Википедија:Transkripcija sa kineskog jezika
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Transkripcija imena iz kineskog u srpski jezik vrši se pomoću jednog od najkomplikovanijih i najzahtevnijih sistema. Fonetski sistem kineskog jezika znatno se razlikuje od onog srpskog, a ova dva jezika ne pripadaju istoj porodici (naime, srpski je indoevropski, a kineski sino-tibetanski). Najveći problem transkripcije je to što je artikulaciona baza kineskog i srpskog jezika veoma drugačija, što uslovljava to da se ovaj jezik prilagođava određenim uslovnim, a pojedinim i konvencionalnim (uprošćenim, nepreciznim) postupcima.
Osobenosti
urediŠto se tiče osobenosti, kineski jezik raspolaže dvama redovima suglasnika. Oba reda su po izgovoru bliža srpskim bezvučnim suglasnicima (jedine razlike su aspiracija i energija artikulacije), a tako su se u prošlosti tretirala i pri transkripciji. Međutim, savremeni sistem aspirovan red uslovno poistovećuje sa srspkim bezvučnim, a neaspirovan sa zvučnim konsonantima. Pojedini sinolozi drugu grupu opisuju kao poluzvučnu.
Kako je hanci, kinesko pismo, zapravo ideografsko (veoma složeno), ranije su se kineska imena najviše primala posredstvom engleske (sistem Vejd-Džajls) ili druge latiničke transkripcije (poštanski sistem). U njima su oba reda suglasnika obeležavana latiničkim bezvučnim glasovima (u prvom sistemu su aspirovani konsonanti obeležavani apostrofom). Tako se jezero Tung-t'ing u dolini reke Jangcekjang transkribovalo kao Tung Ting.
Danas to nije slučaj, jer su gorenavedeni transkripcioni sistemi uglavnom odbačeni. Od 1958. godine u zvaničnoj upotrebi, koju je odobrila Narodna Republika Kina, nalazi se pomoćno kinesko latinično pismo pinjin (ponekad preciznije pin'jin). U njemu ovaploćenje nalazi ideja da se aspirovan red uslovno poistovećuje sa bezvučnim, a neaspirovan sa zvučnim konsonantima. Tako savremeni jezik poznaje jezero Dungting, prema pinjinu Dongting.
Što se tiče samog pinjina, njime se beleži oko 400 slogova (uvek jednosložnih morfema), umnoženih usled postojanja različitih akcenata (koji se pri prenosu zanemariju). Svaki slog označava ili reč, ili afiks, ili deo složenice, a u hanciju je predstavljen zasebnim hijeroglifom. U latiničkom pismu često se više slogova spaja u jednu reč. Mada zadržavaju svoju autonomnost i jasno razgraničen izgovor, ne treba ih razdvajati.
Pre predstavljanja celovitih pravila, potrebno je opredeliti se za jedno rešenje u nekoliko čestih dilema prilikom prilagođavanja kineskih imena. Naravno, za osnovu transkripcije bira se zvanični pinjin, tako da oblike tipa Tungt(h)ing (prema Tung-t'ing) i Sučou (prema Su-chou) smenjuju novi — Dungting (prema Dongting) i Sudžou (prema Suzhou). Jedino za z ostaje c (npr. Mao Cedung umesto Dzedung ili starog Ce Tung).
I dalje će se neslogotvorno i (kraj sloga ili ispred vokala) prenositi kao j. Time se olakšava deklinacija reči i sprečava zamagljivanje jednosložne strukture kineskih morfema, što se vidi u primerima Hubej (Hubei) i Geng Bjao (Geng Biao), umesto nepravilnog Hubei i Geng Bijao. Naravno, sonant j će se stopiti sa prethodnim l i n, što se vidi u primerima Ljaoning (Liaoning) i Li Sjennjen (Li Xiannian). Iza mekih suglasnika ć i đ sonant se radi lakšeg izgovora ispušta, o čemu svedoči primer Đuđang (Jiujiang), umesto nepravilnog Đjuđjang. Ovaj postupak, pored lakšeg i prirodnijeg izgovora, opravdavaju domaća morfologija (žeđu, noću umesto žeđju, noćju) i najčešće nepostojanje drugih slogova (tipa jang), s kojima bi se ovi prvi izjednačili (što bi mogao biti problem).
