Arno Gujon

Arno Gujon (franc. Arnaud Gouillon; Grenobl, 27. novembar 1985) srpski je političar i dobrotvor francuskog porekla. Osnivač je i direktor francuske nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo (franc. Solidarité Кosovo) i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koja je organ uprave u sastavu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Arno Gujon
Gujon 2022.
Lični podaci
Datum rođenja	(1985-11-27)27. novembar 1985.
Mesto rođenja	Grenobl, Francuska
Prebivalište	Beograd, Srbija
Državljanstvo	francusko srpsko
Religija	pravoslavlje
Porodica
Supružnik	Ivana Gajić (v. 2015)
Deca	3
Politička karijera
Politička stranka	Srpska napredna stranka (2023—danas)
Mandati Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 26. novembra 2020. Premijer Ana Brnabić Prethodnik funkcija uspostavljena Direktor organizacije Solidarnost za Kosovo Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 2004.

Svoj dobrotvorni rad započeo je 2005. kada je došao u Srbiju sa bratom Bertranom vozeći kombi pun humanitarne pomoći za Srbe na Kosovu i Metohiji. Od 2012. se nastanio u Beogradu sa porodicom. Od 2015. je državljanin Srbije, na osnovu zasluga tokom desetogodišnjeg humanitarnog rada. Nosilac je više državnih i crkvenih odlikovanja i priznanja za svoj dosadašnji humanitarni rad. Član je Srpske napredne stranke od 2023.

Biografija

Mladost

Rođen je 27. novembra 1985. godine u Grenoblu (Francuska). Kao najmlađi od troje dece, odrastao je u složnoj porodici u kojoj su se negovali tradicije, rodoljublje i istorijsko prijateljstvo između Francuske i Srbije. Pod uticajem tih porodičnih vrednosti, njegov pogled na zbivanja u bivšoj Jugoslaviji bitno je drugačiji od viđenja koja prevladavaju na Zapadu.

Za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine kao školarac od 13 godina, ulazio je u raspravu sa profesorom istorije, zagovornikom rata i zalagao se za mir i pravdu za srpski narod.

Kada su 2004. godine izbili antisrpski pogromi po celom Kosovu i Metohiji, odlučio je da stupi u konkretnu akciju i pruži pomoć porodicama, nedužnim žrtvama progona. Sa devetnaest godina osnovao je humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo” sa ciljem da se pomogne srpskom narodu i ostalim nacionalnim manjinama koje žive u enklavama na Kosovu i Metohiji.

Obrazovanje

Osnovno obrazovanje završio je u rodnom gradu Žariu i srednje obrazovanje u Vizilu. Godine 2002. upisao je fizički fakultet uz dodatni, neobavezni, magister Matematike na Univerzitetu u Grenoblu, drugom najboljem univerzitetu Francuske i 32. u svetu u oblasti Fizike prema šangajskoj listi. Godine 2004. ooložio je prijemni ispit za upis na uglednu inženjersku Politehničku školu Univerziteta u Grenoblu, smer Ekologija i prevencija rizika i 2007. masterirao i stekao zvanje masters inženjera, sa 22 godine, u oblasti „zaštite životne sredine”. Nakon preseljenja u Beograd, 2012. godine pohađao je master politikologije na Fakultetu Političkih Nauka u Beogradu, smer „Politički sistem Srbije i institucije”.

Pored maternjeg francuskog, govori srpski, engleski i ruski jezik.

Karijera

Od 2007. do 2010. godine radio je kao inženjer u L'Orealu u Parizu, u Privrednoj komori u Bordou, kao profesor fizike u jednoj francuskoj školi u Kairu i kao koordinator za kvalitet u Zvorniku (Republika Srpska) u firmi Studen Prom koja izvozi zamrznute prehrambene proizvode u Francusku.

Od 2011. godine do 2020. zaposlen je kao direktor humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” koju je osnovao dok je bio student i u kojoj je volontirao sedam godina.

