Vlasta Cenić

Vlasta N. Cenić (Kočane, kod Doljevca, 10. oktobar 1957) je srpski pesnik za decu.

Vlasta Cenić
Lični podaci
Puno ime	Vlasta N. Cenić
Datum rođenja	(1957-10-10)10. oktobar 1957.
Mesto rođenja	Kočane, FNRJ
Književni rad
Period	1987 - danas
Najvažnija dela	Bate će se ženi

Biografija

Vlasta N. Cenić je rođen 10. oktobra 1957. godine u selu Kočanu, u opštini Doljevac, gde i danas živi. Oženjen je suprugom Svilkom i ima sina Ivana. Otac mu je Nikola, a majka Javorka i ona je iz zaplanjskog sela Dukat. Učitelji u školi u Kočanu su mu bili Evica i Miodrag Stanković. Osnovnu školu je završio u Doljevcu, 1972. godine. Završio je Mašinsku tehničku školu u Prokuplju, 1976. godine i Višu pedagošku školu u Prizrenu, 1979. godine. Jugoslovensku književnost i srpski jezik je studirao u Skoplju i Prištini. Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Od 1979. godine radio u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu gde je predavao srpski jezik. Od 2022. je u penziji.

Vlasta je jedan od poznatih pesnika za decu. Piše poeziju za decu i sakuplja narodno blago doljevačkog kraja. Objavljivao je u časopisima „Zmaj“, „Vitez“, „Osvit“ (Leskovac), „Razvitak“ (Zaječar), „Gorocvet“ (Jagodina), Riznica (Banja Luka) i drugim.

Njegova pesnička zbirka „Bate će se ženi“ obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekt njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta).

Pesme je recitovao u sledećim gradovima: Beograd, Sofija, Istočno Sarajevo, Banja Luka, Priboj, Kosovska Mitrovica, Gračanica i širom Srbije.

Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije i član uredništva dečjeg časopisa „Vitez“.

Vlasta Cenić je idejni tvorac manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“, koja se održava od 1994. godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu. i manifestacije "Kočićevi dani u Kočanu" od 2015. g.

Ljubitelj je glume. U Amaterskom pozorištu u Doljevcu je ostvario naredne uloge: bio je Mane u „Zoni Zamfirovoj”, pa Hasanaga u „Hasanaginici”... (Za lik Hasanage dobio nagradu za mušku ulogu na Festivaluu dramskih amatera Srbije 1984. godine). Napisao je nekoliko pesama koje su komponovane za dečje muzičke festivale.

Dela

Knjige

• Pesnikinja lasta, Doljevac, 1987.
• Štrapke, Niš, 1989.
• Kladenče, Doljevac, 1990.
• Štrapke, Paraćin, 1992.
• Volele se šušumige, Paraćin, 1993.
• Medenići, Doljevac, 1994.
• Bate će se ženi, Niš, 1996.
• Radnički voz u 5 i 10, Beograd, 1998.
• Pesme, Novi Sad, 2003.
• Krilati kamen, Niš, 2008.
• Da l' ja čuvam ovce ili ovce mene, Niš, 2013.
• Pletene pesme, Kočane, 2015.
• "Zauvek đaci", cvetnik pesnika učitelja, Trorečje, Kočane, 2016.
• "Zvezdana lektira", zbirka ljubavnih stihova za mlade, Grafoofset, Čelarevo, 2017.
• "Moj otac hrani ptice", cvetnik pesništva o ocu za decu i mlade, Lijepa riječ, Tuzla, 2017.
• "Nemoj nikad reći KRAJ JE", roman za decu, Bookland, Beograd, 2019.
• "Sat koji se navija unazad", Vidi čuda, časopis Povelja, Kraljevo, 2020.
• "Bate će se ženi", Narodna biblioteka "Radoje Domanović" Leskovac, Leskovac, 2020.
• "Srećko petoparac", roman za decu, Bookland, Beograd, 2021.
• "Cvetna staza igrokaza", zbirka kratkih dramskih tekstova za školske i ostale priredbe, Trorečje, Kočane, 2021.
• "Selo sas jedan padež", Zlatno Gašino pero, Lazarevac, 2021.
• "Svezdena lektira", Izbor i prepev na makedonski jezik Filip Dimkoski, "Stari potok", Kočani, S. Makedinija, 2022.
• "Osvojeni horizonti", grupa autora, Draganova nagrada 2022 za najbolje putopise starijih osoba, Udruženje građana "Snaga prijateljstva" - Amity, Beograd, 2022.
• Čuvarkuća, Trorečje Kočane i Institut za dečju književnost Beograd, 2023.

