Википедија

Kasim Žomart Tokajev

2. председник Казахстана (2019—)

Kasim Žomart Tokajev (kaz. Qasym-Jomart Kemelūly Toqaev; 17. maj 1953) kazaški je političar i diplomata. Stupio je na dužnost predsednika Kazahstana 20. marta 2019. godine,[1] nasledivši Nursultana Nazarbajeva koji je podneo ostavku 19. marta 2019. godine, nakon 29 godina vlasti.[2] Bio je predsednik Senata Kazahstana od 16. oktobra 2013. do 19. marta 2019. i od 11. januara 2007. do 15. aprila 2011. godine.[3] Tokajev je bio premijer Kazahstana od 1. oktobra 1999. do 28. januara 2002. i generalni direktor Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi od 12. marta 2011. do 16. oktobra 2013. godine.

Kasim Žomart Tokajev
Qasym-Jomart Kemelūly Toqaev
Tokajev 2022.
Lični podaci
Datum rođenja(1953-05-17)17. maj 1953. (70 god.)
Mesto rođenjaAlma Ata, Sovjetski Savez
Državljanstvo Kazahstan
ReligijaSunizam
Politička karijera
Politička
stranka		Svetlo otadžbine (Nur Otan)
Čin
vrhovni komandant kao predsednik Kazakstana
20. mart 2019.
PrethodnikNursultan Nazarbajev

Standarta predsednika Kazakstana

Biografija uredi

Rođen je 17. maja 1953. godine u Alma Ati.

Predsedništvo uredi

Dana 19. marta 2019. godine tadašnji predsednik Nursultan Nazarbajev je objavio ostavku.[4] Prema Ustavu Kazahstana, u slučaju prevremenog prestanka ovlašćenja, predsednik Senata postaje predsednik do kraja prethodnog mandata.[5] Dana 20. marta, Tokajev je zvanično preuzeo dužnost predsednika.[6][7][8] Odmah nakon inauguracije, Tokajev je predložio preimenovanje glavnog grada Kazahstana po imenu svog prethodnika, a istog dana je parlament Kazahstana odobrio preimenovanje Astane u Nur-Sultan.[9][10] Ruski predsednik Vladimir Putin bio je jedan od prvih stranih lidera koji je čestitao Tokajevu, pozivajući ga da poseti Moskvu u zajedničkom telefonskom razgovoru sa njim i Nazarbajevim.[11] Kineska vlada je takođe opisala Tokajeva kao „starog prijatelja“ i „dobrog prijatelja“.[12]

Inauguracija uredi

Posle pobede na predsedničkim izborima 2019. godine, Tokajev je položio zakletvu kao drugi predsednik Kazahstana 12. juna 2019. u Palati nezavisnosti u Nur-Sultanu, kojoj su prisustvovali visoki kazahstanski zvaničnici, uključujući i samog bivšeg predsednika Nazarbajeva.[13] Odatle se Tokajev obratio naciji da će pošteno služiti građanima nacije, navodeći da će „različita mišljenja, ujedinjena nacija“ biti slogan njegovog predsedavanja.[13]

2019. uredi

 
Tokajev i Putin u Kremlju, 4. aprila 2019

U junu 2019. godine, nakon eksplozije vojnog skladišta municije u gradu Aris, koja je rezultirala evakuacijom stanovnika i stotinama povređenih, Tokajev je pokrenuo krivični postupak i naložio ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane da spreče moguće nove eksplozije, obećavajući da će svi počinioci biti procesuiran.[14] Tokajev je posetio grad 25. juna, obilazeći zgrade koje su bile pogođene eksplozijom, kao i sastanke sa hospitalizovanim žrtvama.[15]

Tokajev je svoje prvo obraćanje o stanju nacije održao 2. septembra 2019. Obraćanje je bilo fokusirano na jačanje civilnog društva i socijalne sigurnosti, podršku domaćem poslovanju i ekonomskom razvoju.[16]

U oktobru 2019. godine objavljeno je da je svim potencijalnim ministarskim kandidatima potrebno odobrenje Nazarbajeva pre imenovanja, sa izuzetkom ministra odbrane, ministra unutrašnjih poslova i ministra spoljnih poslova.[17]

Nakon pada aviona Bek Er 2100, Tokajev je naredni dan, 28. decembar 2019. godine, proglasio nacionalnim danom žalosti i rekao da će „svi odgovorni biti strogo kažnjeni u skladu sa zakonom“.[18] Takođe je naredio suspenziju izvođenja. odobrenje letenja Bek Er-a, domaće avio-kompanije koja je uključena.[19]

2020. uredi

Nakon etničkih sukoba Dungan-Kazah koji su izbili u februaru 2020, Tokajev je otpustio guvernera, zamenika guvernera i šefa policije južnog regiona Džambil.[20][21][22] Tokajev je okrivio „dve kriminalne grupe“ koje se bore oko krijumčarenja za smrtonosno etničko nasilje između etničkih Kazahstana i relativno bogatije manjine Dungana.[23]

U intervjuu novinskoj agenciji Informbiro, Tokajev je prokomentarisao sudbinu Muhtara Džakiševa, rekavši da je „ovo pitanje isključivo u nadležnosti suda. Naravno, upoznat sam da je Džakišev više puta tražio uslovni otpust zbog lošeg zdravlja. Sednica prvostepenog suda održaće se 3. marta, sačekajmo njegovu odluku, za koju sam siguran da će biti pravična.“[24] Dana 3. marta 2020. godine, Gradski sud u Semeju usvojio je zahtev za uslovno otpuštanje Džakiševa. Od 2009. služio je kaznu od 14 godina zatvora.[25]

Dana 2. maja 2020. godine, Nazarbajevljeva ćerka Dariga Nazarbajeva je uklonjena iz Senata i Tokajev je uklonio njenu ulogu predsedavajućeg.[26] Pojavile su se mnoge teorije da je to bio znak ili da Tokajev širi svoj politički uticaj ili da raste svađa između vladajuće elite.[27]

U svom drugom obraćanju o stanju nacije 1. septembra 2020, Tokajev je predstavio sedam reformi sa najvećim fokusom na ekonomski oporavak. Odatle je govorio o optimizaciji kazahstanskog društvenog sistema, povećanju produktivnosti i zelenijoj ekonomiji, izjednačavanju uslova poslovanja, ulaganju više u obrazovanje i nadgledanju državne administracije kako ona postaje osetljivija i odgovornija.[28]

2021. uredi

U jesen 2020. Tokajev je najavio datum parlamentarnih izbora 2021. godine, gde je tvrdio da su izborni i politički proces liberalizovani kako bi se omogućilo veće učešće u civilnom društvu i da će se novi saziv parlamenta fokusirati na podršku društveno-ekonomskim reformama.[29] Tokom izbornog dana, Tokajev je rekao da će vlada podneti ostavku u skladu sa zakonom i da će se konsultovati sa novoizabranim poslanicima i partijskim liderima u vezi sa imenovanjem premijera i članova kabineta.[30] Posle glasanja, vladajući Nur Otan, uprkos gubitku desetak mesta, bio je na vrhu rezultata u kojima je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navela da je na izborima „nedostajalo istinsko takmičenje“.[31] Na prvoj sednici 7. parlamenta održanoj 15. januara 2021. Tokajev je ponovo imenovao Askara Mamina za premijera.[32]

Dana 28. aprila 2021. godine, bivši predsednik Nazarbajev podneo je ostavku na funkciju predsedavajućeg Skupštine naroda Kazahstana. Odatle je predložio Tokajeva da ga nasledi, što su podržali članovi Skupštine naroda. Tokajev je zauzvrat predložio Nazarbajeva da bude imenovan za „počasnog predsedavajućeg”, rekavši da bi status trebalo da „s pravom pripada” njemu zbog „istorijske zasluge”.[33]

23. novembra 2021. portparol prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, Aidos Ukibaj, saopštio je da će bivši predsednik prepustiti ovlašćenja predsednika stranke Nur Otan sadašnjem predsedniku Kasimu Žomartu Tokajevu.

2022. uredi

 
Tokajev na samitu Šangajske organizacije za saradnju 2022

Posle nemira u Kazahstanu 2022. godine, Tokajev je smenio premijera Askara Mamina, kao i njegovu Vladu.[34] Iako je u početku pokušavao da smiri javnost u ranim fazama protesta obećavajući da će predstaviti svoje nove predložene reforme[35] i uvesti kontrolu cena za tečni prirodni gas, dizel i benzin, kao i za društveno značajna dobra,[36][34] Tokajev je izdao naređenja vojsci da upotrebi smrtonosnu silu protiv demonstranata i da „puca da ubije, bez upozorenja.“[37] Takođe je imenovao Alihana Smajlova, koji je ranije bio zamenik premijera i ministar finansija, za novog premijera.[38]

Tokajev je 16. marta 2022. predložio ustavne reforme kojima bi se ograničila ovlašćenja njegove kancelarije, rekavši da zemlja treba da pređe sa „superpredsedničke“ vladavine na predsedničku republiku sa jakim parlamentom. Tokajev je 26. aprila 2022. napustio partiju Amanat, čime je okončan dominantni partijski sistem u zemlji. Naknadno, tokom referenduma 5. juna 2022. godine, u Ustav je uneta odredba po kojoj predsednik Republike Kazahstan za vreme vršenja svojih ovlašćenja ne sme biti član nijedne političke partije.[39]

