Braća Grim

Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812), druge sveske 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života.

Jakob i Vilhelm Grim, portret Elizabet Jerihau-Bauman

Biografija

Rani životi

Jakob i Vilhelm Grim živeli su u ovoj kući u Štajnau od 1791. do 1796.

Jakob Ludvig Karl Grim i Vilhelm Karl Grim rođeni su 4. januara 1785. i 24. februara 1786. godine u Hanau u pokrajini Hesen-Kasel, u okviru Svetog rimskog carstva (današnja Nemačka), od oca Filipa Vilhelma Grima, pravnika, i majke Dorotee Grim (rođena Cimer), ćerke gradskog većnika Kasela. Oni su bili drugo i treće najstarije preživelo dete u porodici od devetoro dece, od kojih je troje umrlo u detinjstvu. Godine 1791. porodica se preselila u seoski grad Štajnau dok je Filip tamo radio kao okružni sudija (Amtmann). Porodica je postala istaknuti članovi zajednice, živeći u velikom domu okruženom poljima. Biograf Džek Zajps piše da su braća bila srećna u Štajnau i da su „očigledno voleli život na selu“. Decu su školovali kod kuće privatni učitelji, primajući stroga uputstva kao luterani, što je obojici dalo snažno versko opredeljenje. Kasnije su pohađali lokalne škole.

Godine 1796, Filip Grim je umro od upale pluća, što je izazvalo veliko siromaštvo za veliku porodicu. Doroteja je bila prinuđena da se odrekne sluga i velike kuće, i da postane zavisna od finansijske podrške svog oca i sestre, koja je tada bila prva dama u čekanju na dvoru Vilijama I, izbornog kneza Hesena. Jakob je bio najstariji preživeli sin, primoran sa 11 godina da brzo preuzme obaveze odraslih (podeljene sa Vilhelmom) u naredne dve godine. Dva brata su tada poslušala savet svog dede, koji ih je neprestano podsticao da budu vredni.

Braća su napustila Štajnau i svoju porodicu 1798. da bi pohađala Friedrichsgymnasium u Kaselu, što je organizovala i platila njihova tetka. Do tada su bili bez muškog hranitelja (deda im je umro te godine), što ih je primoralo da se u potpunosti oslanjaju jedno na drugo i da postanu izuzetno bliski. Dva brata su se razlikovala po temperamentu — Jakob je bio introspektivan, a Vilhelm otvoren (iako je često patio od lošeg zdravlja) — ali su delili snažnu radnu etiku i bili su odlični u učenju. U Kaselu su postali akutno svesni svog inferiornog društvenog statusa u odnosu na „visokorođene“ studente koji su dobili više pažnje. Svaki brat je diplomirao na čelu svog razreda: Jakob 1803. i Vilhelm 1804. (izostao je iz škole zbog šarlaha).

Kasel

Nakon što su maturirala u Friedrichsgymnasium, braća su pohađala Univerzitet u Marburgu. Univerzitet je bio mali sa oko 200 studenata i tu su postali veoma svesni da studenti nižeg društvenog statusa nisu ravnopravno tretirani. Oni su bili diskvalifikovani iz upisa zbog svog društvenog položaja i morali su da zatraže dispenzaciju za studiranje prava. Imućniji studenti dobijali su stipendije, ali su braća bila isključena čak i iz pomoći za školarinu. Njihovo siromaštvo ih je sprečavalo da uzmu učešća u studentskim aktivnostima ili univerzitetskom društvenom životu. Međutim, njihov status autsajdera je išao u njihovu korist i nastavili su studije sa dodatnom energijom.

Inspirisani svojim profesorom prava Fridrihom fon Savinjijem, koji je u njima probudio interesovanje za istoriju i filologiju, braća su proučavala srednjovekovnu nemačku književnost. Oni su delili Savinjijevu želju da vide ujedinjenje 200 nemačkih kneževina u jedinstvenu državu. Preko Savinjija i njegovog kruga prijatelja — nemačkih romantičara poput Klemensa Brentana i Ludviga Ahima fon Arnima — Grimovi su upoznati sa idejama Johana Gotfrida Herdera, koji je smatrao da nemačka književnost treba da se vrati jednostavnijim oblicima, koje je definisao kao Volkspoesie (prirodna poezija) — za razliku od Kunstpoesie (umetničke poezije). Braća su se sa velikim entuzijazmom posvetila učenju, o čemu je Vilhelm pisao u svojoj autobiografiji, „žar s kojim smo učili staronemački pomogao nam je da prevaziđemo duhovnu depresiju tih dana.“

Jakob je i dalje bio finansijski odgovoran za svoju majku, brata i mlađu braću i sestre 1805. godine, te je prihvatio mesto u Parizu kao asistent fon Savinjija. Po povratku u Marburg bio je primoran da napusti studije kako bi izdržavao porodicu, čije je siromaštvo bilo toliko ekstremno da je hrane često bilo malo, i zaposlio se u Hesenskoj ratnoj komisiji. U pismu napisanom njegovoj tetki u to vreme, Vilhelm je pisao o njihovim okolnostima: „Nas petoro ljudi jedemo samo tri porcije i to samo jednom dnevno“.

Jakob se zaposlio sa punim radnim vremenom 1808. godine kada je postavljen za dvorskog bibliotekara kralja Vestfalije i postao bibliotekar u Kaselu. Nakon smrti njihove majke te godine, postao je u potpunosti odgovoran za svoju mlađu braću i sestre. On je organizovao i platio studije svog brata Ludviga na umetničkoj školi i Vilhelmovu produženu posetu Haleu da bi tražio tretman za srčana i respiratorna oboljenja, nakon čega se Vilhelm pridružio Jakobu kao bibliotekar u Kaselu. Na Brentanov zahtev, braća su počela da prikupljaju narodne pripovetke na letimičan način 1807. godine. Prema Džeku Zajpsu, u ovom trenutku „Grimovi nisu bili u stanju da posvete svu svoju energiju svom istraživanju i nisu imali jasnu predstavu o značaju prikupljanja narodnih priča u ovoj početnoj fazi.“

Tokom svog zaposlenja kao bibliotekari — koji je malo plaćao, ali im je davao dovoljno vremena za istraživanje — braća su doživela produktivan period učenja, objavljivajući knjige između 1812. i 1830. godine. Godine 1812, objavili su svoj prvi tom od 86 narodnih priča, Kinder- und Hausmärchen, nakon čega su ubrzo usledila dva toma nemačkih legendi i tom rane književne istorije. Nastavili su da objavljuju radove o danskim i irskim narodnim pričama (kao i nordijskoj mitologiji), dok su nastavili da uređuju nemačku zbirku narodnih priča. Ova dela su postala toliko poznata da su braća dobila počasne doktorate sa univerziteta u Marburgu, Berlinu i Breslavu (danas Vroclav).

Getigen

Jacob Grimm predaje (ilustracija Ludvig Emil Grima, oko 1830.

Vilhelm se 15. maja 1825. oženio Henrijetom Doroteom (Dorčen) Vajld, ćerkom farmaceuta i prijateljicom iz detinjstva koja je braći ispričala nekoliko priča. Jakob se nikada nije ženio, ali je nastavio da živi u domaćinstvu sa Vilhelmom i Doroteom. Godine 1830, oba brata su zanemarena kada je postalo dostupno mesto glavnog bibliotekara, što ih je veoma razočaralo. Preselili su domaćinstvo u Getingen u Kraljevini Hanover, gde su se zaposlili na Univerzitetu u Getingenu—Jakob kao profesor i glavni bibliotekar i Vilhelm kao profesor.