Antologije

Pesme Vlaste Cenića zastupljene su u sledećim antologijama:

• Antologija ljubavne poezije za mlade, Dečja literatura, Beograd, 1998. godine,
• Antologija niških pisaca za decu, Prosveta, Niš, 2004. godine,
• Antologija „Svi u napad“, sportski cvetnik, Vitez, Beograd, 2005. godine,
• Antologija „Do smeha, suza i aplauza“, IPA Jabučka gora, Vrbas, 2005. godine,
• Antologija srpske poezije za decu „Dete je najlepša pesma“, Book&Marso, izbor Slobodan Stanišić, Beograd, 2007. godine,
• Mala antologija srpske poezije o zimi i njenim čarolijama „Zima, zima, e pa šta je“, Beograd, 2008. godine,
• Antologija srpskog pesništva za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2009. godine.
• "Slatkoteka", antologija pesama o slatkišima, priredio Momir Dragićević, Sigraf plus, Kuševac, 2011.
• "KNjIGA RADOSTI", dvojezična, srpsko-ruska antologija (panorama) pesama za decu i o deci, priredio: Andrej Bazilevski, Prosveta,  2012.
• Antologija srpske poezije za decu, priredio Miomir Milinković, Legenda, Čačak, 2016.
• "Moj otac hrani ptice", cvetnik pesništva o ocu za decu i mlade, Lijepa riječ, Tuzla, 2017.
• "Ljubav nema godina", antologija ljubavne lirike za sve uzraste, priredio Miomir Milinković, Bookland, Beograd, 2017.
• MATERNjI JEZIK, antologija savremene dijalekatske poezije (1980 - 2010), priredio Zoran Vučić. Pogovor dr Sunčica Denić. Izdavači: Leskovački kulturni centar Leskovac i Književna zajednica "Borisav Staanković" Vranje, 2019.
• "Prvaci škole", odabrane pesme o đacima prvacima, Pčelica, Čačak, 2021.
• "Novogodišnje želje", odabrane pesme o Novoj godini, Pčelica, Čačak, 2021.
• "Majka je najlepša bajka", odabrane pesme o majkama, Pčelica, Čačak, 2022.
• Antologija srpske poezije za decu na rumunskom. Priredio: Ivo Munćan, Temišvar, 2022.
• "Zdravlje lavlje", cvetnik pesama o higijeni i zdravlju, Pčelica, 2023.
• "Pojte mu Srbi", cvetnik pesama o Svetom Savi, Pčelica, 2024.

Stručni radovi

1. Vlasta N. Cenić (Doljevac), Marko Kraljević i beg Kostadin, Metodičko uputstvo za obradu nastavne jedinice u 3. razredu, Školski čas srpskog jezika I književnosti, Gornji Milanovac, 1987, 2, 59-63.

2. Vlasta N. Cenić, Novine u radu slobodnih učeničkih aktivnosti, Školski čas srpskog jezika i književnosti, Gornji Milanovac, 1985, 2, 92- 59.

Nagrade

• Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu „Bulka“ u Crvenki, 1996. godine,
• Prva nagrada za doprinos odraslih pisaca vedrom duhu detinjstva na Festivalu humora za decu u Lazarevcu, 1997. godine za knjigu „Bate će se ženi“,
• Nagrada dečjeg žirija na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 1997. godine,
• Prva nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2002. godine za pesmu „Prvo brijanje“,
• Druga nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2007. godine za pesmu „Igla koja ima uvce“,
• Nagrada „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i omladinu koju dodeljuje kompanija „Novosti“ dobio je za zbirku pesama „Krilati kamen“ i deli je sa Urošem Petrovićem koji je napisao zbirku priča „Misterije Ginkove ulice“, u Aleksincu, 2009. godine,
• Treća nagrada na konkursu „Jutro nad Ozrenom 2011“ za pesmu „Galjinka“ u Sokobanji, 2011. godine.
• Najbolji edukator Srbije 2019.
• Najbolji nastavnik na prostoru bivše Jugoslavije, 2019.
• Zlatno Gašino pero, za vedar doprinos detinjstvu, za doprinos književnosti za decu, Festival humora za decu, Lazarevac, 2020.
• Draganovo pero, za najbolju pesmu na dijalektu, Leskovački kulturni cenatr, Leskovac, 2021.
• "Draganova nagrada", najbolja priča o putovanju po Srbiji, "Putovanje u Orahovac", Beograd, 2022.
• Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti - za nesebičan, predan i dugotrajan rad, Beograd, 2023.
• Povelja NAISA Medijana festivala stvaralaštva za decu i dečjeg stvaralaštva u Nišu, za sveukupan doprinos radosti detinjstva u oblasti stvaralaštva za decu, Niš, 2024.

