Википедија

Brajan Robson

Brajan Robson (Čester-le-Strit, 11. januar 1957) bivši je engleski fudbaler i sadašnji fudbalski trener. Rođen je u Čester-le-Stritu, grofoviji Daram, a karijeru je započeo u Vest Bromič albionu 1972. godine, pre nego što je potpisao ugovor sa Mančester junajtedom 1981. godine, gde je postao kapiten sa najdužim stažom i osvojio dva puta Premijer ligu, tri puta FA kup, dva FA Komjuniti šilda i Kup pobednika kupova. U avgustu 2011. godine Robson je izabran za najboljeg igrača Mančester junajteda u anketi o bivšim igračima kluba, kao deo knjige objavljene nakon 19. klupske titule.[2]

Brajan Robson
Robson 2009. godine
Lični podaci
Datum rođenja (1957-01-11)11. januar 1957. (67 god.)[1]
Mesto rođenja Čester-le-Strit, Ujedinjeno Kraljevstvo
Pozicija igrač sredine terena
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1975—1981
1981—1994
1994—1997		 Vest Bromič albion
Mančester junajted
Midlsbor		 198
345
28		 (40)
(74)
(1)
Reprezentativna karijera
1979—1980
1979—1980
1980—1991		 Engleska do 21
Engleska B
Engleska		 7
3
90		 (2)
(1)
(26)
Trenerska karijera
1994—1997
1997—2001
2003—2004
2004—2006
2007—2008
2009—2011
2009—2011		 Midlsbro (igrač-menadžer)
Midlsbro
Bredford Siti
Vest Bromič albion
Šefild junajted
Tajland
Tajland do 23

Robson je za reprezentaciju Engelske nastupao u 90 navrata između 1980. i 1991. godine, što ga čini petim igračem Engleske sa najviše nastupa za reprezentaciju.[3] Postigao je 26 golova i u tom trenutku bio je osmi na listi. Poznat je pod nadimcima „Kapetan Marvela” i „Robo”. Bobi Robson izjavio je da je uz Kevina Bitija i Alana Širera, Robson najbolji britanski igrač sa kojim je igrao.[4]

Menadžersku karijeru Robson je započeo još kao igrač u Midlsboru 1994. godine. Za sedam godina koliko je bio menadžer Midlsboroa, Robson je ovaj tim vodio tri puta do finala na Vembliju, a na sva tri su izgubili. Između 1994. i 1996. godine bio je pomoćnik trenera Terija Venablesa za reprezentaciju Engleske, uključujući i nastup na Evropskom prvenstvu 1996. godine.[5][6] Kasnije je bio menadžer u Vest Bromič albionu od 2004. do 2006. godine, pomažući im da postanu prvi tim najvišeg ranga u 14 godina, kako bi izbegli ispadanje, jer su pre toga bili na dnu tabele. Manje uspešne bile su njegove kratkotrajne funkcije menadžera Bredford Sitija i Šefild junajteda. Prva je trajala malo više od šest meseci i završila je ispadanjem od današnjeg EFL prvenstva, a poslednja, odnosno funkcija menadžera Šefild junajteda trajala je manje od godinu dana i takođe nije bila uspešna.

Dana 23. septembra 2009. godine, Robson je postavljen za menadžera reprezentacije Tajlanda. Podneo je ostavku 8. juna 2011. godine. Robson je 1. jula 2011. godine imenovan za globalnog ambasadora u Mančester junajtedu.

Biografija uredi

Robson je rođen 11. januara 1967. godine u Čester-le-Stritu, grofoviji Daram.[7] Bio je drugi od četvoro dece, posle sestre Suzan, ispred mlađe braće Justin i Gerija koji je takođe fudbaler.[7][8]

Robson je odgajan u Viton Gilbertu do sve šeste godine kada se porodica preselila u obližni Česte-le-Strit, grad u kojem se Robson rodio. Kao dečak podržavao je Njukasl junajted; njegov heroj iz detinjstva bio je napadač Njukasla Vin Dejvs.

Od malih nogu pokazao je talenat i zainteresovanost za fudbal, pridružio se lokalnoj izviđačkoj grupi da bi mogao da igra za njihov fudbalski tim.[7] Tobson je pohađao srednju školi Birtli Saut, a kasnije školu Lord Lavson gde se takmičio u atletici i fudbalu.[9] Bio je kapiten školskog fudbalskog tima i tima Vaštington.[10][11]

Robson se 2. juna 1979. godine oženio Denis Brindili, a imaju troje dece: Kler (rođ. 1980), Čarlota (1982) i Bena (1988).[12][13][14] Godine 2000. u medijima je pisalo da je Robson imao ljubavnu aferu sa Kler Tomilson, reportetkom Skaj Sporta.[15][9]

Dana 16. marta 2011. godine objavljeno je da je Robson imao operaciju u Bankoku, 3. marta 2011. godine zbog raka.[16][17][16]

Kada je igrao fudbal, reklamirao je proizvode Adidas, a kasnije i Nju Balans. Bio je tema televizijskog programa This Is Your Life 23. januara 1985. godine, samo 12 dana nakon 28. rođendana, a bio je jedna od najmlađih gostiju ove emisije.[18][19] Pojavio se u brojnim reklamama, uključujući i nastup u Karlzbergovoj reklami Best Pub Side iz 2006. godine, u kojoj je glumio zajedno sa ostalim bivšim igračima iz Engleske.[20] [21] Godine 2007. osnovao je specijalnu sportsku kompaniju Robson Loid sa ciljem da napravi sportsku akademiju koja bi koristila za male fudbalske klubove.[20] Njegova autobiografija pod nazivom Robbo: My Autobiography objaljena je u maju 2006. godine.[22][22][21][19] Dana 18. jula 2011. godine u epizodi TV programa Šanel 4 pod nazivom „Kako kupiti fudbalski klub“, Robson je tajno snimio novinare, a posle u filmu opisao da su se oni predstavljali kao biznismeni, kako bi preuzeli neke klubove.[12] [23][24][25][23][24][25][15]

Klupska karijera uredi

Vest Bromič albion uredi

Krajem sezone 1973/74. Robson je debitovao u rezervnom timu Vest Bromič albiona.[26] Profesionalni ugovor potpisao je na leto 1974. godine zarađujući 28 funti nedeljno, plus još 250 kao potpis na honorar.[27][28] Tokom sezone 1974/1975. bio je redovan u rezervnom timu Albiona, ali ga Don Hove nije izabrao za prvi tim. Nakon odlaska Hovea, Robson je prvi put pozvan u seniorski tim od strane menadžera Brajana Vajthausa.[26] U prvom timu debitovao je 12. aprila 1975. godine kada je imao 18 godina. U narednoj utakmici postigao je prvi pogodak za svoj klub u pobedi od 2:0 nad Kartidom Sitijem, a poslednji meč sezone igrao je u gostima protiv Notingem Foresta.[29]

Tokom sezone 1975/1976. godine Robson je retko igrao. Suočio se sa velikom konkurencijom na njegovoj poziciji, pa je često igrao na mestu centrafora, levog beka, a i sredine terena. Vest Bromič albion završio je na trećem mestu Druge divizije.[30]

Tokom sezone 1976/1977. Robson je počeo da se pojavljuje na bočnim pozicijama, iako je igrao levog beka i na sredini terena.[31] Međutim njegov napredak je zastao zbog ozbiljne povrede, slomio je nogu u okršaju sa Krisom Džonsom, igračem Totenhem hotspera. Nakon oporavka ponovo je zaigrao za prvi tim u demcebru 1977. godine.[32] Prvi profesionalni het-trik postigao je 16. marta 1977. godine u pobedi 4:0 protiv Ipsvič Tauna. Mesec dana kasnije slomio je desni zglob tokom duela sa Denisom Tueartom iz Mančester Sitija.[32][32]

Džoni Gils napustio je klub krajem sezone 1976/1977. godine, a nalsedio ga je bivši igrač Roni Alen, koji je izabrao Robsona da zameni Gilsa u centralnom veznom delu.[32] Međutim, Alen je napustio klub tokom sredine sezone, a defanzivac Džon Vil je privremeno postavljen na njegovo mesto. Rezultati su se pogoršali, a Robson je izbačen iz prvog tima. U tim se vratio kada je novi šef tima bio Ron Atkins, koji je Robsona nazvao „prizmenim i pošteni čovekom.”[33] Tokom sezone 1978/1979. Robson je bio ključni igrač, odigrao je 41 od 42 ligaške utakmice, a nosio je dres sa brojem 7.[33][34]

Robson je igrao veliku ulogu u Vest Bromič albionu, koji je završio na trećem mestu Divizije 1, najvišem ligaškom položaju u poslednjih 20 godina i stigao do četvrtfinala Kupa UEFA. Sledeća sezona je bila razočaravajuća, klub je završio na 10 mestu, a Robson je ostvario solidne doprinose, što mu je pomoglo da zaigra za reprezentaciju Engleske u februaru 1989. godine. Tokom sezone 1980/1981. postigao je 10 golova u 40 ligaških utakmica i pomogao timu da bude četvrti u Prvoj diviziji.[35]

Ron Atkinson je otišao da preuzme Mančester junajted u junu 1981. godine, a spekulisalo se da će ga Robson ili pratiti do Mančester junajteda ili se pridružiti Liverpulu. Albion je Robsonu ponudio novi ugovor vredan 1.000 funti nedeljno, ali on ga je odbio i postavio zahtev za transfer. Njegov saigrač Remi Moses potpisao je ugovor u septembru 1981. godine za Mančester junajted, a Robson ubrzo nakon njega.[36][13]

Mančester junajted uredi

Robson je 1. oktobra 1981. prešao u Mančster junajted za naknadu za prenos od 1,5 miliona funti i potpisao ugovor na terenu na Old Trafordu dva dana kasnije pre utakmice protiv Vulverhempton vonderersa.[18][37] Rekordni honorar koji je postavio Robson nije srušen šest godina, kada je Liverpul platio 1,9 miliona funti za napadača Njuksal junajteda Pitera Berdslija u leto 1987. godine. Robson je debitovao u Mančester junajtedu 7. oktobra 1981. godine, porazom od 1:0 od Totenhem hotspera. Njegov debi za Ligu u novom klubu usledio je tri dana kasnije, u remiju bez golova protiv Mančesteri sitija. Robson je postigao svoj prvi pogodak za Mančester junajted postigao 7. novembra 1981. godine pobedom od 5:1 nad Sanerlandom. Prvu sezonu u Junajtedu završio je sa 32 utakmice i pet golova, a klub je završio na trećem mestu lige.[35]

Robson je doživeo povredu ligamenata tokom polufinalne utakmice Ligaškog kupa 1983. godine, a propustio je finale koje je Mančester junajted izgubio od Liverpula.[38][37] Na teren se vratio u vreme polufinala FA Kupa, ponovo protiv Arsenala, gde je njegov tim slavio rezultatom 2:1. Finale protiv Brajtona završeno je nerešeno, a njegov tim pobedio je nakon penala, što je bio prvi Robsonov trofej u karijeri kao kapitena. Iako je ovo bio peti trijumf Mančester junajteda u FA kupu, Robson je bio tek drugi engleski kapiten koji je podigao trofej u ovom klubu. Naredne sezone Robson je pomogao Mančester junajtedu tokom utakmica u Kupu pobednika kupova.[39][40]

Nakon povrede Robson je propustio nekoliko utakmica krajem sezone, a njegov tim je završio na četvrtom mestu. Robson je produžio ugovor sa Mančester junajtedom do 1984. godine potpisavši sedmogodišnji ugovor vredan oko milion funti. Narednu sezonu Mančester junajted i Robson počeli su u doborj formi sa dest uzastopnih pobedi, što je sugerisalo da bi šampionska titula mogla da se vrati na Old Traford, prvi put od 1967. godine. Ipak, nakon nekoliko poraza tim je završio na četvtom mestu iza prvaka Liverpula, drugoplasiranog Evertona i trećeplasiranog Vest Hem junajteda. Povrede ramena u februaru 1986. godine ograničiče su Robsona da igra na samo 21 od 42 utakmica za Junajted tokom sezone 1985/1986. godine, na kojima je uspeo da postige 7 golova.[41][42]

Robson je ostao naklonjen Mančester junajtedu i nakon što je Ron Atkinson otpušten sa mesta menadžera u novembru 1986. godine, a zamenio ga Aleks Ferguson.[43] Prvi pogodak za Mančester junajted postigao je u finalu FA kupa protiv Kristal Palasa u prvom meču, koji je završen rezultatom 1:1. Mančester junajted je dobio drugi meč i tkao je Robson postao prvi kapiten ovog tima koji je tri puta podigao pehar. Robson je još jednom imao povredu tokom sezone 1989/1990. i igrao na 20 od 38 ligaških utakmica, a Mančester junajted je završio na trinaestom mestu, što je bila njihova najlošija pozicija u ligi od ispadanja 1974. godine.[44]

Tokom sezone 1990/1991. godine Robson je odigrao 17 ligaških utakmica zbog povede pretpljene na Svetskom prvenstvu.[32] Tokom naredne sezone Robson je ponovo bio u prvom timu, uprkos konkurenciji mlađih igrača kao što su Pol Ins, Nil Veb i Andrej Kančeljskis. Tokom te sezone napravio je svoj devedeseti i poslednji nastup za reprezentaciju Engleske.[14][45] Uprkos slaboj sezoni 1991/1992. Robson je ostao kapiten kluba i nastupa na većini utakmica.[46][14][47]

Nastupio je na 14 ligaških utakmica tokom sezone 1992/1993. godine, što je bila prva sezona Premijer lige. Pored povreda, Robson je imao i veliku konkurenciju na svojoj poziciji u timu, kada je Mančester junajte doveo Roja Kena, ali čak i nakon toga je Robson igrao u prvom timu. Uvođenjem brojeva za timove Premijer lige u sezoni 1993/1994.[48][47] Robsonu je dodeljen broj 12, dok je dres sa brojem 7 koji je nosio pre toga dodeljen Eriku Kantoni.[49] I pored konkurencije Robson je uspeo da igra na vleikom broju utakmica i sa tomom osvoji još jedan trofej Premijer lige. Robson je ispao iz prvog tipa za finale FA kupa, a to je odluka za koju je Aleks Ferguson rekao da mu je bila jedna od najtežih u karijeri.[50][51]

Njegov poslednji nastupa za Mančester junajted bio je 8. maja 1994. godine, na meču protiv Koventri Sitija. Za Mančester junajted igrao je na 461 utakmici na svim takmičenjima, postigao 99 golova, a smatran je za jednog od najboljih igrača svih vremena u ovom klubu.[52][26]

Midlsbro uredi

Trinaestogodišnju karijeru u Mančester juanjtedu okončao je nakon skoro 500 nastupa i 99 golova u maju 1994. godine, kada je prihvatio ponudu da bude menadžer i igrač Midlsbroa. Od 1994. do 1996. godine kombinovao je ulogu pomoćnika menadžera, ali nije bio uključen u trenerski štab novog menadžera Glena Hodla.

Godine 2015. izrazio je žaljene što je odbio priliku da bude menadžer reprezentacije Engleske. Poslednju utakmicu odigrao je 1. januara 1997. godine u utakmici Premijer lige protiv Arsenala, 10 dana pre svog 40. rođendana.

U svojoj autobiografiji naveo je da je znao kad je pravo vreme za penziju, jer mu je bolovao dve nedelje nakon što je pokušao da isprati fudbalere Denisa Bergkampa i Ilana Rajta.

Igračka karijera u reprezentaciji uredi

U leto 1975. Robson je pozvan u omladinsku reprezentaciju Engleske na Svetski kup. Igrao je kao centarfor tokom turnira, koji je Engleska dobila, pobedivši Finsku 1-0 u finalu. Izabran je za reprezentaciju Engleske mlađih od 21 godine prvi put u martu 1977. godine, ali povukao ga je iz tima njegov klub Vest Bromič albion, kojem je bio potreban za ligaški meč protiv Mančested junajteda na Old Trafordu.[53] Meč je završen rezultatom 2:2, a Robson je postigao jedan od golova.[54][55]

Dana 6. februara 1979. godine, konačno je debitovao u Engleskoj do 21 godine, iako kao igrač prekomernog boravka (tada je imao 22 godine), dok je Engleska pobedila Vels mlađe. Debitovao je u Engleskoj B reprezentaciji 12. juna 1979. godine, a postigao je pogodak posle samo pet minuta da bi Engleska povela rezultatom 1: 0 protiv Austrije B u Klagenfurtu.[56] Tri puta je igrao za Englesku B reprezentaciju, trći i poslenji na utakmici protiv reprezentacija Alžira 11. decembra 1990. godine. Dana 6. februara 1980. godine, Robson je imao prvi nastup za Englesku na meču protiv Republike Irske. Drugi nastup imao je na meču protiv reprezentacije Australije u Sidneju. Prvi gol za reprezentaciju postigao je 9. septembra 1981. godine na meču protiv selekcije Norveške u Oslu.

Trener reprezentacije Engleske Ron Grinvud redovno je ubacivao Robsona u sastav, na mestu igrača sredine terena. Robson je igrao na međunarodnim utakmicama nakon završetka Evropskog prvenstva, uključujući svih osam kvalifikacionih utakmica za Svetsko prvenstvo 1982. godine, gde je reprezentacija Engeske stigla do finala takmičenja. Robson je 20 godina držao rekord za najbrže postignut gol na Svetskom kupu 1982. godine, samo nakkon 27 sekundi meča postigao je gol selekciji Francuske, treći najbrži na Svetskom prenstvu do 2002. godine. Za svoje postignuće, Robson je dobio zlatni sat.

Robson je prvi put bio kapiten reprezentacije Engleske 17. novembra 1982. godine, vodeći do pobede tim protiv reprezentacije Grčke u Solunu, a utakmica je završena rezultatom 3:0. Het-trik postigao je u pobedio Engleske rezultatom 8:0 nad reprezentacijom Turske u Istanbulu 14. novembra 1984. godine. Nadimak mu je bio „Kapetan Marvel”, a pomogoa je Engleskoj da se kandiduje na Svetsko prvenstvo 1986. godine koje se održalo u Meksiku. Ipak, Robson je doživeo povredu ramena u drugoj utakmici Englske u grunoj fazi protiv selekcije Maroka što ga je sprečilo da učestvuje u daljnjem turniru. Ista povreda mučila ga je nekoliko nedelja i posle prvenstva. Nakon dve godine Robson je igrao za reprezentacju Englske na kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988. godine. Ipak Engleska je izgubila sve tri utakmice u grupnoj fazi. Robson je nastavio svoju karijeru u reprezentaciji sve do 1991. godine, takođe pomažući Engleskoj da stigne do Svetskog prvenstva 1990. godine. Za drugi uzastopni Svetski kup, njegova uloga je bila ograničena, jer je u drugom meču (protiv Holandije) još jednom doživeo povredu koja ga je igra.

Robson je u autobiografiji rekao da je u jednoj od njegovih poslednjih utakmica za Englesku pod Grahamom Tejlorom igrao bizarno na levom krilu, iako tamo nikada nije igrao za klub i više nije imao tempo da se uspne i spušta niz liniju kada je imao 34 godine. Robsona su izabrali Bobi Robson i Toni Adams u njihove najbolje timove u svojim autobiografijama o najboljim igračima u Engleskoj.[57] Adams je tvdio da je Robson ima „sjajn fudbalski mozak” i izuzetnu svest; često presrećući ili znajući gde bi lopta sletela ispred drugih igrača. Adams je rekao da je to razdvojilo izvanredne igrače od dobrih igrača, a Robson bi se uvrstio u kategoriju „najboljih”. Pol Gason je u svojoj knjizi iz 2004. godine istakao da je Robson najbolji fudbaler sa kojim je ikada delio teren i najbolji igrač svoje generacije.[58] Pored toga, Piter Bredsli ga je imenovao u svojoj knjizi „Perfect XI”.[59][60][61]

Trenerska karijera uredi

Midlsbro uredi

Trenersku karijeru Robson je započeo kada je Midlsbor osvojio titulu Fudbalske lige Čempionšip i dospeo u Premijer ligu. Pomogoa mu je Viv Anerson, bivši igrač Mančester junajteda. Midslbor se vratio u Premijer ligu i doveo nekoliko tada skupih fudbalera. U Premijer ligi bili su četvrti u oktobru 1995. godine, ali su takmičenje završili na dvanaestom mestu.[62]

Tokom sezone 1996/1997. Robson je sa Midlsbrom igrao dva finala domaćeg kupa, ali su na obe utakmice izgubili.[63] Uprkos lošoj sezoni, odbor je imao poverenje u Robsona i on je Midlsbro vratio u Premijer ligu tokom sezone 1997/1998. U finalu Engleskog Liga kupa, Midlsbor je izgubio.

