Википедија

Belorusko-ruski odnosi

Belorusija i Rusija dele kopnenu granicu i čine nadnacionalnu državu Unije. Nekoliko bilateralnih ugovora sklopljeno je između dva naroda. Rusija je najveći i najvažniji ekonomski i politički partner Belorusije. Obe zemlje su članovi različitih međunarodnih organizacija, uključujući Zajednicu nezavisnih država, Evroazijsku ekonomsku uniju, Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Ujedinjene nacije.

Zastava Rusije (levo) i zastava Belorusije (desno) vijore zajedno

Istorija

uredi

Ranih 1990-ih

uredi

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, novoformirana ruska država pokušala je da zadrži kontrolu nad postsovjetskim prostorom stvaranjem, 8. decembra 1991. godine, regionalne organizacije – Zajednice nezavisnih država (ZND). Međutim, Belorusija je, kao i druge republike u ZND, počela da se udaljava od Rusije, koja je u to vreme pokušavala da stabilizuje svoju porušenu ekonomiju i veze sa Zapadom.[1]

Početkom 1990-ih, Rusija je bila zabrinuta da bi njeno umešanost u blisku inostranu državu, kao što je Belorusija, rizikovala odnose koje je pokušavala da izgradi sa Zapadom. Međutim, kako je NATO počeo da se širi na istok, Rusija se našla u teškoj situaciji. S jedne strane, bila je suočena sa raspadom velikog geopolitičkog bloka koji je nekada kontrolisala. S druge strane, osećalo se da Zapad pokušava da je izoluje od evropskog okruženja pokupivši komadiće svog bivšeg carstva. To je dovelo do sve većeg značaja dobrih odnosa sa Belorusijom. [2]

Sredinom do kraja 1990-ih

uredi

Sredinom 1990-ih, a posebno sa dolaskom Aleksandra Lukašenka na vlast u julu 1994, Belorusija se činila idealnim kandidatom za integraciju sa Rusijom. Ruski predsednik Boris Jeljcin rekao je nakon potpisivanja, u februaru 1995. Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Belorusijom, da „dva naroda [imaju] zajedničko istorijsko iskustvo tokom mnogo vekova“. To je, kako je izjavio, „stvorilo osnovu za potpisivanje ugovora i drugih dokumenata o dubljoj integraciji naše dve zemlje. Među svim zemljama ZND, Belorusija ima najveća prava na takav odnos zbog svog geografskog položaja, kontakata sa Rusijom, naše prijateljstvo i napredak njegovih reformi“.[3]

Integracioni proces je pokrenut 2. aprila 1996. godine, a tačno godinu dana kasnije osnovana je Unija Belorusije i Rusije. Vrhunac ovog procesa je bilo uspostavljanje Unije između RF i Belorusije 8. decembra 1999. [4] Ugovor o jednakim pravima građana između Belorusije i Rusije potpisan je u decembru 1998. godine, koji pokriva zapošljavanje, pristup medicinskoj nezi i obrazovanju.

2000-e

uredi

Nakon što je Vladimir Putin preuzeo dužnost, izrazio je duboko nezadovoljstvo statusom odnosa sa Belorusijom i kritikovao ugovor iz 1999. godine, politika koju je postavio bila je da se u ovaj ugovor stavi pravi sadržaj. Njegov predlog je bio da se ujedinjenje nastavi ili po modelu federacije, što je značilo da će se Belorusija pridružiti Ruskoj Federaciji ili izgraditi uniju koja je slična Evropskoj uniji. Međutim, Belorusija je to odbila i status kvo je zadržan.[5]

Uprkos tome, činilo se da strateška vrednost Belorusije nastavlja da raste za Rusiju zbog međunarodnog razvoja. Ove aktivnosti su uključivale vojnu aktivnost Sjedinjenih Država na postsovjetskom prostoru od napada 11. septembra 2001. godine, pomeranje istočnoevropskih država ka zapadu, planove za razmeštanje sistema raketne odbrane NATO -a u Poljskoj ili Češkoj Republici, i iznad sav uspon obojenih revolucija. Kao rezultat toga, uprkos zastojima u političkoj i ekonomskoj integraciji, vojno-integracioni procesi između dve države su nastavljeni.[6]

Pošto je Rusija shvatila da bi puna integracija sa Belorusijom bila skupa, pomerila je svoju spoljnu politiku ka pragmatičnijem pravcu. U ovoj politici razlikovala su se dva glavna cilja — Prvi je bio da se smanji ekonomski teret koji je Belorusija stavila na svoju ekonomiju, a drugi da preuzme infrastrukturu za tranzit energije u Belorusiji. Ova dva cilja su uticala na većinu sukoba i gasnih ratova između dve zemlje.

