Bosorka

Bosorka (mađ. boszorka, zap. slov. Bosorka), Bosorkanj (mađ. boszorkány, ukr. босорканя) ili bosorkoj (rum. bosorcoi) je mitološki lik naroda Karpata (Mađara, Rumuna, Slovena), veštica ili vračara sa osobinama vampira. Reč je mađarskog porekla.

Bosorka. Fragment ikone Strašnog suda, 17. vek. Istočna Slovačka

Mađarska mitologija

Bosorka se pojavljuje u mađarskoj mitologiji. Na mađarskom jeziku mađ. boszorkány, boszorka znači "veštica", "čarobnica", "duh pokojnika", "čudovište", "noćni duh". Poreklo drugog oblika je diskutabilno: ili je to apstrakcija prvog oblika, ili obrnuto pozajmljivanje iz slovačkog jezika.

Rumunska mitologija

Kod Rumuna rum. bosorcoi se spominje prvenstveno u Transilvaniji. Druge varijante naziva su: borsocoi, bosorcan, bosorcaie, bosorcă, bosorcaië, borsocaîe, borsocaie, borsocane, bortsokană, bosărcăi, bursucăii.

Govorilo se da Bosorka postaje: dete rođeno u košulji; živa odrasla osoba; mrtvac. Da preminuli čovek ne bi postao Bosorka, savetovano je da stavi beli luk u usta i da bude okrenut licem nadole u kovčegu. Bosorka se može prepoznati po repu na telu, na glavi ili iza uha.

Govorilo se da se one mogu pretvoriti u zeca, psa, vuka, ribu, pticu. U koju životinju će se Bosorka pretvoriti trebalo je da odredi babica. Osim toga, verovalo se da postoje Bosorke ne samo „za životinje“, već i „za vetar“, „za ples, za bilo koju stvar“. Da biste se pretvorili u životinju, bilo je dovoljno samo da zviždite.

Vampirizam Bosorki se manifestovao na sledeći način: verovalo se da kradu mleko od krava, sišu krv od ljudi i stoke i pokušavaju da ih probodu strelom. Babice su rekle bebama da ne rade ovo drugo, inače će im sekirom prerezati grkljan. Protiv oduzimanja mleka od krava postojale su sledeća bajalica: „Neka se mleko vrati kravi, kao što se zvezde vraćaju na nebo i kako rosa dođe noću, neka Bosorke ne smetaju ovome“. Ideje Rumuna o Bosorkama su bliske idejama Strigoja, Moroja i šaljivdžija.

Slovenska mitologija

Širenje mita i imena

marka Ukrajine". Umetnik Vladislav Jerko, 2012. godina

Kod Slovena su mitonimi sa korenom bosor- prisutni u poljskoj, moravskoj, slovačkoj i ukrajinskoj mitologiji. Tako je reč Bosorka poznata u 21. ukrajinskom karpatskom dijalektu, u isto vreme, reč veštica je korišćena u ukrajinskim Karpatima, osim možda u Verhovini i na mestima gde su takva verovanja praktično izbrisana. Reč je poznata na većem delu teritorije Slovačke, posebno u njenim zapadnim i istočnim delovima.

Kod Slovena je koren bosor- prisutan u sledećim rečima koje označavaju ženske likove: Poljak - bosiorka, bosorka; slovački i moravski - Bosorka, vozorka, ukrajinski - Bosorka, bisurka, bosirka, Bosorkanja (rusinski). Muški likovi se zovu ovako: slovački - bosorák, bosoroš, Bosorkan, ukrajinski - bosorkun.

Opšti izgled

Sloveni u liku Bosorke kombinuju slike istočnoslovenske veštice, zapadnoslovenske Boginke i južnoslovenskih demona. Verovalo se da što Bosorka ima više duša (od jedne do tri), to je ona jača i štetnija. U različitim delovima ukrajinskih Karpata dominirali su različiti aspekti slike: u Zakarpatju su Bosorke uglavnom shvatane kao čarobnice. Broj Bosorki je narod procenjivao kao veliki: po par, ili čak 10-15 u svakom selu; bilo je mesta gde je bilo dovoljno pucnuti prstima da se pojavi bilo neki broj Bosorki. U Zakarpatju, Bosorke ili su dovedene zajedno sa duhovima ili se verovalo da one nastaju posle smrti. Kao i sve veštice, Bosorki su teško umirale.

