Браћа Грим (нем. Brüder Grimm) су Јакоб и Вилхелм Грим, који су славни по објављивању збирка немачких бајки, (нем. Kinder- und Hausmärchen) („Дечје и породичне приче“) (1812), другe свескe 1814. („1815“ на насловници), као и многих других издања током живота.

Јакоб и Вилхелм Грим, портрет Елизабет Јерихау-Бауман

Биографија

уреди

Младости

уреди
 
Јакоб и Вилхелм Грим живели су у овој кући у Штајнау од 1791. до 1796.

Јакоб Лудвиг Карл Грим и Вилхелм Карл Грим рођени су 4. јануара 1785. и 24. фебруара 1786. године у Ханау у покрајини Хесен-Касел, у оквиру Светог римског царства (данашња Немачка), од оца Филипа Вилхелма Грима, правника, и мајке Доротее Грим (рођена Цимер), ћерке градског већника Касела.[1] Они су били друго и треће најстарије преживело дете у породици од деветоро деце, од којих је троје умрло у детињству.[2][а][3] Године 1791. породица се преселила у сеоски град Штајнау док је Филип тамо радио као окружни судија (Amtmann). Породица је постала истакнути чланови заједнице, живећи у великом дому окруженом пољима. Биограф Џек Зајпс пише да су браћа била срећна у Штајнау и да су „очигледно волели живот на селу“.[1] Децу су школовали код куће приватни учитељи, примајући строга упутства као лутерани, што је обојици дало снажно верско опредељење.[4] Касније су похађали локалне школе.[1]

Године 1796, Филип Грим је умро од упале плућа, што је изазвало велико сиромаштво за велику породицу. Доротеја је била принуђена да се одрекне слуга и велике куће, и да постане зависна од финансијске подршке свог оца и сестре, која је тада била прва дама у чекању на двору Вилијама I, изборног кнеза Хесена. Јакоб је био најстарији преживели син, приморан са 11 година да брзо преузме обавезе одраслих (подељене са Вилхелмом) у наредне две године. Два брата су тада послушала савет свог деде, који их је непрестано подстицао да буду вредни.[1]

Браћа су напустила Штајнау и своју породицу 1798. да би похађала Friedrichsgymnasium у Каселу, што је организовала и платила њихова тетка. До тада су били без мушког хранитеља (деда им је умро те године), што их је приморало да се у потпуности ослањају једно на друго и да постану изузетно блиски. Два брата су се разликовала по темпераменту — Јакоб је био интроспективан, а Вилхелм отворен (иако је често патио од лошег здравља) — али су делили снажну радну етику и били су одлични у учењу. У Каселу су постали акутно свесни свог инфериорног друштвеног статуса у односу на „високорођене“ студенте који су добили више пажње. Сваки брат је дипломирао на челу свог разреда: Јакоб 1803. и Вилхелм 1804. (изостао је из школе због шарлаха).[1][5]

Касел

уреди

Након што су матурирала у Friedrichsgymnasium, браћа су похађала Универзитет у Марбургу. Универзитет је био мали са око 200 студената и ту су постали веома свесни да студенти нижег друштвеног статуса нису равноправно третирани. Они су били дисквалификовани из уписа због свог друштвеног положаја и морали су да затраже диспензацију за студирање права. Имућнији студенти добијали су стипендије, али су браћа била искључена чак и из помоћи за школарину. Њихово сиромаштво их је спречавало да узму учешћа у студентским активностима или универзитетском друштвеном животу. Међутим, њихов статус аутсајдера је ишао у њихову корист и наставили су студије са додатном енергијом.[5]

Инспирисани својим професором права Фридрихом фон Савињијем, који је у њима пробудио интересовање за историју и филологију, браћа су проучавала средњовековну немачку књижевност.[6] Они су делили Савињијеву жељу да виде уједињење 200 немачких кнежевина у јединствену државу. Преко Савињија и његовог круга пријатеља — немачких романтичара попут Клеменса Брентана и Лудвига Ахима фон Арнима — Гримови су упознати са идејама Јохана Готфрида Хердера, који је сматрао да немачка књижевност треба да се врати једноставнијим облицима, које је дефинисао као Volkspoesie (природна поезија) — за разлику од Kunstpoesie (уметничке поезије).[7] Браћа су се са великим ентузијазмом посветила учењу, о чему је Вилхелм писао у својој аутобиографији, „жар с којим смо учили старонемачки помогао нам је да превазиђемо духовну депресију тих дана.“[8]

