Germani

Za srpsku porodicu pogledajte stranicu Germani (porodica).

Germani obuhvataju veliku, jezički i plemenski srodnu grupu indoevropskih naroda, čija je pradomovina bila južna Švedska, Danska, Šlezvig-Holštajn i Severnonemačka nizina (između reke Vezera i Odre).

Iz tog područja su se mnogobrojna plemena već u praistorijsko vreme postupno širila na istok do reke Visle, na zapad do reke Rajne, a na jug do Majne, spuštajući se čak i do Dunava i Karpata.

Opis i ustrojstvo

Germani su bili visokog rasta, plave ili riđe kose, plavih ili zelenih očiju i svetlog tena. Bili su varvari i iako nisu bili nomadska plemena često su menjali svoje boravište s ciljem pronalaženja bolje zemlje. Nisu obrazovali gradove, a bavili su se uglavnom poljoprivredom, stočarstvom i lovom. Bili su organizovani po rodovima od sto porodica (nem. Hundertschaft sa 400 – 1000 a ponekad i do 2000 ljudi). Rod je bio osnovna društvena, ali i ratno-taktička jedinica. Svi članovi roda su bili slobodni ljudi i živeli u istom selu i obrađivali zemlju i svojina je bila zajednička. Zapovednik roda (hunno, stotinar) u miru je bio poglavar a u ratu vođa stotine (nije označavalo sto ljudi već samo neki veći broj). Više rodova sačinjavalo je pleme, na čijem je čelu bio zapovednik, koji je bio biran od narodnog sabora i koji je imao najvišu vlast i koji je odlučivao o ratnim poduhvatima. Plen se delio ravnomerno. Za one koji su bili tokom rata neposlušni i oni koji bi slabili vojnu disciplinu, bila je predviđena kazna bičevanjem i vezivanjem a i smrću. Većinu vojnih snaga germanskih plemena su činili pešaci, ali su plemena imala i vrlo dobro konjicu za izviđanje, krstarenje i prepade iz zasede. Istočni Germani, koji su živeli u ruskim stepama, su razvili snažnu konjicu. Kasnije, su se u okviru plemena izdvojile porodice poglavara i vođa koji su se pokazali u ratu, a koji su iz plena i poklona povećali svoje bogatstvo i na taj način mogli da uzdržavaju svoju pratnju (družinu). Iz tih porodica obično su se birali kneževi (principes, njem. Fürsten) – prvi germanski vlastelini, koji su tokom mira sudili, a tokom rata zapovedali plemenima. Među kneževima je za ratne pohode biran vojvoda (njem. Herzog).

Germanska plemena su bila mnogobrojna. Tacit je poznavao oko 60 različitih germanskih plemena. Ipak, neka od najpoznatijih su: Kimbri, Tevtonci, Angli, Saksonci, Burgundi, Goti, Ambroni, Svevi, Batavi, Ubijci, Triboci, Nemeti, Vangioni, Sugambri, Uzipeti, Tenkterani, Herusci, Markomani, Kvadi, Hati, Batavi, Frižani itd.

Pokreti germanskih plemena (3. i 2. veku p. n. e.):

U 3. veku p. n. e. zapadna germanska plemena prelaze srednju i donju Rajnu, mešaju se sa starosedeocima Keltima na Moselu i u Belgiji i prihvataju jaču galsku kulturu. Oko 200. p. n. e. istočna plemena (Bastarni, Skiri, a delom i Gepidi prodiru s Visle do obale Crnog mora, gde se mešaju sa azijatskim i slovenskim narodima.

U 2. veku p. n. e. severna germanska plemena, Cimbi i Tevtonci napuštaju svoje područja na Jitlandu i Kimbri upadaju 113. p. n. e. u rimsku provinciju Norik a Tevtonci u Galiju. Tokom ovih svojih prodora Kimbri i Tevtonci su potisnuli Kelte sa Majne i nekara u današnju Švajcarsku. Posle mnogobrojnih sukoba Rimljana sa germanskim plemenima (bitka kod Arauzija), Gaj Marije je uspeo da pobediti Tevtonce i Ambrone kod Akve Sekstije 102. p. n. e. i uništiti Kimbre u gornjoj Italiji kod Vercela 101. p. n. e.

