Википедија

Nahčivan (grad)

Nahčivan (azer. Naxçıvan) je glavni grad Nahčivanske Autonomne Republike i nalazi se 450 km zapadno od Bakua.[1] Prostire se u podnožju Zangezurskih planina, na desnoj obali reke Nahčivan. Grad je smešten na nadmorskoj visini od skoro 1.000 metara. Prema popisu iz 2010. godine ima 74.500 stanovnika.[2]

Nahčivan
azer. Naxçıvan
Administrativni podaci
Država Azerbejdžan
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.74.500
 — gustina4.966,67 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate39° 12′ 58″ S; 45° 24′ 38″ I / 39.216111° S; 45.410556° I / 39.216111; 45.410556
Aps. visina873 m
Površina15 km2
Nahčivan na karti Azerbejdžana
Nahčivan
Nahčivan
Nahčivan na karti Azerbejdžana

Istorija uredi

Nahčivan je bio jedan od istaknutih gradova Jermenskog kraljevstva od II veka p. n. e. do XI veka nove ere.[3][4][5] U II veku, Nahčivan je bio poznat pod imenom Ptolomej. Herodot je napisao da reka Araz teče iz planine Matean do zemlje Nakhar.[6] Prema jermenskom episkopu i istoričaru Sebeosu, vizantijski car Iraklije je marširao kroz regionu Nahčivan tokom njegove kampanje protiv Sasanidskog carstva 627-628. godine. Neki jermenski hroničari dodatno tvrde da je Iraklije uništio grad Nahčivan pre nego što je krenuo na Ganzak. Tokom hrišćanske ere razvila se legenda da je Nahčivan osnovao Noje.[7]

Već u VIII veku Nahčivan je postao veliki trgovinsko–zanatlijski centar. U XI veku je bio prestonica Seldžuka, a u XII veku postaje prestonica države azerbejdžanskih atabega. Grad je u XIII veku razoren od strane mongolskog kana Tamerlana[8][9][10] i početkom XVII veka od Persijanaca.[11]

Krajem XVIII i početkom XIX veka formiran je Nahčivanski kanat, koji je nominalno priznavao persijsku vlast. Grad Nahčivan je bio prestonica.[12] Turkmančajskim mirovnim ugovorom 1828. godine region postaje ruski posed, a Nahčivanski kanat se ukida.[13] Od 1849. godine Nahčivan je postao deo ruske gubernije Jerevan.

 
Nahčivan početkom XX veka

Posle Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. godine, na ovom području je, 1918. godine, proglašena Republika Aras, koja je postojala do 1919. godine, kada je na nju invaziju izvršila Jermenija. Pad republike pokrenuo je invaziju azerbejdžanske armije, koja, iste godine, izbacuje jermenske trupe iz regiona. Pošto je sovjetska Crvena armija zauzela region 1920. godine, stvorena je Nahčivanska autonomna sovjetska socijalistička republika, a na referendumu koji je održan 1921. godine 90% stanovništva republike izjasnilo se za priključenje Azerbejdžanskoj SSR, što je i učinjeno iste godine.

Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, budući predsednik Azerbejdžana Hejdar Alijev postaje predsednik Nahčivanskog vrhovnog sovjeta i pretvara Nahčivan u teritoriju skoro potpuno nezavisnu od vlasti u Bakuu.[14] Tokom rata u Nagorno-Karabahu 1992. godine, izbili su sporadični oružani sukobi Nahčivana sa Jermenijom. Zbog izolacije od Azerbejdžana tokom rata, ojačao je veze sa Turskom i Iranom.[15] Parlament Azerbejdžana je pozvao 1993. godine Hejdara Alijeva da stane na čelo države, tako da on postaje predsednik Azerbejdžana i na toj funkciji ostaje sve do 2003. godine kada ga je na funkciji nasledio njegov sin, Ilham Alijev. Nahčivan je do danas ostao glavni grad autonomne republike u sastavu Azerbejdžana.

Geografija uredi

Prostire se u podnožju Zangezurskih planina, na desnoj obali reke Nahčivan. Grad je smešten na nadmorskoj visini od skoro 1000 m. Poplave i erozije zemljišta su postale česte zbog smanjenog šumskog pokrivača duž rečnih obala. Kao rezultat toga, nastao je projekat pošumljavanja grada.[15]

Ekonomija uredi

U Nahčivanu je tradicionalno razvijena trgovina, zanatstvo, obućarstvo i proizvodnja šešira. Obnova preduzeća i razvoj industrije, liberalizacija spoljne trgovine i proširenje carinske infrastrukture su u velikoj meri odgovorne za rast grada u poslednje dve decenije.[16]

Saobraćaj uredi

 
Aerodrom Nahčivan

Nahčivan ima veliki saobraćajni sistem kojim upravlja Ministarstvo saobraćaja Azerbejdžana. Ministarstvo je 2013. godine najavilo da će gradovi Nahčivan, Gandža i Sumgajit dobiti novu liniju metroa u okviru projekta metro 20 godina.[17][18] Mreža trolejbusa je postojala od 1986. do 2004. godine.[19]

Aerodrom Nahčivan je jedini komercijalni aerodrom u Nahčivanu. Autobuskom linijom je aerodrom povezan sa centrom grada. Postoje domaći letovi za Baku i međunarodni za Istanbul i Moskvu.[20]

Novi most preko reke Araks spojio je 2013. godine Nahčivan sa Iranom i dalje prugom do Bakua.[15] Železnicom je Nahčivan povezan u autonomnoj republici sa gradovima Ordubad i Šarur.[21]

Sport uredi

Araz Nahčivan je jedan od boljih futsal klubova u Evropi i redovni učesnik UEFA futsal kupa.[22][23][24] Istoimeni fudbalski klub osnovan 1967. godine se u sezoni 2014/15 takmičio u Premijer ligi Azerbejdžana u fudbalu. Grad je bio domaćin svetskog kupa u dizanju tegova.[25]

Pobratimljeni gradovi uredi

Vidi još uredi

Galerija uredi

  •  
    Panorama grada
  •  
    Džamija iz XVII veka
  •  
    Palata kan
  •  
    Park

Reference uredi

  1. ^ „Belediyye Informasiya Sistemi” (na jeziku: Azerbaijani). Arhivirano iz originala 24. 9. 2008. g. 
  2. ^ „The State Statistical Committee of the Azerbaijan Republic”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  3. ^ Kingdom of Greater Armenia. Oxford University Press. Retrieved 20 November 2013.
  4. ^ (jezik: jermenski) Ter-Ghevondyan, Aram N. «Բագրատունիների Թագավորություն» (Bagratuni Kingdom). Soviet Armenian Encyclopedia. vol. ii. Yerevan, Armenian SSR: Armenian Academy of Sciences. (1976). p. 202.
  5. ^ Atlas of Ancient and Classical Geography, Samuel Butler, 1907. http://www.hellenicaworld.com/Greece/Literature/SamuelButler/en/images/armenia.jpg
  6. ^ Herodotus. History, I 202; V 52
  7. ^ Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona. Nahičevanь. — S.-Peterburg:1890—1907
  8. ^ Peter Jackson, David Morgan //The mission of Friar William of Rubruck: his journey to the court of the Great Khan Möngke, 1253—1255 //Tom 2, Častь 4, Vыpusk 173 str. 265 (312) Hakluyt Society. 1990. ISBN 978-0-904180-29-9.
  9. ^ „Gilьom de Rubruk. Putešestvie v Vostočnыe stranы, gl. 51”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  10. ^ Zodčestvo Azerbaйdžana XII—XV vv. i ego mesto v arhitekture Perednego Vostoka
  11. ^ Georg Tektander. Putešestvie v Persiю čerez Moskoviю. str. 34
  12. ^ Nahičevanь. Populяrnaя hudožestvennaя эnciklopediя. Pod red. Polevogo V. M.; M.: Izdatelьstvo "Sovetskaя эnciklopediя", 1986.
  13. ^ Turkmančaйskiй mirnый dogovor
  14. ^ „Nahičevanь” (na jeziku: ruski). vexillographia.ru. 
  15. ^ a b v Hay, Mark. „How Environmentalism Can Foster Nation-Building”. magazine.good.is. Arhivirano iz originala 13. 11. 2014. g. Pristupljeno 13. 11. 2014. 
  16. ^ „NAXÇIVAN MUXTAR RESPUBLİKASI - rəsmi portal”. nakhchivan.az. Arhivirano iz originala 10. 6. 2015. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  17. ^ „Subway to be constructed in Sumgayit, Nakhchivan and Ganja”. en.apa.az. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  18. ^ „Subways to open in major Azerbaijani cities”. www.azernews.az. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  19. ^ „15. Nahičevanь (trolleйbus)” [15. Nahičevan (trolleybus)]. Gorэlektrotrans (Electrotrans) website (na jeziku: ruski). Dmitriй Zinovьev (Dmitry Zinoviev). Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  20. ^ Airport information for UBBN Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) from DAFIF
  21. ^ „NAXÇIVAN MUXTAR RESPUBLİKASI - rəsmi portal”. nakhchivan.az. Arhivirano iz originala 10. 6. 2014. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  22. ^ „Futzalьnый klub «Araz» opredelilsя s sopernikami po эlitnomu raundu Kubka čempionov”. Arhivirano iz originala 7. 7. 2012. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  23. ^ „Happy Friday night for Benfica, Puntar and Araz”. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  24. ^ „Club's uefa.com profile”. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  25. ^ „Masters World Cup 2014”. nakhchivan2014.com. Arhivirano iz originala 10. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 11. 2015. 
  26. ^ „Batumi - Twin Towns & Sister Cities”. Batumi City Hall. Arhivirano iz originala 7. 5. 2015. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. 

Spoljašnje veze uredi

 
Nahčivan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нахчиван_(град)&oldid=27694367”