Википедија

Božićna književnost

Božićna književnost je popularna, prigodna literatura pisana povodom proslave Božića. Česta tema ovakve literature je rođenje Isusa Hrista. Sadržaj neretko vodi srećnom kraju, gde pobeđuje vera u bolji i pravedniji svet.[1] U modernim vremenima ovakva književnost gubi na popularnosti, ali zato njene formalne, stilske, pa i tematske karakteristike često postaju predmet imitacije i parodije. Zbog svoje bajkovite i didaktičke pozadine mnoga ovakva dela smatraju se književnošću za decu.[2]

Žanrovi uredi

U istoriji književnosti pominju se:

  • Božićne drame, mahom vezane za srednjovekovnu tradiciju, koje su ponekad bile deo bogosluženja i stoga pripadale i crkvenoj književnosti.
  • Božićne priče, koje se po sadržaju i obradi približavaju bajkama.
  • Božićne pesme, koje po pravilu imaju praznični karakter i u veselom su i razdraganom tonu. U pojedinim nacionalnim književnostima one se izdvajaju kao posebna vrsta božićne književnosti. Najpoznatiji su francuski noel (franc. noël, chant de Noël) i engleski kerol (engl. carol, Christmas carol).[2]

Primeri u svetskoj književnosti uredi

 
Ilustracija iz Božićne priče Čarlsa Dikensa (Džon Lič, 1843)
 
Ilustracija priče Devojčica sa šibicama (Ani Anderson, oko 1900)

U svetskoj književnosti postoji mnogo primera. Verovatno najpoznatija je Dikensova Božićna priča, poznata i kao Božićna pesma (engl. A Christmas Carol), pripovetka koja je više puta adaptirana za film i pozorište.[3] Osim ove Dikens je napisao i druge priče o Božiću. Među njima je roman Sumorna kuća (Bleak House),[4] koji je na srpskom prvi put objavljen kao zbirka božićnih priča Senovita kuća u prevodu Sime Matavulja,[5] Druge priče su Zvona (The Chimes), Cvrčak na ognjištu (The Cricket on the Hearth), Životna borba (The Battle of Life) i Ukleti čovek i ugovor sa duhom (The Haunted Man and the Ghost's Bargain). Ove priče u Srbiji su objavljene u zbirci Duhovi Božića.[6]

Još jedna poznata zbirka priča su Tolkinova Pisma od Deda Mraza. Ove priče Tolkin je napisao s namerom da obraduje i zabavi svoju decu. Njima bi svakog decembra stizala koverta s poštanskom markom Severnog pola, a u njoj pismo ispisano neobičnim drhtavim rukopisom, uz poneki crtež ili sliku. U njuma je Deda Mraz pisao Tolkinovoj deci pričao o čudesnim, smešnim i uzbudljivim dešavanjima na Severnom polu: kako su se njegovi irvasi razbežali i razbacali poklone na sve strane, ili kako je Beli Medved, Deda Mrazov glavni pomoćnik i uzročnik mnogih nevolja, propao kroz krov kuće i slomio nogu i drugim. Ove priče krasi neodoljiva Tolkinova maštovitost i humor, a namenjena je ne samo deci, već i odraslim poštovaocima Tolkinovog dela.[7]

Jedna od najpoznatijih božićnih bajki svakako je Devojčica sa šibicama Hansa Kristijana Andersena. Tiodor Rosić, pisac i književni kritičar kaže: „Andersen je verovao da o čovekovoj sudbini odlučuje Bog. U ovoj potresnoj bajci o promrzloj, gladnoj devojčici koja u novogodišnjoj noći bezuspešno paljenjem šibica pokušava da zagreje promrzle prste, izneo je plemenito verovanje u svet bolji i pravedniji od ovog u kojem vladaju glad, hladnoća, nesreća.”[1] Osim ove, Andersen je napisao i druge božićne bajke, među kojima su Jelka i Hans-bogalj. Poznata je i bajka Braće grim Vilenjaci i obućari. Oskar Vajld napisao je bajku Sebični div, a čuvena spisateljica za decu Luiza Mej Alkot u svojim romanima neizostavno je pisala i o tome kako su njeni junaci slavili Božić: Denov Božić, Netova Nova godin, Jedan srećan Božić. Jedna od najpoznatijih božićnih priča svakako je i Krcko oraščić i kralj miševa E.T.A. Hofmana iz 1816. Prema ovom delu Čajkovski je 1892. komponovao čuveni balet Krcko Oraščić, a 2018. snimljen je fantastično-avanturistički film Krcko Oraščić i četiri kraljevstva. U pisanju ovakvih bajki ogledaju se i savremeni pisci za decu, pa je tako Džoan Rouling, autorka čuvenog serijala o Hariju Poteru, napisala priču Božićna igračka.[8]