Današnju južnu Nemačku zaposedaju Svevi, dok se Batavi naseljavaju na ušću Rajne, Ubijci kod grada Kelna, a Triboti Nemeti i Vangioni na srednjoj Rajni. Svevi su pod kraljem Ariovistom 72. p. n. e. prešli gornju Rajnu i naselili današnji Elzas i Falačku.

U ovom razdoblju dalja prodiranja germanskih plemena zaustavljena su u galskim ratovima u kojima su Rimljani pokorili i pobedili Germane pod zapovedništvom Cezara.

Pokreti germanskih plemena (1. vek p. n. e. i 1. veka):

Pred kraj 1. veka p. n. e., 16. p. n. e. germansko pleme Sugambri su prešli Rajnu i porazili rimske legije pod Lolijem i udružili se sa drugim obližnjim germanskim plemenima s ciljem prodora u Galiju. Kako bi sprečio i otklonio opasnost s Galije, car Avgust je odlučio premestiti limes sa rieke Rajne na Elbu. Posle trogodišnjih sukoba rimski zapovednik Druz pokorava Hate, Heruske, Hauke i Sugambre, dok se Svevi (Markomani i Kvadi) povlače i naseljavaju oblast današnje Češke i Moravske.

Rimski vojskovođa a kasnije i car Tiberije je bez poteškoća pokorio germanska plemena do Elbe i osnovao nove rimske provincije, čija je organizacija međutim naišla na otpor kod slobodnih germanskih plemena. Heruski knez Arminije je potajno skupio srednja i donja plemena i iz zasede porazio tri rimske legije 9. godine kod Teutoburške šume. Ovom pobedom je vraćena nezavisnost Germana uprkos pokušaju (14. – 17. godine) Germanika da je slomi. Rimljani su se povukli na reku Rajnu i utvrdili limes.

Razdor i unutrašnji sukobi između Arminija i markomanskog kralja Maroboda, iscrpili su u međusobnom sukobu (17. – 19. godine) svoju snagu i na taj način spriječili sami sebe da potpuno potisnu Rimljane iz Germanije. Zapadna germanska plemena su zapala pod Rimsko carstvo, u provincije Germania superior i Germania inferior, dok su plemena duž ove granice dobrovoljna ušla u vojnu službu Rima.

U ovom razdoblju plemena su se delila na tri velike grupe:

• Istevoni – na donjoj Rajni (Batavi, Tongri, Tenkterani, Uzipeti, Hamavi, Tubanti, Sugambri, Brukteri, Marzi i Hati)
• Ingevoni – na obali Severnog mora (Frižani, Hauci, Herusci, Angli)
• Hermioni – najveća grupa (Svevi, Hermunduri, Markomani, Kvadi, Langobardi, Rugijci, Vangioni, Nemeti, Triboki, Goti, Burgundi i Vandali)

Pokreti germanskih plemena (od 2. veka):

Iako su prešli u odbranu, Rimljani nisu uspeli dugo da očuvaju granice limesa od napada i upada germanskih plemena, koji su pritisnuti prodorima drugih naroda bili prisiljeni da traže bolje i veće oblasti za život. Pa su tako 166. godine Markomani i Kvadi upali duboko preko Dunava u rimsko područje, sve do Akvileje. Opasnost po carstvo je nastupila polovinom 3. veka, kada se udružuju brojna germanska plemena u jake vojne saveze. Rimsko je carstvo, u slabljenju, bilo prinuđeno da dozvoli plemenima kao federatima (obaveznim na vojnu službu i očuvanje granice) naseljavanje na rimskom području. Markomani ulaze u Norikum i Panoniju. Tada se pojavljuju i nova plemena kao što su Gali, Alemani, Franci i Sasi.