Rešenjem Vlade Republike Srbije je od 2020. godine v.d. Direktor Kancelarije za saradnju sa Dijasporom i Srbima u regionu.

Humanitarni rad

Godine 2018. organizovao je snimanje dokumentarca od 52 minuta o životu Srba na Kosovu i Metohiji koji je emitovan četiri puta na francuskoj televiziji KTO i dva puta na RTS-u. Film pod nazivom „Kosovo, hrišćanstvo u opasnosti” nagrađen je kao najbolje ostvarenje na festivalu dokumentarno duhovnog filma u Zaječaru i na međunarodnom festivalu pravoslavnog filma u Kruševcu 2018. godine.

Redovan je sagovornik francuskih medija koji žele da pišu o humanitarnoj situaciji na Kosovu i Metohiji.

Solidarnost za Kosovo

Vidi još: Solidarnost za Kosovo

Arno Gujon u jednoj od humanitarnih akcija

Njegov humanitarni rad započinje osnivanjem 2004. godine humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo”, koja je osnovana kao reakcija na antisrpske pogrome koji su 17. i 18. marta 2004. pogađali celo Kosovo i Metohiju. Došao je prvi put u Srbiju 2005. godine sa bratom Bertranom i dvojicom prijatelja sa humanitarnom pomoći skupljene u Francuskoj. Mala studentska organizacija braće Gujona brzo je izrasla u jednu od najvećih humanitarnih organizacija koja deluje na prostoru Balkana.

Sa srpskom porodicom na Kosovu i Metohiji

Sa podrškom od preko 12 000 donatora iz cele Francuske, i bez ijedne državne ili evropske subvencije, „Solidarnost za Kosovo” je organizovala preko 44 šlepera humanitarne pomoći i finansirala u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom više desetina projekata u oblasti školstva, zdravstva i poljoprivrede. Organizacija je na terenu prepoznata po svojim samoodrživim projektima koji omogućavaju ljudima da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći. U saradnji sa Narodnim kuhinjama Majka Devet Jugovića, finansirala je izgradnju pet farmi, jedne mlekare, jedne fabrike za pasterizaciju voća i povrća, postavila desetine plastenika i kupila stotine životinja poput krava, ovaca i koza, kao i poljoprivredne mašine za meštane enklava.

Rad sa decom i humanitarni projekti za decu su takođe jedan od prioriteta „Solidarnost za Kosovo”. Od 2012. do danas, renovirala je 34 škole, vodila stotine dece prvi put na more i pomogla radu dva porodilišta, jedne bolnice i četiri doma zdravlja.

Ukupna vrednost pomoći koju je „Solidarnost za Kosovo” pružila socijalno ugroženim porodicama koje žive u enklavama na Kosovu i Metohiji prelazi 5,5 miliona evra.

Društveni i kulturni angažman

Arno Gujon prilikom dodele pasoša i državljanstva Republike Srbije 2015. godine.

Pored svog humanitarnog rada, Arno Gujon je veoma aktivan na društvenom i kulturnom planu. Arno Gujon je 2016. godine pozvan da bude jedan od učesnika kampanje „Negujmo srpski jezik”, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, sa ciljem negovanja i zaštite srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti. Dve godine kasnije postao je njeno zaštitno lice i predvodnik Karavana kulture govora koji organizuje edukacije i tribine za mlade širom Srbije i Republike Srpske.

Takođe, često se odaziva na pozive drugih udruženja koja se bave kulturom ili humanitarnim radom, poput Teletona u Beogradu, Dana Jorgovana u Kraljevu, Ljubičevskih konjičkih igara u Požarevcu, itd...

Čest je gost Domova kulture, univerziteta i srednjih škola iz Srbije i Republike Srpske koji ga pozivaju da govore o svom iskustvu u oblasti humanitarnog rada i društvenog angažmana ali i o filozofskim temama poput smisla života, humanizma, pravednosti... Od 2012. do danas, održao je preko stotinu predavanja i tribina na srpskom jeziku.