Јакоб је и даље био финансијски одговоран за своју мајку, брата и млађу браћу и сестре 1805. године, те је прихватио место у Паризу као асистент фон Савињија. По повратку у Марбург био је приморан да напусти студије како би издржавао породицу, чије је сиромаштво било толико екстремно да је хране често било мало, и запослио се у Хесенској ратној комисији. У писму написаном његовој тетки у то време, Вилхелм је писао о њиховим околностима: „Нас петоро људи једемо само три порције и то само једном дневно“.[6]

Јакоб се запослио са пуним радним временом 1808. године када је постављен за дворског библиотекара краља Вестфалије и постао библиотекар у Каселу.[2] Након смрти њихове мајке те године, постао је у потпуности одговоран за своју млађу браћу и сестре. Он је организовао и платио студије свог брата Лудвига на уметничкој школи и Вилхелмову продужену посету Халеу да би тражио третман за срчана и респираторна обољења, након чега се Вилхелм придружио Јакобу као библиотекар у Каселу.[1] На Брентанов захтев, браћа су почела да прикупљају народне приповетке на летимичан начин 1807. године.[9] Према Џеку Зајпсу, у овом тренутку „Гримови нису били у стању да посвете сву своју енергију свом истраживању и нису имали јасну представу о значају прикупљања народних прича у овој почетној фази.“[1]

Током свог запослења као библиотекари — који је мало плаћао, али им је давао довољно времена за истраживање — браћа су доживела продуктиван период учења, објављивајући књиге између 1812. и 1830. године.[10] Године 1812, објавили су свој први том од 86 народних прича, Kinder- und Hausmärchen, након чега су убрзо уследила два тома немачких легенди и том ране књижевне историје.[2] Наставили су да објављују радове о данским и ирским народним причама (као и нордијској митологији), док су наставили да уређују немачку збирку народних прича. Ова дела су постала толико позната да су браћа добила почасне докторате са универзитета у Марбургу, Берлину и Бреславу (данас Вроцлав).[10]

Гетиген

уреди
 
Јацоб Гримм предаје (илустрација Лудвиг Емил Грима, око 1830.

Вилхелм се 15. маја 1825. оженио Хенријетом Доротеом (Дорчен) Вајлд, ћерком фармацеута и пријатељицом из детињства која је браћи испричала неколико прича.[11] Јаkоб се никада није женио, али је наставио да живи у домаћинству са Вилхелмом и Дорoтeom.[12] Године 1830, оба брата су занемарена када је постало доступно место главног библиотекара, што их је веома разочарало.[10] Преселили су домаћинство у Гетинген у Краљевини Хановер, где су се запослили на Универзитету у Гетингену—Јакоб као професор и главни библиотекар и Вилхелм као професор.[2]

Током наредних седам година браћа су наставила да истражују, пишу и објављују. Године 1835. Јацоб је објавио добро цењену немачку митологију (Deutsche Mythologie); Вилхелм је наставио да уређује и припрема треће издање Kinder- und Hausmärchen за објављивање. Два брата су предавала германистику на универзитету, постајући веома цењена у новооснованој дисциплини.[12]

Године 1837. браћа су изгубила своја универзитетска места након што су се придружила остатку Гетингенске седморке у протесту. Тридесете године 18. века биле су период политичких преокрета и побуне сељака у Немачкој, што је довело до покрета за демократске реформе познатог као Млада Немачка. Браћа нису била директно повезана са Младим Немцима, али су они и петорица њихових колега реаговали против захтева Ернеста Августа, краља Хановера, који је 1837. распустио парламент Хановера и захтевао заклетве на верност од државних службеника — укључујући професоре на Универзитету у Гетингену. Због одбијања да потпишу заклетву, седам професора је отпуштено, а тројица су депортована из Хановера — укључујући Јакоба, који је отишао у Касел. Касније су му се тамо придружили Вилхелм, Дорчен и њихово четворо деце.[12]

 
Вилхелм и Јакоб Грим, око 1837.

