Википедија

Glavna železnička stanica u Beču

Glavna železnička stanica u Beču (nem. Wien Hauptbahnhof) je najveća železnička stanica u Beču. Nalazi se na mestu nekadašnje Južne železničke stanice, Zidbanhof (nem. Wien Südbahnhof) u okrugu Favoriten. Glavna železnička stanica je profunkcionisala u punom kapacitetu u decembru 2015. godine, povezujući glavne železničke linije sa severa, istoka, juga i zapada. Sa skoro 300.000 putnika dnevno, ovo je najprometnija međugradska železnička stanica u Austriji. Osim što je proglašena za „najlepšu železničku stanicu u Austriji“ (ukupno šest puta; pet godina zaredom), takođe je bila druga na rang listi „10 najboljih železničkih stanica za udobnost putnika u Evropi“ u istraživanju istraživačkog centra Izbor potrošača.[1]

Glavni ulaz u stanicu

Istorija uredi

Planiranje uredi

Tokom 1990-ih, pojavilo se interesovanje za rekonstrukciju bečkih železničkih stanica, posebno Južne i Istočne železničke stanice, koje su se nalazile u orijentaciji pod pravim uglom jedni prema drugoj.[2] Razmatran je koncept nove integrisane stanice koja bi zamenila obe postojeće stanice i koja bi opsluživala rute sever–jug i istok–zapad, uključujući tri Pan-evropska koridora.[3] Arhitektonska firma iz Ciriha dobila je početni ugovor za dizajn novog rešenja za jednu veliku integrisanu železničku stanicu. Iako planovi koje je izradila ova firma ne odgovaraju direktno naknadno izgrađenoj strukturi stanice, arhitekte su i dalje bile odgovorne za veliki deo projekta, posebno za dizajn glavne hale i železničkih perona.[2]

Nova stanica, poznata kao Hauptbanhof, dizajnirana je kao jedinstvena struktura sa prolaznim platformama (peronima) i kao takva sposobna je da opsluži više vozova dnevno na mnogo manjem prostoru od pređašnjih Južne i Istočne železničke stanice.[2] Hauptbanhof ima direktne veze sa centrom Beča preko linije U1 bečkog metroa.[3] Dizajn Glavne železničke stanice takođe sadrži široke mogućnosti maloprodaje, uključujući šoping centar od 20.000 kvadratnih metara pozicioniran ispod nivoa pruga, koji može da primi oko 100 prodavnica i restorana, kao i podzemni parking sa prostorom za oko 600 automobila i 1.110 bicikala.[4] [2]

 
Stambena četvrt Sonvend blizu Helmut Cilk parka.

Jedna od glavne koristi od izgradnje nove stanice bila je u oslobađanju zemljišta u centru grada koje su ranije zauzimala dva bivša železnička terminala. Značajne investicije su privučene iz nekoliko izvora. Konkretno, na ovom mestu je izgrađeno novo sedište Erste Grup Banke i korporativnog sedišta Austrijskih saveznih železnica, zajedno sa novom stambenom četvrti nazvanom Sonvend firtel (nem. Sonnwendviertel) od 5.000 stanova, koja može da primi do 13.000 stanara.[2]

Gradsko veće Beča je 15. decembra 2006. dalo saglasnost za izgradnju nove stanice na prostoru nekadašnjeg Zidbanhofa;[5] u to vreme gradske vlasti su procenile cenu projekta na oko 850 miliona evra.[2] Procena za železničku infrastrukturu su iznele da će biti izgrađeno oko 100 km novih koloseka, kao i oko 300 skretnica i prelaza. Dizajn stanice je podrazumevao da stanica bude energetski efikasna i ekološki prihvatljiva. Ugrađene su integrisana ventilacija sa kontrolom emisije ugljendioksida i sistemi geotermalne energije, dok su prozori i zidovi opremljeni zvučnom izolacijom.[5]

Izgradnja uredi

Tokom juna 2007. godine, formalno su započeti građevinski radovi u vidu pripremnih radova, kao što je preuređenje postojeće Šnelban stanice Zidtiroler Plac (nem. Südtiroler Platz, u prevodu: Trg Južnog Tirola). Godine 2008, Šnelban i U-Ban stanice na ovom trgu su povezane u jednu celinu, dok je Zidbanhof srušen. Ovaj proces je trajao do 2010. godine.[5]

