Mikan Marjanović (Marini, kod Prijedora, 7. oktobar 1920Zagreb, 21. januar 1989) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije.

mikan marjanović
Mikan Marjanović
Lični podaci
Datum rođenja(1920-10-07)7. oktobar 1920.
Mesto rođenjaMarini, kod Prijedora, Kraljevina SHS
Datum smrti21. januar 1989.(1989-01-21) (68 god.)
Mesto smrtiZagreb, SR Hrvatska, SFR Jugoslavija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ od25. januara 1942.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
Čingeneral-major
Heroj
Narodni heroj od7. novembra 1942.

Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima
Orden za hrabrost Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima Partizanska spomenica 1941.

Biografija

uredi

Rođen je 7. oktobra 1920. godine u selu Marini, kod Prijedora. Potiče iz siromašne seljačke porodice, otac Lazar mu je radio kao rudar u Francuskoj. Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, bavio se zemljoradnjom. Godine 1937. je krenuo da izučava kovački zanat u Kostajnici, ali je brzo došao u sukob sa majstorom i napustio zanat. Posle toga se vratio u selo i ponovo bevio zemljoradnjom, a pred rat je krenuo u Banjoj Luci da izučava obućarski zanat.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, vratio se u selo i aktivno učestvovao u pripremama ustanka. Na sam dan ustanka, 27. jula 1941. godine, formirana je prva gerilska desetina i Mikan je bio njen borac. Učestvovao je u svim borbama njegove partizanske čete. U akciji na železničkoj stanici Svodna, 9. oktobra 1941. godine, Mikan je ubio šest neprijateljskih vojnika i zaplenio prvi teški mitraljez na Kozari. Istakao se takođe i u akciji na neprijateljsko uporište u Vodičevu, kada je, uništena Peta domobranska četa Bjelovarskog dopunskog bataljona. Za učešće u obe ove akcije Mikan je pohvaljen od Štaba Drugog krajiškog partizanskog odreda.

Bio je među 25 dobrovoljaca koji su izveli jednu od najsmelijih akcija kozarskih partizana, 6. januara 1942. godine, kada su zauzeli oklopni voz na pruzi Novi Grad-Prijedor. Učestvovao je i rušenju vijadukta na železničkoj pruzi između Kostajnice i Volinja, kada je sa 18 partizana, u teškim uslovima, obezbedio prenošenje i postavljanje 500 kilograma eksploziva, kojim je dignut jedan od najbolje čuvanih objekata u tom kraju. Toko borbi za oslobođenje Prijedora, Mikanova četa s probila do centra grada i tu razvila najžešću borbu. Uništavajući važen punkotove neprijatelja, doprinela je brze zauzimanje Prijedora. Mikan je 25. januara 1942. godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.

Kada je, 21. maja 1942. godine, formirana Prva krajiška udarna brigada, Mikan je postavljen za zamenika komandira Druge čete, ali je već posle prvih borbi na Piskavici za postavljen za komandira čete. U zasedi, nedaleko od Kozarske Dubice, sa spoljne strane obruča, dočekao je neprijateljsku kolonu koja se sa kamionima kretala prema Prijedoru. U silovitom jurišu, neprijatelj je bio potučen, a svi kamioni zaplenjeni. Za uspehe postignute, tokom neprijateljske ofanzive na Kozaru, leta 1942. godine, Mikan Marjanović je dva puta pohvaljen od Štaba Prve krajiške brigade.

U napadu na Ključ, 27. jula 1942. godine, Mikan je, uvukao svoju četu u centar grada, postigao potpuno iznenađenje neprijatelja i zauzeo zgradu Sreskog načelstva. U napadu na Kupres, avgusta 1942. godine, Mikan se ponovo sa svojom četom probio do centra grada i uništio jako neprijateljsko uporište. Ali, kada je u zoru postalo jasno da se Kupres ne može zauzeti, njegova četa je morala da se probija iz centra grada. U žestokim orbama sa ustašama, na ulicama Kupresa, Mikan je ranjen. Za izuzetnu hrabrost pokazanu tokom borbi za Ključ, Kupres i Mrkonjić-Grad, Operativni štab za Bosansku krajnu pohvalio je Mikana Marjanovića.

U oslobođenju Bihaća, 2. novembra 1942. godine, Prva krajiška udarna brigada nastupala je pod komandom Milinka Kušića. U izveštaju Operativnog štaba za Bosansku krajinu, upućenom Vrhovnom štabu NOV i POJ, posle okončanja bihaćke operacije, između ostalog piše:

Ovaj predlog je bio prihvaćen i Mikan je, odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 7. novembra 1942. godine, proglašen je za narodnog heroja, među prvim borcima NOV i POJ (prvi je za života u Bosni i Hercegovini dobio zvanje narodnog heroja). U Biltenu Vrhovnog štaba br 20-22 o proglašenju Mikana Marjanovića za narodnog heroja piše:

Kasnije, posle oporavka od ranjavanja, Mikan je postavljen prvo za zamenika, a onda i za komandanta Jedanaeste krajiške udarne brigade. Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je niz značajnih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u kojoj je imao čin general-majora. Završio je Višu vojnu akademiju JNA.

Umro je 21. januara 1989. u Zagrebu, a sahranjen je u Bosanskoj Dubici.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su - Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. Kada su 15. avgusta 1943. uvedena prva odlikovanja u NOV i POJ, Ukazom Vrhovnog štaba odlučeno je da sva lica koja su do tada stekla naziv narodnog heroja, dobiju Orden narodnog heroja. Mikan je svoj Orden dobio septembra 1944. kada su prva jugoslovenska odlikovanja stigla iz Sovjetskog Saveza, gde su izrađivana.

Reference

uredi
  1. ^ Zbornik NOR 1949, str. 219.

Literatura

uredi