Svestan da je, pored kosovskog pitanja, jedan od najvećih izazova za Srbiju odlazak mladih u inostranstvo, Arno Gujon je osnovao 2016. u Beogradu Udruženje INOMS (Inicijativa za Natalitet i Ostanak Mladih u Srbiji). Cilj ovog udruženja je da se kroz pozitivne i uspešne primere iz Srbije, kao i uz demistifikaciju idealizovanog života u inostranstvu, podstakne mlade da ostanu da žive u Srbiji.

Politički angažman

Sastanak u Vladi Srbije povodom organizacije Tradicionalnog Krosa RTS-a u Srbiji i dijaspori

Arno Gujon postao je politički osvešćen sa 13 godina kada prvi put u životu javno branio politički stav na času Istorije, nekoliko dana nakon bombardovanja RTS-a 23. aprila 1999. godine. Njegov profesor istorije je tada opravdavao taj zločin rekavši da je „RTS postala vojni cilj pošto emituje propagandu”, na šta je mladi Gujon odgovorio da „medijska kuća, kakva god da je, ne sme da postane vojni cilj i da tako što ubijamo civile i nedužne ljude, time ne činimo humanitarno delo. Francuski mediji takođe vrše propagandu pa niko ih ne bombarduje zbog toga”. Nakon toga je profesor hteo da ga izbaci sa časa.

Svoj tinejdžerski bunt protiv sistema Arno Gujon izražavao je tako što je učestvovao, još kao maloletnik, na političkim skupovima više patriotskih udruženja i aktivno se borio za očuvanje tradicionalnih francuskih vrednosti i protiv vojnog intervencionizma Zapada na Bliskom istoku i u Africi.

Sa samo 24 godine, 2010. godine, ambiciozni mladi Gujon pokušavao je da dobije 500 potpisa predsednika opština kako bi mogao da se kandiduje na predsedničkim izborima u Francuskoj dve godine kasnije. U tom nemogućem izazovu, dobio je podršku više pokreta, među kojima se nalazio i pokret Blok Identiter, čiji je mladi Gujon bio član, poznat po svom zalaganju za jaku Evropu i protivljenju nelegalnom dolasku migranata u Francusku. Nakon ovog kratkog iskustva koje se završilo 2011. godine, napustio je svoj politički angažman i posvetio se svom humanitarnom i društveno korisnom radu.

Rešenjem Vlade Republike Srbije je od 2020. direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Pridružio se Srpskoj naprednoj stranci u oktobru 2023.

Publikacije

Predavanje Arnoa Gujona na Vojnoj akademiji pred oficirima i pitomcima Vojske Srbije povodom obeleževanja godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine

U Srbiji

Godine 2015. objavio je knjigu „Svi moji putevi vode u Srbiju”, kojom objašnjava razloge koji su ga naveli da se angažuje za Srbe na Kosovu i Metohiji i da nakon toga poveže svoju sudbinu sa sudbinom Srba tako što se nastanio u Beogradu. Autor takođe opisuje Srbiju onakvu kakvu je vidi jedan stranac i poručuje da je Srbija „na početku značajne faze u svojoj istoriji, na početku novog istorijskog puta. Izazovi su ozbiljni, ali će im ona odoleti. Potrebno je mnogo toga izgraditi, treba mnogo toga sačuvati. Iz tog alhemijskog procesa pojaviće se moderna Srbija, postavljena na svojim tradicionalnim temeljima. Jer Srbija, kao sve stare zemlje – to su koreni bez kojih ništa ne bi imalo smisla, ali to su i krila kojima će ona uzleteti i prevazići ono što jeste”.

U Francuskoj

Učestvovao je u pisanju i objavljivanju tri knjige na francuskom jeziku o Srbiji i Kosovu i Metohiji:

• 2013. Au cœur de l’Europe Martyre (Édition L’Age d’Homme)
• 2016. Peuples persécutés d’Orient (Édition du Rocher)
• 2020. À la Serbie (Un Infini Cercle Bleu)

Arno Gujon uređuje časopis humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo” koji izlazi u Francuskoj svaka tri meseca u 13 000 primeraka. Nakon objavljivanja članka od čak deseta strana u uglednom Figaro Magazinu, u junu 2019- godine, dobio je zajedno sa zamenikom direktora Figaroa, više pretnji i uvreda od strane Albanaca i proalbanskih francuskih novinara.

