Marijana Gregoran
Marijana Gregoran (Hodošan, kod Čakovca, 24. januar 1921 — Jajinci, kod Beograda, 19. septembar 1941) bila je tekstilna radnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe
| marijana gregoran | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. januar 1921. |
| Mesto rođenja | Hodošan, kod Čakovca,  Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 19. septembar 1941. (20 god.) |
| Mesto smrti | Jajinci, kod Beograda,  Srbija |
| Profesija | tekstilna radnica |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1938. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
Biografija uredi
Rođena je 24. januara 1921. godine u selu Hodošanu, kod Čakovca, u Međimurju. Došla je u Beograd nekoliko godina pred rat. U radnički pokret uključila se kao radnica štofare Vlade Ilića u Beogradu. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljena je 1938. godine. Uzela je vidnog učešća u organizovanju radnika i aktivno učestvovala u svim akcijama koje je vodila Partija. U 1939. i 1940. godini štrajkovi su sve češći i masovniji i sve više imaju politički karakter. Na Karaburmi, radničkom predgrađu Beograda, jedno vreme je partijska organizacija razvila najživlju aktivnost među tekstilnim radnicima. Uslovi rada u štofari Vlade Ilića, a i u drugim preduzećima, bili su sve teži, te je nezadovoljstvo među radnicima iz dana u dan raslo. Na zboru radnika u štofari Vlade Ilića u jesen 1939. godine, sastavljeni su zahtevi koje je radnica Marijana Gregoran podnela vlasniku fabrike. Osetivši jaku radničku organizaciju, vlasnik je obećao da će udovoljiti zahtevima. Međutim, posle dva dana počeo je sa represalijama. Marijana Gregoran je dobila momentalni otkaz, motivisan greškom u radu. U znak protesta celo njeno odeljenje obustavilo je rad, a njemu su se pridružila i druga odeljenja. Otkaz je povučen.
Učestvovala u raznim demonstracijama i štrajkovima u toku 1939. i 1940. godine. U jesen 1940. godine postala je član Mesnog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) za Beograd, a zatim i članica Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju.
Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, radila je na organizovanju borbenih akcija u okupiranom Beogradu.
Uhapšena je 25. avgusta 1941. na uličnom sastanku skojevaca. Posle strahovitog mučenja u Specijalnoj policiji prebačena je u Banjički logor i streljana u prvoj grupi žena 19. septembra 1941. godine.
Ukazom Predsedništva AVNOJ-a posthumno je 6. jula 1945. odlikovana Ordenom zasluga za narod drugog reda.[1]
Njeno ime nosi jedna ulica u beogradskom naselju Karaburma, gde joj je 1984. podignuta spomen-bista.
Reference uredi
- ^ „Službeni list DFJ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. str. 974.
Literatura uredi
- Žene Srbije u NOB. „Nolit“ Beograd, 1975. godina
- Narodni heroji Jugoslavije. „Mladost” Beograd, 1975.godina