Kineskom x u transkripciji odgovara srpsko sj (isto će biti i xi ispred samoglasnika), kao u primeru Li Sjennjen (Li Xiannian), dok će samostalan slog xi biti si, kao u primeru Šansi (Shanxi), umesto nepravilnog Šansji. Posebno treba istaći neopravdanosti zamene sa hs, nastale po ugledu na englesku transkripciju (u njoj se Šansi beleži kao Shan-hsi, što navodi na nepravilno Šanhsi). Tradicionalno će kinesko ü ostati u, a ne preći u i. Što se tiče zadnjonepčanog nazala ng, glas g će se ispustiti pred drugim g, kao u primeru Žunguang (Rongguang).
Opis sistema
urediVlada Narodne Republike Kine odobrila je 1958. godine upotrebu pinjina, a kao jedini zvanični sistem za transkripciju standardnog kineskog jezika prihvatila ga je 1979. godine (dvadesetak godina kasnije).
U tabelama su dati ekvivalenti svih (bez naznačenog akcenta, jer se intonacija zanemaruje) slogova kineskog jezika koji su kroz pinjin prilagođeni srpskom jeziku, dok je komentar Vejd-Džajlsovog sistema posebno izdvojen.
Treba paziti na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pisati o Pekingu, Kuomintangu, Čungkingu, Jangcekjangu, mada bi nazivi skovani prema pravilima bili Bejđing, Guomindang, Čungćing, Čangđang. Zapravo, za veliki broj kineskih imena važi da ih nema potrebe menjati, kao što je i sama Kina (Džunguo), Žuto more (Huanghaj), Hongkong (Sjangang), Nanking (Nanđing), Tjencin (Tjenđin), Šangaj (Šanghaj), Taijuan (Taijuen), Konfučije (Kungci), Lao Ce (Laoci), Sun Jat Sen (Sun Jisjen), Čang Kaj Šek (Đang Đeši), moneta juan (juen). Naravno, dati spisak imena ne treba smatrati konačnim, a može se ostaviti i izvesna sloboda autorima.
Iz predočenog tabelarnog pregleda može se primetiti da kineski latinički sistem ima tipična odstupanja od izgovora: -ong za -ung, -ian za -jen, -ui za -uej, -un za -uen. Srpska transkripcija ovde uzima u obzir izgovor, ali u pojedinim primerima je nemoguće izbeći uzus stvoren po ugledu na pismo. Tako se i -iu iz pinjina zapravo izgovara kao -jou (npr. djou, đou, ljou, mjou), dok je prilagodbeno rešenje u srpskom -ju (npr. dju, đu, lju, mju). Ocenjuje se da ovo udaljavanje od pisma nije prodrlo u praksu, tako da mu trenutno ne treba pribegavati, mada se može imati u vidu kao rezervna mogućnost diferenciranja (verovatno u budućnosti, kad se transkripcija kineskih imena razvije).
A
a — а ai — ај an — ан ang — анг
ao — ао
B
ba — ба bai — бај ban — бан bang — банг
bao — бао bei — беј ben — бен beng — бенг
bi — би bian — бјен biao — бјао bie — бје
bin — бин bing — бинг bo — бо bu — бу
C
ca — ца cai — цај can — цан cang — цанг
cao — цао ce — це cen — цен ceng — ценг
cha — ча chai — чај chan — чан chang — чанг
chao — чао che — че chen — чен cheng — ченг
chi — чи chong — чунг chou — чоу chu — чу
chua — чуа chuai — чуај chuan — чуaн chuang — чуaнг
chui — чуеј chun — чуен chuo — чуо ci — ци
cong — цунг cou — цоу cu — цу cuan — цуан
cui — цуеј cun — цуен cuo — цуо
D
da — да dai — дај dan — дан dang — данг
dao — дао de — де dei — деј den — ден
deng — денг di — ди dia — дја dian — дјен
diang — дјанг diao — дјао die — дје ding — динг
diu — дју dong — дунг dou — доу du — ду
duan — дуан dui — дуеј dun — дуен duo — дуо
E
e — е ê — е ei — еј en — ен
eng — енг er — ер
F
fa — фа fan — фан fang — фанг fei — феј
fen — фен feng — фенг fo — фо fou — фоу
fu — фу
G
ga — га gai — гај gan — ган gang — ганг
gao — гао ge — ге gei — геј gen — ген
geng — генг gong — гунг gou — гоу gu — гу
gua — гуа guai — гуај guan — гуан guang — гуанг
gui — гуеј gun — гуен guo — гуо
H
ha — ха hai — хај han — хан hang — ханг
hao — хао he — хе hei — хеј hen — хен