• Alemani prodiru prvo sa Majne na limes a kasnije i u Galiju, gde ih Julijan Apostata 357. godine u bici kod Argentoratuma (današnjeg Strazbura) pobeđuje. Alemani su se kasnije u 5. vijeku, iskoristivši prodor Vandala i Sveva, naselili na levoj obali Rajne i proširili na današnju francusku pokrajinu Alzas.
• Franci se kao federati naseljavaju u 4. vijeku u severnoj Galiji i osnivaju svoju državu, prvobitno kao rimski federati, a od 486. godine kao potpuno nezavisni.
• Istočno-germanski Goti, su se učvrstili na severnoj obali Crnog mora, a od početka 3. vijeka upadaju u Dakiju. Car Aurelijan im 272. godine prepustio Dakiju i postigao na dalje vrijeme stabilnost i mir na granici. Goti su se sjeverno od Dunava podelili na Vizigote i Ostrogote. Goti su suzbili Vandale 335. godine i car Konstantin im odobrava da se nasele u Panoniji kao federati. Huni su 375. godine svojim prodorom iz Azije lako savladali Ostrogote na Crnom moru i prisilili ih da zajedno s njima sudjeluju u ratnim pohodima na zapadu. Vizigoti, potisnuti i s odobrenjem cara Valensa naseljavaju se kao federati u Trakiji i Meziji, gde brane granice Rima od Huna. No, kad je carstvo odbilo da ih plaća, pobunjuju se i prodiru na Balkan, a 401. godine prelaze u Italiju a 419. godine u Galiju gde se naseljavaju u Akvitaniji kao federati. Odvajaju se u 5. veku od Rima i stvaraju moćnu državu koja obuhvata prostor od Gibraltara do Loare. Porazom od Franaka kod Vujea (507. godine), vlast Vizigota se smanjuje na Septimaniju i Španiju. Posle raspada hunske države (453. godine), Ostrogoti ponovno stiču nezavisnost i naseljavaju se u Panoniji, otkuda su pod zapovjedništvom kralja Teodorika 488. godine upadaju u Italiju, obaraju uzurpatora Odoakra i 493. godine stvaraju moćnu Ostrogotsku državu, koja biva 553. godine poražena u vizantijsko-gotskom ratu od Vizantije.
• Vandali u savezu sa Alanima i Svevima, prešli su 406. godine u Galiju i Španiju, otkuda su ih Vizigoti proterali u severnu Afriku, gdje su osnovali svoju državu. Godine 440. su osvojili Siciliju, 455. godine upali u Italiju i opljačkali Rim. Vandalsku državu uništio je vizantijski zapovjednik Velizar 534. godine u Vandalskom ratu i Vandali su nestali u Africi.
• Langobardi su sa donje Elbe krajem 4. veka krenuli na jug i zajedno sa Herulima su se nastanili na Karpatima, oko gornjeg toka reke Tise, otkuda su 546. godine prešli u Panoniju. U savezu sa Avarima su pokorili Gepide, a pod zapovjedništvom kralja Alboina su 568. godine osvojili veći deo Italije i osnovali Lombardiju sa sedištem u Paviji. Njihovu vladavinu okončao je Karlo Veliki 774. godine u franačko-langobardskim ratovima.
• Burgundi su se sredinom 3. veka preselili na gonju Majnu, otkuda su zbog pritiska Vandala i Sveva 406. godine prešli u Galiju. Namesnik Aecije ih je 437. godine potisnuo u Savoju, gde su se proširili duž rijeke Rone i naselili cijelu jugoistočnu Galiju osim Provance. Godine 532. su pali pod franačku vlast.
• Angli i Sasi su sa Jilandskog poluostrva u 4. veku uznemirivali rimske jedinice na obalama Britanije i Galije, a od 419. godine se naseljavaju u Britaniji.
• Bavari ili Bajovari (Bavarci), potomci Markomana, naselili su se (488. – 520. godine) na području između reke In i Ems, a onda se proširili do reke Leh, a sjeverno od Dunava do Češke šume, pobijedivši Tirinžane, koju su bili naselili tu oblast umesto Hermundura.

Germanske države, zasnovane na ruševinama Zapadnog rimskog carstva izvan provincije Germanije, postupno su romanizirane, a germanski su ostali Skandinavija, Britanija i područje između Severnog i Baltičkog mora, Alpa, Rajne i Elbe, od kojeg će u 10. veku nastati Nemačka.