Verovalo se da danju Bosorke izgledaju lepo, dok noću poprimaju užasan izgled: naborano lice, crvene oči, iskrivljena usta, dlakave noge. Bosorke su se prikazivale i kao žene ravnih grudi u belom sa dugim tankim rukama i tankim nogama, sa pilećim šapama i repom. Iako se napominje da Bosorke mogu biti bilo koje dobi, u mitološkim pričama češće su starije. Bosorke imaju sposobnost menjanja oblika, mogu da se pretvaraju u žabe krastače, mačke, pse, kokoške, svinje, sove, divokozu, zmije, slepe miševe. One takođe mogu biti nevidljivi. Verovalo se da se Bosorke razumeju u lekovito bilje i da ih sakupljaju za svoje potrebe.

Prema narodnom verovanju, Bosorke prisustvuju veštičjoj suboti svakog mladog meseca ili krajem meseca. Tamo lete na metli, žaraču, lopati. Mogle su i da putuju u kolima koje vuku crne mačke ili da jašu muža pretvorenog u konja ili neku drugu osobu. Verovalo se da Bosorke prati jak vetar. Ova okupljanja su se mogla odvijati u praznim kućama, na planinskim vrhovima, u pećinama. Tamo su se Bosorke zajedno sa vampirima i ostalim stvorenjima prepuštale orgijama. Vole da plešu na mesečini.

Bosorkama su se uglavnom pripisivale delatnosti: uzimanje mleka od krava, "uzimala je slamu, travu; skupljala rosu na pašnjaku na posteljinu koja je potom postala mleko; pozajmljivala od domaćice tokom teljenja); druge štete po privredu i stoku; osveta onima koji su je prepoznali; ljubavna čarolija; slanje štete, bolesti, smrti, uroka, zastrašivanje i odvođenje ljudi na stranputicu, gušenje, zamena ljudskog deteta svojim ružnim, plačljivim, koje samo sedam godina; oduzimanje mleka porodiljama. Bosorke su bili zaslužne za kontrolu vremenskih uslova, kako štetnih tako i korisnih, izazivanje grada, kiše, grmljavine, vetra, oluja, suše, požara. Po narodnom verovanju, za vreme sahrane Bosorke pada jaka kiša. Verovalo se da su Bosorke aktivnije na Svetu Luciju, Badnje veče, Bogojavljanje, Đurđevdan, četvrtak i petak Strasne nedelje, 1. maj, Ivanovsku noć.

Skulptura Bosorka u Bratislavi Tibora Bartfaja

Za prepoznavanje Bosorkinih tragova naznačeni su tipični načini prepoznavanja veštica: pogled kroz ključaonicu u crkvi; izrada posebne klupe između Svete Lucije i Božića, na kojoj se za vreme božićne službe može videti Bosorka; podudarnost rana na osakaćenoj životinji u Ivanovskoj noći i na ženi sledećeg dana. Bosorkom se smatrala žena, koja je na Božić došla u kuću pre polažajnika.

Za zaštitu stoke od Bosorki smatrali su se beli luk, peršun, sveta voda, so, venac od ušiju, trnovito bilje, metle, drljača; kravama su davali da jedu hleb pečen sa suvim biljem ili šipkom i glogom; napunili bi štalu ljuskom oraha koje su jeli na Badnje veče. Da Bosorke ne bi pokvarile mleko, ritualno su ga solili ili u njega stavljali triput probušeno parče hleba. Da bi se deca zaštitila od Bosorke, oko vrata im je kačena kesa soli ili belog luka, vučji zub; izvrnuli bi košulju naopačke, u kolevku bi stavljali gvozdene predmete. Za zaštitu kuće korišćene su grane bresta, ogrozda, trna.

Literatura

• Bosorka / V. V. Usačeva // Slavяnskie drevnosti: Эtnolingvističeskiй slovarь : v 5 t. / pod obщ. red. N. I. Tolstogo; Institut slavяnovedeniя RAN. — M. : Mežd. otnošeniя, 1995. — T. 1: — G (Gusь). — S. 241—242. — ISBN 5-7133-0704-2.
• Svešnikova T. N. Volki-oborotni u rumыn // Balcanica: Lingvističeskie issledovaniя / Institut slavяnovedeniя i balkanistiki AN SSSR; otv. red. T. V. Civьяn. — M.: Nauka, 1979. — S. 215—216. — 300 s.