 
Krov stanice u obliku dijamanta

Tokom 2009. godine, Austrijske železnice su dodelile ugovor od 220 miliona evra za izgradnju Glavne železničke stanice konzorcijumu predvođenim Štrabagom. U ovom trenutku bilo je predviđeno da prva faza projekta bude završena do 2013. godine, dok je finalizacija celokupnog projekta trebalo da se desi tokom 2015.[6] Železničku infrastrukturu za projekat je u velikoj meri izgradilo zajedničko preduzeće Arge Estu-Štetin (nem. Arge Östu-Stettin) i Hohtif Konstrukcion (nem. HOCHTIEF Construction), dok je krov stanice u obliku dijamanta postavila građevinska firma UNGER Stil (nem. UNGER Steel).[5] Ukupni troškovi izgradnje nove stanice su iznosili oko 987 miliona evra; finansiran je preko Austrijskih železnica, gradskih vlasti Beča, Evropske unije i mogućnosti prodaje novoizgrađenih nekretnina.[3]

Tokom aprila 2010. godine, program izgradnje je bio u punom jeku.[7] Te godine su počeli radovi na izgradnji železničke infrastrukture na stanici. Više od 45.000 kubnih metara betona utrošeno je za izgradnju temeljne ploče objekta kao i ulaza u podzemnu garažu.[5] Do kraja 2010. godine završene su i noseće konstrukcije mosta i železničkih perona. U 2011. godini započeta je izgradnja poslovnih zgrada u okrugu Belvedere.[5]

Otvaranje stanice uredi

 
Pogled na glavnu salu u februaru 2020.
 
Pogled na 4. i 5. peron Glavne bečke stanice u junu 2016.

6. avgusta 2012. vozovi su počeli da prolaze kroz novu stanicu bez zaustavljanja.[8] Tokom decembra 2012. godine, stanica je postigla delimičan operativni status, što se poklopilo sa izmenom reda vožnje 9. decembra i uvođenjem nekih novih trasa;[9] kao rezultat toga, i regionalne i Šnelban usluge su počele da koriste perone 9-12, dok međugradski vozovi i dalje nisu stajali na stanici.[10]

Ujutro 10. oktobra 2014. godine, svečano je otvorena Glavna železnička stanica u Beču. Na ceremoniji održanoj na stanici, prisustvovao je austrijski predsednik Hajnc Fišer.[3] U jednom trenutku se očekivalo da će Hauptbanhof biti u mogućnosti da se u potpunosti otvori tokom decembra 2014. godine, međutim, došlo je do kašnjenja, pripisanih teškoćama u završetku pasarele, što je značilo da stanica nije bila u potpunosti operativna do decembra 2015.[11][12] Do dostizanja punog operativnog statusa, predviđeno je da stanica može da propusti 145.000 putnika i 1.000 vozova dnevno.[3]

 
Skulptura Lava svetog Marka

Glavna železnička stanica u Beču ima ukupno pet ostrvskih perona, svaki peron ima prugu sa svoje leve i desne strane, što čini ukupno 10 perona za pristajanje vozova. Ovih pet ostrva ima upečatljive nadstrešnice, dužine otprilike 210 metara i visine između 6 i 15 metara; nadstrešnice su izgrađene na vrhu zavarenog čeličnog okvira sa vijcima, prekrivenih panelima i oslonjenim u intervalima od po 38 metara poprečnim čvrstim betonskim okvirima, koji su obloženi čeličnim limom.[2] Da bi se omogućila visoka stopa kretanja pešaka u stanici, prisutno je ukupno 29 pokretnih stepenica i 14 liftova koji obezbeđuju pun pristup svim oblastima.[3] [5] Putnicima se nalazi na raspolaganju 800 klupa i stolica za sedenje, dok je besplatan bežični internet dostupan u posebno određenim zonama.

U holu stanice nalazi se skulptura Lava svetog Marka koju je 1873. godine, vajar Jozef Lajmer napravio u osam identičnih primeraka. Osam skulputra je postavljeno na krov nekadašnjeg Zidbanhofa, kao simbol za železničku vezu sa Venecijom. Šest od osam krilatih kamenih lavova je uništeno u ratu, drugi od dva preživela lava nalazi se u parku zamka Laksenburg. Lav, koji je sada ponovo postavljen, bio je uklonjen iz hola Zidbanhofa na početku Evropskog prvenstva u fudbalu 2008. godine.[13]

Linije vozova uredi

Na Glavnu železničku stanicu u Beču staju kompozicije vozova koje saobraćaju na sledećim linijama:

Međugradske ekspres linije uredi

 
Rejldžet saobraća na Glavnoj železničkoj stanci u Beču

Rejldžet linije uredi

Rejldžet ekspres linije uredi

Euro-siti linije uredi

Najtdžet linije uredi

Euro-najt linije uredi

Noćni voz Rumunskih železnica uredi

Regiodžet uredi

Linije Bečke prigradske železnice (Šnelbana) uredi

Spisak linija Bečkog Šnelbana koje staju na Glavnoj železničkoj stanici u Beču (stanje 2022. godine)
Linija Trasa linije
  Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Genserndorf – Marčeg
  Medling – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Volkersdorf – Mistelbah
  Viner Nojštat – Baden – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Štokerau – Hollabrun
  Viner Nojštat – Baden – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Četvrt Belvedere – Renveg – Vin Mite – Praterštern – Trajzengase – Handelskaj – Floridsdorf – Štokerau – Holabrun – Absdorf – Hipersdorf (– Tuln – Tulnerfeld)
  Viner Nojštat – Ebenfurt – Majdling – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Grilgase – Kledering – Himberg – Gramatnojzidl – Trautsmandorf na Lajti – Sarasdorf – Vilflajnsdorf – Bruk na Lajti
  Hiteldorf – Špajzing – Majdling – Maclainsdorfer plac – Hauptbanhof (peroni 1 i 2) – Simering – Hajdeštrase – Praterkaj – Štatlau – Erchercog Karl štrase – Hiršteten – Aspern Nord

Lokalni gradski prevoz uredi

Glavnu železničku stanicu u Beču opslužuju sledeće službe gradskog prevoza:

 
Tramvaj D je malo više udaljen od glavnog ulaza i može mu se pristupiti iz odeljka E perona 3 do 12. Stanica tramvaja D se zove "Hauptbanhof Ost" (nem. Hauptbahnhof Ost).
  • Tramvaj: Linije D, 0 i 18
  • Autobus: 13A, 69A
  • Noćna autobuska linija: N66
  • Autobuska linija do bečkog aerodroma
  • 12 prigradskih autobuskih linija

Slike izgradnje uredi

  •  
    Rana faza, 2010. godina
  •  
    Rana faza, 2011. godina
  •  
    27. april 2011.
  •  
    U januaru 2012
  •  
    U avgustu 2012
  •  
    U oktobru 2012

Dodatna literatura uredi

  • Wolfgang Kos, Günter Dinhobl (Hrsg.): Großer Bahnhof. Wien und die weite Welt. Czernin, Wien 2006, ISBN 3-7076-0212-5 (Sonderausstellung des Wien-Museums 332), (Ausstellungskatalog, Wien, Wien-Museum, 28. September 2006 bis 25. Februar 2007).
  • Ralf Roman Rossberg: Wien Hbf – Europas neue Mitte. In: eisenbahn magazin. Nr. 6/2011. Alba Publikation, Juni 2011, ISSN 0342-1902, S. 28–30.

 Spoljašnje veze uredi

Izvori uredi

  1. ^ „European Railway Station Index 2021”. 
  2. ^ a b v g d đ e Schoof, Jakob. "Almost completed: The new Central Railway Station in Vienna's Belvedere district." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2021) detail-online.com, 22 October 2014.
  3. ^ a b v g d đ "Wien Hauptbahnhof officially inaugurated." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. januar 2016) Railway Gazette International, 10 October 2014.
  4. ^ „Wien Hauptbahnhof construction contract awarded”. Railway Gazette International. 22. 11. 2009. Arhivirano iz originala 31. 03. 2017. g. Pristupljeno 28. 09. 2022. 
  5. ^ a b v g d đ e "Vienna Central Station (Wien Hauptbahnhof)." railway-technology.com, Retrieved: 3 June 2018.
  6. ^ „Wien Hauptbahnhof construction contract awarded”. Railway Gazette International. 22. 11. 2009. Arhivirano iz originala 31. 03. 2017. g. Pristupljeno 28. 09. 2022. 
  7. ^ „Hauptbahnhof Wien” (na jeziku: nemački). Hauptbahnhof Wien. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  8. ^ „Milestones of Vienna's Main Railway Station”. City of Vienna. Arhivirano iz originala 27. 6. 2012. g. 
  9. ^ „Openings increase speeds and capacity”. Railway Gazette International. 27. 12. 2012. Arhivirano iz originala 20. 01. 2016. g. Pristupljeno 28. 09. 2022. 
  10. ^ Fender, Keith (jun 2013). „Vienna Hauptbahnhof delayed”. Modern Railways. 
  11. ^ Beier, Roland (maj 2013). „Wien Hauptbahnhof delayed”. Today's Railways Europe. 
  12. ^ Fender, Keith (jun 2013). „Vienna Hauptbahnhof delayed”. Modern Railways. 
  13. ^ „Steinerner Markuslöwe kehrte in den Hauptbahnhof zurück”. DER STANDARD (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-09-28. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_железничка_станица_у_Бечу&oldid=27417398”