Religija

Germani se u verskom smislu dele na:

• 1. protestante - Nemci, Britanci, Frizi, Norvežani, Danci, Šveđani, Islanđani, Farerci i delom Holanđani
• 2. katolike - Austrijanci, Luksemburžani, Flamanci, Švajcarci, Limburžani i delom Holanđani

Literatura

• Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126. 
• Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64. 
• Zečević, Nada (2002). Vizantija i Goti na Balkanu u IV i V veku. Beograd: Vizantološki institut SANU. ISBN 9788683883028. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• „Ancient Rome: The Barbarian Invasions”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
• Antonsen, Elmer (2002). Runes and Germanic Linguistics. New York and Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-017462-5. 
• Archer, Christon I.; Ferris, John R.; Herwig, Holger; Travers, Timothy H. E. (2008). World History of Warfare. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1941-0. 
• Bauer, Susan Wise (2010). The History of the Medieval World: From the Conversion of Constantine to the First Crusade. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-05975-5. 
• Beck, Heinrich and Heiko Steuer and Dieter Timpe, eds. Die Germanen. Studienausgabe. Reallexikon der germanischen Altertumskunde. Berlin, New York: Walter de Gruyter Xi + 258 pp. . . 1998. ISBN 978-3-11-016383-4.  .
• Beckwith, Christopher I. (2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13589-2. 
• Bémont, Charles; Monod, Gabriel (2012). Medieval Europe, 395–1270. Lecturable [Kindle Edition]. ASIN B00ASEDPFA. 
• Bloemers, J.H.F.; van Dorp, T. (1991). Pre- en Protohistorie van de Lage Landen (na jeziku: Dutch). Heerlen: De Haan / Open Universiteit. ISBN 978-90-269-4448-2. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Boatwright, Mary T.; Gargola, Daniel J.; Talbert, Richard J. A. (2004). The Romans: From Village to Empire. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511875-9. 
• Bogucki, Peter; Crabtree, Pam J. (2003). Ancient Europe 8000 B.C to A.D. 1000. Encyclopedia of the Barbarian World (vol. 2). New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 978-0-684-80670-9. 
• Bowersock, G.W., Brown, Peter, and Oleg Grabar, ur. (1999). Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51173-6. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza)
• Braunmüller, Kurt. "Was ist Germanisch heute?" Sprachwissenschaft 25 (2000): 271– 295.
• Brown, Peter (2012). Through the Eye of a Needle: Wealth, the Fall of Rome, and the Making of Christianity in the West, 350–550 AD. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16177-8. 
• Burns, Thomas (1994). Barbarians within the Gates of Rome: A Study of Roman Military Policy and the Barbarians, CA. 375–425 A.D. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-31288-4. 
• Burns, Thomas (2003). Rome and the Barbarians, 100 B.C.—A.D. 400. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-7306-5. 
• Bury, J. B. (2000). The Invasion of Europe by the Barbarians. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-00388-8. 
• Cameron, Averil (1997). „Cult and Worship in East and West”. Ur.: Webster, Leslie; Brown, Michelle. The Transformation of the Roman World, AD 400–900. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-0585-7. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 22. New York: Encyclopædia Britannica Inc. 
• Chrysos, Evangelos (2003). „The Empire, the Gentes and the Regna”. Ur.: Hans-Werner Goetz; Jarnut, Jorg; Pohl, Walter. Regna and Gentes: The Relationship between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World. Leiden, NLD: Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-12524-7. 
• Clements, Jonathan (2005). A Brief History of the Vikings: Last Pagans or the First Modern Europeans?. London: Constable & Robinson. ISBN 978-1-84529-076-4. 
• Cole, Jeffrey (2011). Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-302-6. 
• Collins, Roger (1999). Early Medieval Europe, 300–1000. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-65808-6. 
• Cunliffe, Barry (2011). Europe between the Oceans, 9000 BC–AD 1000. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-17086-3. 
• Dalby, Andrew (1999). Dictionary of Languages. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11568-1. 
• Daniels, Patricia; Hyslop, Stephen (2014). Almanac of World History. Washington DC: National Geographic. ISBN 978-0-7922-5911-4. 
• Danver, Steven L. (2015). Native Peoples of the World: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues: An Encylopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. Routledge. str. 313. ISBN 978-1-317-46400-6. „Germans are a Germanic (or Teutonic) people that are indigenous to Central Europe)” 
• Davies, Norman (1998). Europe: A History. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-097468-8. 
• Derry, T.K. (2012). A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland. Minneapolis and London: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3799-7. 
• Detwiler, Donald S. (1999). Germany: A Short History. Carbondale, IL: Southern Illinois University Press. ISBN 978-0-8093-2231-2. 
• Drinkwater, John F. (2007). Alamanni and Rome 213–496: Caracalla to Clovis. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929568-5. 
• Eliade, Mircea (1984). A History of Religious Ideas (vol. II): From Gautama Buddha to the Triumph of Christianity. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20403-1. 
• Ewing, Thor (2008). Gods and Worshippers in the Viking and Germanic World. Stroud, UK: The History Press. ISBN 978-0-7524-3590-9. 
• Ferguson, Robert (2010). The Vikings: A History. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-311801-5. 
• Frassetto, Michael (2003). Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-263-9. 
• Geary, Patrick J. Before France and Germany. The creation and transformation of the Merovingian world. Oxford: Oxford University Press Xii + 259 pp. . . 1988. ISBN 978-0-19-504458-4.  .
• Geary, Patrick J. (1999). „Barbarians and Ethnicity”. Ur.: G.W. Bowersock; Brown, Peter; Grabar, Oleg. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51173-6. 
• „Germans”. Columbia Electronic Encyclopedia. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
• „Germanic languages: The Emergence of Germanic Languages”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
• „Germanic peoples”. Encyclopædia Britannica Online. 19. 9. 2023. Pristupljeno 11. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Germanic religion and mythology”. Encyclopædia Britannica Online. 25. 9. 2023. Pristupljeno 12. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Germany: Ancient History”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
• Golther, Wolfgang (1908). Handbuch der Germanischen Mythologie (na jeziku: German). Stuttgart: Magnus-Verlag. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Green, Dennis Howard; Siegmund, Frank (2003). The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-026-9. 
• Green, Miranda, ur. (1996). The Celtic World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-05764-6. 
• Hachmann, Rolf; Kossack, Georg; Kuhn, Hans (1962). Völker zwischen Germanen und Kelten (na jeziku: German). Neumünster: K. Wachholtz. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Halsall, Maureen (1981). The Old English Rune Poem: A Critical Edition. Toronto and Buffalo: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-5477-7. 
• Heather, Peter (2003). The Visigoths from the Migration Period to the Seventh Century: An Ethnographic Perspective. Rochester, NY: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-033-7. 
• Heather, Peter (2005). The Fall of the Roman Empire: A New History of Rome and the Barbarians. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515954-7. 
• Heather, Peter (2012). Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-989226-6. 
• Heather, Peter (2014). The Restoration of Rome: Barbarian Popes and Imperial Pretenders. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936851-8. 
• Herlihy, David (1985). Medieval Households. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-56376-6. 
• Herrmann, Joachim. Griechische und lateinische Quellen zur Frühgeschichte Mitteleuropas bis zur Mitte des 1. Jahrtausends unserer Zeitrechnung. I. Von Homer bis Plutarch. 8. Jh. v. u. Z. bis 1. Jh. v. u. Z. II. Tacitus-Germania. III. Von Tacitus bis Ausonius. 2. bis 4. Jh. u. Z. IV. Von Ammianus Marcellinus bis Zosimos. 4. und 5. Jh. u. Z. Berlin: Akademie Verlag 1988–1992. I: 657 pp. . . ISBN 978-3-05-000348-1.  . II: 291 pp. . . ISBN 978-3-05-000349-8.  . III: 723 pp. . . ISBN 978-3-05-000571-3.  . IV: 656 pp. . . ISBN 978-3-05-000591-1.  .
• „History of Europe: The Germans and Huns”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
• Holmes, George, ur. (1995). The Oxford Illustrated History of Medieval Europe. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280133-3. 
• James, Edward (1995). „The Northern World in the Dark Ages, 400–900”. Ur.: Holmes, George. The Oxford History of Medieval Europe. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280133-3. 
