Ilegalne štamparije i skloništa KPJ u okupiranom Beogradu

Ovaj članak je deo serije članka o Beograd u Narodnooslobodilačkoj borbi.

U toku okupacije Beograda, od aprila 1941. do oktobra 1944. godine u Beogradu su postojale mnoge kuće i stanovi u kojima su se nalazila „skloništa“ u kojima su se okupljali i boravili ilegalci, održavane sednice i sastanci i radile ilegalne štamparije.

Među najpoznatijim ovakvim „skloništima“ ističu se kuća Vladislava Ribnikara u Botićevoj ulici broj 5, u kojoj je održana sednica Politbiroa CK KPJ 4. jula 1941. godine, na kojoj je donesena odluka o početku ustanka (ova kuća je kasnije pretvorena u „Muzej 4. juli“); kuća Vere Nenadović u Novoj ulici, u kojoj je stanovao Josip Broz Tito; kuća na Banjičkom vencu broj 12, u kojoj se nalazila ilegalna štamparija CK KPJ, od 1941. do 1943; kuća Milutina Blagojevića u Krajinskoj ulici broj 24, u kojoj se nalazilo sklonište i ilegalna štamparija CK KPJ, od 1943. do 1944; kuća Cirila Žužeka u Šumadijskoj ulici broj 187, u kojoj se od 1941. do 1943. nalazila štamparija i sklonište PK KPJ za Srbiju; kuća dr Marka Anafa u ulici Kraljevića Tomislava broj 73. i dr.

Ilegalne štamparije

Za vreme okupacije, od 1941. do 1944. godine u Beogradu su postojale dve ilegalne partijske štamparije - štamparija Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i štamparija Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. One su se nalazile na dve različite lokacije i funcionisale su od maja 1941. do jula 1944. godine. Njihov značaj za Narodnooslobodilački pokret u okupiranom Beogradu bio je veoma značajan, jer su ilegalce snabdevali - lecima, radio vestima, brošurama, keigama i dr. Takođe ovaj materijal je partsijkim vezama stizao u sve krajeve okupirane Jugoslavije.

• Ilegalna štamparija PK KPJ za Srbiju nalazila se u Šumadijskoj ulici broj 187. (danas Bulevar Oslobođenja) u kući poštanskog službenika Cirila Žužeka. Ona je funkcionisla samo tokom 1941. godine, a do oktobra 1943. godine ova kuća je korišćena kao sedište Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i sklonište ilegalaca. Otkrivena je od Specijalne policije, oktobra 1943. godine tokom oktobarske provale.

• Ilegalna štamparija CK KPJ funkcionisala je od 1. avgusta 1941. do 29. jula 1944. godine. Od početka avgusta 1941. do kraja avgusta 1943. godine nalazila u kući na Banjičkom vencu broj 12, a potom je, pošto su Nemci preuzeli kuću, preseljena u kuću u Krajinskoj ulici broj 24. (danas Daničareva ulica), gde je radila od početka oktobra 1943. do kraja jula 1944. godine, kada je bila otkrivena od strane Gestapoa i Specijalne policije. (pogledati članke Ilegalna štamparija na Banjičkom vencu i Ilegalna štamparija u Krajinskoj ulici).

Glavni organizator obe ilegalne štamparije u okupiranom Beogradu, 1941. godine bio je Svetozar Vukmanović Tempo koji je od septembra 1940. godine rukovodio radom tehnike Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, a pre toga je rukovodio tehnikom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.

Rad partijske tehnike u Beogradu 1940-1941.

Radom tehnike Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, od septembra 1940. godine rukovodio je Svetozar Vukmanović Tempo, koji je pre toga rukovodio tehnikom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Pošto je stara štamparija, koju je uz pomoć grafičkog radnika Nika Vučkovića, polovinom 1939. godine, organizovao u kući Blaža i Mire Janković, bila nedovoljna, a i radila je sa mašinom na ručni pogon, on se odlučio na organizovanje nove štamparije. Otprilike u isto vreme, se preko svoje poznanice Ljubice Đonović, upoznao s njenim bratom Brankom, grafičkim radnikom. Pošto je on bio nepoznat policiji, Tempo se odlučio da i njega ukuljči u rad na organizovanju nove štamparije, kao i organizovanju pomoći partijskim organizacijama Vojvodine, Kosova i Metohije, Crne Gore i Makedonije na organizovanju sopstvenih štamparija.