Vanredni izbori za predsednika Republike Kazahstan održani su 20. novembra 2022. godine na kojima je pobedio Kasim-Žomart Tokajev sa 81,31% glasova.[40]

Spoljna politika uredi

 
Mapa međunarodnih predsedničkih putovanja Tokajeva
 
Tokajev na Savetu za saradnju turkijskog govornog područja 2021. u Istanbulu, Turska

Tokajev je obećao kontinuitet spoljne politike koju je pokrenuo njegov prethodnik Nursultan Nazarbajev. To znači nastavak mera za privlačenje stranih investicija, viševektorsku spoljnu politiku i obezbeđenje bezbednosti u regionu.[41] Tokom svog prvog meseca na funkciji, sreo se sa 4 svetska lidera, od kojih 2 u inostranstvu, a druga dva u Nur-Sultanu.

U aprilu 2021. Tokajev je potpisao dekret o formiranju specijalnog predstavnika za međunarodnu saradnju, tvrdeći da će takva funkcija povećati pažnju rukovodstva Kazahstana na pitanja međunarodne saradnje u svetlu dinamično menjajuće globalne i regionalne agende.[42] Na tu funkciju je imenovao Eržana Kazihanova, koji je dobio instrukcije da se bavi pitanjima proširenja međunarodne saradnje u humanitarnoj sferi, klimatskoj diplomatiji, kao i promovisanjem ključnih spoljnopolitičkih inicijativa Kazahstana.[42]

Tokom šestog sastanka Konferencije o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji, održanom 10-11. oktobra 2021, Tokajev je predložio pretvaranje međuvladinog foruma u ​​punopravnu organizaciju, ističući da će transformacija naglasiti novu ulogu Azije u globalnim poslovima koja zauzvrat dati državama članicama obavezu da stvore „zaista zajedničku, nedeljivu i sveobuhvatnu bezbednosnu arhitekturu na najvećem kontinentu“.[43][44]