2010-e i rusko-ukrajinski rat

uredi

1995. uništena je granica Rusije sa Belorusijom. Međutim, 2014. godine granica je obnovljena sa beloruske strane. Zauzvrat, Rusija je u februaru 2017. godine stvorila graničnu zonu na delu Smolenske oblasti.[7]

Od 2014, nakon godina prihvatanja ruskog uticaja u zemlji, Lukašenko je vršio pritisak na oživljavanje beloruskog identiteta nakon početka rusko-ukrajinskog rata: ruske aneksije Krima i vojne intervencije u istočnoj Ukrajini. Po prvi put je održao govor na beloruskom (umesto ruskom, koji većina ljudi koristi), u kojem je rekao: „Mi nismo Rusi – mi smo Belorusi“, a kasnije je podstakao upotrebu beloruskog. Trgovinski sporovi, granični sporovi i znatno opušten stav zvaničnika prema glasovima disidenata su deo slabljenja dugogodišnjih toplih odnosa sa Rusijom.[8]

Dana 14. septembra 2017. odnosi Belorusije i Rusije su se vratili u normalu uz obavljene vojne vežbe.[9][10][11]

 
Marka 20. godišnjice Ugovora o uniji između Rusije i Belorusije

Lukašenko je 2019. imao bilateralne razgovore u Sočiju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i izjavio da bi njihove dve zemlje „mogle da se ujedine sutra, bez problema“.[12] Ideja koju je Putin godinama podržavao, posmatrači su potencijalni plan označili kao plan Putina da ostane na vlasti i posle 2024.[13] Međutim, politikolog Mihail Vinogradov je objasnio da će „Lukašenko igrati oštro prema javnosti dok pokušava da izgleda slab pred Putinom“, a Artjom Šrajbman iz Carnegie Moskovskog centra sugeriše da „Moskva najverovatnije neće uspeti da pronađe svoju bazu među Belorusima".[14]

2020-te: Zategnuti odnosi i pomirenje

uredi

Dana 24. januara 2020, pojavili su se znaci novih tenzija između Belorusije i Rusije kada je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko javno optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da pokušava da uključi Belorusiju u sastav Rusije.[15] To je dovelo do toga da je Rusija smanjila ekonomske subvencije Belorusiji.[16]

U julu 2020. odnosi između Belorusije i Rusije su opisani kao „zategnuti“ nakon što su 33 ruska vojna izvođača uhapšena u Minsku.[17] Lukašenko je potom optužio Rusiju da pokušava da prikrije pokušaj slanja 200 boraca iz privatne ruske vojne firme poznate kao Vagner grupa u Belorusiju sa misijom destabilizacije zemlje uoči predsedničkih izbora 9. avgusta. [18]

Dana 5. avgusta 2020., ruski šef bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je Belorusiju da oslobodi borce.[19] Lukašenko je takođe tvrdio da je Rusija lagala o svojim pokušajima da iskoristi Vagnerovu grupu da utiče na predstojeće izbore.[20]

Nakon predsedničkih izbora i izbijanja novih protesta, Lukašenko je krajem avgusta pomenuo da će Belorusija pregovarati sa Rusijom o refinansiranju svog državnog duga u vrednosti od milijardu dolara.[21] Lukašenko je 14. septembra posetio Putina u Sočiju, gde je ovaj obećao da će Belorusiji pozajmiti 1,5 milijardi dolara.[22]

U februaru 2022, ruskim snagama je bilo dozvoljeno da izvedu deo invazije Ukrajine sa beloruske teritorije.[23] Lukašenko je izjavio da bi beloruske trupe mogle da učestvuju u invaziji ako bude potrebno.[24] Belorusija je takođe izjavila da Rusija može da donese svoje nuklearno oružje na belorusko tlo.[25] U martu 2022. godine, Oleksandr Kamišin, šef ukrajinskih železnica, rekao je da više ne postoji železnička veza između Ukrajine i Belorusije, tako da ruska oprema iz Belorusije neće moći da bude isporučena.[26] Ruski predsednik Vladimir Putin je 25. marta 2023. najavio da će Rusija stacionirati taktičke nuklearne operacije u Belorusiji.[27]