Tempo je za smeštaj nove štamparije CK KPJ, angažovao mladi bračni par Branka i Danicu Maksimović, i u podrumu kuće, koju su uznajmili u ulici Kralja Zvonimira broj 4. na Kotež-Neimaru, organizovao štampariju s mašinom marke „Boston“ na nožni pogon, koji je nabavio preko Branka Đonovića. Kao ilegalni radnici u štampariji su radili Niko Vučković, grafički radnik i Zagorka Zaga Jovanović, studentkinja medicine iz Kragujevca. U periodu do proleća 1941. godine u ovoj štampariji štampana su četiri proglasa CK KPJ, kao i dva broja lista „Komunist“ i „Proleter“. Ova štamparija, bila je privremenog tipa, jer nije obezbeđivala dovoljnu bezbednost od upada policje, a i generani sekretar KPJ Josip Broz Tito je Tempu savetovao da organizuje bolje čuvanu štampariju sa modernijom opremom. Kada je, s Brankom Đonovićem, završio rad na nabavci mašina i njihovim transportu u Novi Sad, Podgoricu, Kosovsku Mitrovicu i Skoplje, Tempo se posvetio pronalaženju novog i bezbednijeg mesta za sedište nove štamparije CK KPJ.

Gotovo u isto vreme Branko i Danica Maksimović, dobili su u nasledstvo veću svotu novca i ponudili je Partiji za izgradnju specijalne kuće u kojoj bi bila smeštena štamparija. Kao mesto za igradnju kuće izabrali su plac u ulici Banjički venac br 12, gde se u neposrednoj blizini nalazila kuća Brankovog oca učitelja Milana Maksimovića. Takođe ovo mesto, koje se danas nalazi u neposrednoj blizini stradiona FK „Crvene zvezde“, u vreme gradnje bilo je nenaseljeno i nalazilo se na periferiji, takođe u blizini kuće je prolazio i Avalski drum (danas Bulevar Oslobođenja). Po završetku projekta kuće, koji je izradio arhitekta Đorđe Stanić, slikar Đorđe Andrejević Kun je napravio male izmene, tako da je u podrumu zgrade dobijena specijalna prostorija. Gradnja kuće je počela početkom 1941. godine. Aprilsko bombardovanje i okupacija Beograda, prekinuli su za izvesno vreme rad na dovršavanju kuće. Radovi su nastavljeni u maju, a krajem jula kuća je bila dovršena.

Do gradnje kuće na Banjičkom vencu, štamparija CK KPJ, je početkom 1941. godine, bila preseljana u jedan stan, koji su za te potrebe iznajmili Stevan i Zora Krdžlajić, simpatizeri KPJ. Marta 1941. godine, Tempo i Branko Đonović su za potrebe štamparije bili nabavili modernu roto-prin mašinu na električni pogon. Kada je usledilo bombardovanje i okupacija Beograda, Stevan i Zora su izgubili veze sa Partijom, i u stahu da Nemci kod njih nepronađu ilegalnu štampariju, oni su je demontirali i delove ostavljali u manjim zamračenim ulicama. Na taj način je uništena štamparija CK KPJ, sa modernom mašinom.

Krajem aprila 1941. godine, kada se Svetozar Vukmanović Tempo, iz Crne Gore vratio u okupirani Beograd stanje partijske tehnike je bilo veoma loše - štamparija CK KPJ je bila uništena, a štamparija PK KPJ za Srbiju je bila dekonspirisana i mogla je biti svakog časa provaljena od policije. Stoga se on odlučio da se ove dve štamparije objedine i prebace na drugu lokaciju, do završetka gradnje kuće na Banjičkom vencu. To je i učinjeno maja 1941. godine kada je formirana štamparija u kući Cirila Žužeka u Šumadijskoj ulici broj 187. Izgradnjom kuće na Banjičkom vencu, jula 1941. godine, štamparija CK KPJ je preneta tamo, a u Šumadijskoj ulici je ostala štamparija PK KPJ za Srbiju.

Literatura

• Radomir Gerić Rad u ilegalnoj štampariji 1941. u Beogradu. Godišnjak grada Beograda (knjiga osma) 1961. godina.
• Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi - Beograd. „Prosveta“, Beograd i „Nolit“, Beograd 1964. godina.
• Dragan Marković „Otpisani“. „Prosveta“ Beograd 1977. godina.
• Žene Srbije u NOB. „Nolit“ Beograd. 1975. godina.