Википедија

Mlazni lovac četvrte generacije

Mlazni lovac četvrte generacije predstavlja koncept projekta borbenog aviona iz sedamdesetih godina 20. veka, koji je najmasovniji u operativnoj upotrebi ratnih vazduhoplovstava sveta, u periodu od 1980. do 2010.

F-16 Fajting Falkon
Miraž 2000
MiG-35

Projekat ovih aviona je pod jakim uticajem naučene lekcije iz razvoja i eksploatacije prethodne generacije. Rakete vazduh-vazduh dugog dometa su usavršene u segmentu preciznosti vođenja. U međuvremenu, rastući troškovi vojnog aviona u celini, dokazali su opravdanost višenamenskog koncepta primene, što je paralelno sa njihovim ukupnim napretkom, obeležilo karakteristike četvrte generacije.

Koncept četvrte generacije borbenih aviona zasniva se na pretpostavci da su superiornije performanse leta, a posebno agilnost, velika prednost u borbi. Za optimizaciju tih karakteristika, u toku razvoja su korišćeni „razvojni“ i „borbeni“ simulatori leta.[1] Tokom perioda razvoja 4. generacije, poboljšana je upravljivost aviona sa „opuštanjem“ statičke stabilnosti, što je omogućeno uvođenjem električnih komandi leta (engl. fly-by-wire), zahvaljujući napretku digitalnih računara i tehnika integracije sistema. Do tada je korišćena analogna oprema i za električne komande leta, te je to postao apriori zahtev da se zameni sa digitalnim sistemima, u drugoj polovini osamdesetih godina 20. veka.[2]

Poslednjih decenija 20. veka progresivno su napredovali mikroračunari, što je omogućilo brzu nadogradnju aviona sa novom opremom, u toku njegovog životnog veka, posebno sistema kao što su radari sa elektronskim skeniranjem (AESA), digitalne magistrale podataka i infracrveni tragači i obeleživači (engl. infra-red search and track) (IRST). Zbog dramatičnog unapređenja sposobnosti sa ovim nadogradnjama lovačkih aviona i novih projekata poslednje decenije 20. veka, ostvaren je veliki skok mogućnosti ovih aviona. Pojedini savremeniji avioni ove generacije, izdvajaju se od ostalih, pa su ih pojedine zemlje klasifikovale kao 4,5. generaciju. Oni uključuju napredna oružja i neke od tehnologija „stelt“.[3][4] Oni koji uključuju kompletne tehnologije „stelt“, podrazumevajući i maskiranje turbinskih lopatica i primene naprednih materijala koji apsorbuju radarsko zračenje, pripadaju 5. generaciji borbenih aviona ili specijalnoj kategoriji kao što su F-117 i B-2.

SAD definišu 4,5. generaciju borbenih aviona, ako se na 4. generaciju nadogradi radar sa AESA, sloj veze visokog kapaciteta, poboljšana oprema, i sposobnost da se integriše sadašnje i predvidljivo, napredno buduće naoružanje.[5][6]

Karakteristike projekta aviona 4. generacije uredi

Performanse uredi

 
Novi avion

Opšte performanse su tradicionalno najznačajnija karakteristika projekta, jer omogućuju lovačkom avionu da u borbi prvi stekne povoljnu poziciju i da upotrebi svoje oružje. To se može desiti na većem rastojanju (izvan vizuelnog opsega) ili na kratkom rastojanju (u okviru vizuelnog opsega). Na kratkom rastojanju, idealna pozicija je zaći iza neprijateljskog aviona, što je nebranjeni deo i gde su vreli gasovi motora „toplotni izvor“ za navođenje IC raketa vazduh-vazduh. Na većem rastojanju, verovatnoća uspešnog raketnog navođenja je bolja pri lansiranju na jake toplotne izvore, kinetička energija (funkcija brzine vazduhoplova prema svome cilju) i potencijalna energija (visina leta) su prednost u takvoj borbi. Komandovano oštro manevrisanje, bez gubljenja energije (brzine i visine), prednost je, koja povećava šansu da se izbegnu neprijateljski projektili, ili da se pobegne izvan dometa neprijateljske vatre.

Ova dva scenarija borbe u vazdušnom prostoru zahtevaju odličnu linearnu brzinu leta, s tim što se u okviru rastojanja u vizuelnom opsegu zahtevaju i odlične manevarske karakteristike, bez gubitka brzine, ubrzanja i dobra sposobnost upravljanja na maloj brzini i na velikim napadnim uglom.

Pre 1970. godine, bila je preovladala zabluda da je vreme bliske manevarske borbe prošlost, pošto će se ishod rešavati samo na distanci sa raketama. Borbeno iskustvo je pokazalo da je ovo pogrešno. Napredak u raketnoj tehnologiji je bio veliki, ali se pokazalo da senzori nisu svemoćni i nepogrešivi i da će lovački avioni i dalje trebati da se suprotstave u bliskoj borbi, za što su im neophodne manevarske karakteristike. Dakle, dok su treća generacija lovačkih aviona (npr. F-4 fantom i MiG-23) projektovani kao presretači samo sa dodatnim akcentom na manevrabilnosti, presretačima četvrte generacije je primarna karakteristika manevar. Uz uključene kompromise u projektovanju borbenih aviona, pomera se pažnja na blisku borbu, upravljivost, kompletnost informacija iz prostora sukoba, lako održavanje i primenu principa upravljanja vektorom potiska, što obezbeđuje održanje super-manevra i pri malim brzinama i velikim napadnim uglovima.[7]

Postoje dva osnovna faktora koji doprinose manevrabilnosti, to je veličina potiska motora, i sposobnosti upravljanja aviona za efikasno generisanje uzgona pri malom prirastu otpora i samim tim sposobnost brze promene pravca putanje kretanja aviona. Manevarska bliska borba u vazdušnom prostoru podrazumeva veliko energetsko upravljanje. Lovački avion sa većom energijom ima više fleksibilnosti i mogućnosti da promeni pravac kretanja. Avion sa malom energijom je nepokretan i postaje meta neprijateljske odbrane. Rezerva potiska daje mogućnost za realizaciju ubrzanja, a maksimalna brzina za određeni potisak zavisi od otpora aviona. Na ovoj relaciji leži bitan kompromis pri projektovanju. Lovačke konfiguracije imaju mali otpor, često da bi to zadovoljili u krozvučnoj i nadzvučnoj oblasti i krilo sa velikim uglom strele. Međutim, to u velikoj meri smanjena sposobnost da se sa takvim krilom generiše potrebni veliki uzgon u manevru aviona.