Privatni život

Arno Gujon je oženjen Ivanom Gajić, Srpkinjom rođenom u Francuskoj, sa kojom ima troje dece, ćerke Milenu (2015) i Irenu (2017) i sina Viktora (2021). Upoznali su se slučajno u Zvorniku, gde je Arno radio kao inženjer, dok je Ivana bila u poseti svojoj rodbini.

Ivana je završila Političke nauke u Parizu i radila kao politički asistent u Narodnoj skupštini u Parizu, potom u Briselu i Strazburu, a zatim i u Sudu u Šamberiju. Sada radi u humanitarnoj organizaciji Solidarnost za Kosovo gde je zadužena za odnos sa donatorima, francuskim zvaničnicima i medijima.

Arno Gujon od svoje rane mladosti trenira kik boks, vozi rolere i skija.

Priznanja i odlikovanja

Odlikovanja

Arno Gujon ispred vitrine sa dobijenim ordenjima u kancelaciji humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“

Prilikom dodele Ordena Svetog Save u Patrijaršiji SPC, sa Patrijarhom Irinejom i Marinosom Ricudisom, grčkim kapetanom

• Zlatna medalja za izuzetne zasluge u oblasti humanitarnog rada, kojom ga je odlikovao Predsednika Republike Srbije Tomislav Nikolić (2016)
• Orden Svetog Save prvog stepena, dodelio Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve: „za delotvornu ljubav pokazanu njegovim svesrdnim i nesebičnim zalaganjem u prikupljanju i pružanju neophodne materijalne i finansijske pomoći za našu Svetu Crkvu i stradalni narod na Kosovu i Metohiju, kao i za istrajno svedočenje istine o životu našeg naroda u ovoj srpskoj pokrajini” (2018);
• Orden Svetog vladike Nikolaja, najviše priznanje Eparhije šabačke „zbog velike ljubavi prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i humanitarnog rada” (2018)

Druge nagrade

• 2012. Specijalna plaketa za najplemenitiji podvig godine, koje dodeljuje kompanija „Novosti”
• 2015. Državljanstvo Republike Srbije na osnovu zasluga, u Palati Srbije iz ruku Ministra Unutrašnjih Poslova Nebojše Stefanovića
• 2017. Nagrada „Branislav Mane Šakić” za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima.
• 2018: Nagrada Braća Karić
• 2018. Povelja Viteza Svetosavskog pacifizma Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije za humanitarni rad na Kosovu i Metohiji kao i za zalaganje u Francuskoj za promenu slike o Srbiji.
• 2022. Nagrada „Ćirilična darovnica” manifestacije Ćirilična baština u Bajinoj Bašti, za veliki doprinos u očuvanju srpskog nacionalnog pisma, otvaranja škola na srpskom jeziku u inostranstvu, pomoći školama na Kossovu i Metohiji i učešću u „Karavanu kulture govora“.

Vidi još

• Solidarnost za Kosovo
• Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

Literatura

• TV Most Info/Arno Gujon-Održali smo reč i obnovili 12 škola
• RTS/Arno Gujon dobija srpsko državljanstvo,
• Arno Gujon: Sve dok se na Kosovu rađaju srpska deca ima nade („Večernje novosti”, 15. januar 2017)
• Istina o Kosovu se probija u Francuskoj („Politika”, 14. oktobar 2017)
• Novosti/Intervju
• RTS-Trag/Arno Gujon-Moja Srbija

Spoljašnje veze

• Zvanična biografija Arno Gujona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. maj 2022) na sajtu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu
• Solidarité Kosovo – Zvanična prezentacija (jezik: francuski)