
Pedagoška poema uredi
Metode koje je razvio A. S. Makarenko visoko je cenio sovjetski pisac Maksim Gorki koji je verovao da je Makarenkov "pedagoški eksperiment značajan za ceo svet". Inspirisan Gorkijem, piscem kojem se divio, Makarenko je napisao "Pedagošku poemu" istinite priče o njegovimučenicima iz sirotišta. U svojoj knjizi Makarenko je pokazao pravilno obrazovanje može pretvoriti nekontrolisane i agresivne tinejdžere u dostojene i odgovorne građane. Trudio se da vidi pre svega pozitivne kvalitete, sklonosti i snage u ličnostima svojih učenika. Pravi humanista, Makarenko je poѕvao nastavnike sa ideološkim, moralnim i profesionalnim standardima. Instistirao je na sistematičnom moralnom i političkom obrazovanju učenika. "Pedagoška poema", bila je veliki uspeh ne samo u Sovjetskom Savezu već i u inostranstvu. Anton Makarenko je dobio reputaciju progresivnog, inovatovnog i nadarenog edukatora.[3][4]
Reference uredi
- ^ „Anton Makarenko | Soviet educator”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 9. 2018.
- ^ „Anton Semjonovic Makarenko”.
- ^ Semjonovic, Makarenko (2002). A book for parents. ISBN 1589639375.
- ^ Cenić, Petrović 2005, str. 179–181.
Literatura uredi
- Cenić Stojan, Petrović Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Beograd: Učiteljski fakultet u Vranju, Izdavačka kuća Eduka. ISBN 978-86-82695-17-2.