Kritike

• „Rukopis pesama vedrog naslova „Bate će se ženi“ ocenjujemo kao lep književni doprinos, naročitih jezičkih vrednosti kojima se posebno afirmiše zavičajni govor Južnosrbijanaca, inače nepravedno omalovažen i izopšten kao maternji govor odveć naglom reformom Vuka Stefanovića Karadžića... Ova knjiga reprezentativo uvodi Doljevac u književnu geografiju Srbije.“ Saša Hadži Tančić
• „U svojoj maloj doljevačkoj opštini, u ogranku istog nam jezika, caruje njegovo pesničko visočanstvo Vlasta Cenić. I ma kako se preuredila planeta, ova knjiga će braniti naš jezik kao najtrajniju carevinu. Sve pesme osećam sasvim svojim, kao da su mi odbegle u njegove korice, što bi značilo - malčice mu zavidim.“ Mošo Odalović
• „Cenić je pesnik nežnosti, mekoće sećanja, lepog osećanja za sveto u prisećanju na roditelje i zlato detinjstva, duhovit i maštovit, koji iz svojih sećanja na rane dane življenja izvlači slike koje u pesmama dobijaju univerzalna značenja.“ Pero Zubac
• „Vlasta Cenić je mene kupio tako što je, pišući na narodnom, doljevačkom jeziku, napisao kako „moj deda pcuje“. Ja sam bio presrećan kada sam to čuo. Evo čoveka koji je uspeo da kaže kratko i jasno sve što se mnogi pesnici upinju da kažu, da deca razmišljaju o svom telu, o svom životu na taj način dok su još mali, dok im je „pcuvalo malečko“. Od najvećih pesnika ostane par stihova. Kod Cenića to je jedna reč, pcuvalo. Odmah sam ga preporučio nekim ljudima: „Zovite ga, biće vam lepo s njim.“. Tako je i bilo.“ Duško Trifunović
• „U stihovima Vlaste Cenića traje govor neponovljive lepote: reči lepe i prelepe, znane a zaboravljene i ponovo otkrivene, reči koje raduju i kojima se radujemo, žive i neuništive, svetiljke iz nekih nama nepoznatih predela, kao korenje, kao trava troskot koja raste pored puteva, a neunuštiva je.“ Voja Krasić
• „Čuvajte ovu knjigu zlata vrednu. Cenić je pobedio na festivalu u Crvenki, osvojio publiku u Beogradu, ušao u antologije. Poput Bore Stankovića i Stevana Sremca proslavio je svojim stvaralaštvom jug Srbije.“ Nedeljko Popadić
• „Dijalekatska poezija Vlaste Cenića je pravo otkriće i osveženje u našoj savremenoj poeziji za decu i mlade, te po mnogo čemu zaslužuje pažnju ne samo čitalaca već i stručne javnosti, naročito istraživača govora iz pesnikovog kraja. Cenić je svoj na svome, originalan i vispren, maštovit i dosetljiv, upravo po meri koju danas treba ponuditi deci u ovoj eri naučno-tehnološke civilizacije i digitalne revolucije. U tom pogledu, njegove pesme su kao melem na ranu i dušu. One kao da nikog ne ostavljaju ravnoduš- nim, jer naprosto izazivaju na smeh, hedonizam i vedrinu.“
• „Dušku Radoviću se pripisuje da je, kao odgovor na pitanje kako se piše za djecu, rekao: „Isto kao za odrasle, samo mnogo bolje“. Pjesnik iz Topličkog Kočana piše za djecu – mnogo bolje. (Boško Lomović)
• Manirom vrsnog pedagoga i pisca sa pozamašnim stažom,Vlasta Cenić, zna da dete kroz igru najlakše iskazuje svoju darovitost. A edukacija kroz igru je oslobađanje duha, razvijanje motorike, postizanje gipkosti i svih drugih čula koje dete nosi u svom osnovu. Pogotovu igra dobija smisao ako je u formi umetnosti. Ako je u njoj primenjeno znanje kao polazna tačka vaspitanja. Čitava civilizacija se razvijala zahvaljujući umetnosti. A umetnost se izražavala u različitim formama. Simbioza svih umetnosti oduvek je bilo pozorište. Pozorište