Božidar Maljković
Božidar Maljković (Otočac, 20. april 1952) je srpski košarkaški trener. Jedan je od najuspešnijih evropskih trenera. U gotovo svakom klubu osvojio je po neku titulu, posebno se ističu titule Evrolige sa tri različita kluba: Jugoplastika, Limož i Panatinaikos. Od 2017. godine je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
| Božidar Maljković | |||
|---|---|---|---|
 Božidar Maljković predvodi Sloveniju na EP 2011. | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 20. april 1952. | ||
| Mesto rođenja | Otočac, FNRJ | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Trenerska karijera | |||
| Godine | Klubovi | ||
| 1971–1979 1979–1981 1981–1986 1986–1990 1990–1992 1992–1995 1995–1997 1997–1998 1998–2003 2004–2006 2007–2010 2010–2013 2011–2011 2012 |
Ušće Radnički Crvena zvezda (pom.) Jugoplastika Barselona Limož Panatinaikos Pariz Rasing Unikaha Real Madrid Baskonija Slovenija Lokomotiva Kubanj Cedevita | ||
Karijera uredi
Iako je rođen u Lici ubrzo se sa porodicom seli u Kraljevo, gde je počeo da igra košarku. Igrao je na poziciji beka šutera, ali kako je i sam kasnije izjavljivao, nije nikad igrao odbranu. Tako on kao igrač nikad ne bi mogao kod sebe kao trenera da igra. Upravo zbog toga njegova košarkaška karijera je zamenjena trenerskom već sa 19 godina i to u malom klubu Ušće u Beogradu. Zapravo on je sa još nekoliko drugara i oformio taj klub 1971. godine. Uporedo sa treniranjem mladih igrača u klubu završio je i Pravni fakultet u Beogradu. 1977. godine je prešao u Crvenu zvezdu gde je trenirao juniorski tim.
Radnički uredi
Godine 1979. na poziv prvog trenera Radničkog, Bratislava Đorđevića postaje njegov pomoćnik. Međutim već sledeće sezone Bratislav napušta klupu Radničkog i Maljković postaje prvi trener ovog tima. Postao je, kako je i sam izjavljivao kasnije, ne zbog toga što je bio najbolje rešenje već zbog toga što niko drugi nije hteo. Te sezone je Rednički bio na 9 mestu Jugoslovenske lige uz 9 pobeda i 13 poraza. Ipak pobeda Radničkog nad Cibonom je direktno odlučila šampiona te godine, a to je bila ekipa Partizana. I sledeće sezone 1981/82. predvodio je ekipu Radničkog do identičnog skora.
Crvena zvezda uredi
Nakon odlaska iz Radničkog nakratko je trenirao B ligaša u Staroj Pazovi, da bi ostao pomoćnik Ranku Žeravici u Crvenoj zvezdi. Maljković je prihvatio taj posao jer je želeo da bude u blizini velikog autoriteta i trenera poput Žeravice, iako je mogao da bude prvi trener u nekim manjim klubovima. Tokom tih sezona Crvena zvezda je bila u vrhu domaćeg takmičenja i dostojno igrala i u evropskim kupovima. Ipak nikako se nije domogla domaće titule.
Jugoplastika uredi
Na preporuku Ace Nikolića, Maljković postaje prvi trener Jugoplastike 1986. godine,[1] gde će započeti nagli uspon njegove trenerske karijere. Maljković nije bio prva opcija za trenera već Vlade Đurović, ali on je prihvatio poziv Crvene zvezde.
Maljković počinje da stvara tim oko dva najveća talenta Dina Rađe i Tonija Kukoča, za koga je isticao da je najbolji igrač kojeg je ikad trenirao.[2] Tu su bili Velimir Perasović i Goran Sobin. Maljković je te godine iz Zvezde doveo plejmejkera Zorana Sretenovića koji je u Zvezdi bio u senci Zorana Radovića. Te sezone Jugoplastika je završila kao trećeplasirani tim u Jugoslovenskoj ligi i ispala u plej-ofu od Partizana kojeg je tada vodio Duško Vujošević. Takođe i u Kupu Radivoja Koraća imali su slab učinak. Tokom leta 1987. Maljković je doveo krilnog igrača Duška Ivanovića iz Budućnosti, i tako iskusniji tim bio je znatno sigurniji uz za jednu godinu starije glavne igrače. Jugoplastika te godine završava Jugoslovensku ligu skorom 21-1, i nadmoćno osvaja titulu prvaka.
U toku leta 1988. godine iz Crvene zvezde dovodi još jednog mladog pleja Luku Pavićevića. Tim te sezone ponovo bez većih problema osvaja domaću ligu. Ipak, ono što je još bitnije, te sezone je tim dokazao ogroman potencijal i osvaja prvu od tri u nizu, titule prvaka Evrolige. Tokom leta 1989. godine Maljković dovodi Zorana Savića[3] kao i Petra Naumoskog. Jugoplastika ponovo osvaja Evroligu kao i Jugoslovensko prvenstvo.
Barselona uredi
Nakon druge uzastopne titule svi evropski klubovi su želeli Maljkovića na svojoj klupi. Ipak, on se odlučuje za Barselonu u klubu koji je upravo on prethodne dve sezone izbacivao na finalnom turniru. Istorija će se opet poirgati, jer je sa Barselonom došao do finala Evrolige, gde ga je čekala Jugoplastika, odnosno POP 84 kako se tada zvao klub iz Splita. Pre finala najviše se pribojavao Zorana Savića, što se ispostavilo kao opravdano jer je on odigrao najbolje to finale, iako je Kukoč izabran za najboljeg igrača.[4] I sledeću sezonu je započeo na klupi Barselone, ali je dao otkaz krajem 1992. godine.
Limož uredi
Usred sezone je preuzeo francuski Limož. Tokom leta u tim dovodi Jurija Zdovca i Džimija Bilbu. Te sezone predvodi tim do titule u francuskoj ligi, ali i do plasmana na završni turnir Evrolige. Na završnom turniru u Atini smatrani su za autsajdera, ali su prvo u polufinalu pobedili Real Madrid sa Arvidasom Sabonisom i tada moćni Beneton sa Tonijem Kukočom u finalu.[5] Tako Maljković sa drugim timom, treći put postaje prvak Evrope.
Panatinaikos uredi
Opet je bio na meti mnogih evropskih klubova, ali se odlučuje za Panatinaikos koji je imao velike ambicije. Dodatno te 1995. godine bili su razočarani drugim mestom u domaćem šampionatu jer ih je veliki rival Olimpijakos pobedio. Te godine Paspalj je napustio tim, a okosnicu su činili Panajotis Janakis, Fragiskos Alvertis i Stojko Vranković. Dodatno, za neverovatnu sumu od 7 miliona dolara dovodi NBA zvezdu Dominika Vilkinsa. Iako nisu uspeli da osvoje titulu prvaka Grčke, uspevaju da osvoje Evroligu kao i Grčki kup. Sledeća sezona 1996/97. je bila razočaravajuća za Panatinaikos pa je Boža napustio klupu ovog kluba.
Španski klubovi uredi
Nakon toga jednu sezonu provodi u Parizu da bi narednu dekadu proveo u Španiji radeći u tri kluba: Unikahi, Realu i Taukeramici.[6] Tokom svih tih godine u Španiji jedini uspeh je imao sa ekipom Reala, osvajanjem ACB lige 2005. godine.
Lokomotiva uredi
Nakon odlaska iz Taukeramike jedno vreme nije radio da bi 2011. potpisao ugovor sa Lokomotivom. U Lokomotivi je ostao do maja 2012. godine.
Cedevita uredi
Jula 2012. godine Maljković se vraća na prostore nekadašnje Jugoslavije i postaje prvi trener Cedevite.[7] Ipak zbog relativno loših rezultata ali sticajem drugih okolnosti već novembra napušta Cedevitu.
Reprezentacije uredi
Iako je bilo nagoveštaja, nikada nije bio selektor reprezentacije Srbije. Takođe, Maljković je imao takvu ponudu od Košarkaškog saveza Francuske, ali ju je odbio. [8]
Godine 2010. je izabran za selektora Slovenačke reprezentacije, u kojoj je proveo tri godine. Vodio je tim na dva evropska prvenstva. Posebno velika očekivanja su bila pred Evropsko prvenstvo 2013. godine u Sloveniji. Ipak nisu se domogli medalje i ovo prvenstvo su završili na 5. mestu. Nakon toga on je napustio ovu funkciju.[9][10]
Ostalo uredi
Njegova ćerka Marina Maljković, je takođe košarkaški trener. Iako nije bio glavni trener Crvene zvezde uvek je isticao da je veliki Zvezdaš. U trenucima kada je klub bio u velikim problemima bio je član radne grupe.[11]
Reference uredi
- ^ „Boža Maljković piše za "Blic": Da sam normalan, poludeo bih...”. Blic. 31. 5. 2015. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Božidar Maljković: Toni Kukoč je najbolji igrač kojeg sam vodio”. vecernji.hr. 5. 1. 2011. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Karijera Zorana Savića: Dogovorio se s Cibonom, ali je Maljković je bio brži”. vecernji.hr. 11. 4. 2015. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Maljković: Split je ulagao u mlade i isplatilo se”. vecernji.hr. 28. 12. 2009. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Maljković-Niko nije radio kao Jugoplastika”. kosarka.rs. 31. 5. 2015. Arhivirano iz originala 01. 10. 2015. g. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Maljković na klupi Taukeramike”. b92.net. 8. 3. 2007. Pristupljeno 30. 9. 2015.
- ^ „Boža Maljković novi trener Cedevite”. vesti-online.com. 8. 6. 2012. Pristupljeno 1. 10. 2015.
- ^ „Pešić i Maljković neće selektorsko mesto”. Politika. 31. 10. 2007. Pristupljeno 1. 10. 2015.
- ^ „Maljković odlazi sa klupe Slovenije”. sport.blic.rs. 24. 10. 2013. Pristupljeno 1. 10. 2015.
- ^ „maljković napustio klupu Slovenije”. Mondo. 24. 10. 2013. Pristupljeno 7. 5. 2014.
- ^ „Maljković i Gurović u Radnoj grupi Crvene zvezde”. RTS. 27. 6. 2008. Pristupljeno 1. 10. 2015.
Spoljašnje veze uredi
- Od svakog treninga pravim finale, intervju sa Božidarom Maljkovićem u NIN-u, 31. 12. 1996.