U pisanju božićnih priča oprobali su se i veliki ruski pisci. Poznata priča Dostojevskog je Mališan kod Hrista na božićnoj jelki,[9] a uticaj božićne književnosti primećuje se i kod Puškina, u ciklusu Skaske (Bajke),[10] koje je spevao po uzoru na francuski noel.[2] Poznata je Tolstojeva priča Najlepši Božić papa-Panova i nekoliko Čehovljevih: O božićnim praznicima, Obućar i đavo, Vanjka, Dečaci i druge.[11]

Savremene božićne priče pisao je i Vilijam Sidni Porter, poznatiji po svom književnom pseudonimu O. Henri (engl. O. Henry). U njegovoj zbirci „Priče iz Amerike” nalaze se dve takve: „Dar mudraca”[12] i „Sezonske čestitke”.[13] Poznate su i priče Trumana Kapotea Božićna uspomena i Jednog Božića.[14] U njima je Kapote svoja sećanja na porodična okupljanja tokom praznika pretvorio u književnost najvišeg kvaliteta. Protagonista ovih priča je dečak Badi, odnosno mali Kapote.

Ni čuveni književni detektivi nisu ostali bez svojih božićnih avantura, pa tako Šerlok Holms Artura Konana Dojla tokom Božića rešava slučaj Plavog granata, dok Agata Kristi objavljuje roman Božić Herkula Poaroa i zbirku Pustolovina Božićnog pudinga u kojoj se nalaze priče o oba njena najpopularnija detektivska lika — Poarou i Gospođici Marpl. Gospođica Marpl glavna je protagonistkinja i u priči Božićna tragedija.

Još jedna popularna priča je Kako je Grinč ukrao Božić, američkog pisca Teodora Susa Gajzela, po književnom pseudonimu Doktor Sus. Ova priča nije prevedena na srpski jezik, ali je mogla da se pogleda verzija adaptirana za veliko platno, istoimeni film Kako je Grinč ukrao Božić snimljen 2000. godine.[15][16]

Primeri u srpskoj književnosti uredi

 
Ilustracija iz 19. veka koja prikazuje sečenje Badnjaka u Srbiji
 
Koledari (selo Straža, 1969)

Božićne pesme uredi

Najstarije pesme posvećene Božiću su one narodne. Mogu se podeliti na koledarske, korinđaške,[a] vertepske i božićne.[18] Među najpoznatijima su: Božić štapom bata, Mili srpski badnjače (Božić, Božić, blagi dan), Hristos se rodi, Zvezda se zasja (Zvezda iznad Vitlejema) i druge.

Božićne teme nalazimo i u staroj srpskoj književnosti, pisanoj do polovine 19. veka:

Mnogi savremeni srpski pesnici pevali su takođe o Božiću:

U savremenoj srpskoj poeziji božićne pesme najčešće su pisane za decu. Primeri su brojni, a među njima su:

Jedan od najplodnijih domaćih pisaca božićnih priča svakako je Simo Matavulj. Među njegovim sabranim pripovetkama nalazi se: Na Badnji dan (1881), Prvi Božić na moru,[23] Čudotvorna ikona (božićna priča),[24] Hristos voskrese!, Božitnje jutro i Bolesni Vlada (božićna priča).[25]

U periodu do Drugog svetskog rata božićne priče pisali su i:

Napomene uredi

  1. ^ Etnološkinja Vesna Marjanović u svojoj knjizi Maske, maskiranje i rituali u Srbiji objašnjava pojavu Božić Bate u srpskoj kulturi. Ona piše da u tradicionalnoj kulturi na području Srbije u prošlosti nije postojao samo jedan maskirani lik — darodavac, već je to bila povorka koledara. Koledari, odnosno čestitari, su uglavnom bila maskirana deca koja su u koledarskoj povorci, od Božića do Bogojavljanja, dolazila da čestitaju praznik, pevaju božićne pesme i dobijaju darove. To su bili slatkiši i voće, a kasnije i novac. Ovaj običaj se do danas očuvao u Vojvodini, gde se čestitari nazivaju korinđaši.[17]