Tokom narednih sedam godina braća su nastavila da istražuju, pišu i objavljuju. Godine 1835. Jacob je objavio dobro cenjenu nemačku mitologiju (Deutsche Mythologie); Vilhelm je nastavio da uređuje i priprema treće izdanje Kinder- und Hausmärchen za objavljivanje. Dva brata su predavala germanistiku na univerzitetu, postajući veoma cenjena u novoosnovanoj disciplini.

Godine 1837. braća su izgubila svoja univerzitetska mesta nakon što su se pridružila ostatku Getingenske sedmorke u protestu. Tridesete godine 18. veka bile su period političkih preokreta i pobune seljaka u Nemačkoj, što je dovelo do pokreta za demokratske reforme poznatog kao Mlada Nemačka. Braća nisu bila direktno povezana sa Mladim Nemcima, ali su oni i petorica njihovih kolega reagovali protiv zahteva [Ernest Augustus, King of Hanover[|Ernesta Avgusta]], kralja Hanovera, koji je 1837. raspustio parlament Hanovera i zahtevao zakletve na vernost od državnih službenika — uključujući profesore na Univerzitetu u Getingenu. Zbog odbijanja da potpišu zakletvu, sedam profesora je otpušteno, a trojica su deportovana iz Hanovera — uključujući Jakoba, koji je otišao u Kasel. Kasnije su mu se tamo pridružili Vilhelm, Dorčen i njihovo četvoro dece.

Vilhelm i Jakob Grim, oko 1837.

Braća su bila bez prihoda i ponovo u ekstremnim finansijskim poteškoćama 1838. godine, te su započeli ono što će postati doživotni projekat — pisanje konačnog rečnika, Nemačkog rečnika (Deutsches Wörterbuch) — čiji je prvi tom objavljen tek 1854. Braća su ponovo zavisila od prijatelja i pristalica za finansijsku pomoć i uticaj u pronalaženju zaposlenja.

Umetnička bajka

Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero.

Veze sa srpskom književnošću

Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Vodili su prepisku sa Vukom Stefanovićem Karadžićem.

Bajke braće Grim

Glavni članak: Bajke braće Grim

• Snežana
• Pepeljuga
• Ivica i Marica
• Crvenkapa
• Hrabri krojač
• Palčić
• Cvilidreta
• Zlatna guska
• Zlatokosa
• Kralj žaba
• Ivica i Marica
• Stočiću, postavi se
• Bratac i sestrica
• Baba Hola
• Tri brata
• Uspavana lepotica
• Mačak u čizmama
• Guščarica
• Četiri brata od zanata
• Šestorica koji su obišli svet

Saradnički radovi

• Die beiden ältesten deutschen Gedichte aus dem achten Jahrhundert: Das Lied von Hildebrand und Hadubrand und das Weißenbrunner Gebet, (The Two Oldest German Poems of the Eighth Century: The Song of Hildebrand and Hadubrand and the Wessobrunn Prayer)—ninth century heroic song, published 1812
• Kinder- und Hausmärchen (Children's and Household Tales)—seven editions, between 1812 and 1857
• Altdeutsche Wälder (Old German Forests)—three volumes between 1813 and 1816
• Der arme Heinrich von Hartmann von der Aue (Poor Heinrich by Hartmann von der Aue)—1815
• Lieder der alten Edda (Songs from the Elder Edda)—1815
• Deutsche Sagen (German Sagas)—published in two parts between 1816 and 1818
• Irische Elfenmärchen—Grimms' translation of Thomas Crofton Croker's Fairy Legends and Traditions of the South of Ireland, 1826
• Deutsches Wörterbuch (German Dictionary)—32 volumes published between 1852 and 1960

