Википедија

Milan Zabukovec

Milan Zabukovec Miloš (Spodnja Zadobrova, kod Ljubljane, 16. april 1923 — Ljubljana, 16. jul 1997) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

milan zabukovec
Milan Zabukovec
Lični podaci
Datum rođenja(1923-04-16)16. april 1923.
Mesto rođenjaSpodnja Zadobrova, kod Ljubljane, Kraljevstvo SHS
Datum smrti16. jul 1997.(1997-07-16) (74 god.)
Mesto smrtiLjubljana, Slovenija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ odoktobra 1942.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941 — 1966.
Činpukovnik
Heroj
Narodni heroj od20. decembra 1951.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden rada sa crvenom zastavom
Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom Orden za hrabrost Orden za hrabrost
Orden rada sa zlatnim vencem Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima Partizanska spomenica 1941.

Biografija

uredi

Rođen ej 16. aprila 1923. u selu Spodnja Zadobrova, kod Ljubljane. Njegov otac Leopold bio je državni službenik finansijske struke. Šest razreda osnovne škole završio je u Polju, a dva razreda gimnazije u Murskoj Soboti. Potom je učio mašinbravarski zanat i završio tri razreda Zanatske škole. Neposredno pred rat zaposlio se u železničkoj radionici u Ljubljani.[1]

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. zajedno sa drugovima uključio se u akciju sakrivanja oružja i municije, kojom je rukovodila tada ilegalna Komunistička partija, koja je imala jak uticaj u okolini njegovog sela i u radionici u kojoj je radio. Pošto se učinio sumnjiv policiji, bio je uhapšen, ali je nakon osam dana usled nedostatka dokaza bio pušten.[1]

Avgusta 1941, zajedno sa dva druga, koji su takođe bili pristalice Oslobodilačkog fronta Slovenije (OF), dobrovoljno je otišao na Mokrec (vrh u Ljubljanskom barju), gde se nalazio logor Mokreške partizanske čete. Sredinom septembra 1941, prilikom napada Italijana na Mokrec, Milan je izgubio vezu sa četom, zbog čega se vratio kući. Ovde se odmah uključio u rad organizacije Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i u oktobru 1941. bio primljen u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).[1][2]

Februara 1942. je ponovo otišao u partizane i stupio u Drugi štajerski bataljon, koji je logorovao na brdu Pugled, u blizini njegovog sela. Kako se već u prvim borbama istakao kao hrabar, postao je puškomitraljezac. Posebno se istakao prilikom italijanskog napada na četni logor, 23. marta 1942. i u borbama vođenim u rejonu Janče, krajem maja 1942, prilikom pokušaja bataljona da se prebaci u Štajersku.[1][2]

Nakon povratka Druge grupe odreda preko italijansko-nemačke demarkacione linije, Milan je kao hrabar i spretan borac bio određen u pratnju članova Glavnog štaba NOP odreda Slovenije. Avgusta 1942, na visoravni Rog, kada se u toku neprijateljske ofanzive, rukovodstvo Narodnooslobodilačkog pokreta u Sloveniji našlo opkoljeno, istakao se u proboju obruča, kada je jurišao i pucao iz mitraljeza u borbi prsa u prsa. Kao borac Prateće čete Glavnog štaba Slovenije 15. oktobra 1942. primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1][2]

U toku boravka Glavnog štaba Slovenije u Dolomitima, Milan je privremeno bio uključen u Dolomitski partizanski odred. Polovinom marta 1943. prilikom napada Italijana, Nemaca i belogradejaca na Odred, ponovo se istakao kao mitraljezac, a posebno prilikom probijanja iz Belške grape, kada je Prvi bataljon Dolomitskog odreda bio skoro uništen, a probila se jedino grupa u kojoj je bio Zabukovec. Nakon ovih borbi, postavljen je za komandira Treće čete, ali kako je Odred uskoro bio rasformiran, ponovo je vraćen u Prateću četu Glavnog štaba.[3][2]

Nakon kapitulacije Italije, septembra 1943, Milan je zajedno sa Francom Leskošekom, članom CK KP Jugoslavije i Vrhovnog štaba, čiji je pratilac bio, boravio u Primorju. U toku nemačke ofanzive, kao mitraljezac je omogućio grupi rukovodilaca, prvo u Trnovskom Gozdu, a potom u selu Ponikve na Krasu, da se probiju iz obruča. U ovim borbama, ubio je nemačkog oficira i time stvorio pometnju u neprijateljskim redovima, što je značajno uticalo na spašavanje grupe rukovodilaca.[3][2]

U proleće 1944, kao pratilac Ivana Mačeka, člana Politbiroa CK KP Slovenije, otišao je u oslobođeni Drvar, ge je tada boravio Vrhovni štab NOV i POJ. Ovde ga je 25. maja 1944. zatekao nemački vazdušni desant, tokom koga je učestvovao u borbama protiv padobranaca kod Drvarske pećine, radi zaštite članova Vrhovnog štaba. Nakon povratka u Sloveniju, kao pratilac Ivana Mačeka, koji je u Drvaru primio dužnost poverenika Odeljenja za zaštitu naroda (OZN) za Sloveniju, Milan je postao oficir Ozne.[3][2]

Nakon oslobođenja Jugoslavije, nalazio se u Korpusu narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) do njegovog rasformiranja januara 1953, nakon čega je bio u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Penzionisan je 1966. u činu pukovnika. Nakon penzionisanja se od 1968. do 1982. nalazio u Teritorijalnoj odbrani Slovenije na dužnosti komandanta Zaštitne brigade vojnog i političkog rukovodstva Socijalističke Republike Slovenije.[4][3][2]

Preminuo je 16. jula 1997. godine u Ljubljani.[2]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden rada sa crvenom zastavom, dva Ordena za hrabrost i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.[5][4][3]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d Narodni heroji 2 1982, str. 363.
  2. ^ a b v g d đ e ž „Zabukovec, Milan”. slovenska-biografija.si. n.d. 
  3. ^ a b v g d Narodni heroji 2 1982, str. 364.
  4. ^ a b Ko je ko 1970, str. 1175.
  5. ^ Ko je ko 1957, str. 791.

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Забуковец&oldid=28702125”