Ekonomski odnosi

uredi

Od 2009. Rusija je činila oko 48% spoljne trgovine Belorusije. Belorusija je zauzvrat činila oko 6% ruske trgovine.[28]

Pre 2004. Gasprom je prodavao gas Belorusiji po domaćim ruskim cenama, uglavnom zbog procesa političke integracije dve zemlje. Kako je ovaj proces počeo da posustaje 2000-ih i kasnih 1990-ih, Gasprom je želeo da obezbedi pouzdan tranzit ruskog gasa preko beloruske teritorije preuzimanjem kontrole nad beloruskom tranzitnom mrežom. Gasprom je pokušao da kupi beloruskog mrežnog operatera Beltransgaz, ali su neslaganja oko cene dovela do gasnog spora između Rusije i Belorusije 2004. godine, u kojem je Gasprom prekinuo isporuke Belorusiji 1. januara 2004.[29]

U junu 2004. potpisan je novi gasni ugovor, a odnosi između dve zemlje su se potom poboljšali. U januaru 2020. Rusija je privremeno obustavila prodaju nafte Belorusiji po sniženoj ceni, a kasnije je pregovarala o kompromisu. Belorusija je diverzifikovala uvoz nafte kao odgovor, primajući naftu iz zemalja uključujući Norvešku, Azerbejdžan, Saudijsku Arabiju i Sjedinjene Države. Lukašenko je optužio Rusiju da koristi naftu kao polugu za eventualno spajanje Rusije i Belorusije.[30]

Diplomatska napetost

uredi

2009. godine izbio je ozbiljan diplomatski sukob između dve zemlje. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio je Rusiju da nudi kredit od 500 miliona dolara pod uslovom da Belorusija prizna Abhaziju i Južnu Osetiju, ali je dodao da pozicija Belorusije nije na prodaju. Lukašenko je izjavio da građani Belorusije moraju da se pridržavaju gruzijskih zakona kada putuju u dva regiona, a Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da svi građani Belorusije moraju da koriste ulazne tačke na gruzijskoj strani. Lukašenko je izjavio da umesto u Rusiji, Belorusija treba da „traži sreću u drugim delovima planete“. Komentarišući blisku vojnu saradnju između dve zemlje, Lukašenko je uporedio 10 miliona ljudi Belorusije kao živi štit za Rusiju protiv Zapada, uslugu za koju je rekao da „nije besplatna“.[31]

U julu 2009. izbio je takozvani Mlečni rat, kada je Rusija zabranila sav uvoz mlečnih proizvoda iz Belorusije, rekavši da se ne pridržavaju novih propisa. Belorusija je optužila Rusiju da koristi zabranu u političke svrhe, dok je Rusija negirala da je zabrana bila politička. Rusija je ubrzo ukinula zabranu i Belorusija je nastavila sa isporukom mlečnih proizvoda Rusiji.[31]

Međutim, novi spor je nastao kada je Rusija tvrdila da Belorusija duguje 231 milion dolara za isporuke gasa koje je koristila od početka godine. Belorusija je zapretila uvođenjem granične i carinske kontrole na granici sa Rusijom i odbila je da prisustvuje razgovorima Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti u Moskvi. Predsednik Lukašenko je u intervjuu doveo u pitanje neophodnost diplomatskih odnosa sa Rusijom, pošto Rusija „blokira“ Belorusiju.[31]

Ruski predsednik Vladimir Putin je 31. maja 2012. kritikovao sankcije Evropske unije protiv Belorusije, a u zajedničkoj izjavi Putin i Lukašenko su rekli:

„Rusija i Belorusija će koordinisati napore da se suprotstave pokušajima mešanja u unutrašnje stvari Unije i vrše pritisak kroz uvođenje restriktivnih mera ili sankcija.

Vojna saradnja

uredi
 
Aleksandar Lukašenko sa Sergejem Šojguom

Rusija i Belorusija imaju bliske vojne odnose i bave se raznim zajedničkim vojno-naučnim aktivnostima.[32] Rusija takođe ima nekoliko vojnih baza i radara u Belorusiji, uključujući radarsku stanicu Hantsaviči, radar za rano upozorenje kojim upravljaju ruske Vazdušno-kosmičke odbrambene snage i VLF predajnik Vilejka.

Kao rezultat ukrajinske krize 2014. godine, Rusija je nastojala da zameni ukrajinske odbrambene veze sa Belorusijom.[33] Dana 14. septembra 2017. odnosi Belorusije i Rusije su se vratili u normalu uz obavljene vojne vežbe.[9][34][11]

Stalna diplomatska predstavništva

uredi

Belorusija ima ambasadu u Moskvi.[35] kao i filijale u: Kalinjingradu, Smolensku, Sankt Peterburgu, Rostovu na Donu, Nižnjem Novgorodu, Kazanju, Ufi, Jekaterinburgu, Novosibirsku, Krasnojarsku i Habarovsku.[36]

Rusija ima ambasadu u Minsku i generalni konzulat u Brestu.[37]

  •  
    Ambasada Belorusije u Moskvi
  •  
    Ambasada Rusije u Minsku
Belorusija

Republika Belorucija

be:Rэspublіka Belarusь
ru:Respublika Belarusь 		Rusija

Ruska Federacija

Rossiйskaя Federaciя
Zastava i grb        
Populacija 9,408,400 144,386,830 (isključujući Krim i ostale okupirane teritorije)
Površina 207,595 km² (80,153 sq mi) 17,098,246 km² (6,601,670 sq mi)
Gustina naseljenosti 45.8/km² (118.6/sq mi) 8.4/km² (21.8/sq mi)
Vlada Predsednički sistem Federalni Polu-predsednički sistem
Glavni grad   Minsk – 2,020,600   Moskva – 12,506,468
Jezik Beloruski
Ruski 		Ruski
Trenutni predsednik Aleksandar Lukašenko (1994–) Vladimir Putin (1999–2008, 2012–)
BDP $63.582 milijardi
$6.744 po stanovniku 		$1.702 biliona
$11.601 po stanovniku
Currency Beloruska rublja (Rbl) – BYN Ruska rublja (₽) – RUB
Human Development Index 0.817 (very high) – 2017 0.824 (very high) – 2017

Reference

uredi
  1. ^ Two Decades of the Russian Federation’s Foreign Policy in the Commonwealth of Independent States: The Cases of Belarus and Ukraine Arhivirano 2011-11-20 na sajtu Wayback Machine, Ef.huji.ac.il, p. 17
  2. ^ Doklad ‘Rossiia-SNG’: nuzhdaetsia li v korrektirovke pozitsiia Zapada? (Moscow: Sluzhba vneshnei razvedki Rossii, 1994)
  3. ^ “Yeltsin on Protecting CIS Border,” Itar-Tass (22 February 1995), in Russia and the Commonwealth of Independent States: Documents, Data, and Analysis, ed. Zbigniew Brzezinski and Paige Sullivan (New York: Armonk, 1997), p. 311.
  4. ^ Two Decades of the Russian Federation’s Foreign Policy in the Commonwealth of Independent States: The Cases of Belarus and Ukraine Arhivirano 2011-11-20 na sajtu Wayback Machine, Ef.huji.ac.il, p. 18
  5. ^ Two Decades of the Russian Federation’s Foreign Policy in the Commonwealth of Independent States: The Cases of Belarus and Ukraine Arhivirano 2011-11-20 na sajtu Wayback Machine, Ef.huji.ac.il, pp. 20–21
  6. ^ Two Decades of the Russian Federation’s Foreign Policy in the Commonwealth of Independent States: The Cases of Belarus and Ukraine Arhivirano 2011-11-20 na sajtu Wayback Machine, Ef.huji.ac.il, pp. 24–25
  7. ^ „Rossiю i Belorussiю razdelila zona”. Gazeta.Ru. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  8. ^ The Strange Death of Russia's Closest Alliance, Global Voices, 21 February 2017
  9. ^ a b Neuman, Scott (14. 9. 2017). „NATO Nervous As Russia, Belarus Team Up For Cold-War-Style War Games”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  10. ^ „Jitters as Russia, Belarus start war games”. Arhivirano iz originala 16. 9. 2017. g. Pristupljeno 16. 9. 2017. 
  11. ^ a b Filipov, David (14. 9. 2017). „Russia and Belarus launch war games aimed at holding the line against the West”. The Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  12. ^ „Belarus Ready to 'Unite' With Russia, Lukashenko Says”. The Moscow Times. 15. 2. 2019. Arhivirano iz originala 17. 2. 2019. g. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  13. ^ Brennan, David (16. 2. 2019). „Russia May Absorb Belarus: 'We're Ready to Unite,' President Says”. Newsweek. Arhivirano iz originala 16. 2. 2019. g. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  14. ^ Sherwin, Emily (13. 2. 2019). „Could Russia and Belarus trade oil for national sovereignty?”. DW. Moscow. Arhivirano iz originala 13. 2. 2019. g. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  15. ^ „Lukashenka Accuses Moscow Of Pressuring Belarus Into Russian Merger”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 25. 1. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  16. ^ „Russia warns Belarus will pay price for contractors' arrests - Europe - Stripes”. Arhivirano iz originala 9. 8. 2020. g. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  17. ^ „Belarus: Lukashenko accuses Russian mercenaries, critics of plotting attack”. DW.com. 31. 7. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  18. ^ „Belarusian President Accuses Russia Of Trying To Cover Up Vagner Group Election Plot”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 1. 8. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  19. ^ „Russia warns Belarus will pay price for contractors' arrests - Europe - Stripes”. Arhivirano iz originala 9. 8. 2020. g. Pristupljeno 8. 8. 2020. 
  20. ^ „Belarus ruler Lukashenko says Russia lying over 'mercenaries'”. BBC News. 4. 8. 2020. 
  21. ^ „Russia to extend $1.5 bln loan to Belarus”. geopolitics.news. 14. 9. 2020. Arhivirano iz originala 16. 4. 2021. g. Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  22. ^ „Belarus protests: Putin pledges $1.5bn loan at Lukashenko meeting”. BBC. 14. 9. 2020. 
  23. ^ „Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders”. CNN. 24. 2. 2022. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  24. ^ Rodionov, Maxim (25. 2. 2022). „Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says”. Reuters. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  25. ^ McDonald, Scott (27. 2. 2022). „Belarus to Host Russian Nukes in Major Reversal of Post-Soviet Order”. Newsweek. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  26. ^ Gordiichuk, Dana (2022-03-19). „There is no longer a railway connection between Ukraine and Belarus - head of Ukrzaliznytsia”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-03. 
  27. ^ „Putin Says Russia to Place Tactical Nuclear Arms in Belarus”. Bloomberg News. 25. 3. 2023. Pristupljeno 25. 3. 2023. 
  28. ^ Oliphant, Roland (2009). „A Problem With the Udder — Belarus and Russia are tumbling into a full-blown trade war that can have only one outcome”. Russia Profile. VI (2). 
  29. ^ „US Sends Oil to Belarus, Seeking to Diversify From Russia”. The New York Times. Associated Press. 15. 5. 2020. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  30. ^ „US Sends Oil to Belarus, Seeking to Diversify From Russia”. The New York Times. Associated Press. 15. 5. 2020. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  31. ^ a b v Oliphant, Roland (2009). „A Problem With the Udder — Belarus and Russia are tumbling into a full-blown trade war that can have only one outcome”. Russia Profile. VI (2). 
  32. ^ „Cooperation with Russian Armed Forces | Official Website of Belarus MoD”. Mil.by. Arhivirano iz originala 5. 8. 2014. g. Pristupljeno 7. 11. 2016. 
  33. ^ „Russia seeks increased defence production with Belarus to replace Ukraine suppliers - IHS Jane's 360”. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 14. 10. 2014. 
  34. ^ „Jitters as Russia, Belarus start war games”. Arhivirano iz originala 16. 9. 2017. g. Pristupljeno 16. 9. 2017. 
  35. ^ „Posolьstvo Belarusi v Rossii”. www.embassybel.ru. 
  36. ^ „Belarus and Russian regions – Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Belarus”. 
  37. ^ Embassy of Russia in Minsk

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белоруско-руски_односи&oldid=27723375”