Grubo gledano, postoje dva pokazatelja za doprinos ovih dveju karakteristika. Mogućnost manevrisanja aviona može se grubo meriti sa specifičnim opterećenjem krila, definisanim sa ukupnom masom vazduhoplova podeljenom sa površinom krila. Visoko specifično opterećeno krilo ima mali kapacitet za proizvodnju dodatnog uzgona, tako da je ograničena i sposobnost manevrisanja, dok preopterećeno krilo ima mnogo veći ukupni potencijal nosivosti. Gruba mera ubrzanja je definisana sa odnosom potiska i mase aviona.[8][9]

Konstruktori aviona 4. generacije su bili pred teškim zadatkom visoke optimizacije u procesu projektovanja u kontradiktornim uslovima kompromisa. Pošto je to doba i razvoja moćnih računara, razvijene su i tehnike simulacije sa odgovarajućim laboratorijama. Tako da su, pri razvoju 4. generacije borbenih aviona, dominantnu ulogu dobili „razvojni simulatori“.[10][7]

Električne komande leta uredi

 
Dokaz efikasnih električnih komandi leta, sa letom sa leđnim „dodirom“ aviona
F/A-18 Hornet i F-14 Tomket.

Mlazne lovce četvrte generacije suštinski definišu električne komande leta, kao što i 4,5. generaciju definiše radar sa elektronskim skaniranjem (AESA). YF-16 je bio prvi avion na svetu namerno projektovan sa malom aerodinamičkom statičkom nestabilnošću. Ova tehnika, nazvana „opuštena statička stabilnost“, uvedena je da dodatno poboljša performanse aviona. Većina konvencijalnih aviona su projektovani kao statički stabilni, što aerodinamički dovodi avion da se sam vrati u svoj prvobitni položaj, posle učinjenog poremećaja. Međutim, statička stabilnost je sklonost aviona da se aerodinamički prinudi da ostane u prvobitnom položaju, a to je ujedno nepovoljno što se protivi pilotovoj komandi da pređe u manevar. S druge strane, nestabilan avion će i u nedostatku komandnog ulaza lako odstupiti od zadatog ravnotežnog položaja.[7]

Statički nestabilan avion se može „upravljati“ pomoću sistema „veštačke stabilizacije“ i kao takav biti veoma manevarski pokretan, pošto se tome aerodinamički doprinos ne suprotstavlja, već to pomaže. Na nadzvučnim brzinama leta, nestabilan avion može da pređe u statički stabilno stanje zbog pomeranja unazad neutralne tačke (kod simetričnih aerodinamičkih tela, to je ujedno i aerodinamički centar).[2][7][11][12]

Primarno upravljanje avionom se realizuje pomoću otklanjanja komandnih aerodinamičkih površina. Ova pomeranja aerodinamičkih komandnih površina vrše dvokomorni hidropokretači, nepovratnog dejstva (bez mogućnosti pomeranja u suprotnom smeru, usled dejstva sile reakcije), na osnovu električnog signala iz računara (vidi sliku dole). Električne digitalne četvorostruke komande leta prihvataju izraženu želju pilota (preko pomeranja komandne ručice i nožnih pedala) i zajedno sa primljenim signalima iz senzora, o kompletnom vektoru stanja leta aviona, generišu rezultujuće komandne signale profilisane po optimalnim zakonima upravljanja. Na osnovu tih signala, brzo se komandne površine postave u odgovarajuće otklone, u funkciji realizacije pilotove želje prelaska na novi komandovani režim leta aviona. Pri tome računar uzima hiljade rezultata merenja senzora u sekundi, o vektoru stanja leta aviona. Automatski se sprovode korekcije zbog suprotstavljanja odstupanju od zadane putanje koje nije rezultat komande pilota. Koordinira se zaokret, dobijen na takav način da se brzo ažuriraju na hiljade novih „uputstava“ proizvedenih u sistemu za upravljanje, čime se omogućava stabilan let i za slučaj statički nestabilnog aviona.[11] Uvedena digitalna tehnologija, u komande leta, veliki je potencijal za fleksibilnu optimizaciju zakona upravljanja i integraciju sa drugim sistemima, preko magistrale podataka sa brzim protokom informacija. Brz protok signala je uslov za brz odgovor sistema (mala je vremenska konstanta), što je jedna od ključnih performansi sistema za realizaciju upravljanja sa nestabilnim avionom.[13] Pogrešan signal, koji bi postavio komandnu površinu u nepravilan položaj bio bi katastrofalan, pošto pilot nema nikakve rezervne mogućnosti za korekciju položaja aviona. Zato ovaj sistem mora biti veoma pouzdan. Obično ga sačinjavaju četiri paralelna i ravnopravna kanala, pri čemu se stalno, sva četiri njihova izlazna signala međusobno upoređuju. Sa međusobnim upoređivanjem, signali se „nadglasavaju“, i većina istovetnih se usvajaju kao relevantni. Taj signal, računar favorizuje kao ispravan za otklon krmila, a različiti se „odbacuje“ kao neispravan.[11][13][14][15]

 
Šema principa električnih komandi leta.

Upravljanje vektorom potiska uredi

 
MiG-29OVT sa upravljanjem vektora potiska.

Upravljanje vektorom potiska je nova tehnologija koja se uvodi za poboljšanje manevarske sposobnosti lovačkih aviona. Sa promenom pravca izduvnog mlaza, sa okretnom mlaznicom, moguće je da se direktno sa dobijenom komponentom potiska efikasnije menja pravac leta aviona nego preko komandnih površina aviona. Su-30MKI, koji je u operativnoj upotrebi u indijskog vazduhoplovstvu, poseduje dvodimenzionalne (2D) pokretne mlaznice. Takve mlaznice služe za uzdužno upravljanje avionom, obezbeđuju upravljanje avionom blizu nulte brzine, na velikim napadnim uglovima bez „propadanja“ i dinamičko akrobatsko letenje na malim brzinama. Te mlaznice na Su-30MKI su postavljene da se zakreću (mereno u odnosu njihovih osa simetrije) za 32° u vertikalnoj ravni i ± 15° u horizontalnoj ravni, u odnosu na reperne ose motora. To stvara efekat komponenti sile potiska u vertikalnoj i horizontalnoj ravni, sa kojom se avion prinuđava da oštro skreće po pravcu i po visini.[16] Na avionu MiG-35, sa motorom RD-33OVT, vektorsko upravljanje potiskom je sferno to jest mlaznice su 3D, što ga obeležava kao prvi dvomotorni avion sa tim sistemom koji može istovremeno da zakreće mlaznice u dva pravca. Ostala postojeća rešenja na avionima, kao što Su-30MKI i F-22 raptor, imaju zakretanje mlaznica u jednom pravcu (2D). Primenjena tehnologija na avionu Suhoj Su-47, preneta je na kasnije derivate. SAD je istraživao te tehnologije na F-16 i F-15 igl, a kasnije ih je samo primenio na F-22 raptor.[17][18]

 
  

Šema principa upravljanja sa vektorom potiska motora i eksperimentalno realizovano na F-16.

Superkrstarenje uredi

 
Dvosed Rafal B.

Superkrstarenje je sposobnost vazduhoplova da krstari na nadzvučnim brzinama, bez uključivanja sistema dopunskog sagorevanja na motoru.

Zbog parazitskog otpora i velikog rasta komponente „talasnog otpora“ u krozvučnoj oblasti brzina, ukupni otpor se poveća i neophodan je daleko veći potisak motora za postizanje većih brzina. U slučaju da se ta vrednost potiska postiže i na režimu rada motora bez uključivanja sistema za dopunsko sagorevanje, avion može leteti i u toj situaciji sa nadzvučnom brzinom. Samim tim može tako vremenski duže leteti i krstariti, pošto mu je potrošnja goriva daleko manja nego pri uključenom dopunskom sagorevanju. Ovakav vremenski duži nadzvučni let, naziva se superkrstarenje. Dosadašnji lovci 3. generacije i većina četvrte, nadzvučni let isključivo postižu na režimu rada motora sa dopunskim sagorevanjem. Održavanje nadzvučne brzine bez dopunskog sagorevanja motora (superkrstarenje), pored uštede goriva i produžetka vremena ostajanja u vazduhu i doleta, ima i direktnu taktičku prednost u borbi. Brže avion postigne optimalan režim leta za lansiranje svojih raketa na protivnika (približno Mahov broj = 1,4). To „raptor“ čak poseduje pri superkrstarenju.

Prema navodima Luftvafe, avion Jurofajter tajfun može da krstari na režimu leta sa približno brzinom koja odgovara Mahovom broju = 1,2, bez uključivanja sistema za dopunsko sagorevanje.[19] Proizvođač tvrdi da je moguće na Mahovim broju =1,5.[7]

Rafal može da superkrstari, čak i sa četiri projektila i 1.250 litara goriva u rezervoaru ispod trupa, pa čak i u mornaričkoj varijanti.[20]

Oprema uredi

 
Deo vidnog polja pilota u kabini F-15E.
 
Višenamenski radar N010 Žuk, sa elektronskim skaniranjem. Ugrađen je na unapređene varijante aviona
MiG-29 (MiG-35) i Su-27.
 
OLS-30 je kombinacija IC senzora sa laserskim daljinomerom.

Pojam avionske opreme podrazumeva sisteme elektronike na avionu, koja stalno napreduje, raste, usložnjava se i sve više dobija na značaju. Glavni elementi te opreme kod aviona su njegovi sistemi komunikacija i navigacioni sistemi, senzori (radar i IC), računari, magistrala podataka i korisnički interfejs. Zato se kod aviona 4. generacije projektuje „otvorena konfiguracija“ da bi se ova oprema lako zamenjivala, kada nova tehnologija postane dostupna i tako se često nadograđuje tokom životnog veka vazduhoplova. Detalji o ovim sistemima su visoko klasifikovani, tajna su, ne samo firmi koje je proizvode. Sa izvozom aviona, u mnogim slučajevima, se smanjuje specifikacija te opreme, a kupci često to nadoknađuju sa domaćim razvijem. Primeri su Su-30MKI pri prodaji Indiji, F-15I i F-16I prodati u Izraelu, i F-15K prodat Južnoj Koreji.[21][22]

Primarni senzor kod lovačkih aviona 4. generacije je radar. Amerikanci su modifikovali F-15C sa ugradnjom radara APG-63(V)2 sa elektronskim skaniranjem (AESA).[23] Ovi radari nemaju pokretnih delova, manje otkazuju u radu, imaju bolje performanse i brže skaniraju. Kasnije je uveden i na F/A-18E/F Super hornet, u bloku 60, za izvoz. Na F-16 je takođe uveden i koristiće se i za druge buduće američkih lovce. Evropljani razvijaju radare AESA, za ugradnju na „tajfunu“ i Rafalu, a Rusija ima radare AESA na avionima MiG-35 i najnovijoj verziji Su-27.[24][25][26]

Kao odgovor na sve veći naglasak na američkom izbegavanju „nevidljivosti“ radara s projektom, Rusija se okrenula alternativnim rešenjima, sa akcentom na pretragu i praćenje sa infra-crvenim senzorima, prvi put uvedenim na američkim lovcima u 1960. godini, F-101 i F-102, za otkrivanje i praćenje ciljeva u vazduhu. Ovaj način sa merenjem IC zračenja cilja, kao pasivnog senzora, ima ograničene mogućnosti i ne sadrži nikakve podatke o poziciji i kretanju ciljeva. Ovi elementi se zaključuju iz snimljene slike. Radi prevazilaženja ovog nedostatka, sistemi IC mogu da sadrže i laserski daljinomer u cilju kompletiranja podataka o položaju i kretanju cilja za upravljanje topovskom vatrom ili za lansiranje projektila na isti. Koristeći ovu metodu, nemački MiG-29 su koristili kacigu sa prikazivanjem IC slike na viziru i s tim sistemom su bili u stanju da „zabrave“ raketu za cilj, sa većom efikasnošću od američkog F-16 na vežbama. Sistem IC senzora su sada postali standard na ruskim avionima. Sa izuzetkom F-14D (zvanično penzionisanim od septembra 2006), svi zapadni lovci 4. generacije nose ugrađeni IC senzore za detekciju vazduh-vazduh, što je slično sistemu FLIR, koji se koristi za kopnene ciljeve.[27]

Jurofajter tajfun je razvrstan kao 4,5. generacija, počevši od partije 1 bloka 5 proizvodnje, dok su prethodno proizvedeni avioni dovedeni na taj standard od 2007. godine. F-35 lajtning II će takođe imati ugrađene IC senzore, sa funkcijom usvojenom na početku projekta. U međuvremenu, 2012. godine se ugrađuju i na „Super hornet“.[28][29][30]

Implikacije na taktičke sposobnosti aviona, računarskih podataka i magistrale podataka, teško je utvrditi. Više sofisticirani, isti omogućuju fleksibilniju upotrebu postojeće avionske opreme. Na primer, špekulisalo se da je F-22 raptor u stanju da ometa ili oštećuje neprijateljsku elektroniku sa fokusiranom primenom njegovog radara. Karakteristike računarske obrade i magistrale podataka velikog su taktičkog značaja, kao i sloj veze. Svi moderni evropski i američki avioni su u stanju da razmenjuju podatke sa savezničkim lovcima i sa avionom AWACS o pretećem cilju. Ruski MiG-31 presretač ima neku mogućnost za sloj veze, tako da je razumno pretpostaviti da drugi ruski avioni mogu da to isto urade. Razmena podataka i senzorskih informacija omogućava pilotima da „čuvaju“ zračenje svojih veoma upadljivih senzora dalje od neprijateljskih snaga, dok od drugih dobiju vektorske podatke o neprijatelju i ako su sami „nemi“.[31]

Smanjena uočljivost, „stelt“ uredi

„Stelt“ tehnologija (umanjena uočljivost) je produžetak pojma vizuelnog prikrivanja na protivničke senzore, kao što su savremeni radar i IC detektor. Prikriven borbeni avion stiče značajnu taktičku prednost u odnosu neuočljiv. Dok su osnovni principi oblikovanja aviona za smanjenje uočljivost bili poznati najmanje još od 1960. godine, nije to bilo primenljivo sve do dostupnosti superračunara, kada se olakšalo rešavanje složenih proračunskih zadataka optimizacije oblika. Ta tehnika, u kombinaciji sa upotrebom materijala koji apsorbuje radarsko zračenje, doprinosi vazduhoplovu drastično smanjenje radarskog poprečnog preseka i otežava njegovo otkrivanje sa protivničkim radarom. U međuvremenu, sa napretkom i primenom digitalne tehnologije u upravljanju sa letom, obezbedilo je prevazilaženje pogoršanja aerodinamičkog oblika usled preduzimanja mera smanjenja uočljivosti.[32][33][34]

 
Kontejner za smeštaj senzora
sistema Tales SPECTRA.

Tokom sedamdesetih godina 20. veka, „stelt“ oblikovanje je grubo narušavalo aerodinamičko oblikovanje aviona (primer je F-117). To je dovelo do narušavanja performansi, što je sudbonosno za lovački avion. Brzi i moćni računari omogućili su ravnomernije optimiziran projekat, kao što je B-2 Spirit.[35] Taj računarski napredak je omogućio primenu osnovnog cilja, da se značajno smanji radarski poprečni presek i kod lovačkog aviona. Ove tehnike se koriste u kombinaciji sa metodama smanjenja IC, vizuelnog i zvučnog „odraza“ (uočljivosti) lovačkih aviona. Dok lovci, definisani kao 4,5. generacije, obuhvaju samo delimične karakteristike 5. generacije, kod kojih su te osobine jasnije izražene u projektu, kao vrlo visok prioritet. To razgraničenje je ilustrovano na priloženim dvema islustracijama (slika desno i dole).[3]

Postoje informacije da rafalova oprema Tales SPECTRA obuhvata „tajnu“ mogućnost ometanja radarske tehnologije. Ti uređaji za aktivno ometanje radara su analogni sistemima za suzbijanje akustične buke. Konvencionalni ometač teže locira avion i učestanost njegovog sistema, ali njihov rad ih sam po sebi otkriva. Sa više projektila koji su nedavno namenski projektovani da prate ometanje. Pretpostavlja se da francuski sistem Tales SPECTRA detektuje i ometa, bez svoga otkrivanja.[36]

U principu takav sistem treba da bude u stanju da učini avion potpuno radarski nevidljiv, ali to je nemoguće. Moguće je signal zasenčiti ili imitirati neprepoznatljiv objekat.

Istraživanje se nastavlja i u drugim pravcima smanjenja uočljivosti od radara. Tvrdi se da ruski naučnici rade na „plazma nevidljivosti“. Očigledno, takve tehnike mogu i ukloniti neke od predviđenih prednosti koje poseduju avioni pete generacije, dodajući se generiše različita slika u odnosu na realnu. Što izgleda da preuzima superiornost i jedinstvenost posebnim konstrukcionim filozofijama.

Postoji u svakom slučaju načini da se otkriju lovci i bez radara. Na primer, pasivni infracrveni senzori mogu da detektuju toplotu motora, pa čak i zvuk se može pratiti sa mrežom senzora i računara. Međutim, korišćenje ove tehnike za precizne informacije, potrebne za gađanje i navođenje projektila dugog dometa je znatno manje efikasno od radara.