Браћа су била без прихода и поново у екстремним финансијским потешкоћама 1838. године, те су започели оно што ће постати доживотни пројекат — писање коначног речника, Немачког речника (Deutsches Wörterbuch) — чији је први том објављен тек 1854. Браћа су поново зависила од пријатеља и присталица за финансијску помоћ и утицај у проналажењу запослења.[12]

Уметничка бајка

уреди

Браћа Грим су зачетници уметничке бајке као и Шарл Перо.[13]

Везе са српском књижевношћу

уреди

Браћа Грим су знали и српски језик и део бајки су преузели са српског језика. Водили су преписку са Вуком Стефановићем Караџићем.[14]

Бајке браће Грим

уреди

Сараднички радови

уреди
  • Die beiden ältesten deutschen Gedichte aus dem achten Jahrhundert: Das Lied von Hildebrand und Hadubrand und das Weißenbrunner Gebet, (The Two Oldest German Poems of the Eighth Century: The Song of Hildebrand and Hadubrand and the Wessobrunn Prayer)—ninth century heroic song, published 1812
  • Kinder- und Hausmärchen (Children's and Household Tales)—seven editions, between 1812 and 1857[15]
  • Altdeutsche Wälder (Old German Forests)—three volumes between 1813 and 1816
  • Der arme Heinrich von Hartmann von der Aue (Poor Heinrich by Hartmann von der Aue)—1815
  • Lieder der alten Edda (Songs from the Elder Edda)—1815
  • Deutsche Sagen (German Sagas)—published in two parts between 1816 and 1818
  • Irische Elfenmärchen—Grimms' translation of Thomas Crofton Croker's Fairy Legends and Traditions of the South of Ireland, 1826
  • Deutsches Wörterbuch (German Dictionary)—32 volumes published between 1852 and 1960[16]

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Frederick Herman George (Friedrich Hernn Georg; 12 December 1783 – 16 March 1784), Jacob, Wilhelm, Carl Frederick (Carl Friedrich; 24 April 1787 – 25 May 1852), Ferdinand Philip (Ferdinand Philipp; 18 December 1788 – 6 January 1845), Louis Emil (Ludwig Emil; 14 March 1790 – 4 April 1863), Frederick (Friedrich; 15 June 1791 – 20 August 1792), Charlotte "Lotte" Amalie (10 May 1793 – 15 June 1833), and George Edward (Georg Eduard; 26 July 1794 – 19 April 1795).

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Zipes 1988, стр. 2–5
  2. ^ а б в г Ashliman, D.L. „Grimm Brothers Home Page”. University of Pittsburgh. Приступљено 11. 3. 2012. 
  3. ^ Michaelis-Jena 1970, стр. 9
  4. ^ Herbert Scurla: Die Brüder Grimm, Berlin 1985, pp. 14–16
  5. ^ а б Zipes 1988, стр. 31
  6. ^ а б qtd. in Zipes 1988, стр. 35
  7. ^ Zipes 2002, стр. 7–8
  8. ^ qtd. in Zipes 2002, стр. 7
  9. ^ Zipes 2014, стр. xxiv
  10. ^ а б в Zipes 2000, стр. 218–219
  11. ^ See German (wikipedia.de) page on Wild (Familie) for more of Wilhelm's in-laws.
  12. ^ а б в г Zipes 1988, стр. 7–9
  13. ^ Потић, Душица (2007). „Поетика отклона - Шарл Перо и браћа Грим - почеци уметничке бајке”. Наслеђе. 4(6): 99—110. 
  14. ^ О Вуку
  15. ^ „Grimm Brothers' Home Page”. 
  16. ^ Hettinga 2001, стр. 154–155

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди