Википедија

Gimnazija Ćuprija

Gimnazija je najstarija srednja škola u Ćupriji. Počela je sa radom septembra 1909. godine na osnovu Ukaza kralja Petra I Karađorđevića, a na predlog Ministra prosvete br. 5266 od 16. aprila 1909. Ljubomira Stojanovića, za vreme naprednjačke druge vlade Stojana Novakovića. U ukazu je "Odobreno Sudu Opštine Ćuprijske da na osnovu člana 7 zakona o srednjim školama može u Ćupriji otvoriti i o svome trošku izdržavati nepotpunu četvororazrednu srednju školu".[1]

Gimazija Ćuprija
TipGimnazija
Osnovana16. aprila 1909.
Počela sa radom septembra 1909.
SektorJavni (državni) sektor
LokacijaKarađorđeva 57
Ćuprija
Država Srbija
DirektorDarko Miljanić
Br. smerova2
SmeroviTri odeljenja opšteg smera i jedno informatičko odeljenje
Veb-sajtgimnazija.cuprija.edu.rs

Gimnazija je smeštena u centru grada, u blizini kulturnog centra, biblioteke, muzičke škole i Hale sportova. Nalazi se u spratnoj zgradi i ima prostrano dvorište. Ukupna površina radnog prostora iznosi 2 600m ². U školi postoji opremljen biološki kabinet, tri informatička kabineta, kabinet za likovnu umetnost, fiziku, hemiju, geografiju, medijateka, školski klub. Školska biblioteka sadrži oko 17 000 bibliografskih jedinica i svake godine se obogaćuje.[2] Škola u prvi razred upisuje 3 odeljenja - 90 učenika opšteg smera, nastava se izvodi u 12 odeljenja u jednoj smeni (prvoj).[3], a od školske 2019/20. škola upisuje jedno odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku koje ima 20 mesta.[4]

Istorija uredi

Osnivanje i početak rata uredi

Gimnazija je započela sa radom septembra 1909. godine na osnovu ukaza tadašnjeg kralja Petra I Karađorđevića, a na predlog ministra prosvete u drugoj vladi Stojana Novakovića, kasnijeg osnivača Jugoslovenske republikanske stranke, Ljubomira Stojanovića. Tadašnja Gimnazija je bila privatna, i imala je naziv Ćuprijska Privatna gimnazija.[1] Nastava se izvodila na spratu u severnom delu današnje zgrade osnovne škole "Đura Jakšić", koja je bila izgrađena 1890. Ta zgrada je bila namenjena i za Đuru Jakšić i za Gimnaziju, ali je Gimnazija kasnije počela sa radom.[5] Ove dve škole su paralelno vršile nastavu u periodu od 1909. do 1926. godine. Prvi školski odbor je imao 7 članova, kolektiv škole takođe, dok je prvi direktor bio Ivan J. Damnjanović, u to vreme profesor u penziji. Prva generacija je imala 64 učenika i učenica, od kojih je u prvom razredu bilo 36, drugom 13, i trećem 15 učenika. Među učenicima u prvom razredu je tada bio i Dušan Matić, budući srpski akademik.[1] Škola je osnovana kao četvororazredna, a u školskoj 1913/14. postaje šestorazredna. Nastava u školi se odvijala normalno do Balkanskih ratova, kada se održavala u privatnoj zgradi, poput Đure Jakšić.[5][1] Rad škole je prekinut sa početkom Prvog svetskog rata, kada okupaciona Bugarska vojska menja namenu zgrade, i uništava sav školski inventar, i spaljuje svu školsku dokumentaciju.[6]

Period između dva rata uredi

Posle završetka Prvog svetskog rata škola je, zbog nepovoljnih prilika, rad započela tek aprila 1919, još uvek kao privatna škola. U školskoj godini 1920/21. postaje državna šestorazredna gimnazija, i menja naziv u "Državna Gimnazija". Naredne godine postaje osmorazredna Gimnazija sa višim tečajnim ispitom.[6] Svoju zasebnu zgradu, u kojoj se i danas nalazi, konačno dobija 1927. godine. Zgradu je izgradila Opština, i nalazila se preko puta zgrade današnje OŠ "Đura Jakšić", zgrade u kojoj su do tada paralelno nastavu pohađali Gimnazijalci i učenici osnovne škole. Nova zgrada je imala 14 učionica, 3 kancelarije, 3 kabineta, salu za svečanosti, i sobu za dežurne služitelje.[6]

Gimnaziju u Ćupriji je od 1930. do 1940. pohađalo dosta omladinaca sa komunističkim shvatanjima, među kojima su bili Branko Krsmanović, Ljubiša Urošević, Miodrag Novaković Džudža, Slavka Đurđević, Živka Damnjanović, Danilo Dimitrijević, Milica Cenić, i drugi. U godišnjem izveštaju škole ostaje zapisano da su tada u borbi protiv komunizma aktivno učestvovali profesori, koji su često organizovali iznenadne pretrese učenika gde su tražili komunističku literaturu koja se prenosila među učenicima.[6]

Iako je Gimnazija u tom periodu bila državna, školarina se i dalje plaćala, koja je rasla sa razredom u koji je učenik išao, pa su kao posledica toga radnička deca u vrlo malom broju pohađala školu.[6]

Drugi svetski rat uredi

U demonstracijama povodom Martovskog puča od 27. marta 1941. i padu Vlade Cvetković-Maček su učestovali i ćuprijski gimnazijalci, koji su tog jutra, posle završenog prvog časa u 08:45, formirali povorku koja je izašla i pošla ka gradu. Nakon smirivanja situacije u državi, svima je bilo jasno da je rat neizbežan, i da će Hitler napasti Kraljevinu Jugoslaviju.[6]

U nizu raspisa i naređenja je 1. aprila 1941. došao i raspis o prestanku rada škola, od strane novoformirane Vlade generala Dušana Simovića. U letopisu Gimnazije, na strani 136 piše: "01. 04. prema naređenju gospodina ministra prosvete (Miloš Trifunović, prim. aut.) str. Pov. Br. 32 od 31.03. o.g. obustavljen je do daljeg naređenja rad u našoj školi kao i ostalim školama u banovini i nastavnici se ne smeju udaljavati iz mesta službovanja."[6]

Posle Aprilskog rata 1941. godine i okupacije zemlje, u sporazumu sa nemačkim vojnim vlastima, Gimnazija je počela sa radom 2. maja, ali je radila samo do 26. maja te godine, kada je čitava zgrada zauzeta za potrebe okupatorske vojske. Za vreme Drugog svetskog rata, koji je za Jugoslaviju trajao od 1941. do 1944. godine, učenici su pohađali nastavu u podrumu opštinske zgrade, Sokolskom domu, po privatnim zgradama, a leti i pored Velike Morave, i u Dobričevu. Dosta učenika i profesora je aktivno uestvovalo u borbi protiv okupatora.[6]

Posle oslobođenja grada 13. oktobra 1944. godine, zgrada Gimnazije je bila vojna bolnica za lakše ranjenike. Uz pomoć vlasti je direktor Mihajlo Živković 22. maja 1945. obnovio rad škole. Škola se tada zvala "Državna realna Gimnazija u Ćupriji". Preko leta je uz pomoć građana škola obnovljena i septembra 1945. je bila spremna za početak školske godine. Na kraju školske 1945/46. se u tadašnjem školskom izveštaju vidi da je ukupan broj učenika u 8 razreda i 25 odeljenja bio 989 od kojih 620 muških i 369 ženskih). Ukupno je bilo 23 nastavnika koji su izvodili nastavu.[7]

Posleratni period uredi

Školske 1951/52. godine je škola formirana kao četvororazredna Gimnazija pod nazivom "Viša mešovita Gimnazija", a naredne godine je zgrada Gimnazije dozidana i produžena u glavnoj ulici, čime su dobijene nove prostorije. Dotadašnji ulaz sa balkonom, na ulazu iz glavne ulice, je uklonjen.[7]

Od školske 1954/55. se nastavni programi dopunjuju novim sadržajem i novim kvalitetom. Nastavnički kolektiv i direktor škole Milovan Milenković (1954-1964) su hteli da formiraju školsku radionicu, klubove Naroddne tehnike, i mnoge druge aktivnosti. U tom periodu je podignuta i prizemna zgradda u školskom dvorištu, koja je u početku namenjena za društvene aktivnosti omladine, a kasnije za kabinete i radionicu.[7] Kasnije su uvedeni i prirodno-matematički smer i društveno-jezički smer, neki novi predmeti, i novo polaganje završnog ispita. Sve te promene su zahtevale i nove uslove za rad. Nastavnički kolektiv sa direktorom Savom Markovićem (1964-1974) su usmerili pažnju ka rešavanju tog problema, pa su formirani novi kabineti, stari su adaptirani i popunjeni novim sredstvima, a školska biblioteka je popunjena novim knjigama.[7]

Škola 1968. menja naziv u Gimnazija "Pomoravski heroji", a u tadašnjem školskom izeštaju za školsku 1967/68. je stojalo: "Imajući u vidu da je naša škola dala pet narodnih heroja, da su dva profesora i sedamnaest učenika pali kao prvoborci, a njih dvadeset i dva su takođe poginuli u NOB-u kao učesnici o 1942, 1943. i 1944. godine kao i da su oni živeli na široj teritoriji srednjeg Pomoravlja, Radna zajednica Gimnazije i školska zajednica učenika su predložili Skupštini opštine da se Gimnaziji dodeli ime 'Pomoravski heroji'. Ovim imenom smo želeli, pre svega, a izbegnemo svaku diskriminaciju prema bilo kom palom heroju, jer je naša škola mogla s pravom da uzme ime ma kojeg palog heroja iz Pomoravlja. Svojom odlukom od 30. marta 1968. godine Skupština opštine je potvrdila prelog, i mi smo srećni što možemo danas, na Dan mladosti, svečano da proglasimo ime škole, kao i da povezujući slavlje mladih sa rano prekinutom mladošću palih heroja-učenika naše škole, proglasimo 25. maj Dan mladosti - danom naše škole."[7]

Uprkos opremljenosti kabineta, sama zgrada je bila dosta ruinirana. Zato je trebalo da se izvrše krupnije popravke. Potpuna adaptacija zgrade je izvršena u periodu od 1976. do 1979. godine, za vreme direktora Milosava Veličkovića (1974-1993). Sređena je krovna konstrukcija, električna instalacija, uvedeno je centralno grejanje, fiskulturna sala je pretvorena u biblioteku i kabinete.[7]

Škola u periodu usmerenog obrazovanja uredi

Sa školskom 1977/78. godinom počinje reformisano obrazovanje, poznato pod imenom Usmereno obrazovanje, pošto je donet novi Zakon o usmerenom obrazovanju i vaspitanju. Učenici su po tom planu trebali da se jednu deceniju školuju po tom planu i programu, s tim što je reforma ostavila mogućnost postepenog završavanja školovanja svim učenicima koji su započeli obrazovanje po ranijem programu.[8]

U junu 1980. godine su školovanje završili poslednji učenici koji su se školovali po gimnazijskom programu, tako da je sa školskom 1980/81. godinom praktično uknuto gimnazijsko obrazovanje, a uvedeno potpuno usmereno obrazovanje. Škola je u skladu sa time 1980. godine promenila naziv u "Škola za usmereno obrazovanje 'Pomoravski heroji'". Nastavni plan i program škole je tada bio za sticanje četvrtog stepena stručne spreme u okviru prirono-tehničke i jezičko-prevodilačke struke, i trećeg stepena stručnosti saobraćajne struke. Iako je novi sistem obrazovanja i vaspitanja u vreme donošenja dosta obećavao, rezultati koji su postignuti u desetogodinjnoj primeni se pokazao kao promašaj, tako da se po isteku deset godina vratio stari sistem.[8]

Povratak na stari sistem i savremeni period uredi

Nakon 10 godina primene usmerenog obrazovanja i vaspitanja, školske 1987/88. godine je upisana prva generacija po novom-starom školskom programu. U prvi razred su upisana 2 odeljenja prirodno-matematičke struke i 2 odeljenja saobraćajne struke.[8]

Sa školskom 1990/91. godinom je škola upisala u prvi razred četiri odeljenja opšteg smera. Od juna 1991. godine škola radi pod imenom "Gimnazija u Ćupriji", i to opšteg smera, što je i današnji (2020/21.) naziv škole. Promena je bila samo u smerovima, jer je od 2004/05. škola upisivala dva odeljenja opšteg, i po jedno odeljenje prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera.

Za vreme direktora Rajka Kozomore je Gimnazija konkurisala kod Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića u okviru projekta izgradnje toaleta u školama. Učenici su do tada koristili poljski toalet koji je bio u dvorištu, i koji je bio u krajnje nehigijenskim uslovima. Učenici su ga posećivali samo u najvećoj nuždi, a neki su imali i problema sa bubrezima zbog trpljenja. Zbog nedostatka toaleta Gimnazija, uprkos u to vreme stogodišnjoj tradiciji, nije ispunjavala obavezne standarde Ministarstva prosvete za obavljanje nastave.[9] Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan, Dragan Đilas, je 24. januara 2008. godine posetio Gimnaziju, nakon čega su započeli radovi na izgradnji WC-a. Tom prilikom je Đilas, u prisustvu direktora Kozomore i zamenika predsednika Opštine Ćuprija Miodraga Mitrovića, za medije izjavio: "Kada sam početkom oktobra prošle godine bio u Školi za muzičke talente i odobrio im sredstva za kupovinu muzičkih instrumenata, neko mi je rekao da Gimnazija u Ćupriji nema toalet. Došli smo ovde nenajavljeno, videli to i obećali da ćemo da napravimo mokri čvor i evo sada radovi počinju i biće gotovi za mesec dana." Direktor Kozomora je izjavio: "Imamo prostorije u zgradi i treba obaviti postavljanje kanalizacionih i vodovodnih cevi, i električne instalacije." Direktor je dodao i da škola nema fiskulturnu salu.[10][11]

Od školske 2011/12. su bila 3 odeljenja opšteg smera, dok su drugi smerovi ukinuti.[8] Od školske 2019/20. škola upisuje jedno odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku koje ima 20 mesta.[12][4]

Dan škole uredi

Za period pre 1968. godine nema podataka da se posebno obeležavao bilo koji dan. Dan škole se počeo obeležavati tek sa promenom imena škole 1968. godine, i tada se kao dan škole proslavljao 25. maj, odnosno Dan mladosti, sa simbolikom da je on povezivao slavlje mladih sa rano prekinutom mladošću palih heroja-učenika škole.[13]

Sa početkom devedesetih godina prošlog veka je prestala proslava tog datuma, tako da nekoliko godina nije bilo proslave Dana škole. Sa početkom školske 1994/95. se počelo sa pripremama za obeležavanje proslave 85. godina od početka rada Gimnazije. Tada je odlučeno da se za obeležavanje Dana škole uzme 16. april, s obzirom da je tod datuma 1909. godine po predlogu ministra obrazovanja u naprednjačkoj Drugoj vladi Stojana Novakovića, Ljubomira Stojanovića stigao ukaz Kralja Petra I Karađorđevića da se u Ćupriji može otvoriti Gimnazija. I danas (2020/21.) se taj datum obeležava kao Dan škole.[13]

Izdavačka delatnost uredi

Ćuprijska Gimnazija je jedna od retkih škola u kojoj se ustalilo godišnje izdavanje štampanog izveštaja koji se deli svim učenicima u školi na kraju školske godine. Godišnji izveštaj o radu škole sadrži imena svih učenika u toj školskoj godini, kolektiv škole, uspeh učenika i odeljenja, fotografije svih odeljenja, letopis škole, kao i sve druge brojne aktivnosti koje su vezane za rad škole. Za raniji period su sačuvani izveštaji za školske 1909/10, 1911/12, i 1913/14. godinu. Sačuvano je i 10 brojeva izatih izveštaja u periou o 1930. do 1940. godine, kao i va posleratna izveštaja za školsku 1945/46. i 1946/47. godinu. Od školske 1965/66. se neprekidno štampa školska dokumentacija.[13]

U školi je od 1995. godine počeo da izlazi i školski list "Avangarda". Urednici prvih brojeva su bili učenici, a kasnije su tu ulogu preuzeli i profesori.[13]

Vannastavne aktivnosti i tradicije uredi

Skoro svake školske godine su učenici organizovali turnire između svih 12 odeljenja u fudbalu, i košarci 3 na 3 na jednom košu, a tradicija je i da se učenici prvog razreda Gimnazije na njihovom prvom danu gađaju kukuruzom od strane učenika svih drugih starijih razreda. Takođe se za 14. februar u hodniku škole postavljaju kutije u kojima učenici mogu da pošalju jedni drugima poruke, koje bi trebalo da budu ljubavnog sadržaja, ali to nije obavezujuće.

Direktori škole uredi

  • Ivan J. Damnjanović, prvi direktor
  • Mihajlo Živković, obnovio rad škole 22. maja 1945, nakon kraja Drugog svetskog rata
  • Milovan Milenković (1954-1964)
  • Sava Marković (1964-1974)
  • Milosav Veličković (1974-1993)
  • Vladan Cvetković
  • Rajko Kozomora
  • Dragan Savić
  • Darko Miljanić

Poznati profesori i bivši učenici uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. str. 1. Pristupljeno 5. januar 2021. „1. stranica dokumenta” 
  2. ^ „Istorijat”. Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. Pristupljeno 5. januar 2021. 
  3. ^ „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. Pristupljeno 5. januar 2021. „4. stranica dokumenta” 
  4. ^ a b J. M. (19. april 2018). „Gimnazija spremna za reformu”. Zvanični sajt RTV Pomoravlje. Pristupljeno 4. februar 2021. 
  5. ^ a b „Istorijat naše škole”. OŠ Đura Jakšić Ćuprija. Arhivirano iz originala 09. 02. 2021. g. Pristupljeno 4. februar 2021. 
  6. ^ a b v g d đ e ž „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. str. 2. Pristupljeno 5. januar 2021. „2. stranica dokumenta” 
  7. ^ a b v g d đ „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. str. 3. Pristupljeno 4. februar 2021. „3. stranica dokumenta” 
  8. ^ a b v g „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. str. 4. Pristupljeno 4. februar 2021. „4. stranica dokumenta” 
  9. ^ Ivana Ilić (20. novembar 2007). „Škola bez toaleta”. Blic, zvanični sajt. Pristupljeno 5. februar 2021. 
  10. ^ DanasOnline (25. januar 2008). „Toalet u gimnaziji posle jednog veka”. Danas, zvanični sajt. Pristupljeno 5. februar 2021. 
  11. ^ Tanjug (26. januar 2008). „Gimnazija u Ćupriji posle sto godina rada dobija toalet”. Blic, zvanični sajt. Pristupljeno 5. februar 2021. 
  12. ^ Z. A. (4. jun 2019). „ERIĆ: ĆUPRIJA DOBIJA IT ODELjENjE, USKORO I CENTAR ZA MLADE TALENTE”. Zvanični sajt RTV Pomoravlje. Pristupljeno 4. februar 2021. 
  13. ^ a b v g „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. str. 5. Pristupljeno 4. februar 2021. „5. stranica dokumenta” 
  14. ^ a b v g d đ e „Istorijat-Gimnazija Ćuprija” (PDF). Zvanični sajt ćuprijske Gimnazije. Pristupljeno 5. januar 2021. „6. stranica dokumenta” 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гимназија_Ћуприја&oldid=26850236”