je igra. Pozorište je simulakrum života. Refleksija podsvesnog i prapočetka obredne igre. Otuda nije čudo što deca vole pozornicu i imaju snažnu želju da budu akteri u njemu. A da bi bili akteri (glumci), neophodni su dobri pozorišni tekstovi kao predložak njihovom talent. Ova zbirka kratkih Igrokaza je upravo ono što im je potrebno kao osnovno polazište u tajne pozornice. Ponuđeni dramoleti su poučni, karakterni, slikoviti, i sadrže sve što zahteva struktura drame. Prolog, ekspozicija, kulminacija, katarza ili poenta. Veoma je važno što su tekstovi vedri, komični, i što imaju vaspitnu ulogu. Tematski obrađuju sve ono što se uklapa u nastavni program i veoma su dobre u praktičnom smislu, kao pokazne vežbe ili uvod u teatar. Dobro je što postoje ovakvi pisci koji nastavljaju pisaniju dramoleta kao što su to radili Branislav Nušić, Duško Radović, Aleksandar Popović, Toma Slavković, Vladimir Andrić i drugi…Ubeđen sam da će neko kroz ove likove prokrčiti svoj put do velikih pozornica i na taj način opravdati trud vrsnog pisca Vlaste N. Cenića. (Tode Nikoletić)
• Vlasta N. Cenić i nekolicina savremenih književnih stvaralaca (Miroslav Cera Mihailović, Violeta Jović, Zoran Vučić i dr.) sa juga i jugoistoka Srbije, decenijama već, pišu i objavljuju poeziju i prozu na prizrensko-južnomoravskom i svrljiško-zaplanjskom dijalektu (delovi prizrensko-timočkog govora). Tako su oni nastavljači jezika književnosti na kojem su stvarali Stevan Sremac i Borisav Stanković. Počesto se koriste i posve lokalnim govorom, karakterističnim samo za jedno selo. Cenić je ponajbolji primer za ilustraciju napred rečenog – grô njegovih zbirki (Štrapke, Kladenče, Bate će se ženi...) sročeno je jezikom Kočana, rodnog sela sred pitomog Trorečja, tamo gde se susreću Južna Morava, Toplica i Pusta reka. Naslovivši zbirku Selo sas jedan padež, Cenić sračunato podilazi uvreženom pogrešnom stereotipu o siromaštvu deklinacije u pomenutim govorima, a ujedno podgreva znatiželju čitalaca sa drugih područja – e, baš da vidimo kakav je to jezik sa jednim padežom! No, uslediće „razočaranje“, jer će, osim nominativa, lako uočiti još dva standardna padeža (akuzativ i vokativ), a zatim i ostala četiri koja – gle čuda! – imaju tvorbu kakva postoji u francuskom, nemačkom ili španskom. Nevažna je razlika što se u tim jezicima padeži grade uz pomoć predloga i nominativa, a u „selu sas jedan padež“ predlozi su pred akuzativom (na majku, sas tatka, od tetku). Dakle, svih sedam padeža su u govoru „mitskog sela“, ali je samo jedan akcenat (akut), najsličniji standardnom kratkouzlaznom (kao, uostalom, u španskom jeziku). Objavljivanje zbirke Selo sas jedan padež je nagrada „Zlatno Gašino pero“ koje se, deceniju unazad, dodeljuje za stvaralački doprinos sreći i vedrini detinjstva. Dodeljuju ga Biblioteka „Dimitrije Tucović“ i Međunarodni festival humora za decu u Lazarevcu. Cenić ju je, odlukom žirija, zasluženo dobio 2020. godine, jer „radost vedrina, smeh i osmeh – toga ima u mojim knjigama“.Boško Lomović

Literatura

• Cenić, Vlasta (1996). Bate će se ženi. Niš: DIP Gradina. ISBN 978-86-7129-023-4. 

Spoljašnje veze

• Knjiga „Bate će se ženi“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2015)
• https://www.riznica.net/posle-petnaest-godina-ostvaren-pesnikov-san/
• bibliotekalazarevac.org.rs/vlasta_cenic/ audio-knjiga Selo sas jedan padež