MiG-21

MiG-21 (NATO klasifikacija Fishbed) je sovjetski lovački avion presretač, druge generacije. Projektovan je i razvijen u istraživačko-projektnom birou OKB Mikojan. U ruskom žargonu je popularno nazivan balalajka (zbog sličnosti sa muzičkim instrumentom), a kod mnogih drugih olovka. Proizvedeno je samo u Sovjetskom Savezu 10.158 primeraka, pored toga proizvodio se u Čehoslovačkoj, Indiji i u Kini (još oko 2.000 primeraka). To je avion sa turbomlaznim motorom, koji je u celoj svetskoj vazduhoplovnoj istoriji imao najmasovniju serijsku proizvodnju, u toj kategoriji, a u periodu posle Korejskog rata i u odnosu na sve ostale avione. On je i rekorder po dužini trajanja serijske proizvodnje, u mnogim varijantama, od 1959. do 1985. godine. Koristio se u preko 50 država, a u nekima je još uvek u upotrebi i posle 58 godina od prvog uvođenja u operativnu upotrebu.

MiG-21

MiG-21
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1959.
Dužina	13,46
Razmah krila	7,15
Visina	4,71
Površina krila	23
Prazan	4.819
Maks. masa pri uzletanju	8.625 kg
Turbo-mlazni motor	Tumanski R-25-300
Potisak TMM	70 kN
Maks. brzina na Hopt	2.125 km/h
Maks. brzina na H=0	1.100 km/h
Dolet	1.520–1.900 km
Plafon leta	19.000 m
Brzina penjanja	13.500 m/min

Razvoj

MiG-21 je prvi sovjetski lovac druge generacije, a kasnije varijante se svrstavaju u treću, što podrazumeva pored vatrenog oružja, klasičnog bombarderskog naoružanja, posedovanje raketa kratkog dometa sa samonavođenjem i rakete srednjeg dometa sa poluradarskim navođenjem. U prvoj verziji (MiG-21E), bio je izostavljen top, bile su samo integrisane rakete vazduh–vazduh, sa IC samonavođenjem. Na vreme je zaključeno da je to pogrešno i u noviju verziju Mig-21F, ugrađen je poznati top GŠ-23, sa izvanrednim karakteristikama. To se kasnije pokazalo kao prednost u borbi sa Fantomom, u Vijetnamskom ratu.

Tri projekcije aviona MiG-21.

Razvijen je kao nužan odgovor u trci u naoružanju sa zapadnim vojnim blokom, u kritičnom periodu Hladnog rata. Tadašnji lovački avion MiG-19 i ako je bio svetski rekorder u brzini, nije bio ravnopravan zapadnim lovcima. Korišćena su proverena iskustva u razvoju tradicionalno superiornih lovačkih aviona i umešno je sa koncepcionim rešenjima ublaženo zaostajanje u primeni savremene tehnologije, u domenu elektronike, pogona i vrhunskih materijala. Na račun skromnijeg opremanja i nošenja manje količine goriva, sačuvan je povoljan odnos potisak / masa aviona i sa odličnim aerodinamičkim karakteristikama odlične manevarske karakteristike, posebno u vertikalnoj ravni. Dat je naglasak na stvaranje prednosti u bliskoj borbi, što je bilo presudno u suprotstavljanju Fantomu (koji je bez topa). Sa nošenjem male količine goriva, žrtvovana je autonomija leta (svega je 1,52–1,9 časova), ali mu je obezbeđena velika pokretljivost i brzina penjanja, što je povoljno za presretanje neprijateljskih aviona. Zbog te osobine je figurativno nazivan i skakač.

Aerodinamička šema i koncepcija zmaja MiG-21, pokazali su se kao odlična osnova za razvoj velikog broja varijanti.

Njegov razvoj ima predistoriju, još od ranih 1950-ih godina, kada je OKB Mikojan završio idejni projekat i studiju za prototip Vi-1, koji je razvijen 1954. godine. Ovo rešenje nije zadovoljavalo i napravljen je reprojekat u Je-2, pa zatim Je-4 sa delta krilom koji je poleteo 16. juna 1955. godine, a kasnije je usavršen u Je-5. Ovaj prototip je javno promovisan u Moskvi, u julu 1956. godine. To je bila promocija sovjetskog uspešnog aviona, koji se proslavio sa više posebnosti i sa uspešnom upotrebom u mnogobrojnim zemljama sveta. To je bio laki lovac presretač, sa relativno malim potiskom motora, a ipak uporediv sa američkim i drugim lovcima, kao što su F-104 starfajter, Nortrop F-5 i Miraž III.

Aerodinamičke šeme istraživačko razvojnih prototipova, u toku definicije standarda MiG-21.

Proizvodnja

Količina i raspodela proizvodnje aviona MiG-21

Fabrika	Broj primeraka	Varijanta
Gorki	5.278	P, R, Bis
Moskva	3.203	za izvoz
Tbilisi	1.677	US, U, UM

Aerodinamičke kočnice na avionu MiG-21.

Glavna i nosna noga na avionu MiG-21.

Kabina MiG-21.

Rezultati ispitivanja u letu su pokazali da je Je-5 brži i okretniji, te je na kraju i izabran za proizvodnju, kao serijski standrd. To je bilo iznenađenje s obzirom na činjenicu da je isti imao dosta problema tokom svog razvoja. Razvijena su i nova tri prototipa sa oznakom Je-6, koji su trebalo da budu korišćeni za ispitivanje novih, pouzdanijih i snažnijih motora R-11 F-300 od svojih prethodnika. Prvi let, ovog prototipa, je bio 20. maja 1958. godine, sa probnim pilotom Vladimirom Nefiedovom. Je-6 je demonstrirao svoj kvalitet kad je bez problema postigao M = 2, u horizontalnom letu. Posle osam dana, nakon ovog uspeha, izgubljen je ovaj avion i tom prilikom je poginuo probni pilot Vladimir Nefiedov. Problem je nastao u otkazu motora u toku leta. Sa odgovarajućim modifikacijama povećana je pouzdanost rada motora i počela je serijska proizvodnja aviona MiG-21.

Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno oko 10.158 primeraka MiG-21 samo u Sovjetskom Savezu, a u Čehoslovačkoj, Indiji i Kini oko 2.000 primeraka.

Proizvodili su se u tri fabrike: GAZ 30 u Moskvi, GAZ 20 u Gorkom i u GAZ 31 u Tbilisiju. Fabrika u Gorkom je proizvodila samo dvosede za SSSR, u Moskvi jednosede za izvoz, a u Tbilisiju jednosede i dvosede za obe potrebe. Izviđačka verzija MiG-21R i MiG-21bis, proizvodili su se takođe u Gorkom za obe potrebe.

Tehnički opis

MiG-21 je sa normalnom aerodinamičkom šemom, trouglastim krilom i celoobrtnim horizontalnim repom. Osnovna struktura je građena od aluminijumske legure, međusobno vezivanje elemenata i podsklopova je zakivanjem. Trup je polumonokok konstrukcije sa četiri uzdužnika. Usisnik je na prednjem dela trupa, tip pito, sa promenljivim dovodom vazduha pomoću osnosimetričnog aksijalno pomerljivog koplja. U njegov prednji deo, ugrađen je radar (na prvim verzijama i daljinomer). Strujanje vazduha u usisniku se deli na dva kanala, koji obilaze kabinu, a zatim se ponovo spajaju u jedan kanal, sve do ulaska u motor. U prednjem delu trupa, ispred kabine, smeštena je avionska oprema. Za tu namenu, na podu kabine se nalazi još jedan odeljak. U zadnjem delu trupa je kontejner za smeštaj kočnog padobrana PT-21UK, tpovršine od 16 m². Postavljanje i skidanje motora je olakšano preko operativnih konektora.

Na trup aviona su integrisane tri površine aerodinamičkih kočnica, dve polubočno napred i jedna zadnja ispod trupa. Sa njihovim izvlačenjem, ispunjeni su uslovi postizanja usporenja > 0,5g i promena uzdužnog trima aviona < 0,5°. Princip ugradnje aerodinamičkih kočnica prikazan je na gornjoj ilustraciji, desno.

Stajni organi su tipa tricikl. Glavne noge su sa jednim pneumatskim točkom sa profilom 500 h 180 mm, sa disk kočnicama i pločicama presovanih od metala i keramike. Nosači nogu su od čelika 30ХГСНА.

