Википедија

Masti

Za druge upotrebe, pogledajte Masti (višeznačna odrednica).

Masti su velika grupa jedinjenja rastvorljivih u organskim rastvaračima, ali ne u vodi. Hemijski rečeno, masti su trigliceridi, u stvari triestri glicerola i bilo koje od masnih kiselina. U zavisnosti od hemijskog sastava, mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju na sobnoj temperaturi. Mada se reči ulje, mast i lipid često koriste kao sinonimi, takva upotreba je pogrešna, jer su masti u stvari podgrupa lipida. Preciznije, one uz voskove čine grupu prostih lipida.[1] Ulje je, u prehrambenom smislu, mast u tečnom agregatnom stanju.[2] Masti se od ostalih lipida izdvajaju prema sastavu i fizičkim osobinama.

Tipovi masti u hrani
Vidi još

Sve masti se kategorišu u zasićene i nezasićene. Druge opet mogu biti mononezasićene i polinezasićene, dok se drugom podelom dele na prirodne cis-masti i većinom veštačke hidrogenizacijom nastale trans-masti. Zasićene masti su u čvrstom agregatnom stanju i u njihovim molekulima su sve veze jednostruke, dok u nezasićenim ima i dvostrukih veza. Potrebno je imati u vidu da su masti ograničena grupa jedinjenja i da, kako je već napomenuto, obuhvataju samo trigliceride. Dakle, u ovu grupu ne spadaju ostali lipidi kao što su holesterol i slični, iako se to često pogrešno pretpostavlja, što je jedna od posledica mešanja značenja termina lipid i mast.

U ishrani, biologiji i hemiji, mast obično označava bilo koji estar masnih kiselina, ili mešavinu takvih jedinjenja, najčešće onih koja se javljaju u živim bićima ili u hrani.[3] Izraz se često posebno odnosi na trigliceride (trostruke estre glicerola), koji su glavne komponente biljnih ulja i masnog tkiva kod životinja;[4] ili, još uže, na trigliceride koji su čvrsti ili polučvrsti na sobnoj temperaturi, dakle isključujući ulja. Termin se takođe može koristiti šire kao sinonim za lipide — svaku supstancu od biološke važnosti, koja se sastoji od ugljenika, vodonika ili kiseonika, koja je nerastvorljiva u vodi, ali rastvorljiva u nepolarnim rastvaračima.[3] U tom smislu, pored triglicerida, termin bi uključivao nekoliko drugih tipova jedinjenja kao što su mono- i digliceridi, fosfolipidi (kao što je lecitin), steroli (kao što je holesterol), voskovi (kao što je pčelinji vosak)[3] i slobodne masne kiseline kiseline, koje su obično prisutne u ljudskoj ishrani u manjim količinama.[4]

Masti su jedna od tri glavne grupe makronutrijenata u ljudskoj ishrani, zajedno sa ugljenim hidratima i proteinima,[3][5] i glavnim komponentama uobičajenih prehrambenih proizvoda kao što su mleko, puter, loj, mast, slana svinjetina i ulja za kuvanje. Masti su prevashodni i gusti izvor energije hrane za mnoge životinje, i igraju važne strukturne i metaboličke funkcije u većini živih bića, uključujući skladištenje energije, hidroizolaciju i toplotnu izolaciju.[6] Ljudsko telo može proizvesti potrebnu mast iz drugih sastojaka hrane, osim nekoliko esencijalnih masnih kiselina koje moraju biti uključene u ishranu. Masti iz ishrane su takođe nosioci dela sastojaka ukusa i arome i vitamina koji nisu rastvorljivi u vodi.[4]

Hemija

uredi
Glavni članak: triglicerid
 
Trodimenzionalni molekul masti trimiristina (C62H81O12)
 
Primer prirodnog triglicerida sa tri različite masne kiseline. Jedna je zasićena i sve veze su joj iste, zasićene. Druga je mononezasićena i ima jednu nezasićenu dvostruku vezu, dok je treća polinezasićena i ima više dvostrukih veza unutar ugljenikovog lanca. Sve veze su obične, te je u pitanju cis-mast.

Postoji mnogo vrsta masti, ali svaka je u stvari varijacija iste hemijske strukture. Sve masti sastoje se od masnih kiselina i glicerola. Takvi molekuli se nazivaju triacilglicerolima, odnosno trigliceridima. Nastaju reakcijom koja se naziva esterifikacija, a pri kojoj se stvori triestar glicerola (estar čije molekule nagrađuje reakcija karboksilne kiseline i organskog alkohola). Sem sa glicerolom, masna kiselina može reagovati sa bazom, natrijum-hidroksidom, na primer, i tako nagraditi sapun.

Ilustrativno govoreći, kada bi se uglovi veze ovog lanca ispravili, molekul bi poprimio oblik velikog slova E. Prema toj ilustraciji, tri kraće, horizontalne crte ovog slova bile bi masne kiseline, dok bi najveća, vertikalna crta bio alkohol glicerol. Prema tom obliku se ova veza naziva estarskom.

Osobine svakog molekula masti zavise od osobina masnih kiselina koje ga grade. Različite masne kiseline imaju različit broj atoma ugljenika i vodonika, kao i različite tipove veze. Atomi ugljenika u ovoj strukturi imaju ulogu držaoca veze i formiraju lanac sa vijugavom, cikcak građom. Što više ugljenika ima, to je lanac duži, te se lakše ostvaruje Van der Valsova veza i povisuje tačka topljenja. Masti sa dugačkim masnim kiselinama takođe imaju veću energetsku vrednost (proporcionalno sa zapreminom).

Zasićenost

uredi
Glavni članak: masna kiselina

Mada je glicerol uvek isti, masne kiseline mogu imati drugačiji odnos broja atoma ugljenika i vodonika. Kada sve tri kiseline imaju formulu CnH(2n+1)CO2H, mast stvorena od njih je zasićena. Vrednost n obično je od 13 do 17. Svaki atom ugljenika u vezi je zasićen, što znači da je kovalentnom vezom povezan sa najvećim mogućim brojem vodonika. Opšta formula za kiseline koje sadrže mononezasićene masti je CnH(2n-1)CO2H. One imaju jednu dvostruku vezu unutar ugljenikovog lanca. Ako postoji više dvostrukih veza, formula masne kiseline je CnH(2n-3)CO2H или CnH(2n-5)CO2H. To su polinezasićene masti. Sve nezasićene masti mogu se transformisati u zasićene hidrogenizacijom. Tako se, na primer, proizvodi margarin za ljudsku upotrebu.

Zasićenost i nezasićenost daje mastima različite osobine. One koje imaju dvostruke veze imaju manje energije u odnosu na zapreminu. Primera radi, nezasićeno i tečno jestivo ulje zauzima više prostora od kocke zbijenog i čvrstog putera. Takođe, nezasićene masti u ulju imaju nisku tačku topljenja u poređenju sa zasićenima u puteru.

Izomerija

uredi
Glavni članak: geometrijski izomerizam

Dvostruke veze nezasićenih masti imaju dvojak način organizacije. Ti načini se stručno nazivaju izomerima, a sama pojava izomerijom ili izomerizmom. Konkretan slučaj se najpreciznije opisuje kao cis/trans izomerija, tj. geometrijski izomerizam. Izomer sa oba dela lanca na istoj strani dvostruke veze smatra se uobičajenim, tj. cisizomerom. Onaj sa delovima lanca na različitim stranama dvostruke veze naziva se transizomerom.

Najveći deo transizomera se proizvodi za tržište, jer su oni retki u prirodi. Masti izgrađene od njih nazivaju se trans-mastima, dok su nasuprot njih cis-masti. Cisizomer smanjuje međumolekulske sile među nezasićenim mastima i sprečava njihovu pasivnost. Stoga one teško prelaze u čvrsto stanje, a lako se razlažu ili metabolišu. Trans-masti, iako i dalje nezasićenje, poprimaju sve odlike zasićenih — u čvrstom su agregatnom stanju, pasivne su i zgodne za upotrebu u ishrani.

Ipak, naučno je dokazana veza između trans-masti i povećanog rizika od koronarne bolesti srca.[7] Ovo se dešava zato što se nakon konzumiranja ovih masti povećava nivo lošeg LDL holesterola, ali i smanjuje koncentracija dobrog HDL holesterola.[8] Aktuelna je debata kako izdvojiti prirodne trans-masti od onih koje je čovek stvorio, ali o tome ne postoji naučni konsenzus. Delimično hidrogenizovana biljna ulja treba razlikovati od posebnih ulja nastalih premeštanjem masne kiseline sa jednog molekula triglicerida na drugi. To su interesterifikovane masti i koriste se kao bezopasna zamena za trans-masti.

Biologija

uredi

Ova grupa molekula važna je za mnoge oblike života, u kojima ima i gradivnu i metaboličku ulogu. Deo su svakodnevne ljudske ishrane, ali i one ostalih heterotrofa. U organizmu, masti se razlažu enzimom lipazom sintetisanom u pankreasu. Primeri jestivih masnih proizvoda su životinjska mast, riblje ulje, puter i gi, kao i egzotična kitova mast. Oni se dobijaju iz mleka i mesa ili potkožnih delova životinja. Od biljaka se dobija jestivo ulje, na primer, suncokretovo ulje. Procesom hidrogenizacije dobija se čvrsti margarin.[9]

Vitamini A,[10][11][12] D,[11][10][13] E[14][11][15] i K[10][16][17] su u masti rastvorljivi vitamini, što znači da mogu biti svareni, apsorbovani i kroz organizam prenošeni samo ako su zajedno sa mastima. Vrsta masti su i esencijalne masne kiseline bez kojih ljudski život nije moguć.[18] Takođe, masti igraju ulogu u održavanju kože i kose zdravima, zaštiti telesnih organa, održavanju telesne temperature, i normalnoj funkciji ćelije. Kao izvor energije, masti sadrže oko 37,8 kilodžula, tj. 9 kilokalorija energije po gramu.[19] U telu se lipazama razgrađuju, čime se oslobađa glicerol, koji zatim jetra pretvara u glukozu, primarni izvor energije. Postojanje esencijalnih masnih kiselina znači da telo ne može proizvesti sve masti, već da se pojedine masti moraju uneti oralno ishranom ili na neki drugi način, kao i da je nemoguće u potpunosti izbaciti masti iz ishrane. Pokušaj nekonzumiranja supstanci iz ove grupe bi mogao dovesti do zdravstvenih posledica. Druge masti nisu neophodne i samo telo ih može proizvesti.[20]

Kod ljudi i mnogih životinja, masti služe kao izvori energije i kao skladišta energije koja je veća od onoga što je telu trenutno potrebno. Svaki gram masti kada se sagori ili metaboliše oslobađa oko 9 prehrambenih kalorija (37 kJ = 8,8 kcal).[21]

Masti igraju vitalnu ulogu u održavanju zdrave kože i kose, izolaciji telesnih organa od šoka, održavanju telesne temperature i promovisanju zdrave funkcije ćelija. Mast takođe služi kao koristan pufer protiv mnoštva bolesti. Kada određena supstanca, bilo hemijska ili biotička, dostigne nebezbedne nivoe u krvotoku, telo može efikasno da razblaži — ili bar da održi ravnotežu — štetne supstance tako što ih skladišti u novom masnom tkivu.[22] Ovo pomaže u zaštiti vitalnih organa, sve dok se štetne supstance ne mogu metabolisati ili ukloniti iz tela putem izlučivanja, mokrenja, slučajnog ili namernog puštanja krvi, izlučivanja sebuma i rasta dlake.

Masno tkivo

uredi
 
Gojazni miš sa leve strane ima velike zalihe adipoznog tkiva. Miš normalne mase, s druge strane, ima značajno manje količine istog tkiva.
Glavni članak: masno tkivo

Kod životinja, kroz masno, odnosno adipozno tkivo telo čuva metaboličku energiju tokom određenog vremenskog perioda. U zavisnosti od trenutnog fiziološkog stanja organizma, adipociti skladište mast nastalu preradom one u telo unesene ishranom, ili je pak razlažu na masne kiseline i glicerol, koje šalju u krvni sistem. Prema položaju, masno tkivo može biti visceralno (nalazi se ispod abdominalnog zida) ili potkožno (bilo gde pod kožom, uključujući i oblast iznad abdominalnog zida).[23] Under energy stress these cells may degrade their stored fat to supply fatty acids and also glycerol to the circulation. These metabolic activities are regulated by several hormones (e.g., insulin, glucagon and epinephrine). Adipose tissue also secretes the hormone leptin.[24]

Visceralne masti, u srpskom jeziku poznate i kao stomačno salo, imaju dodatnu ulogu tako što proizvode upravna jedinjenja (hormone), među kojima su i oni koji učestvuju u upalnoj reakciji. Jedan od njih je i rezistin, koji je povezan sa gojaznošću, otpornošću na insulin, kao i dijabetesom. Ipak, kako su ovo informacije dobijene relativno novim istraživanjima, postoje i studije koje opovrgavaju ove tvrdnje.[25]

Telesna mast ima ulogu kao korisna pomoć zaraženim organizmima. Ponekad može doći do pojave da količina određene supstance u krvotoku, bilo hemijske ili biotičke, dostigne previsok nivo. Kako bi situaciju vratilo na početni stadijum, telo dotična jedinjenja može uskladištiti u masno tkivo. Do ovoga dolazi kada su u pitanju jedinjenja štetna po organizam, pa je potrebno zaštititi vitalne organe dok se ona ne izbace kroz ekskreciju, mokrenje, krvarenje, lučenje sebuma, pa čak i rast dlaka.[26]

Nutricionizam

uredi

Masti su lipidi, jedni od četiri makromolekula, jedinjenja najvažnijih za žive organizme. Kao što, šire gledano, imaju značajnu biološku ulogu, takvu ulogu imaju i u ljudskoj ishrani. Značaj su izvor energije, jer sadrže 9 kilokalorija po gramu, naspram ugljenih hidrata i proteina sa samo 4 po istoj masi.

Prema Udruženju nutricionista Nemačke (Deutsche Gesellschaft für Ernährung) normalni unos masti za zdravog čoveka je 30% ukupnih kalorija. Prema računici baziranoj na konzumiranju 2400 do 3200 kilokalorija dnevno, to je otprilike 80 do 100 grama dnevno, a oko 560 grama masnih jedinjenja nedeljno. Ova preporuka važi za osobe sa neaktivnim načinom života.[27]

Ova preporuka ne uključuje trans-masti sa dokazanim štetnim dejstvima. U ljudskoj krvi, nivo masti (triglicerida) meri se zajedno sa holesterolom. Što se tiče triglicerida, prema nivou njih u krvi rezultati su sledeći (potrebno je uzeti u obzir i da dole date granične vrednosti variraju od laboratorije do laboratorije kao i od osobe do osobe):[28]

  • preporučljivo: manje od 150mg/dL (8,5mmol/l)
  • granično visok: 150—199mg/dL (8,5—11mmol/l)
  • visok nivo: 200—499mg/dL (11—28mmol/l)
  • veoma visok: više od 500mg/dL (28mmol/l)

Ostale oblasti

uredi
Izučavanje masti

Mada prvenstveno imaju biološku ulogu i hemijske odlike, masti se od davnina koriste u razne svrhe. Kao hemijska jedinjenja, prvi ih je proučavao Mišel Ežen Ševrel. Stručnost ovog francuskog hemičara bili su lipidi uopšteno, o kojima je izdavao mnoge radove. Istraživanja masti i masnih kiselina kao podgrupa lipida započeo je 1823. Njegov rad prate studije Hajnriha Vilhelma Hajnca o palmitinskoj i stearinskoj kiselini.[29]

Ulje u slikarstvu

Ulje umetnici koriste na više načina. Prva je upotreba ulja kao vezivne materije u boji. Masno jedinjenje vezuje obojen pigment i stvara uljane boje. Ta vrsta likovnog stvaralaštva naziva se uljana tehnika, obično ulje na kartonu ili platnu. Neka od najpoznatijih umetničkih dela rađena su na ovaj način. Između ostalih, Mona Liza renesansnog slikara Leonarda da Vinčija izrađena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Na isti način, koristeći vezivna svojstva, pravi se i lak za premazivanje drveta. U ove svrhe, dakle, služi tečna biljna mast.[30]

Presretač masti

Masti nisu rastvorljive u vodi i stoga se odlažu, tj. bacaju u recikliraju na poseban način. Sprave koje sprečavaju da masti i ulja prođu u kanalizacioni sistem nazivaju se presretači masti. Njih koriste veliki restorani koji prženjem u dubokom ulju proizvode velike količine nakon nekog vremena neupotrebljivog ulja. Presretači kupe ulje, koje kasnije može biti bačeno u smeće ili reciklirano pretvaranjem u biodizel.[31]

Proizvodnja i prerada

uredi

Različite hemijske i fizičke tehnike se koriste za proizvodnju i preradu masti, kako u industriji tako i u privatnim ili kućnim uslovima. To uključuje:

Metabolizam

uredi
Vidi još: Metabolizam masnih kiselina

Lipaza pankreasa deluje na estarsku vezu, hidrolizujući vezu i „oslobađajući” masnu kiselinu. Kad su u obliku triglicerida, duodenum ne može apsorbovati lipide. Masne kiseline, monogliceridi (jedan glicerol, jedna masna kiselina) i neki digliceridi se apsorbuju u duodenumu, nakon što se trigliceridi razgrade.[49][50][51][52]

U crevima, nakon lučenja lipaza i žuči, trigliceridi se dele na monoacilglicerol i slobodne masne kiseline u procesu koji se naziva lipoliza.[53][54] Oni se zatim premeštaju u apsorptivne ćelije enterocita koje oblažu creva. Trigliceridi se ponovo grade u enterocitima iz njihovih fragmenata i pakuju zajedno sa holesterolom i proteinima da bi formirali hilomikrone.[55][56][57] Oni se izlučuju iz ćelija i sakupljaju u limfnom sistemu i transportuju do velikih sudova u blizini srca pre nego što se mešaju u krv. Razna tkiva mogu uhvatiti hilomikrone, oslobađajući trigliceride koji će se koristiti kao izvor energije. Ćelije jetre mogu da sintetišu i skladište trigliceride. Kada su telu potrebne masne kiseline kao izvor energije, hormon glukagon signalizira razgradnju triglicerida pomoću lipaze osetljive na hormone kako bi se oslobodile slobodne masne kiseline. Pošto mozak ne može da koristi masne kiseline kao izvor energije (osim ako se ne pretvori u keton),[58] glicerolna komponenta triglicerida može se pretvoriti u glukozu, putem glukoneogeneze[59][60][61][62] pretvaranjem u dihidroksiaceton fosfat, a zatim u gliceraldehid 3-fosfat, za moždano gorivo kada se razloži. Masne ćelije se iz tog razloga takođe mogu razgraditi, ako su potrebe mozga ikada veće od potreba tela.

Trigliceridi ne mogu slobodno da prođu kroz ćelijske membrane. Posebni enzimi na zidovima krvnih sudova zvani lipoproteinske lipaze moraju razgraditi trigliceride u slobodne masne kiseline i glicerol. Masne kiseline zatim mogu da se unesu u ćelije preko proteina za transport masnih kiselina (FATP).

Trigliceridi, kao glavne komponente lipoproteina veoma niske gustine (VLDL) i hilomikrona, igraju važnu ulogu u metabolizmu kao izvori energije i transporteri masti u ishrani. Oni sadrže više nego dvostruko više energije (otprilike 9 kcal/g ili 38 kJ/g) od ugljenih hidrata (približno 4 kcal/g ili 17 kJ/g).[63]

Nutritivni i zdravstveni aspekti

uredi

Najčešći tip masti, u ljudskoj ishrani i većini živih bića, je triglicerid, estar trostrukog alkohola glicerola H(–CHOH–)
3H i tri masne kiseline. Molekul triglicerida se može opisati kao rezultat reakcije kondenzacije (konkretno, esterifikacije) između svake od glicerolovih –OH grupa i HO– dela karboksilne grupe HO(O=)C− svake masne kiseline, formirajući estarski most −O−(O=)C− sa eliminacijom molekula vode H
2O.

Druge manje uobičajene vrste masti uključuju digliceride i monogliceride, gde je esterifikacija ograničena na dve ili samo jednu od –OH grupa glicerola. Drugi alkoholi, kao što je cetil alkohol (preovlađujući u spermacetima), mogu zameniti glicerol. U fosfolipidima, jedna od masnih kiselina je zamenjena fosfornom kiselinom ili njenim monoestrom. Prednosti i rizici različitih količina i tipova masti u ishrani bili su predmet mnogih studija i još uvek su veoma kontroverzne teme.[64][65][66][67]

Esencijalne masne kiseline

uredi

Postoje dve esencijalne masne kiseline (EFA) u ljudskoj ishrani: alfa-linolenska kiselina (omega-3 masna kiselina) i linolna kiselina (omega-6 masna kiselina).[68][21] Odraslo telo može da sintetiše druge lipide koji su mu potrebni iz ova dva.

Reference

uredi
  1. ^ Šerban, Nada M. (2010). Biologija 1. Beograd: ZUNS. str. 11. ISBN 978-86-17-17585-4. 
  2. ^ Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. OCLC 32308337. 
  3. ^ a b v g Entry for "fat" Arhivirano 2020-07-25 na sajtu Wayback Machine in the online Merriam-Webster disctionary, sense 3.2. Accessed on 2020-08-09
  4. ^ а б в Thomas A. B. Sanders (2016): "The Role of Fats in Human Diet". Pages 1-20 of Functional Dietary Lipids. Woodhead/Elsevier, 332 pages. ISBN 978-1-78242-247-1doi: 10.1016/B978-1-78242-247-1.00001-6
  5. ^ „Macronutrients: the Importance of Carbohydrate, Protein, and Fat”. McKinley Health Center. University of Illinois at Urbana–Champaign. Arhivirano iz originala 21. 9. 2014. g. Pristupljeno 20. 9. 2014. 
  6. ^ „Introduction to Energy Storage”. Khan Academy. 
  7. ^ Dietary reference intakes for macronutrients. National Academies Press. 2005. str. 423—. Arhivirano iz originala 25. 06. 2007. g. Pristupljeno 17. 04. 2013. 
  8. ^ „Trans fat: Avoid this cholesterol double whammy”. Mayo Foundation. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  9. ^ Nedeljković, Tatjana; Anđelković, Dragana (2011). Hemija 8. Beograd: Logos. str. 170—173. ISBN 978-86-6109-055-4. 
  10. ^ a b v „Fact Sheet for Health Professionals – Vitamin K”. US National Institutes of Health, Office of Dietary Supplements. jun 2020. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  11. ^ a b v „Vitamin A”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis. 1. 7. 2016. Pristupljeno 21. 12. 2021. 
  12. ^ Blaner WS (2020). „Vitamin A”. Ur.: Marriott BP, Birt DF, Stallings VA, Yates AA. Present Knowledge in Nutrition (Eleventh izd.). London, United Kingdom: Academic Press (Elsevier). str. 73—92. ISBN 978-0-323-66162-1. 
  13. ^ Bikle DD (mart 2014). „Vitamin D metabolism, mechanism of action, and clinical applications”. Chemistry & Biology. 21 (3): 319—29. PMC 3968073  . PMID 24529992. doi:10.1016/j.chembiol.2013.12.016. 
  14. ^ Traber MG, Bruno RS (2020). „Vitamin E”. Ur.: BP Marriott, DF Birt, VA Stallings, AA Yates. Present knowledge in nutrition, eleventh edition. London, United Kingdom: Academic Press (Elsevier). str. 115—36. ISBN 978-0-323-66162-1. 
  15. ^ „Vitamin E”. Office of Dietary Supplements, U.S. National Institutes of Health. 12. 7. 2019. Pristupljeno 3. 8. 2019. 
  16. ^ „Vitamin K”. Corvallis, OR: Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University. jul 2014. Pristupljeno 20. 3. 2017. 
  17. ^ Shearer, MJ; Okano, T (avgust 2018). „Key Pathways and Regulators of Vitamin K Function and Intermediary Metabolism”. Annual Review of Nutrition. 38 (1): 127—51. ISSN 0199-9885. PMID 29856932. S2CID 207573643. doi:10.1146/annurev-nutr-082117-051741. 
  18. ^ Goodhart, Robert S. (1980). Modern Nutrition in Health and Disease. Philadelphia: Lea and Febinger. str. 134—138. ISBN 978-0-8121-0645-9. 
  19. ^ Stern, David P. (2008). „From Stargazers to Starships”. ISTPGSFC. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  20. ^ Whitney, Ellie (2008). Understanding Nutrition. California: Thomson Wadsworth. str. 154. ISBN 978-11-3358-752-1. 
  21. ^ a b Government of the United Kingdom (1996): "Schedule 7: Nutrition labelling Arhivirano 2013-03-17 na sajtu Wayback Machine". In Food Labelling Regulations 1996 Arhivirano 2013-09-21 na sajtu Wayback Machine. Accessed on 2020-08-09.
  22. ^ Wu, Yang; Zhang, Aijun; Hamilton, Dale J.; Deng, Tuo (2017). „Epicardial Fat in the Maintenance of Cardiovascular Health”. Methodist DeBakey Cardiovascular Journal. 13 (1): 20—24. ISSN 1947-6094. PMC 5385790  . PMID 28413578. doi:10.14797/mdcj-13-1-20. 
  23. ^ Švarc, Daniela. „Visceralno masno tkivno”. Pansport. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  24. ^ „The human proteome in adipose - The Human Protein Atlas”. www.proteinatlas.org. Pristupljeno 2017-09-12. 
  25. ^ Lazar, MA (2007). „Resistin- and Obesity-associated metabolic diseases”. Horm. Metab. Res. 39 (10): 710—6. PMID 17952831. doi:10.1055/s-2007-985897. 
  26. ^ Burne, Jerome. „Why your love handles may be GOOD for you”. Daily Mail. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  27. ^ „Referenzwerte für die Nährstoffzufuhr”. Deutsche Gesellschaft für Ernährung. Arhivirano iz originala 01. 01. 2014. g. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  28. ^ „Triglyceride level”. Medline Plus. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  29. ^ Dr. W. Gellendien (1952). „Michel Eugène Chevreul Vater der Fett- und Seifenforschung und Textilchemiker”. Fette und Seifen. 54 (4). doi:10.1002/lipi.19520540416. 
  30. ^ Barry, Carolyn. „Earliest Oil Paintings Found in Famed Afghan Caves”. National Geographic Society. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  31. ^ Assessment of Grease Interceptor Performance (PDF). Alexandria, VA: WERF. 2008. ISBN 978-1-84339-526-3. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 04. 2013. 
  32. ^ „Polyunsaturated Fats”. Clark's Nutrition. Pristupljeno 13. 3. 2019. 
  33. ^ Touma, J. G.; Coblyn, M.; Freiberg, L. J.; Kowall, C.; Zoebelein, A.; Jovanovic, G. N. (2024). „Intensification of Solvent Extraction in an Additively Manufactured Microfluidic Separator”. Chemical Engineering Journal. 484: 149285. doi:10.1016/j.cej.2024.149285. 
  34. ^ Mansour, Fotouh R.; Khairy, Mostafa A. (2017-08-09). „Pharmaceutical and biomedical applications of dispersive liquid–liquid microextraction”. Journal of Chromatography B (na jeziku: engleski). 1061-1062: 382—391. PMID 28802218. doi:10.1016/j.jchromb.2017.07.055. 
  35. ^ Wilson, Ian D. (2000). „EXTRACTION | Analytical Extractions”. Encyclopedia of Separation Science (na jeziku: engleski). Academic Press. str. 1371—1382. ISBN 978-0-12-226770-3. doi:10.1016/B0-12-226770-2/02271-7. 
  36. ^ Rezaee, Mohammad; Assadi, Yaghoub; Milani Hosseini, Mohammad-Reza; Aghaee, Elham; Ahmadi, Fardin; Berijani, Sana (2006). „Determination of organic compounds in water using dispersive liquid–liquid microextraction”. Journal of Chromatography A. 1116 (1–2): 1—9. ISSN 0021-9673. PMID 16574135. doi:10.1016/j.chroma.2006.03.007. 
  37. ^ Brannt, William Theodore (1896). A Practical Treatise on Animal and Vegetable Fats and Oils (na jeziku: engleski). H. C. Baird. str. 110. „Yellow grease is made by packers. All the refuse materials of the packing houses go into the yellow grease tank, together with any hogs which may die on the packers' hands.” 
  38. ^ a b Teresa Tarrago-Trani, Maria; Phillips, Katherine M.; Lemar, Linda E.; Holden, Joanne M. (2006). „New and Existing Oils and Fats Used in Products with Reduced Trans-Fatty Acid Content” (PDF). Journal of the American Dietetic Association. 106 (6): 867—880. PMID 16720128. doi:10.1016/j.jada.2006.03.010. 
  39. ^ „Deadly fats: why are we still eating them?”. The Independent. 2008-06-10. Arhivirano iz originala 2008-06-14. g. Pristupljeno 2008-06-16. 
  40. ^ „New York City passes trans fat ban”. NBC News. 2006-12-05. Pristupljeno 2010-01-09. 
  41. ^ „F.D.A. Gives Food Industry 3 Years to Eliminate Trans Fats”. The New York Times. 2015-06-16. Arhivirano iz originala 2015-06-16. g. Pristupljeno 2015-06-16. 
  42. ^ Institute of Shortenings and Edible oils (2006). „Food Fats and oils” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2007-03-26. g. Pristupljeno 2009-02-19. 
  43. ^ Costales-Rodriquez, R.; Gibon, V.; Verhe, R.; De Greyt, W. (2009), „Chemical and Enzymatic Interesterification of a Blend of Palm Stearin: Soybean Oil for Low Trans-Margarine Formulation.”, J Am Oil Chem Soc, 86 (7): 681—697, doi:10.1007/s11746-009-1395-2 
  44. ^ “Chemical vs. Enzymatic Interesterification.” De Greyt, Wim. IUPAC-AOCS Workshop on Fats, Oils & Oilseeds Analyses & Production, 6 Dec. 2004. Retrieved October 20, 2010
  45. ^ „The Differences Between Winterized and Distillate Cannabis Oil”. BAS Research - The Oil In Cannabis Brands™ (na jeziku: engleski). 2019-03-26. Pristupljeno 2019-04-09. 
  46. ^ Ribeiro Grijó, Daniel; Vieitez Osorio, Ignacio Alberto; Cardozo-Filho, Lúcio (mart 2019). „Supercritical Extraction Strategies Using CO2 and Ethanol to Obtain Cannabinoid Compounds from Cannabis Hybrid Flowers”. Journal of CO2 Utilization. 30: 241—248. doi:10.1016/j.jcou.2018.12.014  . 
  47. ^ „Clarified butter – Glossary – How to cook”. BBC Good Food. Pristupljeno 2010-06-07. 
  48. ^ Poncet, Fabrice (2022-12-06). Les Beurres d’Isigny: Aux origines d'une Normandie laitière XVIIe-XIXe siècles (na jeziku: francuski). Presses universitaires François-Rabelais. ISBN 978-2-86906-845-2. 
  49. ^ Chapus C, Rovery M, Sarda L, Verger R (1988). „Minireview on pancreatic lipase and colipase”. Biochimie. 70 (9): 1223—1234. PMID 3147715. doi:10.1016/0300-9084(88)90188-5. 
  50. ^ Persson B, Bengtsson-Olivecrona G, Enerback S, Olivecrona T, Jornvall H (1989). „Structural features of lipoprotein lipase. Lipase family relationships, binding interactions, non-equivalence of lipase cofactors, vitellogenin similarities and functional subdivision of lipoprotein lipase”. Eur. J. Biochem. 179 (1): 39—45. PMID 2917565. doi:10.1111/j.1432-1033.1989.tb14518.x  . 
  51. ^ Blow D (1990). „Enzymology. More of the catalytic triad”. Nature. 343 (6260): 694—695. Bibcode:1990Natur.343..694B. PMID 2304545. S2CID 4281247. doi:10.1038/343694a0. 
  52. ^ McLean J, Fielding C, Drayna D, Dieplinger H, Baer B, Kohr W, Henzel W, Lawn R (1986). „Cloning and expression of human lecithin-cholesterol acyltransferase cDNA”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 83 (8): 2335—2339. Bibcode:1986PNAS...83.2335M. PMC 323291  . PMID 3458198. doi:10.1073/pnas.83.8.2335  . 
  53. ^ Nielsen, TS; Jessen, N; Jørgensen, JO; Møller, N; Lund, S (jun 2014). „Dissecting adipose tissue lipolysis: molecular regulation and implications for metabolic disease.”. Journal of Molecular Endocrinology. 52 (3): R199—222. PMID 24577718. doi:10.1530/JME-13-0277  . 
  54. ^ Frühbeck, G; Méndez-Giménez, L; Fernández-Formoso, JA; Fernández, S; Rodríguez, A (jun 2014). „Regulation of adipocyte lipolysis.”. Nutrition Research Reviews. 27 (1): 63—93. PMID 24872083. doi:10.1017/S095442241400002X  . 
  55. ^ Gofman, John W.; Jones, Hardin B.; Lindgren, Frank T.; Lyon, Thomas P.; Elliott, Harold A.; Strisower, Beverly (1950). „Blood Lipids and Human Atherosclerosis” (PDF). Circulation. 2 (2): 161—178. PMID 15427204. S2CID 402420. doi:10.1161/01.cir.2.2.161  . 
  56. ^ Schwenk, Robert W.; Holloway, Graham P.; Luiken, Joost J. F. P.; Bonen, Arend; Glatz, Jan F. C. (2010-04-01). „Fatty acid transport across the cell membrane: Regulation by fatty acid transporters”. Prostaglandins, Leukotrienes and Essential Fatty Acids (na jeziku: engleski). 82 (4): 149—154. ISSN 0952-3278. PMID 20206486. doi:10.1016/j.plefa.2010.02.029. 
  57. ^ Kiani, Reza (2018-01-01), Maleki, Majid; Alizadehasl, Azin; Haghjoo, Majid, ur., „Chapter 18 - Dyslipidemia”, Practical Cardiology (na jeziku: engleski), Elsevier, str. 303—309, ISBN 978-0-323-51149-0, doi:10.1016/b978-0-323-51149-0.00018-3, Pristupljeno 2022-12-06 
  58. ^ White, Hayden; Venkatesh, Balasubramanian (2011). „Clinical review: Ketones and brain injury”. Critical Care. 15 (2): 219. PMC 3219306  . PMID 21489321. doi:10.1186/cc10020  . 
  59. ^ Nelson DL, Cox MM (2000). Lehninger Principles of Biochemistry. USA: Worth Publishers. str. 724. ISBN 978-1-57259-153-0. 
  60. ^ Silva P. „The Chemical Logic Behind Gluconeogenesis”. Arhivirano iz originala 26. 8. 2009. g. Pristupljeno 8. 9. 2009. 
  61. ^ Kaleta C, de Figueiredo LF, Werner S, Guthke R, Ristow M, Schuster S (jul 2011). „In silico evidence for gluconeogenesis from fatty acids in humans”. PLOS Computational Biology. 7 (7): e1002116. Bibcode:2011PLSCB...7E2116K. PMC 3140964  . PMID 21814506. doi:10.1371/journal.pcbi.1002116  . 
  62. ^ Swe MT, Pongchaidecha A, Chatsudthipong V, Chattipakorn N, Lungkaphin A (jun 2019). „Molecular signaling mechanisms of renal gluconeogenesis in nondiabetic and diabetic conditions”. Journal of Cellular Physiology. 234 (6): 8134—8151. PMID 30370538. S2CID 53097552. doi:10.1002/jcp.27598. 
  63. ^ Drummond, K. E.; Brefere, L. M. (2014). Nutrition for Foodservice and Culinary Professionals (8th izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-05242-6. 
  64. ^ Rebecca J. Donatelle (2005): Health, the Basics, 6th edition. Pearson Education, San Francisco; ISBN 978-0-13-120687-8
  65. ^ Frank B. Hu, JoAnn E. Manson, and Walter C. Willett (2001): "Types of dietary fat and risk of coronary heart disease: A critical review". Journal of the American College of Nutrition, volume 20, issue 1, pages 5-19. doi: 10.1080/07315724.2001.10719008
  66. ^ Lee Hooper, Carolyn D. Summerbell, Julian P. T. Higgins, Rachel L. Thompson, Nigel E. Capps, George Davey Smith, Rudolph A. Riemersma, and Shah Ebrahim (2001): "Dietary fat intake and prevention of cardiovascular disease: systematic review". The BMJ, volume 322, pages 757-. doi: 10.1136/bmj.322.7289.757
  67. ^ George A. Bray, Sahasporn Paeratakul, Barry M. Popkin (2004): "Dietary fat and obesity: a review of animal, clinical and epidemiological studies". Physiology & Behavior, volume 83, issue 4, pages 549-555. doi: 10.1016/j.physbeh.2004.08.039
  68. ^ Dariush Mozaffarian, Martijn B. Katan, Alberto Ascherio, Meir J. Stampfer, and Walter C. Willett (2006): "Trans fatty acids and cardiovascular disease". New England Journal of Medicine, volume 354, issue 15, pages 1601–1613. doi: 10.1056/NEJMra054035 PMID 16611951

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масти&oldid=28166889”