• Jansen, Christian (2011). „The Formation of German Nationalism, 1740–1850”. Ur.: Helmut Walser Smith. The Oxford Handbook of Modern German History. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923739-5. 
• Katz, Solomon (1955). The Decline of Rome and the Rise of Mediaeval Europe. Ithaca, NY: Cornell University Press. ASIN B007FTF9V4. 
• Kendrick, T.D. (2013). A History of the Vikings. New York: Fall River Press. ISBN 978-1-4351-4641-9. 
• Kinder, Hermann; Hilgemann, Werner (2004). The Penguin Atlas of World History (Vol 1). Harmondsworth and New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-101263-6. 
• Kishlansky, Mark; Geary, Patrick; O'Brien, Patricia (2008). Civilization in the West. New York: Pearson Longman. ISBN 978-0-205-55684-7. 
• Kitchen, Martin (1996). The Cambridge Illustrated History of Germany. New York and London: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45341-7. 
• Kramer, Lloyd; Maza, Sarah (2002). A Companion to Western Historical Thought. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-21714-5. 
• Lamarcq, Danny; Rogge, Marc (1996). De Taalgrens: Van de oude tot de nieuwe Belgen [The Language Border: From the Old to the New Belgians] (na jeziku: Dutch). Leuven: Davidsfond. ISBN 978-90-6152-960-6. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Levison, Wilhelm (1905). Vitae Sancti Bonifatii archiepiscopi moguntini. Hannover: Hahn Verlag. 
• MacCulloch, Diarmaid (2011). Christianity: The First Three Thousand Years. New York: Penguin. ISBN 978-0-670-02126-0. 
• Mallory, J. P.; Adams, Douglas (1997). Encyclopedia of Indo-European culture. London and Chicago: Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-884964-98-5. 
• Manco, Jean (2013). Ancestral Journeys: The Peopling of Europe from the First Venturers to the Vikings. New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05178-8. 
• McDonald, J.D. (2005). „Y Haplogroups of the World (PDF map)” (PDF). University of Illinois. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2015. 
• McGrath, Alister (2015). Christianity: An Introduction. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-118-46565-3. 
• McKitterick, Rosamond (2008). Charlemagne: The Formation of a European Identity. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71645-1. 
• Menéndez-Pidal, Ramón (1968). Manual de Gramática Histórica Español. Madrid: Espasa Calpe. ISBN 978-84-239-4755-3. 
• Minahan, James (2000). One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30984-7. 
• Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: Ethnic and National Groups Around the World A-Z [4 Volumes]. ABC-CLIO. str. 2196. ISBN 978-0-313-07696-1. 
• Mjöberg, Johan (1980). „Romanticism and Revival”. Ur.: Wilson, David. The Northern World. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-28430-8. 
• Moltke, Erik (1985). Runes and Their Origin: Denmark and Elsewhere. Copenhagen: Nationalmuseets Forlag. ISBN 978-87-480-0578-5. 
• Mommsen, Theodor (1968). The Provinces of the Roman Empire: The European Provinces. Chicago and London: The University of Chicago Press. ASIN B000J0J1ZQ. 
• Morgan, Kenneth (2001). The Oxford History of Britain. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280135-7. 
• Mosse, George (1964). The Crisis of German Ideology: Intellectual Origins of the Third Reich. New York: Grosset & Dunlap. ASIN B000W259Y8. 
• Mosse, George (1980). Toward the Final Solution: A History of European Racism. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-090756-3. 
• Murray, Alexander C. (1983). Germanic Kinship Structure: Studies in Law and Societies in Antiquity and the Early Middle Ages. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-065-5. 
• Musset, Lucien (1993). The Germanic Invasions, the Making of Europe 400–600 AD. New York: Barnes & Noble. ISBN 978-1-56619-326-9. 
• O'Donnell, James (2008). The Ruin of the Roman Empire. New York: Harper Collins. ISBN 978-0-06-078741-7. 
• Oliver, Lisi (2011). The Body Legal in Barbarian Law. Toronto: University of Toronto. ISBN 978-0-8020-9706-4. 
• Osborne, Roger (2008). Civilization: A New History of the Western World. New York: Pegasus Books. ISBN 978-1-933648-76-7. 
• Ostler, Nicholas (2006). Empires of the Word: A Language History of the World. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-093572-6. 
• Ozment, Steven (2005). A Mighty Fortress: A New History of the German People. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-093483-5. 
• Pagden, Anthony (2001). Peoples and Empires: A Short History of European Migration, Exploration, and Conquest, From Greece to the Present. New York: Modern Library. ISBN 978-0-679-64096-7. 