Reference uredi

  1. ^ a b „Devojčica sa šibicama”. Lonac Slikovnica. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  2. ^ a b v Popović, Tanja (2007). Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art. str. 99—100. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  3. ^ Guida, Fred (2000). A Christmas Carol and Its Adaptations: Dickens's Story on Screen and Television. McFarland & Company. ISBN 0-7864-0738-7. 
  4. ^ Dikens, Čarls (2021). Sumorna kuća. Beograd: Laguna. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  5. ^ Dikens, Čarls (2008). Senovita kuća. Beograd: Bookland. ISBN 978-86-7182-316-6. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  6. ^ Dikens, Čarls (2022). Duhovi Božića. Beograd: Otvorena knjiga. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  7. ^ Tolkin, Džon Ronald Rejel (2018). Pisma od Deda Mraza. Beograd: Publik Praktikum. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  8. ^ Rouling, Džoan (2021). Božićna igračka. Beograd: Čarobna knjiga. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  9. ^ Dostojevski, Fjodor (1973). „Mališan kod Hrista na božićnoj jelki”. Pripovetke - knjiga prva. Beograd: Rad. str. 7—13. 
  10. ^ Puškin, Aleksandar Sergejevič (2016). Bajke. Beograd: Draslar. ISBN 978-86-6475-027-1. 
  11. ^ Božićne i novogodišnje priče. Beograd: Tanesi. 2018. ISBN 978-86-80430-98-0. 
  12. ^ „O’Henri, Poklon mudraca sa Istoka”. Učionica istorije. 25. 12. 2011. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  13. ^ O. Henri (2019). Priče iz Amerike 2. Beograd: Tanesi. str. 5—18, 19—29. ISBN 978-86-81464-32-8. 
  14. ^ Kapote, Truman (2018). Sabrane priče. Beograd: IPC Media. str. 209, 283. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  15. ^ Jovović, Pero (7. 1. 2021). „Kako je Grinč ukrao Božić: Film koji danas morate pogledati”. nova.rs. Pristupljeno 6. 12. 2023. 
  16. ^ Guillen, Carmen. „Literature at Christmas” (na jeziku: engleski). Actualidad literatura. Pristupljeno 6. 12. 2023.  (prevod na srpski: Književnost na Božić
  17. ^ Marjanović, Vesna (2015). Maske, maskiranje i rituali u Srbiji (2. izd. izd.). Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-7891-082-1. 
  18. ^ Đerić 2006, str. 156-165
  19. ^ Đerić 2006, str. 166-177
  20. ^ Đerić 2006, str. 178-193
  21. ^ „Pesme za decu o Božiću”. Mala škola. 10. 12. 2022. Pristupljeno 8. 12. 2023. 
  22. ^ „Pesme za decu o Božiću”. Detinjarije. Pristupljeno 8. 12. 2023. 
  23. ^ Matavulj, Simo (1991). Pripovijetke I. Zagreb: Prosvjeta. str. 11—18, 363—373. 
  24. ^ Matavulj, Simo (2007). Pripovetke II. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 496—507. ISBN 978-86-17-14756-1. 
  25. ^ Matavulj, Simo (2007). Pripovetke III. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 350—353, 399—403, 445—451. ISBN 978-86-17-14502-4. 
  26. ^ Ćorović, Svetozar (1981). U noći i druge priče. Sarajevo: Veselin Masleša. str. 197—200. COBISS.SR 512047026
  27. ^ Savanović, Dunja (2023-01-07). „Predivna pripovetka Bore Stankovića "Naš Božić": Probajte da vas ne rasplače”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  28. ^ Licem prema Božiću : božićne priče srpskih pisaca od 1900. do 1941. Podgorica: Obodsko slovo. 2018. ISBN 978-86-6311-241-4. 

Literatura uredi

  • Marjanović, Vesna (2015). Maske, maskiranje i rituali u Srbiji (2. izd. izd.). Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-7891-082-1. 
  • Đerić, Zoran (2006). Božić u srpskoj književnosti. Novi Sad: Dnevnik - Novine i časopisi. ISBN 86-84097-80-7. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божићна_књижевност&oldid=27345632”