 
 
Očigledna je veća radarska izloženost
4. od 5. generacije lovačkih aviona, sa aspekta
razlika oblika borbenih konfiguracija.
Razgraničenje između 4. i 5. generacije lovačkih aviona [3]

Borbena istorija i karakteristike lovaca 4. generacije uredi

 
YU MiG-29 № 18114, oboren u području Ugljevika, BIH, pri suprotstavljanju NATO agresiji.
 
Delovi repa i poklopac kabine od oborenog aviona F-16CG, izloženo u Muzeju vazduhoplovstva na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.
 
Kanadski CF-18 pri poletanju.
 
Linije za nošenje naoružanja na Gripenu.

F-15 i F-16 drže sveukupne rekorde u borbenim karakteristikama, među modernim lovačkim avionima 4. generacije. Avioni F-15 imaju 101 pobedu i nula gubitaka u stvarnoj borbi vazduh-vazduh.[37] Naravno, takva statistika je uslovna, pošto imaju ograničenu upotrebu poređenja aviona koje su se tu zatekli a ne oni koji su istinski konkurenti.

  • 1982. godine, rat u Libanu. Izraelsko vazduhoplovstvo je sa svojim F-15 i F-16 je u 86 borbi vazduh-vazduh oborilo uglavnom MiG-21 i MiG-23, a nisu imali sopstvenih gubitaka.

Iračko-iranski rat je bio prva prilika za međusobni sukob aviona 4. generacije. Iran je koristio F-14 Tomket, a Irak MiG-29, mada ne postoje izveštaji o međusobnom sukobu ova dva tipa aviona.

  • Zalivski rat 1991. godine.
    • Prve noći u Zalivskom ratu, 17. januara 1991. godine, irački MiG-25PD je sa raketom R-40 oborio američki mornarički avion F/A-18C, na 54 km jugoistočno od Bagdada.[38]
    • Američki piloti sa F-15 igl, oborili su pet iračkih MiG-29.[39]
  • U eskalaciji Grčko-turskih odnosa, 8. oktobra 1996. godine, grčki Miraž 2000 je lansirao raketu „Madžik“ i oborio turski F-16D, iznad Egejskog mora. Turski pilot je poginuo, dok se kopilot katapultirao i bio spasen od strane grčkih snaga.
  • Tokom sukoba između Indije i Pakistana 1999. godine, indijski Miraž 2000 je nosio laserski vođene bombe. Avioni MiG-29 su ih permanentno obezbeđivali sa pratnjom. „Miraži“ su uspešno bombardovali pakistanske položaje i logističke baze. Dve eskadrile „Miraža“ je ukupno napravilo 515 letova, a od toga 240 napada sa izručenih 55.000 kg ubojnih sredstava.
  • NATO bombardovanje SRJ, 1999. godina.
    • Holandski F-16, sa raketom AIM-120, oborio je jugoslovenski MiG-29 № 18111, sa pilotom majorom Nebojšom Nikolićem, u blizini Titela, 24. marta 1999. godine. Pilot se katapultirao i spasao se. To se smatra prvom pobedom „Falkona“ u vazdušnoj borbi u Evropi.[40] Takođe američki F-16 je oborio MiG-29.[41]
    • Iznad područja Mačve protiv-avionskim raketnim sistemom zemlja-vazduh „Neva“ oboren je F-16, 2. maja 1999. godine. Ostaci toga aviona, prikazani su na slici desno.[38]
    • Američki avioni F-15, oborili su četiri jugoslovenska MiG-29.
      • № 18112, sa pilotom majorom Iljom Arizonovim, oboren je u blizini Prištine. Pilot se katapultirao i preživeo obaranje, 24. marta 1999. godine.
      • № 18104, pogođen je u letu, s njim je pilotirao major Dragan Ilić. Pilot je sleteo, bez povreda, sa teško oštećenim avionom, 24. marta 1999. godine. Kasnije su skidani ispravni delovi sa njega, zbog nedostatka rezervnih zaliha.
      • № 18114, sa pilotom majorom Slobodanom Perićem, oboren je u području Ugljevika, BIH. Pilot se bezbedno katapultirao i prizemljio, sa padobranom, 26. marta 1999. godine.
      • № 18113, sa pilotom kapetanom I klase Zoranom Radosavljevićem, oboren je iznad Valjeva. Pilot je poginuo, 26. marta 1999. godine.[42][43]
  • Etiopsko-eritrejski rat. U februaru 1999. godine, prema izveštajima, etiopski Su-27 su oborili četiri eritrejska aviona MiG-29. Neki od ovih izvora tvrde da su na etiopskim avionima leteli ruski piloti, a na eritrejskim Ukrajinci.
  • Tokom građanskog rata u Libiji, 2011. godine, belgijsko vazduhoplovstvo je angažovalo u bezbednosnim snagama šest F-16, kanadsko sedam CF-18,[44][45] dansko šest F-16AM,[45][46] francusko 18 Miraža 2000 i 19 Rafala. Italijanske snage su iznosile četiri aviona Panavia tornado, po dva za podršku, a u njihovoj pratnji vazduh-vazduh četiri F-16 ADF, sa dopunom goriva u vazduhu. Nakon prenosa ovlašćenja i odluku alijanse NATO,[47] da učestvuje u podršci iz vazduha kopnenim operacijama, italijanska vlada dodeljuje pod njihovu komandu četiri Jurofajtera da štite u vazduhu četiri Panavia tornada. Holandsko vazduhoplovstvo je učestvovalo sa šest lovaca F-16AM, četiri su patrolirali iznad Libije, a druga dva su bili u rezervi. Norvežani su učestvovali sa šest F-16AM, taj broj je smanjen na 4 aviona, 24. juna.[48] Vojska Katara je učestvovala sa šest Miraža 2000-5EDA, koji su bili stacionirani na Kritu. Španci su učestvovali sa šest lovaca F/A-18 Hornet, u kontroli vazdušnog prostora iznad mora, u misiji sprečavanja priliva oružja libijskom režimu.[49][50] Švedsko vazduhoplovstvo je učestvovalo sa osam aviona JAS 39 Gripen, u zadacima izviđanja. Ovo je prvi put da „Gripen“ učestvuje u međunarodnoj vojnoj operaciji. Švedska je jedina izvan NATO i „Arapske lige“ koja je učestvovala u zaštiti zone.[51] Tursko vazduhoplovstvo je učestvovalo sa šest borbenih aviona F-16 za operacije u vazdušnom prostoru. Ujedinjeni Arapski Emirati sa šest F-16 i šest Miraža 2000, pridružili su se u misiji.[52] Britansko vazduhoplovstvo je učestvovalo sa 16 Panavia tornada i 10 Jurofajtera.[53][54] SAD su učestvovale sa avionima F-16 i F-15 igl.[55]

Izveštaj o Su-30MKI sa vežbi uredi

Vazduhoplovne snage država redovno odmeravaju snage jedni protiv drugih, u zajedničkim vežbama, a u letnim
razlikama aviona dobijaju se određene indikacije o relativnim njihovim mogućnostima.[56]

 
Jurofajter u demonstracionom letu, na vazduhoplovnoj izložbi u Fanborou 2008. godine. u oštrom manevru sa maksimalnim faktorom aerodinamičkog opterećenja.

Tokom vežbe „Kope Indija 04“ (2004. godine), američki avioni F-15 igl, suprotstavili su se indijskim vazduhoplovima Su-30MK i Miraž 2000, MiG-29 i ostarelim MiG-21. Rezultati su detaljno objavljeni, prema kojima su Indijci imali 90% fiktivnih pobede u borbi.[57]

Vazduhoplovna vežba „Kope Indija 05“ 2005. godine je sprovedena sa timovima koji koriste kombinaciju američkih i ruskih projekata aviona. Međunarodni časopis „Kristijan sajns monitor“ je izvestio da „kako su Amerikanci i Indijci pobeđivali, i gubili“.[58] Prema istom članku indijska avijacija se bolje ponašala u 2005. u borbi u okviru vizuelnog opsega, a obe strane su bile u stanju da koriste svoje senzore i oružje za borbu na distanci, izvan vizuelnog opsega.[59]

U julu 2007. na vežbi su se indijski avioni Su-30MKI suprotstavili britanskom tajfunu. Ovo je bio prvi put da se ova dva aviona suprotstave u takvoj vežbi.[60] Indijsko vazduhoplovstvo nije dozvolilo svojim pilotima da koriste radar na „Suhoju“ tokom vežbe, kako bi zaštitili njegovu visoku tajnost N011M bars. Britanski piloti su iskreno priznali superiornost Su-30MKI u manevru u vazduhu, baš kao što je i deklarisano, ali izraelski piloti su bili impresionirani sa agilnošću „tajfuna“.[61]

Pripadajući projekti aviona uredi

Realizovani uredi

Realizovani borbeni avioni 4. generacije, u svetu[62]
  SAD   SSSR/  Rusija Ostali
F-16 Fajting Falkon MiG-29   Francuska Miraž 2000
F-14 Tomket MiG-29M   Francuska Rafal
F-15 igl MiG-31   Izrael IAI Kfir (C.10/C.12)
F-15E Strajk igl Su-27   Kina Čendu J-10
F/A-18 Hornet Su-30   Kina Šenjang J-11
F/A-18E/F Super Hornet Su-33   Kina Šenjang J-15
 
F-15 igl
 
F-14 Tomket 		Su-34   Pakistan/  Kina JF-17 Thunder
Su-35   Južna Koreja KAI FA-50
Su-30MKI   Švedska JAS 39 Gripen
 
Su-27 		  Ujedinjeno Kraljevstvo
  Nemačka
  Italija
  Španija 		Jurofajter tajfun
  Ujedinjeno Kraljevstvo
  Italija 		Panavija tornado
  SAD/  Japan F-2 Micibiši

Otkazani uredi

Otkazani programi borbenih aviona 4. generacije, u svetu
  SAD   SSSR/  Rusija Ostali
 
YF-17 		MiG-1.44   Argentina FMA SAIA 90
Su-47   Francuska Miraž 4000
Jak-43   Izrael IAI Lavi
Jak-45   Izrael IAI Namer
Jak-141   Kina Čendu J-9
 
F-20 tajgeršark 		 
Su-47 		  Kina Šenjang J-13
  Rumunija IAR 95
  Južna Afrika Atlas karver
  Rusija/   Iran M-ATF
  SFRJ Novi avion

Reference uredi

  1. ^ Bava, Renzo; Hoare, Graham T.; Gabriel Garcia-Mesuro; Hans-Christoph Oelker. „Recent Experiences on Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER at Alenia, British Aerospace, CASA and Daimler-Benz Aerospace” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Identifikacija aerodinamičkih parametara tajfuna” 
  2. ^ a b HUGH, COWIN (10. 8. 1972). „Fairey fly-by-wire” (na jeziku: (jezik: engleski)). FLIGHT Internationala. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Električne komande leta” 
  3. ^ a b v Mrs. Anne-Grete Strøm-Erichsen Minister of Defence, The Royal Norwegian Ministry of Defence, P.O. Box 8126 Dep. N-0032. „Programme 7600 Future Combat Aircraft, Executive Summary – Part One” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). ROYAL NORWEGIAN MINISTRY OF DEFENCE. Arhivirano iz originala (pdf) 21. 12. 2016. g. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Program budućnosti borbenih aviona 7600, rezime - prvi deo” 
  4. ^ „Note from AFA President – F-22” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). AFA. 3. 5. 2012. Arhivirano iz originala (pdf) 4. 5. 2012. g. Pristupljeno 6. 4. 2012. „F-22” 
  5. ^ RL33543 (25. 11. 2009). „Tactical Aircraft Modernization: Issues for Congress” (na jeziku: (jezik: engleski)). Open CRS. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Referat na kongresu” 
  6. ^ H.R.2647 (2009—2010). „Bill Text Versions 111th Congress (2009—2010) H.R.2647” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 4. 5. 2012. „Verzija teksta 111. kongresa” [mrtva veza]
  7. ^ a b v g d McKay, Keith (18—21 October 1999). „Eurofighter: Aerodynamics within a Multi-Disciplinary Design Environment” (PDF) (na jeziku: engleski). RTO AVT Symposium. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Multidisciplinarna aerodinamika”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ Shaw 1985, str. 392
  9. ^ Johnson, Jack (28. 8. 2010). „Most maneuverable military jet?” (na jeziku: (jezik: engleski)). DefenceTalk's defence forum. Pristupljeno 5. 5. 2012. „Značaj manevra borbenog aviona” 
  10. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Идентификација аеродиначких параметара тајфуна.
  11. ^ a b v „Der Eurofighter "Typhoon" (IV)” (PDF) (na jeziku: engleski). Österreichs Bundesheer. 3/2008. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Aerodinamika Jurofajtera tajfuna”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  12. ^ B. Probert (25—29 May 1998). „Aspects of Wing Design for Transonic and Supersonic Combat Aircraft” (PDF) (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 5. 2011. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Aerodinamički aspekti trisoničnog krila”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  13. ^ a b „Flight Control System (FCS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 1. 9. 2011. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Sistem komandi leta” 
  14. ^ Report No.NASA CR-2609 (januar 1976). „"Preliminary System Design Study f o r a D i g i t a l Fly-by-Wire F l i g h t Control System f o r an F-8C A i r c r a f t "” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA Langley Research Center. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Studija o električnim komandama leta” 
  15. ^ Deets, Dwain A. „DESIGN AND DEVELOPMENT EXPERIENCE WITH A DIGITAL FLY-BY-WIRE CONTROL SYSTEM IN AN F-8C AIRPLANE” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA Flight Research Center. Pristupljeno 7. 5. 2012. „Projekat EKL” 
  16. ^ „Su-30MK” (na jeziku: (jezik: engleski)). air-attack. 13. 8. 2009. Arhivirano iz originala 17. 9. 2010. g. Pristupljeno 8. 5. 2012. „Su-30MK” 
  17. ^ „Russia begins testing MiG-35 ahead of field trials in India” (na jeziku: (jezik: engleski)). Aviation & Aerospace. 14. 8. 2009. Pristupljeno 8. 5. 2012. „MiG-35” 
  18. ^ „Variable-stability In-flight Simulator Test Aircraft, Multi Axis Thrust Vectoring” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 8. 5. 2012. „Demonstracija na F-16” 
  19. ^ „Euro Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). luftwaffe. 7:06:11. Pristupljeno 9. 5. 2012. „Jurofajter tajfun”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ „Rafale Enters FRENCH AIR FORCE” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). FOX THREE. decembar 2004. Arhivirano iz originala (pdf) 22. 11. 2007. g. Pristupljeno 9. 5. 2012. „O „Rafalu“” 
  21. ^ „Su-30MK” (na jeziku: (jezik: engleski)). KNAAPO. Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g. Pristupljeno 10. 5. 2012. „Su-30MKI” 
  22. ^
  23. ^ „U.S. Fighters Mature With AESA Radars” (na jeziku: (jezik: engleski)). Defense Update. Arhivirano iz originala 9. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2012. „Radar „igla“” 
  24. ^ Hoyle, Craig (15. 7. 2010). „Eurofighter nations offered AESA radar enhancement” (na jeziku: (jezik: engleski)). FlightGlobal. Pristupljeno 11. 5. 2012. „Kooperanti su ponudili napredni radar” 
  25. ^ goebel, greg (00. 7. / 01 apr 12). „RAFALE INTO SERVICE” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite. Pristupljeno 11. 5. 2012. „Rafal”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  26. ^ agentstvo, informacionnoe (21. 1. 2004). „Načinaюtsя letnыe ispыtaniя istrebitelя MiG-29SMT s novoй radiolokacionnoй stancieй” (na jeziku: (jezik: ruski)). AviaPort. Pristupljeno 11. 5. 2012. „Ispitivanje u letu MiG-29SMT” 
  27. ^ „OLS-27/29 (Russian Federation), Airborne electro optic (EO) systems” (na jeziku: (jezik: engleski)). Jane's. Arhivirano iz originala 20. 02. 2013. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. „IC senzori” 
  28. ^ „Fertigung in Tranches, Batches und Block's” (na jeziku: (jezik: nemački)). Pristupljeno 12. 5. 2012. „Partije proizvodnje” 
  29. ^ Brookes, Andrew. „Eurofighter Typhoon” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). International Institute for Strategic Studies. Arhivirano iz originala (pdf) 5. 10. 2006. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. „„Tufon“” 
  30. ^ Warwick, Graham (13. 3. 2007). „Ultra Hornet” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightgloba. Pristupljeno 12. 5. 2012. „F-18 Super hornet” 
  31. ^ „Joint Tactical Information Distribution System (JTIDS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). rockwellcollins. Pristupljeno 13. 5. 2012. „Zajedničke taktičke informacije distributivnog sistema” 
  32. ^ Richelson, Jeffrey T. (10. 9. 2001). „A National Security Archive Electronic Briefing Book” (na jeziku: (jezik: engleski)). A National Security Archive. Pristupljeno 13. 5. 2012. „Tajna elektronika” 
  33. ^ Merlin, Peter W. „Design and Development of the Blackbird:Challenges and Lessons Learned” (na jeziku: (jezik: engleski)). scribd, NASA Dryden Flight Research Center, Edwards, California, 93523. Arhivirano iz originala 08. 11. 2012. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. „„Crna ptica“” 
  34. ^ Cadirci, Serdar (mart 2009). „RF STEALTH (OR LOW OBSERVABLE) AND COUNTER- RF STEALTH TECHNOLOGIES: IMPLICATIONS OF COUNTER- RF STEALTH SOLUTIONS FOR TURKISH AIR FORCE” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). NAVAL POSTGRADUATE SCHOOL. Arhivirano iz originala (pdf) 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. „Implikacije „stelt“ tehnologije” 
  35. ^ „The Northrop Grumman B-2 Spirit Stealth Bomber” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite. 1. 2. 2012. Pristupljeno 13. 5. 2012. „B-2 Spirit” 
  36. ^ „Dassault Rafale” (na jeziku: (jezik: srpski)). paluba. 5. 7. 2009. Arhivirano iz originala 11. 11. 2009. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. „Tales SPECTRA” 
  37. ^ „F-15K - Republic of Korea” (na jeziku: (jezik: engleski)). boeing. Pristupljeno 14. 5. 2012. „Korejski F-15K” 
  38. ^ a b „Iraqi Air-to-Air Victories since 1967.” (na jeziku: (jezik: engleski)). 3. 10. 2010. Arhivirano iz originala 5. 8. 2013. g. Pristupljeno 14. 5. 2012. „Pobeda u vazduhu” 
  39. ^ „The Gulf War Air Combat Box Score” (na jeziku: (jezik: engleski)). Gulf War Chronology. Arhivirano iz originala 25. 9. 2006. g. Pristupljeno 14. 5. 2012. „Zalivski rat” 
  40. ^ „F-16 Events from 1999” (na jeziku: (jezik: engleski)). f-16.net. Pristupljeno 14. 5. 2012. „F-16” 
  41. ^ „Zap 16” (na jeziku: (jezik: engleski)). ZAP16.COM. 3. 10. 2010. Arhivirano iz originala 23. 6. 2006. g. Pristupljeno 14. 5. 2012. „ZAP16” 
  42. ^ „Die jugoslowische Luftverteidiqung” (pdf) (na jeziku: (jezik: nemački)). Zum Luftkrieg. 24. Marz. Pristupljeno 14. 5. 2012. „RV i PVO”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  43. ^ „Mikoyan-Gurevich MiG-29 Fulcrum” (na jeziku: (jezik: engleski)). Aircraft by type. 25. 4. 2010. Arhivirano iz originala 17. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 5. 2012. „Spisak stradalih MiG-29” 
  44. ^ „Canadian to lead NATO's Libya mission” (na jeziku: (jezik: engleski)). CBC News. 25. Mar 2011. Pristupljeno 16. 5. 2012. „Kanada u Libiji”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  45. ^ a b Winfield, Nicole (19. 3. 2011). „Danish F-16s land in Sicily, Canada, Spain, US jets flying in for action against Libya” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 17. 5. 2012. „F-16 iz nekoliko vazduhoplovstava” 
  46. ^ Hoyle, Craig (23. 3. 2011). „Aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). Flightgloba. Arhivirano iz originala 21. 05. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Danski avioni” 
  47. ^ Borger, Julian (8. 3. 2011). „Nato weighs Libya no-fly zone options” (na jeziku: (jezik: engleski)). guardian. Pristupljeno 16. 5. 2012. „NATO sprovodi kontrolu vazdušnog prostora” 
  48. ^ „Her flyr norske jagerfly mot Libya” (na jeziku: (jezik: engleski)). Nett folger. 24. 3. 2011. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Norveški avioni” 
  49. ^ GONZÁLEZ, MIGUEL (19. 3. 2011). „España intervendrá con cuatro cazas F-18, una fragata F-100, un submarino y un avión de vigilancia marítima” (na jeziku: (jezik: španski)). EL PAÍS. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Španski „horneti“” 
  50. ^ „Missile-carrying Spanish F18s poised to begin patrols across Libyan airspace” (na jeziku: (jezik: engleski)). EL PAÍS. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Misija španskih F/A-18” 
  51. ^ „Sweden offers eight fighter jets for Libya mission” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Swedish Wire. 22. 3. 2011. Arhivirano iz originala 25. 3. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Švedski „gripeni“ u Libiji” 
  52. ^ „Parliament OKs Turkey’s involvement in Libya” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Oakland Press. 24. 3. 2011. Arhivirano iz originala 5. 9. 2012. g. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Turska u Libiji” 
  53. ^ „Typhoon joins Tornado in Libya ground attack operations” (na jeziku: (jezik: engleski)). 13. 4. 2011. Pristupljeno 17. 5. 2012. „„Tufon“ i „tornado“ se dopunjuju” 
  54. ^ Daily Mail Reporters. „RAF strikes against Gaddafi's forces branded 'a success' as bombed out tanks and cars litter the roads near Benghazi” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 17. 5. 2012. „Akcije RAF-a” 
  55. ^ Batty, David & Murray, Warren (19. 3. 2011). „Libya military action - Saturday 19 March part 1” (na jeziku: (jezik: engleski)). guardian. Pristupljeno 16. 5. 2012. „Vojna akcija u Libiji” 
  56. ^ Cox, Jody D. and Hugh G. Severs. "The Relationship Between Realism in Air Force Exercises and Combat Readiness." Air Forces Issues Team, Washington DC, September (1994). pp. 1–114.
  57. ^ Baldauf, Scott (08—08-2009). „Why the F-22 is needed - Su-30MK Beats F-15C Every Time” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 17. 5. 2012. „Poređenje američkih i ruskih aviona”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  58. ^ „Indian Air Force, in war games, gives US a run” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Christian Science Monitor. 28. 11. 2005. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Kope Indija 05” 
  59. ^ „Cope India 05, Result Analysis” (na jeziku: (jezik: engleski)). PakDef.info. Pristupljeno 17. 5. 2012. „Analiza rezultata” [mrtva veza]
  60. ^ „Exercise Indra Dhanush 07 RAF Waddington July 2-12, 2007” (na jeziku: (jezik: engleski)). Indian Air Force. Pristupljeno 17. 5. 2012. „„Kope Indija 07“ 2007” 
  61. ^ Gary Parsons, reports (2007 2-12 July). „Part three: the Exercise” (na jeziku: (jezik: engleski)). Waddington's Indian Summer. Arhivirano iz originala 4. 8. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2012. „O vežbi”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  62. ^ Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 28. 5. 2012. „Generacije lovaca” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Mlazni lovac četvrte generacije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млазни_ловац_четврте_генерације&oldid=27404781”