heng — хенг hm — хм hng — хнг hong — хунг
hou — хоу hu — ху hua — хуа huai — хуај
huan — хуан huang — хуанг hui — хуеј hun — хуен
huo — хуо
J
ji — ђи jia — ђа jian — ђен jiang — ђанг
jiao — ђао jie — ђе jin — ђин jing — ђинг
jiong — ђунг jiu — ђу ju — ђу juan — ђуен
jue — ђуе jun — ђуен
K
ka — ка kai — кај kan — кан kang — кан
kao — као ke — ке ken — кен keng — кенг
kong — кунг kou — коу ku — ку kua — куа
kuai — куај kuan — куан kuang — куанг kui — куеј
kun — куен kuo — куо
L
la — ла lai — лај lan — лан lang — ланг
lao — лао le — ле lei — леј leng — ленг
li — ли lia — ља lian — љен liang — љанг
liao — љао lie — ље lin — лин ling — линг
liu — љу long — лунг lou — лоу lu — лу
lü — лу luan — луан lüe — луе lun — луен
luo — луо
M
m — м ma — ма mai — мај man — ман
mang — манг mao — мао me — ме mei — меј
men — мен meng — менг mi — ми mian — мјен
miao — мјао mie — мје min — мин ming — минг
miu — мју mo — мо mou — моу mu — му
N
n — н na — на nai — нај nan — нан
nang — нанг nao — нао ne — не nei — неј
nen — нен neng — ненг ng — нг ni — ни
nia — ња nian — њен niang — њанг niao — њао
nie — ње nin — нин ning — нинг niu — њу
nong — нунг nou — ноу nu — ну nü — ну
nuan — нуан nüe — нуе nuo — нуо
O
o — о ou — оу
P
pa — па pai — пај pan — пан pang — панг
pao — пао pei — пеј pen — пен peng — пенг
pi — пи pian — пјен piao — пјао pie — пје
pin — пин ping — пинг po — по pou — поу
pu — пу
Q
qi — ћи qia — ћа qian — ћен qiang — ћанг
qiao — ћао qie — ће qin — ћин qing — ћинг
qiong — ћунг qiu — ћу qu — ћу quan — ћуен
que — ћуе qun — ћуен
R
ran — жан rang — жанг rao — жао re — же
ren — жен reng — женг ri — жи rong — жунг
rou — жоу ru — жу rua — жуа ruan — жуан
rui — жуеј run — жуен ruo — жуо
S
sa — са sai — сај san — сан sang — санг
sao — сао se — се sen — сен seng — сенг
sha — ша shai — шај shan — шан shang — шанг
shao — шао she — ше shei — шеј shen — шен
sheng — шенг shi — ши shou — шоу shu — шу
shua — шуа shuai — шуај shuan — шуан shuang — шуанг
shui — шуеј shun — шуен shuo — шуо si — си
song — сунг sou — соу su — су suan — суан
sui — суеј sun — суен suo — суо
T
ta — та tai — тај tan — тан tang — танг
tao — тао te — те teng — тенг ti — ти
tian — тјен tiao — тјао tie — тје ting — тинг
tong — тунг tou — тоу tu — ту tuan — туан
tui — туеј tun — туен tuo — туо
W
wa — ва wai — вај wan — ван wang — ванг
wei — веј wen — вен weng — венг wo — во
wu — ву
X
xi — си xia — сја xian — сјен xiang — сјанг
xiao — сјао xie — сје xin — син xing — синг
xiong — сјунг xiu — сју xu — сју xuan — сјуен
xue — сјуе xun — сјуен
Y
ya — ја yan — јен yang — јанг yao — јао
ye — је yi — ји yin — јин ying — јинг
yo — јо yong — јунг you — јоу yu — ју
yuan — јуен yue — јуе yun — јуен
Z
za — ца zai — цај zan — цан zang — цанг
zao — цао ze — це zei — цеј zen — цен
zeng — ценг zha — џа zhai — џај zhan — џан
zhang — џанг zhao — џао zhe — џе zhei — џеј
zhen — џен zheng — џенг zhi — џи zhong — џунг
zhou — џоу zhu — џу zhua — џуа zhuai — џуај
zhuan — џуан zhuang — џуанг zhui — џуеј zhun — џуен
zhuo — џуо zi — ци zong — цунг zou — цоу
zu — цу zuan — цуан zui — цуеј zun — цуен
zuo — цуо
Dodatne napomene
urediZa latiničku transkripciju kineskog jezika koristi se i Vejd-Džajlsov sistem. Ovaj sistem stvorio je Tomas Fransis Vejd sredinom 19. veka, a standardizovao ga je Herbert Alen Džajls u svom Kinesko-engleskom rečniku iz 1912. godine. U NR Kini ga je iz upotrebe potpuno potisnuo pinjin, dok se na Tajvanu i dalje koristi. Za srpsku transkripciju ovog sistema neophodno ga je prvo prevesti u pinjin, pošto ne postoje direktna pravila transkripcije tog sistema.