U novembru 2000. godine Robson je kritikovao igrače zbog loših rezultata, a tim je bio pred ispadanje iz lige. Mesec dana kasnije Midlsbor je doveo Terija Venablesa kao glavnom trenera da pomogne Robsonu, koji je ostao na mestu menadžera. mestu menadžera. Robson je napustio klub „po obostranoj saglasnosti” u junu 2001. godine, pošto nije uspeo da dovede klub više od devetog mesta u ligi. Na njegovo mesto došao je Stiv Maklaren.

Bredford Siti uredi

Nakon ostavke Mika Mekartija, Robson se u januaru 2003. godine pojavio kao favorit kladionica da postane novi menadžer reprezentacije Irske, ali je na to mesto ipak došao prešao Brajan Ker.[64][65] U novembru 2003. Robson je bio postavljen za trenera Nigerije, ali to imenovanje je blokirao nigerijski ministar sporta zbog sumnje da Robsonovi zahtevi za plate ne bi mogli biti ispunjeni.[66] Kasnije tog meseca, Robson se vratio fudbalu, više od dve godine nakon što je napustio Midlsbro kada je prihvatio posao menadžera sa Bredford Sitijem.[67][68][69]

Robson je dobio svoju šansu kao trener na utakmici Bredford Sitija protiv Milvola, ali sa timom je ostvario samo šest pobeda. Robson-ov kratkoročni ugovor nije obnovljen, a na njegovo mesto došao je Tom Kolin.

Vest Bromič albion uredi

Robsonov je od 9. novembra 2004. godine postao trener Vest Bromič albiona, a pre toga za taj klub je igrao 23 godine.[70][71] Njegov prvi meč sa ovim timom bio je na utakmici protiv Midlsbora, koji su pobedili.[72] Robson je tokom igre često bio kritikovan od strane pristalica Vest Bromič albiona.[73] [74] Godine 2004. napustio je mesto trenera Vest Bromič albiona, a bio je zainteresovan da postane trener reprezentacije Engleske do 21 godine sa punim radnim vremenom, ali posao je dobio Stjuart Pirs.[75][76]

Šefild junajted uredi

Dana 22. maja 2007. godine na konferenciji za štampu objavljeno je da će Robson i Brajan Kid biti novi izbor trenera u Šefild junajtedu, nakon ostavke Nila Varnoka.[77][78][79] Prvi meč Robsona kao trenera bio je protiv Kolčester junajteda 11. avgusta 2007. godine, a završen je rezultatom 2:2. Prva pobeda bila je tri dana kasnije nad timom Česterfilda u Engleskom Liga kupu.[80] Šefild junajted je nakon toga prikupio devet bodova u prvih 10 ligaških mečeva. Nakon niza nedoslednih rezultat i poraza, Robson je izjavio da je izgubio strpljenje sa novim igračina. Nakon poziva na njegovu ostavku precedavajući Šefild junajteda Kevin MekKejb pružio je podršku Robsonu i pozvao na strpljenje i jedinstvo.[81][82][83] Robson je tada izrazio razočarenje što nema sredstva za koja se očekivalo da pomognu u obnovi tima.[84] Nakon remija Šefild junajteda kod kuće, 9. februara 2008. godine, Roboson je bio pod sve većim pritiskom navijača koji su tražili da se on otpusti.[85] Shodno tome, pozvan je na sastanak u Brisel, 13. februara 2008. godine sa predsednikom Kevinom MekKejbom, nakon čega je oslobođen dužnosti prvog tima, narednog dana.[86][87]

Povratak u Mančester junajted uredi

U martu 2008. godine, 14 godina nakon što je poslednji put igrao za Mančester junajted, vratio se kao amsasador tima u početnom periodu od 12 meseci. Radio je sa Bobijem Čarltonom kako bi pomogao timu da „promoviše svoje komercijalne i dobrotvorne ciljeve“.[88]

Reprezentacija Tajlanda uredi

Dana 23. septembra 2009. godine, Robson je postao trener reprezentacije Tajlanda.[89] Ugovoreno je da će tim voditi do Svetskog prvenstva 2014. godine.[90] Prvi meč na mestu trenera Robsona, Tajland je odigrao 14. novembra, a slavili su 3:1 nad reprezentacijom Singapura u okviru grupa za kvalifikacije za AFK azijski kup 2011. godine. Prvi poraz na mestu trenera Tajlanda pretrpeo je 18. novembra 2009. godine, kada je njegov tim izgubio od Singapura na domaćem terenu. U januaru 2010. godine usledila su dva remija bez golova sa reprezentacijom Jordana i Iraka tokom kvalifikacija za Azijski kup 2011. godine. Tajland je nakon toga 3. marta 2010. godine pretrpeo poraz od Irana u Teheranu u finalnoj utakmici grupe E, čime su okončane njihove nade za kvalifikacije za Azijski kup 2011. godine..[91]

Robson je 11. avgusta 2010. godine vodio Tajland do druge pobede protiv Singapura, na domaćem terenu. U decembru 2010. godine Robson je uspeo da sa Tajlandom bude na prvpj poziciji grupe A 2010. Suzuki kupa. Dana 8. juna 2011. godine podneo je ostavku i od tada se vratio da bude ambasador Mančester junajteda.[92][93]

Statistika karijere uredi

Nastupi Liga Kup Ligaški kup Evropa Ostalo Ukupno
Klub Sezona Liga Uta Gol Uta Gol Uta Gol Uta Gol Uta Gol Uta Gol
Vest Bromič albion 1974–75 Druga divizija 3 2
1975–76 16 1
1976–77 Prva divizija Fudbalske lige Engleske 23 8
1977–78 35 3
1978–79 41 7
1979–80 35 9
1980–81 40 10
1981–82 5 0
Ukupno 198 40 12 2 18 2 0 0 12 3 240 47
Mančester junajted 1981–82 Prva divizija Fudbalske lige Engleske 32 5 1 0 2 0 – – 35 5
1982–83 33 10 6 3 8 1 2 1 – 49 15
1983–84 33 12 1 0 6 0 6 4 1 2 47 18
1984–85 33 9 4 2 2 1 7 2 – 46 14
1985–86 21 7 3 0 2 0 0 0 1 0 27 7
1986–87 30 7 0 0 3 0 – – 33 7
1987–88 36 11 2 0 5 0 – – 43 11
1988–89 34 4 6 2 3 2 – – 43 8
1989–90 20 2 4 2 3 0 – – 27 4
1990–91 17 1 3 0 5 0 4 0 – 29 1
1991–92 27 4 2 0 6 1 3 0 0 0 38 5
1992–93 Premijer liga 14 1 1 0 1 0 1 0 – 17 1
1993–94 15 1 2 1 5 0 4 1 1 0 27 3
Ukupno 345 74 35 10 51 5 27 8 3 2 461 99
Midlsbro 1994–95 Prva divizija Fudbalske lige Engleske 25 1
1995–96 Premijer liga 2 0
1996–97 1 0
Ukupno 28 1 1 0 1 0 0 0 0 0 3 1
Ukupno u karijeri 571 115 48 12 70 7 27 8 15 5 730 147

Trenerska statistika uredi

Uključujući sve utakmice. Ažurirano 6. januara 2010.[94]
Tim Rep. Od Do Statistika
U P N I Pob. %
Midlsbro   31. maj 1994. 6. decembar 2000. 314 127 86 101 040,45
Bredford Siti   24. novembar 2003. 17. jun 2003. 28 7 1 20 025,00
Vest Bromič albion   9. novembar 2004. 18. septembar 2006. 81 19 24 38 023,46
Šefild junajted   22. maj 2007. 14. februar 2008. 38 14 12 12 036,84
Thailand   23. septembar 2009. 8. jun 2011. 15 6 4 5 040,00
Ukupno 476 173 127 176 036,34

Trofeji uredi

Izvor:[95]

Kao igrač uredi

Mančester junajted

Individualni uredi

  • Najbolji tim godine po Profesionalnoj fudbalskoj asocijaciji: 1981/1982, 1982/1983, 1983/1984, 1984/1985, 1985/1986, 1988/1989.[97]
  • Najbolji tim veka po Profesionalnoj fudbalskoj asocijaciji (1977—1996): 2007.[98]

Gol sezone u Prvoj diviziji: 1985/1986.

  • Nagrada Met Bazbi za igrača godine: 1988/1989.[99]

Kao igrač-menadžer uredi

Midlsbro uredi

Kao menadžer uredi

Individualni uredi

  • Menadžer meseca Premijer lige: mart 1997.

Robson je nagrađen Ordenom Britanske Imperije na novogodišnjoj proslavi u januaru 1990. godine.[101] Godine 1998. uvršćen je na spisak „100 legendi Fudbalske lige Englske” i uvršćen na spisak Slavnih engleske Fudbalske kuće 2002. godine.[102][103] Uvršćen je među 15 najboljih igrača Vest Bromič albiona u anketi 2004. godine organizovanoj kao deo proslave 125. godina kluba.[104][105]

Reference uredi

  1. ^ The Times 10 January 2009. Retrieved 9 January 2010
  2. ^ Harry Harris. „Bryan Robson named as Manchester United's most marvellous”. Express.co.uk. 
  3. ^ Robson was behind Peter Shilton, Bobby Moore, Bobby Charlton and Billy Wright. Others have since won more caps and Robson has moved down the list.
  4. ^ „Sir Bobby Robson: The best player I ever worked with? It has to be Brazil's Ronaldo”. Daily Mail. London. 8. 12. 2007. 
  5. ^ Ridley, Ian (14. 1. 1996). „Lessons of the long goodbye”. The Independent. Pristupljeno 7. 4. 2019. 
  6. ^ Gibbons, Mike (9. 7. 2018). „Redemption Song? Gareth Southgate, semi-finals and football coming home”. Eurosport. Pristupljeno 7. 4. 2019. 
  7. ^ a b v Robson, Bryan (2007) [2006]. Robbo: My Autobiography (Paperback izd.). Hodder & Stoughton. str. 4—7. ISBN 978-0-340-83957-7. 
  8. ^ Robson 2007, str. 10
  9. ^ a b Robson (2007), pp. 11–12.
  10. ^ Robson (2007), pp. 13–14.
  11. ^ Robson (2007), pp. 9–10.
  12. ^ a b Robson 2007, str. 43
  13. ^ a b Robson 2007, str. 61
  14. ^ a b v Robson (2007), pp. 37–39.
  15. ^ a b „TV sports girls: Clare Tomlinson”. Virgin Media. Pristupljeno 17. 9. 2007. 
  16. ^ a b „Bryan Robson faces fight against throat cancer”. BBC Sport. 16. 3. 2011. Pristupljeno 16. 3. 2011. 
  17. ^ Robson (2007), pp. 15–16.
  18. ^ a b Robson (2007), pp. 59–60.
  19. ^ a b „Bryan Robson (II) Filmography”. The Internet Movie Database. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  20. ^ a b „Carlsberg's "Best Pub Side" TV commercial”. TheFA.com. 19. 4. 2006. Arhivirano iz originala 5. 7. 2008. g. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  21. ^ a b Hencke, David (13. 3. 2010). „Green Belt housing scheme promoted by footballers leaves investors in the red”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 17. 03. 2010. g. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  22. ^ a b Robbo: My Autobiography (Hardcover). Amazon.co.uk. ASIN 0340839562. 
  23. ^ a b „Manchester United and England legend Robson 'caught up in dodgy deals sting'”. MailOnline. London: Associated Newspapers. 18. 7. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  24. ^ a b „How to Buy a Football Club”. Dispatches. Channel 4. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  25. ^ a b Edwards, Luke (17. 7. 2011). „Bryan Robson caught up in foreign ownership scandal”. The Daily Telegraph. London: Telegraph Media Group. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  26. ^ a b v Robson (2007), pp. 26–27.
  27. ^ Robson 2007, str. 24
  28. ^ Robson 2007, str. 25
  29. ^ Robson 2007, str. 23
  30. ^ Robson (2007), pp. 28–29.
  31. ^ Footymad Limited. „Snapshot Tables 1996-1997 24 Mar Middlesbrough - Middlesbrough FC - Boro Mad”. 
  32. ^ a b v g d Robson (2007), pp. 30–32.
  33. ^ a b Robson (2007), pp. 33–34.
  34. ^ Matthews, Tony; Mackenzie, Colin (1987). Albion! A Complete Record of West Bromwich Albion 1879–1987. Breedon Books. str. 147. ISBN 978-0-907969-23-5. 
  35. ^ a b Robson (2007), pp. 45–46.
  36. ^ Robson 2007, str. 54
  37. ^ a b Robson 2007, str. 55
  38. ^ Robson 2007, str. 64
  39. ^ Robson 2007, str. 67
  40. ^ Robson 2007, str. 65
  41. ^ Robson 2007, str. 75
  42. ^ Robson 2007, str. 83
  43. ^ Robson (2007), pp. 76–79.
  44. ^ Robson 2007, str. 134
  45. ^ Courtney, Barrie (10. 1. 2004). „England – U-21 International Results 1976–1985 – Details”. RSSSF. Arhivirano iz originala 3. 6. 2009. g. Pristupljeno 18. 9. 2007. 
  46. ^ Robson 2007, str. 138
  47. ^ a b Courtney, Barrie (21. 3. 2004). „England – International Results B-Team – Details”. RSSSF. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 9. 2007. 
  48. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 9. 6. 2011. g. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  49. ^ „Official Manchester United Website”. 
  50. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 4. 1. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  51. ^ Robson 2007, str. 41
  52. ^ „Greatest Ever Commentary – Day 1”. BBC Radio 5 Live. 16. 8. 2005. Arhivirano iz originala 29. 12. 2007. g. Pristupljeno 4. 3. 2008. 
  53. ^ Szreter, Adam (2. 1. 1997). „Wright's day is soured by Hartson”. The Independent. London. Pristupljeno 26. 9. 2010. 
  54. ^ Fennelly, Amanda (19. 11. 2000). „Make or break for Robson”. RTÉ Sport. Pristupljeno 20. 1. 2008. 
  55. ^ „Robson hopes Venables stays”. BBC Sport. 5. 12. 2000. Pristupljeno 15. 10. 2007. 
  56. ^ „Robson leaves Middlesbrough”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  57. ^ Against the Odds: An Autobiography: Amazon.co.uk: Bobby Robson, Bob Harris: 9780091748784: Books. ASIN 009174878X. 
  58. ^ Addicted: Amazon.co.uk: Tony Adams, Ian Ridley: 9780002187954: Books. ASIN 0002187957. 
  59. ^ „Peter Beardsley: Perfect XI”. FourFourTwo. 
  60. ^ „Scholes: My top five midfielders”. www.manutd.com. 22. 3. 2013. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  61. ^ Jonathan Wilson (22. 4. 2009). „The Question: is the box-to-box midfielder dead?”. The Guardian. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  62. ^ Harding, John (9. 6. 2007). „100 Greatest Goals”. GiveMeFootball.com. Professional Footballers' Association. Arhivirano iz originala 24. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 9. 2007. 
  63. ^ Footymad Limited. „Snapshot Tables 1996-1997 11 Jan Middlesbrough - Middlesbrough FC - Boro Mad”. 
  64. ^ „Nigeria stall Robson plan”. BBC Sport. 5. 11. 2003. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  65. ^ „Kerr is new Republic boss”. BBC Sport. 27. 1. 2003. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  66. ^ „We love you Robbo!”. Telegraph & Argus. 1. 12. 2003. Arhivirano iz originala 11. 1. 2009. g. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  67. ^ „Bradford appoint Robson”. BBC Sport. 24. 11. 2003. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  68. ^ „Robson favourite for Irish job”. BBC Sport. 15. 1. 2003. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  69. ^ „Todd is new Bantams manager”. Telegraph & Argus. 17. 6. 2004. Arhivirano iz originala 11. 1. 2009. g. Pristupljeno 9. 10. 2007. 
  70. ^ „Baggies appoint Robson as manager”. BBC Sport. 9. 11. 2004. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  71. ^ „Albion suffer relegation”. West Bromwich Albion F.C. 29. 4. 2006. Arhivirano iz originala 11. 5. 2008. g. Pristupljeno 2. 11. 2007. 
  72. ^ „Robson and West Brom part company”. BBC Sport. 18. 9. 2006. Pristupljeno 14. 8. 2007. 
  73. ^ „Robson wanted England U21s role”. BBC Sport. 7. 2. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  74. ^ „West Brom 1–2 Middlesbrough”. BBC Sport. 14. 11. 2004. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  75. ^ „Birmingham 4–0 West Brom”. BBC Sport. 18. 12. 2004. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  76. ^ „Robson criticises Baggies defence”. BBC Sport. 18. 12. 2004. Pristupljeno 16. 10. 2007. 
  77. ^ „Robson's charges start to get it right”. The Sheffield Star. 15. 8. 2007. Pristupljeno 17. 10. 2007. [mrtva veza]
  78. ^ „United fail to live up to the hype”. The Sheffield Star. 13. 8. 2007. Pristupljeno 17. 10. 2007. [mrtva veza]
  79. ^ „Robson unveiled as Sheff Utd boss”. BBC Sport. 22. 5. 2007. Pristupljeno 22. 5. 2007. 
  80. ^ „Be patient says Robbo”. The Sheffield Star. 10. 10. 2007. Pristupljeno 17. 10. 2007. [mrtva veza]
  81. ^ „Chairman Urges Unity”. Sheffield United F.C. 24. 1. 2008. Arhivirano iz originala 27. 1. 2008. g. Pristupljeno 24. 1. 2008. 
  82. ^ „Robson's patience runs out”. Sheffield United FC. 19. 1. 2008. Arhivirano iz originala 21. 1. 2008. g. Pristupljeno 20. 1. 2008. 
  83. ^ „Robson faces Sheff Utd job talks”. BBC Sport. 11. 2. 2008. Pristupljeno 11. 2. 2008. 
  84. ^ „Blackwell in for Robson at Blades”. BBC Sport. 14. 2. 2008. Pristupljeno 14. 2. 2008. 
  85. ^ „Robson hits out at funds”. Sky Sports. 25. 1. 2008. Pristupljeno 25. 1. 2008. 
  86. ^ „Sheffield United 0–0 Scunthorpe United”. BBC Sport. 9. 2. 2008. Pristupljeno 9. 2. 2008. 
  87. ^ „Showdown: Robson summoned for talks with McCabe”. The Sheffield Star. 11. 2. 2008. Arhivirano iz originala 14. 2. 2008. g. Pristupljeno 11. 2. 2008. 
  88. ^ „Robson takes up United post”. Sky Sports. 20. 3. 2008. Pristupljeno 24. 3. 2008. 
  89. ^ „Bryan Robson to coach Thailand Bryan Robson has agreed to replace his former England team-mate Peter Reid as coach of Thailand”. The Daily Telegraph. London. 23. 9. 2009. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  90. ^ „Singapore 1-3 Thailand: Sutee Suksomkit Gives Bryan Robson Crucial Win”. Goal.com. 
  91. ^ Robson, Bobby (2005). Farewell but Not Goodbye. Hodder & Stoughton. str. 120. ISBN 978-0-340-82347-7. 
  92. ^ „Bryan Robson resigns as Thailand manager”. BBC Sport. 8. 6. 2011. Pristupljeno 8. 6. 2011. 
  93. ^ „Robson making plans for Red Heart United match”. 16. 1. 2015. Pristupljeno 8. 6. 2011. 
  94. ^ „Bryan Robson's managerial career”. Soccerbase. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2008. 
  95. ^ Robson, Bryan (16. 8. 2012). Robbo - My Autobiography: An extraordinary career. ISBN 9781444756029. 
  96. ^ „Bryan Robson: Overview”. Premier League. Pristupljeno 17. 4. 2018. 
  97. ^ „England Players - Bryan Robson”. England Football Online. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  98. ^ „Team of the Century: 1977-1996 - Souness, Robson & Hoddle...not a bad midfield trio!”. GiveMeFootball.com. Give Me Football. 30. 8. 2007. Arhivirano iz originala 22. 10. 2008. g. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  99. ^ Arrowsmith, Richard (16. 5. 2013). „'An incredible year': Robin Van Persie gushes after picking up fans' Manchester United Player of the Year award”. Mirror Online. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  100. ^ „Manager profile: Bryan Robson”. Premier League. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  101. ^ „Football Legends list in full”. BBC News. 5. 8. 1998. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  102. ^ „Today at Old Trafford”. Official Manchester United Website. 10. 10. 2010. Pristupljeno 4. 10. 2016. 
  103. ^ „2002 Inaugural Inductees”. National Football Museum. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2007. 
  104. ^ Robson 2007, str. 131
  105. ^ „The wraps come off 125th anniversary mural”. West Bromwich Albion FC. 4. 8. 2004. Arhivirano iz originala 2. 2. 2008. g. Pristupljeno 27. 4. 2008. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брајан_Робсон&oldid=27290872”