Krilo

Mig-21 je sa delta krilom, sa uglom strele napadne ivice od 57° sa simetričnim aeroprofilom CAGI S-12, projektovanim za nadzvučne brzine. Debljina aerofila u korenu krila je 4,2%, a na kraju 2,5% (geometrijsko vitoperenje). Ugao ugradnje krila je od 0°, a ugao dijedra -2°. Na krajevima izlazne ivice su krilca (aileroni) sa površinom od 1,18 m². Na unutrašnjem delu izlazne ivice su zakrilca, sa površinom od 1,87 m², koja se otklanjaju pri poletanju na 25° i na sletanju na 45°. Na napadnoj ivici su mala pretkrilca.

Kabina

Kabina je hermetična, sa provetravanjem. Zaptivanje je realizovano sa premazima od posebnih sintetičkih materija. Snabdeva se vazduhom pomoću kompresora, automatskom regulacijom temperature i pritiska. Poklopac kabine je od pleksiglasa sa eksplozivnom vrpcom za rasprskavanje u slučaju katapultiranja pilota sa sedištem. Za slučaj otkaza sistema za rasprskavanje poklopca ili sistema za katapultiranje, poklopac može mehanički odbaciti. Prednje staklo je neprobojno i štiti pilota od metaka i šrapnela. Izgled poklopca kabine je prikazan na gornjoj ilustraciji.

U prvoj partiji proizvodnje aviona MiG-21F-13, koristilo se izbacivo sedište sa MiG-19, u kasnijim je integrisano savršenije, ispunjavanjem uslova napuštanja aviona do brzine leta od 1.100 km/h i iznad visine 110 m. Zbog male pouzdanosti toga sedišta MZ, isto je zamenjeno sa KM-1, klasične konstrukcije.

Kabina aviona MiG-21 je klasična sa klasičnim pokazivačko–upravljačkim sistemom, razmeštenim na instrumentalnoj tabli.

Sedište KM1.	Radar RP-21M.
Izloženo u Muzeju vazduhoplovstva — Beograd.

Izgled poklopca i čeonog stakla kabine, aviona MiG-21.

Komande leta

Glavni članak: Sistem komandi leta aviona

Primenjivani motori na avionu MiG-21

Motor	Verzija	Potisak [kN] bazni / sa dopunskim
R-11F-300 (37F)	F, F-13, U	38,2 / 53,4
R-11F2-300 (37F2)	F-13, KC, FL	38,7 / 60,0
R-11F2S-300 (37F2S)	KC, PFS	38,2 / 60,6
R-11F2SK-300 (37F2SK)	MF	38,2 / 60,6
R-13 (95)	M, MF, RF, SM, SMT, UM	39,9 / 63,7
R-25 (25)	bis	40,2 / 69,6

Eksponat motora Tumanski R-11 u Vazduhoplovnom muzeju u Poljskoj.

Sistem komandi leta aviona na avionu MiG-21 je hibridni, kombinacija mehanike, hidraulike i elektronike. Kod primarnih komandi za horizontalni rep, krilca i vertikalnu krmu, prenosi si se komandni signal od palice / pedala pomoću kinematskih poluga. Za horizontalni celoobrtni rep do ulaska u razvodnik hidrauličkog pokretača BU-51MS, sa nepovratnim dejstvom, a za krilca do Bu-45A. U slučaju da hidropokretač otkaže, isti je postaje deo polužnog–kinematskog sistema i prenosi komandni signal mehaničkim principom. Komanda vertikalne krme je klasična, mehanička.

MiG-21 poseduje autopilot oko „x“ i „y“ osa sa funkcijom prigušenja, održanja nagiba oko „x“ ose i vraćanja aviona iz nepravilnog u pravilan položaj. Signali za ulaz izvršenja ovih funkcija dolaze iz računara SAU-23ESN i sprovode se u električne predpokretače РАУ-107А-К, koji realizuju dopunske ulaze, ograničenog autoriteta, u razvodnike u hidropokretača. Autoritet autopilota, izražen preko veličine otklona, za krilca je + / - 3°, a za horizontalni rep + / - 1°.

Pilot svoju želju saopštava preko pomeranja palice / pedala. Na palici nema sile suprotstavljanja, zato što je otpor za pomeranje razvodnika hidropokretača minimalan, na pedalama je normalno (prirodno) suprotstavljanje od šarnirnog momenta vertikalnog krmila. Da bi se pilotu sačuvala informacija, preko sile opiranja pokretu palice, na istu se povezuju simulatori sile (opružni mehanizmi), za upravljanje sa horizontalnim repom ARU-3V.

Dvokomorne hidrauličke pokretače napajaju dva ravnopravna hidrosistema (svaki po jednu komoru-cilindar), a u slučaju njihovog istovremenog otkaza, uključuje se pomoćni, napajan elektro pumpom za hidro ulje, za povratak u bazu i sletanje.

Motor

Motor sa dopunskim sagorevanjem P-13F-300 ili F-25-300, pretrpio je više raznih modifikacija. Potisak motora R-IF-300 je 38,1 / 56,3 kN, mase od 1.182kg, specifične potrošnje 0,94 / 2,18, viševratilni, dvostepenim kompresorom i dvostepenom turbinom. Motor je sa automatskom regulacijom održavanja zadatog režima rada.

Gorivo je smešteno u 12 ili 13 mekih rezervoara u trupu (zavisno od varijante) i u integralne u krilu.

Karakteristike

Uporedne karakteristike varijanti aviona MiG-21

Parametri	MiG-21F-13	MiG-21M	MiG-21MF	MiG-21SPS-K
Dužina [m]	15,76	15,76	15,76	13,85
Razmah [m]	7,15	7,15	7,15	7,15
Visina [m]	4,10	4,12	4,12	4,13
Površina krila [m²]	22,95	23,00	23,00	22,95
Vitkost krila	2,23	2,22	2,22	2,23
Specifično opterećenje krila [kg/m²]	217 – 376	259 – 409	261 – 409	? – 339
Masa praznog [kg]	4.980	5.950	6.000	–
Normalna poletna masa [kg]	–	–	8.200	–
Maksimalna poletna masa [kg]	8.625	9.400	9.400	7.775
Gorivo, [litara]	–	–	2.650 – 4.070	–
Maksimalna brzina Hopt / H=0 [km/h]	2.178 / –	2.230 / –	2.230 / 1.300	2.175 / –
Brzina krstarenja [km/h]	1.100	–	1.200	–
Brzina sletanja [km/h]	260 do 270	–	280	–
Brzina propadanja pri planiranju [m/s]	130	–	180	210
Praktični plafon [m]	17.500	18.500	19.000	19.900
Dolet [km]	1.640	1.800	1.100 – 1 800	1.370
Staza poletanja [m]	800	–	–	–
Broj članova posade	jedan	jedan	jedan	jedan
Naoružanje	Top 30mmNK Nevođene rakete Bombe IC samonavođene rakete	Top GŠ-23 4 h rakete v–v 4 h rakete UB-16 4 h bombe do 500 kg	Top GŠ-23 4 h rakete v–v R-60 4 h lansera 128 2 000 kg naoružanja	Top GŠ-23 2 h rakete v–v
Motor Tumanski	R-11F-300	R-11F-2-S-300	R-13-300	R-11F-2-S-300
Potisak (bazni / sa dopunskim sag.) [kN]	– / 57,48	38,30 / 60,60	40,30 / 60,70	42,25 / 56,40
Odnos potisak / masa aviona	0,68 – 1,18	0,66 – 1,04	0,66 – 1,03	0,74 – ?

Verzije

MiG-21 (Video:Egipatski MiG-21 u letu).

Vijetnamski MiG-21F-13

Masovna proizvodnja i upotreba aviona MiG-21, rezultat je kompromisnih zadovoljavanja potreba pedesetak zemalja, koje su se često razlikovale. Sa druge strane čuvana je aktuelnost aviona MiG-21, u vremenskom periodu od nekoliko decenija, do razvoja standarda 3. generacije. To se moglo ispuniti samo na dobroj osnovi početnog koncepta, iz čega je i proizašao ovoliki broj verzija:

• Je-2 (NATO oznaka: „Faceplate“): Prototip sa strelastim krilom.
• Je-4 : Prvi prototip sa delta krilom.
• Je-5 (NATO oznaka: „Fishbed“): Prototip za ispitivanje konfiguracije delta krila.
• Je-6: Tri aviona za ispitivanje za definiciju standarda serijskog aviona.
• MiG-21: Prva serija lovaca.
• MiG-21F (NATO oznaka: „Fishbed-B“): Lovac, jednosed za dnevne letove (proizvedeno 40 primeraka). Nosio je 2 260 litara goriva u šest integralnih spremnika. Avion je pokretao turbo-mlazni motor sa 57,48 kN potiska. Bio je naoružan sa dva topa od 30 mm i mogao je poneti dve bombe do 500 kg.
• Je-50: Prototip sa strelastim krilom.
• Je-66: Jednosed izrađen za postizanje svetskog rekorda u brzini.
• Je-66A: Namenjen za postizanje rekorda postizanja visine leta.
• Je-66B:
• Je-76:
• Je-150: Prototip presretača, osnova za MiG-21.
• Je-152 (NATO oznaka: „Flipper“): Veći od MiG-21, postigao je tri svetska rekorda.
• MiG-21F-13 (NATO oznaka: „Fishbed-C“): Jednosed kratkog doleta predviđen za letove po danu. Prva je verzija, koja je imala masovnu proizvodnju. Opremljen je sa turbo-mlaznim motorom. Bio je naoružan sa dve rakete vazduh-vazduh i sa jednim topom od 30 mm.
• MiG-21FL: Verzija za izvoz. Proizvodio se i u Indiji kao „Type 77“.
• MiG-21I (NATO oznaka: „Analog“): Eksperimentalna varijanta za definiciju krila, namenjenog za nadzvučni Tupoljev Tu-144.
• MiG-21SPS: istočno-nemačka verzija.
• MiG-21P (NATO oznaka: „Fishbed-D“): Lovac, presretač, jednosed.
• MiG-21PF (NATO oznaka: „Fishbed-D“): Lovac, jednosed, opremljen radarom RP21 sapfir.
• MiG-21PF (SPS) (NATO oznaka: „Fishbed-E“)

Čehoslovački MiG-21R

• MiG-21PFM (NATO oznaka: „Fishbed-F“): Jednosed sa novijim radarskim sistemom i jačim motorom.
• MiG-21PFS (NATO oznaka: „Fishbed-F“): Jednosed sa novijim radarskim sistemom i jačim motorom.
• MiG-21 (NATO oznaka: „Fishbed-G“): Probni avion, namenjen za kratko poletanje i sletanje.
• MiG-21R (NATO oznaka: „Fishbed-H“): Avion jednosed namenjen za taktičko izviđanje, nastao od MiG-21PFM.
• MiG-21RF (NATO oznaka: „Fishbed-J“): Avion jednosed namenjen za taktičko izviđanje, nastao od MiG-21MF.
• MiG-21S (NATO oznaka: „Fishbed-J“): Lovac, presretač, jednosed sa spoljnim spremnikom za top, za indijsko ratno vazduhoplovstvo.
• MiG-21SM: Borbeni presretač, jednosed sa turbo-mlaznim motorom Tumanski R-13.
• MiG-21PFV: Verzija za veliki plafon leta.
• MiG-21M: Izvozna verzija sa turbo-mlaznim motorom Tumanski R-13, proizvodio se u Indiji po licenci.

Poljski MiG-21MF

• MiG-21MF: Izvozna verzija sa turbo-mlaznim motorom Tumanski R-13.
• MiG-21MF (NATO oznaka: „Fishbed-J“): Lovac, jednosed, opremljen RP-22 radarom, sa turbo-mlaznim motorom Tumanski R-13-300.
• MiG-21MF-R: Nakon što je 1995. bugarsko ratno vazduhoplovstvo povuklo MiG-21R iz upotrebe, grupa inženjera je modifikovala avion, integrisali su dodatni spoljni kontejner sa opremom za izviđanje.
• MiG-21SMT (NATO oznaka: „Fishbed-K“): višenamenska lovačka verzija, sa turbo-mlaznim motorom Tumanski R-13 i sa povećanom količinom goriva.

Srpski MiG-21bis

• MiG-21bis (NATO oznaka: „Fishbed-L“): Višenamenska lovačka verzija, jednosed, sposoban i za dejstva po ciljevima na zemlji. Završna je verzija u proizvodnji. Pokreće ga turbo-mlazni motor Tumanski R-25-300. Spremnici goriva su kapaciteta od 2.880 litara. Sa posebnim naknadnim sagorevanjem motori mogu kratkotrajno povećati potisak od 71 do 99 kN, u trajanju do tri minute. Ubrzanje od 600 km/h do 1.100 km/h postiže za 18 sekundi. Brzina penjanja mu je 225 m/s.
• MiG-21bis (NATO oznaka: „Fishbed-N“): Višenamenska lovačka verzija, jednosed, sposoban i za dejstva po ciljevima na zemlji.
• MiG-21U (NATO oznaka: „Mongol-A“): Avion za obuku sa dva sedišta, jedan iza drugog.
• MiG-21US (NATO oznaka: „Mongol-B“): Avion za obuku sa dva sedišta.
• MiG-21UT: Avion za obuku sa dva sedišta.
• MiG-21UM (NATO oznaka: „Mongol-B“): Avion za obuku sa dva sedišta, nastao od MiG-21MF.
• MiG-21-93 Bison: Poboljšana verzija namenjena vazduhoplovnim snagama Indije.
• MiG-21 Lancer: Poboljšana verzija za rumunsko ratno vazduhoplovstvo. Modifikaciju su napravili „Elbit of Israel“ i „Aerostar of Romania“.
• MiG-21MFN: Poboljšana verzija namenjena češkom ratnom vazduhoplovstvu (navigacijska oprema i komunikacijski sistem prilagođen NATO standardima)
• MiG-21-2000: Avion jednosed „za 21. vek“ izrađen za izvoz.

Korisnici

• Avganistan
• Azerbejdžan
• Alžir
• Angola
• Belorusija
• Bugarska
• Vijetnam
• Gvineja
• Gvineja Bisao
• Gruzija
• Egipat
• Etiopija
• Zambija

• Indija
• Irak
• Jemen
• Jermenija
• SFRJ
• SR Jugoslavija
• Kambodža
• Kuba
• Laos
• Libija
• Madagaskar
• Mali
• Mongolija
• Nigerija
• Poljska

• Češka
• Republika Kongo
• Rumunija
• Severna Koreja
• Sirija
• Slovačka
• Srbija
• Srbija i Crna Gora
• Sudan
• Uganda
• Hrvatska

MiG-21 u svetu.

   — Trenutna upotreba,

   —–– Bivša upotreba,

Operativna i borbena upotreba

Indijski MiG-21 Bison

MiG-21 je učestvovao u više lokalnih sukoba od kojih je svakako najznačajniji Vijetnamski rat. I pored odličnih karakteristika severno-vijetnamski piloti su se radije opredeljivali za MiG-19 zbog jačeg i pouzdanijeg topovskog naoružanja (3 topa od 30 mm naspram 2 neefikasne rakete K-13 prve generacije). Zahvaljujući delta krilu MiG-21 je bio prvi sovjetski avion koji je mogao da istovremeno obavlja i ulogu lovca i ulogu presretača. MiG-21 je laki lovac koji postiže brzinu, adekvatnu 2 Maha, iako sa relativno slabim turbomlaznim motorom, a po karakteristikama se može uporediti sa američkim F-104 Starfajterom (F-104 Starfighter) i francuskim Miraž III. Takođe, intenzivno je korišćen na Bliskom istoku u sukobima 1960—70-ih godina od strane ratnih vazduhoplovstava Egipta, Sirije i Iraka, a protiv Izraela. Međutim, sa uvođenjem u naoružanje izraelskog ratnog vazduhoplovstva američkog lovca-bombardera F-15 igl (engl. F-15 Eagle) krajem sedamdesetih godina, MiG-21 je totalno deklasiran.

Učestvovao je i na početku sukoba u Avganistanu ali je veoma brzo zamenjen sa novijim avionima 3. generacije MiG-23 i MiG-27.

U raspadu Jugoslavije

Mig-21UM, JRV.

U periodu od 1962. godine do početka 80-ih, Jugoslavija je kupila 216 aviona MiG-21.

U ranim fazama međuetničkih sukoba u Jugoslaviji od 1991. do 1995. Jugoslovenska narodna armija je koristila MiG-21s za dejstva vazduh–zemlja, u periodu dok separatističke snage nisu raspolagale sa vazduhoplovnim snagama. Avioni iz vazduhoplovnih baza u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su se predislocirali u vazduhoplovne baze u Srbiji i Crnoj Gori. Detaljna evidencija pokazuje najmanje sedam oborenih aviona Mig-21 od lokalnih snaga u Hrvatskoj i Bosni. Obarani su sa raketama zemlja–vazduh (Stinger i Strela-2). MiG-21, sa kojim je pilotirao Emir Šišić, oborio je helikopter Evropske unije, 7. januara 1992. godine.

Hrvatske snage su posedovale tri aviona MiG-21, jedan preko prebega pilota, oficira JNA hrvatske nacionalnosti, 1992. godine. Ovaj avion je uništen u borbenim sukobima, a ostala dva greškom od sopstvenih snaga.

Ne poštujući embargo, na uvoz oružja u sve delove bivše Jugoslavije, Hrvatska je kupila 40 primeraka aviona MiG-21 od Nemačke, od kojih je ušlo u operativnu upotrebu oko 20. Ovi avioni su korišćeni u akcijama Bljesak i Oluja.

Tokom NATO agresije je uništeno 33 primerka aviona MiG-21, uglavnom na zemlji.

Srbija je koristila MiG-21Bis sve do 2015. godine, a 2021. godine je povučen iz upotrebe MiG-21UM, čime je ovaj tip aviona posle 59 godina povučen iz upotrebe.

Baziranje aviona MiG-21

Jugoslavija je bila dugogodišnji korisnik aviona MiG-21. Prvi avioni MiG-21 uvedeni su u naoružanje JRV početkom 1962. godine.

Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je nabavilo i uvelo u operativnu upotrebu 216 aviona MiG-21 u nekoliko varijanti:

Jugoslovenski MiG-21F-13 u Muzeju vazduhoplovstva

• MiG-21F-13 (L-12)
• MiG-21U (NL-12M)
• MiG-21PFM (L-14)
• MiG-21US (NL-14)
• MiG-21R (L-14I)
• MiG-21M (L-15)
• MiG-21MF (L-15M)
• MiG-21UM (NL-16)
• MiG-21bis (L-17)
• MiG-21bisK (L-17K)

Raspored aviona MiG-21 u bazama JRV

• 204 lovačko-avijacijski puk, Batajnica. 126., 127. i 128. lovačka eskadrila.
• 117 lovačko-avijacijski puk, Željava. 124., 125. lovačka i 352. izviđačka eskadrila.
• 83 lovačko-avijacijski puk, Slatina. 123., 130. lovačka eskadrila.
• 204 lovačko-bombarderski avijacijski puk, Pula. 129. lovačka eskadrila.
• 129 centar za obuku, Batajnica.

Vidi još

• F-4 fantom
• Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana SFRJ

Literatura

• Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović (2015). MiG - 21, legenda Hladnog rata. „Štampa“, d.o.o. Ruma. ISBN 978-86-86031-20-4. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 06. 2021. 
• Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
• Radić, Aleksandar (2012). Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije. Beograd: Medija centar "Odbrana". ISBN 978-86-335-0358-7. 
• Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze

• Čehoslovački MiG-21 i MiG-23 (1980) - (Praški vojno-istorijski filmski arhiv - Zvanični jutjub kanal)
• MiG-21 – stari vitez u novoj odori Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. april 2015), Aeromagazin br. 5, mr. Mato Siladić, 1998. (internet domen iz 20. veka)
• Jugosloveni na dva maha – prvi MiG – 21 u našem vazduhoplovstvu (str. 25, magazin „Odbrana“, Arsenal br. 63, Aleksandar Radić, 15. mart 2012)
• Čistokrvni presretač – druga generacija MiG-21 (str. 26, magazin „Odbrana“, Arsenal br. 99, 15. mart 2015)
• MiG 21 (RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal)
• Kako su MiG 21 i MiG 29 došli u JNA (RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal)
• MiG-21 v mire. Častь 1
• Muzeum lotnictwa Cracow
• MiG-21R "izdelie 94R" (L-14i)