Википедија

Bal Šem Tov

Јеврејски мистични рабин из Пољске, оснивач хасидског јудаизма

Bal Šem Tov (hebr. בעל שם טוב), puno ime Izrael Ben Elizer, poznat i kao Bešt (hebr. בעש"ט).[2] Rođen je 25. augusta 1698. godine u selu Okopi, Podolje, Državna zajednica Poljske i Litvanije, umro 22. maja 1760. godine u Medžibožu, Podolje, Državna zajednica Poljske i Litvanije; danas se mesto rođenja i smrti nalazi u Podolju, Ukrajina.

Bal Šem Tov
Bal Šem Tov
Puno imeIzrael Ben Elizer
Datum rođenja(1698-08-25)25. avgust 1698.[1]
Mesto rođenjaOkopi, Podolje,  Državna zajednica Poljske i Litvanije
KrštenJudaizam
Datum smrti22. maj 1760.(1760-05-22) (61 god.)
Mesto smrtiMedžibož, Podolje,  Državna zajednica Poljske i Litvanije
Obrazovanjeljekar, rabin
Zanimanjeteologija
Delovanjehasidizam
kabala
PartnerČana
Deca2
RoditeljiElizer (otac)
Sara (mama)
Potpis
Sinagoga u Medžibožu (1915), srušena od nacista u Drugom svetskom ratu. Danas se na tom mestu nalazi muzej.

Bal Šem Tov bio je rabin i osnovatelj hasidijskog judaizma (hasidizam).[3]

Biografija uredi

Mladost uredi

Bal Šem Tov je rođen u siromašnoj rodbini, starijim roditeljima u selu Okopi, Državna zajednica Poljske i Litvanije (sada deo Ternopoljskt oblasti, Ukrajina). Tradicija govori da je pre rođenja kod njegovog oca Elizera došao, u vidu putnika, prorok Ilija, koji je predskazao rođenje sina.[4] Otac Elizer je pred smrću malom sinu zavestio, da se ne boji nikoga osim Boga, i da voli svakog Jevreja. Roditelji su mu preminuli kod pet godina starosti.[5]

Godine 1710. završi heder (veronauka) i postane asistent kod melameda (učitelj hedera). Naslednik Bal Šem Tova, Magid iz Mezeriča, o njemu je govorio da je imao veliku ljubav prema deci, koje je vodio u školu (heder) i pritom pevao psalme i citirao Toru. Magid je rekao:[6]

Da smo samo poljubili Toru sa istom ljubavlju kao naš učitelj (Bal Šem Tov) decu, koju je vodio u heder, kao pomočnik učitelja.

Prema legendi Izrael se borio sa vukom, koji je zastrašivao jevrejsku decu na putu za sinagogu, tada ga je pevanjem jevrejskih psalma ubio.[7] 1712. postane gabaj (čuvar sinagoge) u lokalnoj sinagogi. Prema hasidskoj legendi Bal Šem Tov je imao viziju daće videti proroka Ahiju.[8] Oženi se sa 18 godina (1716), ali brzo ostane udovac, kada mu žena umre za vreme njegovog putovanja po Istočnoj Galiciji. Nako dužeg stažiranja kao pomoćnik melameda u zapadnoj Ukrajini, nastanio se u melamed u gradu Tluste (sada Jazlovce pored grada Bučač, Ukrajina). Takođe je ostao na dužnosti gabaja (čuvara) sinagoga u okolnim naseljima. Kabalu je upoznao sa pomoću rabina Adama Bal Šema iz Ropčica (danas Poljska), koji je bio učenik rabina Žol Bal Šema iz Zamošća, naslednika rabina Elije Bal Šema iz nemačkog Vormsa.[9]

Bešt je sa 18 godina postao vođa hasidizma.[10] Grupa cadika[11] (pošteni ljudi), koji su brinuli za siromašne Jevreje, pozvali je da se okrenu agraru i umesto grada nasele po selima. Za manja naselja tražili su i učitelje za decu, ako ga nisu našli tražili su pomoć Bal Šem Tova, kao pomoćnika učitelja. Kasnije je Bešt napisao:[10]

Najradosniji trenutak u mom životu je bio kada sam učio mladu decu, kako izgovore Modeh Ani[12], Šema Izrael[13] i Kamec Alef Ah.

Narod ga je izabrao i za arbitra i medijatora, Jevreji su tada u Poljskoj državi imali svoj sud. Velik utisak je napravio na Efraima iz Brodija, da mu je obećao ruku svoje kćerke Čane za ženu. Efraim je umro pre da je to rekao Čani, ali kada je saznala o očevimm obećanjima rešila je da se povinuje njima i udala se za Bal Šem Tova.[3] Nakon udaje presele se u Karpate, između Kutija i Kosova (kod Ivano-Frankovska).[3] Njihov jedini prihod bio od svog rada gline i kreča, koje je Čana nosila po lokalnim selima. Imali su dvoje dece, Udla (rođen 1720) i Cvija Herša.