Vidi još

• Jakob Grim
• Vilhelm Grim
• Hrabri krojač

Literatura

• Alister, Ian; Hauke, Christopher, ur. (1998). Contemporary Jungian Analysis. London: Routledge. ISBN 978-0-415-14166-6. 
• Bottigheimer, Ruth (1982). „Tale Spinners: Submerged Voices in Grimms' Fairy Tales”. New German Critique. 27 (27): 141—150. JSTOR 487989. doi:10.2307/487989. 
• Dégh, Linda (1979). „Grimm's Household Tales and its Place in the Household”. Western Folklore. 38 (2): 85—103. JSTOR 1498562. doi:10.2307/1498562. 
• Haase, Donald (2008). „Literary Fairy Tales”. Ur.: Donald Haase. The Greenwood encyclopedia of folktales and fairy tales. 2. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33441-2. 
• Hettinga, Donald (2001). The Brothers Grimm. New York: Clarion. ISBN 978-0-618-05599-9. 
• Jean, Lydie (2007). „Charles Perrault's Paradox: How Aristocratic Fairy Tales became Synonymous with Folklore Conservation” (PDF). Trames. 11 (61): 276—283. 
• Joosen, Vanessa (2006). The Oxford Encyclopaedia of Children's Literature. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514656-1. 
• Michaelis-Jena, Ruth (1970). The Brothers Grimm. London: Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0-7100-6449-3. 
• Murphy, Ronald G. (2000). The Owl, the Raven, and the Dove. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515169-5. 
• Robinson, Orrin W. (2004). „Rhymes and Reasons in the Grimms' Kinder- und Hausmärchen”. The German Quarterly. 77 (1): 47—58. 
• Tatar, Maria (2004). The Annotated Brothers Grimm. W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-05848-2. 
• Tatar, Maria (1987). The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-06722-3. 
• Tatar, Maria (2010). „Why Fairy Tales Matter: The Performative and the Transformative”. Western Folklore. 69 (1): 55—64. 
• Zipes, Jack (1994). Myth as Fairy Tale. Kentucky University Press. ISBN 978-0-8131-1890-1. 
• Zipes, Jack (1988). The Brothers Grimm: From Enchanted Forests to the Modern World (1st izd.). Routledge. ISBN 978-0-415-90081-2. 
• Zipes, Jack (2002). The Brothers Grimm: From Enchanted Forests to the Modern World (2nd izd.). Routledge. ISBN 978-0-312-29380-2. 
• Zipes, Jack (1984). „The Grimm German Legends in English”. Children's Literature. 12: 162—166. doi:10.1353/chl.0.0073. 
• Zipes, Jack (2014). The Original Folk and Fairy Tales of The Brothers Grimm. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16059-7. 
• Zipes, Jack (2000). The Oxford Companion to Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860115-9. 
• Carpenter, Humphrey; Prichard, Mari (1984). The Oxford Companion to Children's Literature. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-211582-0. 
• Ihms, Schmidt M. (1975). „The Brothers Grimm and their collection of 'Kinder und Hausmärchen”. Theoria: A Journal of Social and Political Theory. 45: 41—54. 
• Pullman, Philip (2012). „Introduction”. Ur.: Pullman, Philip. Fairy Tales from the Brothers Grimm. New York: Viking. ISBN 978-0-670-02497-1. 
• Simpson, Jacqueline; Roud, Steve (2000). A Dictionary of English Folklore. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-210019-1. 
• Ellis, John M. (1983). One Fairy Story Too Many: The Brothers Grimm and their Tales. University of Chicago Press. ISBN 978-0-22-6205465. 

Spoljašnje veze

• Citati vezani za članak the Brothers Grimm na Vikicitatu
• Radovi vezani za članak the Brothers Grimm na Vikizvorniku
• Works by the Brothers Grimm in eBook form na sajtu Standard Ebooks
• Grimms' Fairy Tales na projektu Gutenberg Translated by Edgar Taylor and Marian Edwardes.
• Grimms' household tales na projektu Gutenberg. Translated by Margaret Raine Hunt.
• Braća Grim na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Braća Grim na sajtu LibriVox (jezik: engleski)