Osim toga, problem prilikom korišćenja Vejd-Džajlsove transkripcije jeste u tome što se često u pisanju imena izostavlja apostrof, što dovodi u zabunu. Tako je, na primer, uobičajeno da se kineska borilačka veština tajđićuen beleži kao Tai Chi Chuan, umesto pravilnog T'ai Chi Ch'üan. Oblik bez apostrofa navodi na pogrešno čitanje, dajđiđuen (daijijuan) ili dajđidžuan (daijizhuan), dok bi pravilno bilo tàijíquán (uz tradicionalno taj či čuan).
Kineska lična imena sastoje se od imena i prezimena. Ustaljeni redosled je da se piše uvek prvo prezime pa ime. Prezime je najčešće jednosložno, uz vrlo malo izuzetaka. Ime može biti jednosložno ili dvosložno. Slogove u dvosložnim imenima obično čini spoj dvaju ličnih imena, pri čemu je jedno za širu, a jedno za porodičnu upotrebu. Ako se neka ličnost pominje skraćeno, izostavlja joj se drugi deo (ime), a ne prvi (prezime): Li Sjennjen ili skraćeno Li. U nastavku je dat tabelarni prikaz srpskih transkripcija pojedinih kineskih imena.
| transkripcija | hanci | pinjin | Vejd-Džajls | razne varijante |
|---|---|---|---|---|
| Lao Ce (ukorenjeno) |
老子 | Lǎo Zǐ | Lao Tze, Lao Tzu | Lao C, Lao Ci, Lao Cu |
| Sima Ćen | 司马迁 | Sīmǎ Qián | Ssu-ma Ch’ien | Sima Ćjen, Suma Ćjen |
| Li Baj | 李白 | Lǐ Bái, Lǐ Bó | Li Pai, Li Po | Li Paj, Li Po, Li Baj |
| Feng Jou-lan | 冯友兰 | Féng Yǒulán | Fung Yu-lan, Fung You-lan | Fung Julan, Fung Ju-lan |
| Cisi (carica) | 慈禧 | Cíxǐ | Tzu Hsi, Tze Hsi | Cuhsi, Cehsi, Ciksi |
Prilikom transkribovanja toponima, naziva knjiga i drugih reči, rukovodi se prethodno navedenim pravilima, jednakim onim za lična imena. Takođe je dat primer transkripcije i ukorenjenog naziva.
| transkripcija | hanci | pinjin | Vejd-Džajls | razne varijante |
|---|---|---|---|---|
| Džeđang | 浙江 | Zhèjiāng | Che-chiang, Che-kiang | Čekjang, Čećang |
| Čungking (ukorenjeno) |
重庆 | Chóngqìng | Ch’ung-ch’ing | Čunkgćing, Čungčing |
| Huanghe | 黄河 | Huánghé | Huang-ho, Hwang-ho | Huangho, Hoangho |
| Ji đing | 易经 | Yìjīng | I-ching | I Čing, Ji Čing, Knjiga Ji |
| Dinastija Ćing | 清朝 | Qīng cháo | Ch’ing ch’ao | Čing, King, Činčao |
Literatura
uredi- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: kineski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 200-206. ISBN 978-86-7946-079-0.