Razvoj i početak hasidizma uredi

Bešt je jedno vreme bio i šahit (obredno klanje životinja za košer jelo) u gradu Košilovci, pored Jazlovke (okolina Ivano-Frankovska). Taj posao nije zadržao dugo jer je postao upravnik seoske konobe, koju su mu kupili rođaci. U Podolji se dosta vremena družio sa seljacima i naučio koristiti biljke za prirodno lečenje. Njegova prva prezentacija u javnosti su bile amajlije o prirodnim lekovima.[3] Posle mnogih putovanja po Podoliji i Volinju (danas oblasti Ukrajine) i steka neke autoritete odlućio je 1740. godine da postane učitelj u Medžibožkom štetlu (jidiš שטעטל , štetl), gde su ga voleli slušati ljudi i verski odabranici. Medžibož je postao središte njegovog pokreta-medžibriških hasida. Hasidizam je brzo dobijajo nove pristalice, sa prezirom od klasičnih pristalica judaizma (Talmudista). Uprkos razliki u učenju, imao je podršku od dva poznata talmudista, braća Maer (glavni rabin Lavova i kasnije Ostroga, autor Response- deo halahe) i Izak Dov Mergaljos. Kasnije su sami rabini koji su se početkom protivili hasidizmu, postali njegovi učenici. Stipendije je dodelio rabinima Jakovu Josifu Hakonenu (rabin Polone), Davidu Halperinu (rabin Ostroga), Izraelu iz Satanova (Satanov, Ukrajina; autor Tiferet Izrael[14]), Josif Helperin (rabin iz Slosovica) i Dov Ber iz Mezeriča (poznat i kao Magid iz Mezeriča). Rabini su postali deo hasidskog učenja, koje je bilo malo izmenjeno prema početnoj formi.[3] Deo hasidizma je i jaka mistika i verovanje u čuda. Tim efektima je Bal Šem Tov uspeo da leči ljude i da ih izbavi od zlih duhova (demona). Kasnije su kod hasidizma smanjili mistiku i više posvetili učenju, karmi, magnetizmu i ushićeni ličnosti.[15]

Protivljenje Frankovoj sekti uredi

Za vreme sekte Jakova Franka (1726—1791) podržao je Talmudiste, koji su se protivili mesijanstvu Jakova Franka (Jakov Frank je sebe imao za reinkarnaciju lažne mesije Šabetaja Cvija). Frankisti su kasnije prešli na katoličku veru. Bal Šem Tov je rekao da dok je oboleni ud deo tela još ima nade da se izleči, ali kada se amputira, povratka više nema.[16] Bešt je umro skoro nakon pokatoličenja frankovskih Jevreja.[3]

Ostavština uredi

Prema poljskim arhivima (tada je naselje bilo deo Državne zajednice Poljske i Litvanije) Bal Šem Tov je imao hasidsku sektu, koja je bila oslobođena plaćanja poreza. Prema podacima arhiva, Bešt i njegova zajednica hasida imali su sve povlasti cenjene jevrejske zajednice. Bal Šem Tov je ostavio i svoj dnevnik-molitvenik, koji se danas nalazi u Habadskoj biblioteku u Njujorku.

Grob Bal Šem Tova se nalazi na starom jevrejskom groblju, u selu Medžibož, Ukrajina. Posednjih godina (2006—2008) jevrejska organizacija (Agudas Ohalei Tzadikim) iz Izraela obnovila je groblja cadika u Ukrajini, takođe i Beštovo groblje. U selu je izgrađena nova sinagoga i kuća za goste, koji dolaze u ta kraj na njegov grob.

  •  
    Obnovljena sinagoga i kuća za goste
  •  
    Spisak sa porezne liste iz Medžiboža 1758. pokazuje Bal Šema (Balsam) u kući #95
  •  
    Beštov dnevnik, danas u biblioteki Habada u Njujorku

Reference uredi

  1. ^ „The Baal Shem Tov's Sixteenth Birthday”. www.chabad.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  2. ^ Baal-Šem-Tov // Ankiloz — Banka. — M. : Bolьšaя Rossiйskaя эnciklopediя, 2005. — — (Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.] / gl. red. Ю. S. Osipov ; 2004—, t. 2). . str. 615. ISBN 978-5-85270-330-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ a b v g d đ One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Singer, Isidore; et al, eds. (1901–1906). "BA'AL SHEM-ṬOB, ISRAEL B. ELIEZER". Jewish Encyclopedia. New York: Funk & Wagnalls Company.
  4. ^ „Israэlь Baal-Šem-Tov”. Hasidus po-russki. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  5. ^ „Osnovateli hasidizma – mifы i faktы - ARIEL - Jewish Russian Center and Synagogue”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2013. g. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  6. ^ Hayom Yom, Tammuz 16.
  7. ^ «Rabbi Israэlь Baal Šem-Tov» - Šlomo-Vladimir Švarcman
  8. ^ Golding, Peretz. "The Baal Shem Tov—A Brief Biography – Jewish History". Chabad.org. Pristupljeno 2013-03-12.
  9. ^ "לקוטי דבורים – חלק ג – שניאורסון, יוסף יצחק, 1880–1950 (pp. 39 of 405)". hebrewbooks.org. Pristupljeno 2014-02-10.
  10. ^ a b "Archived copy". Archived from the original on 2014-02-17. Pristupljeno 2014-02-17.
  11. ^ u hasidizmu su rabina nazivali cadik (pošten čovek, pravdenik)
  12. ^ Iskazujem zahvalu, kratka jutranja molitva nakon buđenja
  13. ^ Slušaj Izrael
  14. ^ Slava Izraela
  15. ^ ENCYCLOPAEDIA JUDAICA, Second Edition, Volume 10. pp. 744, Haim Hillel Ben-Sasson]
  16. ^ The Besht: Magician, Mystic, and Leader, Immanuel Etke, UPNE, 2012 - Biography & Autobiography. pp. 95.

Literatura uredi

  • Jacob Joseph ha-Kohen, Toldot Yaakov Yosef
  • Likutim Yekarim (Likut) — a collection of Hasidic doctrines
  • The works of Rabbi Dov Ber of Mezeritch
  • Tzava’at HaRivash, guidelines, doctrines and instructions for religio-ethical conduct
  • Keter Shem Tov, an anthology of his teachings, compiled mainly from the works of Jacob Joseph of Polonne and Likutim Yekarim.
  • Sefer Baal Shem Tov, a two-volume anthology of his teachings compiled from over 200 Hasidic texts, and constituting the most comprehensive collection.
  • Buxbaum, Yitzhak, Light and Fire of the Baal Shem Tov. ISBN 978-0826417725, Bloomsbury Academic, NY, 2005 (420 pp).
  • Etkes, Immanuel, The Besht: Magician, Mystic, and Leader (The Tauber Institute Series for the Study of European Jewry) Hardcover – December 21, 2004
  • Dubnow, Yevreiskaya Istoria, ii. 426–431
  • idem, in Voskhod, viii. Nos. 5–10
  • Heinrich Grätz, Gesch. der Juden, 2d ed., xi. 94–98, 546–554
  • Jost, Gesch. des Judenthums und Seiner Sekten, iii. 185 et seq.
  • A. Kahana, Rabbi Yisrael Baal Shem, Jitomir, 1900
  • D. Kohan, in Ha-Sh. ;ar, v. 500–504, 553–554
  • Rodkinson, Toledot Baale Shem-Tov;ob, Königsberg, 1876
  • Schechter, Studies in Judaism, 1896, pp. 1–45
  • Zweifel, Shalom ’al-Yisrael, i.–iii.
  • Zederbaum, Keter Kehunah, pp. 80–103
  • Frumkin, ’Adat Ẓaddiḳim, Lemberg, 1860, 1865 (?)
  • Israel Zangwill, Dreamers of the Ghetto, pp. 221–288 (fiction).
  • Chapin, David A. and Weinstock, Ben, The Road from Letichev: The history and culture of a forgotten Jewish community in Eastern Europe, Volume 1. ISBN 0-595-00666-3 iUniverse, Lincoln, NE. 2000.
  • Rabinowicz, Tzvi M. The Encyclopedia of Hasidism:. ISBN 1-56821-123-6 Jason Aronson, Inc. 1996.
  • Rosman, Moshe, Founder of Hasidism:. ISBN 0-520-20191-4 University of Calif. Press, 1996. (Founder of Hasidism by Moshe Rosman)
  • Rosman, Moshe (1987). „Miedzyboz and Rabbi Israel Baal Shem Tov”. Zion. 52 (2): 177—89. . Reprinted within Hundert, Gershon David, ur. (1991). Essential Papers on Hasidism. New York: NYU Press. ISBN 0-8147-3470-7. 
  • Schochet, Jacob Immanuel, Rabbi Israel Baal Shem Tov, Liebermann, Toronto 1961
  • Schochet, Jacob Immanuel, Tzava’at Harivash — The Testament of Rabbi Israel Baal Shem Tov (annotated English translation with an introduction on the history and impact of this work and the controversy it evoked in the battle between Hasidism and its opponents), Kehot, Brooklyn NY 1998. Full text provided online
  • Schochet, Jacob Immanuel, The Mystical Dimension, 3 volumes, Kehot, Brooklyn NY 1990 (2nd ed. 1995)
  • Sears, David, The Path of the Baal Shem Tov: Early Chasidic Teachings and Customs Jason Aronson, Queens NY. . 1997. ISBN 1-56821-972-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Singer, Isaac Bashevis, "Reaches of Heaven: A Story of the Baal Shem Tov", Faber, 1982

Spoljašnje veze uredi

 
Bal Šem Tov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бал_Шем_Тов&oldid=27674229”