Reference uredi

  1. ^ „Tokaev prinёs prisяgu i vstupil v dolžnostь prezidenta Kazahstana”. RT na russkom (na jeziku: ruski). Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  2. ^ „Kazakh President Nazarbaev Abruptly Announces Resignation”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  3. ^ „Kairat Mami to be the new Senate Speaker”. Tengrinews.kz (na jeziku: engleski). 15. 4. 2011. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  4. ^ „Kazakh President Nazarbaev Abruptly Announces Resignation”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 19. 3. 2019. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  5. ^ „The Constitution of the Republic of Kazakhstan – Official site of the President of the Republic of Kazakhstan”. Akorda.kz. Arhivirano iz originala 24. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  6. ^ „Veteran Kazakh leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters. 19. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  7. ^ „Tokayev sworn in as Kazakhstan's interim president”. TASS. 20. 3. 2019. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  8. ^ „Speech by President Kassym-Jomart Tokayev at the Joint Session of the Parliament | Embassy of Kazakhstan in Washington, D.C.”. kazakhembus.com. Arhivirano iz originala 24. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  9. ^ „Novый glava Kazahstana predložil pereimenovatь Astanu v Nursultan”. regnum.ru. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. 
  10. ^ „Parlament Kazahstana odobril pereimenovanie Astanы v Nursultan”. BFM.ru – delovoй portal. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  11. ^ „Telephone conversation with Nursultan Nazarbayev and Kassym-Jomart Tokayev”. President of Russia. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  12. ^ „China welcomes new Kazakh leader Kassym-Jomart Tokayev as an 'old friend and good friend'”. 20. 3. 2019. Arhivirano iz originala 25. 3. 2019. g. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  13. ^ a b „Tokayev sworn in as Kazakhstan's 2nd president”. Daily Sabah (na jeziku: engleski). 2019-06-12. Pristupljeno 2022-03-22. 
  14. ^ „Blast at weapons depot triggers evacuation of 44,000 amid fears unexploded shells could turn town's streets into minefields”. The Independent (na jeziku: engleski). 2019-06-24. Pristupljeno 2022-03-22. 
  15. ^ Syundyukova, Nazerke (2019-06-25). „Tokayev visited Arys city after explosion military warehouse”. qazaqtimes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  16. ^ „Kazakh President's first state-of-nation address emphasises public involvement in government, say experts”. The Astana Times. 3. 9. 2019. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  17. ^ „Kazakhstan's Nazarbayev to Confirm Ministers, Governors: Decree”. Reuters. 21. 10. 2019. Arhivirano iz originala 6. 11. 2019. g. Pristupljeno 16. 12. 2019 — preko usnews.com. 
  18. ^ „President Tokayev declares December 28 a national day of mourning”. www.inform.kz. 27. 12. 2019. Arhivirano iz originala 17. 3. 2022. g. Pristupljeno 28. 12. 2019. 
  19. ^ „Bek Air grounded after fatal Fokker 100 accident at Almaty”. FlightGlobal. 27. 12. 2019. Arhivirano iz originala 27. 12. 2019. g. Pristupljeno 27. 12. 2019. 
  20. ^ „Violence in Kazakhstan Turns Deadly for Dungans”. The Diplomat. 11. 2. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2020. g. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  21. ^ „Ethnic violence blows hole in Kazakhstan's narrative of tolerance”. Al Jazeera. 10. 2. 2020. Arhivirano iz originala 8. 1. 2022. g. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  22. ^ „Kazakhstan: Trial over deadly ethnic violence leaves bitter taste for Dungans”. Eurasianet. 28. 4. 2021. Arhivirano iz originala 8. 1. 2022. g. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  23. ^ „Kazakh president says smuggler gangs behind deadly ethnic clashes”. Reuters. 1. 3. 2020. Arhivirano iz originala 8. 1. 2022. g. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  24. ^ „Kasыm-Žomart Tokaev: Vse nacionalьnosti, proživaющie v Kazahstane, po suti яvlяюtsя edinoй nacieй”. informburo.kz (na jeziku: ruski). 2020-02-29. Arhivirano iz originala 5. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-05. 
  25. ^ „Kazakh court frees ex-CEO of state nuclear firm”. Reuters (na jeziku: engleski). 2020-03-03. Arhivirano iz originala 5. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-05. 
  26. ^ „Daughter of former Kazakh leader leaves key Senate post”. Reuters (na jeziku: engleski). 2. 5. 2020. Arhivirano iz originala 3. 5. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-02. 
  27. ^ „Prezident Kazahstana snяl dočь Nazarbaeva s posta spikera senata”. DW.COM (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 3. 5. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-02. 
  28. ^ Kumenov, Almaz (2020-09-03). „Kazakhstan: Presidential address fails to excite”. eurasianet.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  29. ^ Kumenov, Almaz (2020-10-21). „Kazakhstan: Parliamentary elections scheduled for January 10”. eurasianet.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  30. ^ Satubaldina, Assel (2021-01-10). „President Tokayev Casts Vote at Kazakh Parliamentary Election”. The Astana Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  31. ^ Putz, Catherine (2021-01-11). „Nur Otan Tops Kazakh Parliamentary Election That 'Lacked Genuine Competition'”. thediplomat.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  32. ^ „Askar Mamin reappointed as Kazakh prime minister after election”. Reuters (na jeziku: engleski). 2021-01-15. Pristupljeno 2022-03-22. 
  33. ^ „Nazarbaev pokidaet post glavы Assamblei naroda Kazahstana”. www.forbes.kz (na jeziku: ruski). 2021-04-28. Arhivirano iz originala 28. 4. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-28. 
  34. ^ a b Walker, Shaun (2022-01-05). „Kazakhstan protests: government resigns amid rare outbreak of unrest”. The Guardian (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-05. 
  35. ^ Zapara, Ekaterina (2022-01-07). „Tokaev poobeщal predložitь plan reform na fone besporяdkov v Kazahstane”. Izvestiя (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-20. 
  36. ^ Kadakova, Ekaterina (2022-01-05). „Prezident Kazahstana otpravil pravitelьstvo v otstavku i vvel gosudarstvennoe regulirovanie cen na sžižennый gaz, dizelь i benzin”. babel.ua (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-20. 
  37. ^ „Kazakh president gives shoot-to-kill order to quell protests”. Al Jazeera (na jeziku: engleski). 7. 1. 2022. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-12. 
  38. ^ Chaudhury, Dipanjan Roy (2022-01-12). „Kazakh President announces action plan to address damages caused by terrorists”. The Economic Times. Arhivirano iz originala 17. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-20. 
  39. ^ „Kazakh President Tokayev lays out constitutional reform plan”. Reuters. 2022-03-17. 
  40. ^ „Tokayev wins Kazakh presidential election with 81.3% of vote”. Reuters. 2022-11-21. 
  41. ^ „New Kazakh President sworn in, praises predecessor, pledges continuity”. astanatimes.com. 20. 3. 2019. Arhivirano iz originala 30. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  42. ^ a b Kuyk, Abira (2021-04-08). „Tokayev's New Special Representative for International Cooperation Will Advance Kazakhstan's Leadership Agenda”. The Astana Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 6. 2021. g. Pristupljeno 2021-06-05. 
  43. ^ Satubaldina, Assel (2021-10-13). „President Tokayev Proposes Transforming CICA into Full-Fledged International Organization”. The Astana Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-14. 
  44. ^ „Participation of ECO Secretary General at the 6th meeting of CICA Ministers of Foreign Affairs”. www.eco.int. 2021-10-12. Arhivirano iz originala 28. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-13. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kasim Žomar Tokajev na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Касим_Жомарт_Токајев&oldid=27716595”