• Partridge, Eric (1966). Origins: Short Etymological Dictionary of Modern English. London: Routledge & K. Paul. ISBN 978-0-7100-1934-9. 
• Pavlovic, Zoran (2006). Europe. Infobase Publishing. str. 53. ISBN 978-1-4381-0455-3. 
• Pohl, Walter (1997). „The Barbarian Successor States”. Ur.: Webster, Leslie; Brown, Michelle. The Transformation of the Roman World, AD 400–900. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-0585-7. 
• Pohl, Walter (2002). Die Völkerwanderung: Eroberung und Integration (na jeziku: German). Stuttgart: Kohlhammer. ISBN 978-3-17-015566-4. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Price, Arnold H. (1965). „The Germanic Forest Taboo and Economic Growth”. Vierteljahrshefte für Sozial-und Wirtschaftsgeschichte. 52 (3): 368—378. JSTOR 20729190. 
• Ringe, Don (2006). A Linguistic History of English: From Proto-Indo-European to Proto-Germanic. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955229-0. 
• Roberts, J. M. (1996). A History of Europe. New York: Allen Lane. ISBN 978-0-9658431-9-5. 
• Roberts, J. M. (1997). A Short History of the World. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511504-8. 
• Robinson, Orrin (1992). Old English and its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages. London: Routledge. ISBN 978-0-8047-1454-9. 
• Santosuo, Antonio (2004). Barbarians, Marauders, and Infidels: The Ways of Medieval Warfare. New York: MJF Books. ISBN 978-1-56731-891-3. 
• Schulze, Hagen (2001). Germany: A New History. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00545-7. 
• Smith, Woodruff D. (1989). The Ideological Origins of Nazi Imperialism. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504741-7. 
• Strauss, Gerald (1963). Historian in an Age of Crisis. The Life and Work of Johannes Aventinus, 1477–1534. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ASIN B0000CLVQC. 
• Stümpel, Gustav (1932). Name und Nationalität der Germanen. Eine neue Untersuchung zu Poseidonios, Caesar und Tacitus (na jeziku: German). Leipzig: Dieterich Verlag. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Sykes, Bryan (2006). Saxons, Vikings, and Celts: The Genetic Roots of Britain and Ireland. London: Bantam Press. ISBN 978-0-393-06268-7. 
• Tacitus, Cornelius (2009). The Agricola and the Germany of Tacitus. New York: Digireads. ASIN B0030FOZ3U. 
• „The Order of The Teutonic Knights of St. Mary's Hospital in Jerusalem, 1190–2012”. The Imperial Teutonic Order. Arhivirano iz originala 07. 05. 2019. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
• Todd, Malcolm (1999). The Early Germans. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-16397-8. 
• Udolph, Jürgen. Namenkundliche Studien zum Germanenproblem. DeGruyter. . Berlin. 1994. ISBN 978-3-11-014138-2. 
• Verhart, Leo (2006). Op Zoek naar de Kelten, Nieuwe archeologische ontdekkingen tussen Noordzee en Rijn (na jeziku: Dutch). Utrecht: Matrijs. ISBN 978-90-5345-303-2. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Waldman, Carl; Mason, Catherine (2006). Encyclopedia of European Peoples. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-4964-6. 
• Ward-Perkins, Bryan (2005). The Fall of Rome: And the End of Civilization. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280728-1. 
• Weikart, Richard (2006). From Darwin to Hitler: Evolutionary Ethics, Eugenics, and Racism in Germany. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6502-8. 
• Well, Colin (1996). „Celts and Germans in the Rhineland”. Ur.: Green, Miranda. The Celtic World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-14627-2. 
• Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-39302-028-1. 
• Wickham, Chris (2009). The Inheritance of Rome: Illuminating the Dark Ages, 400–1000. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-02098-0. 
• Wightman, Edith Mary (1985). Gallia Belgica. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05297-0. 
• Williams, Derek (1998). Romans and Barbarians. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-19958-6. 
• Wilson, Derek (2005). Charlemagne: A Biography. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-307-27480-9. 
• Wolfram, Herwig (1988). History of the Goths. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-05259-8. 
• Wolfram, Herwig (1997). The Roman Empire and its Germanic Peoples. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-08511-4. 
• Woolf, Greg (2012). Rome: An Empire's Story. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932518-4.