Википедија

Olga Komnenović

Olga Komenović (Dubrovnik, 18. februar 1880 — Igalo, 1971) bila je humanitarna radnica i zadužbinarka, prva i jedina predsednica Kola srpskih sestara u Herceg Novom. Bila je supruga istaknutog srpskog političara Mirka Komnenovića. Bračni par Komnenović zaveštao je svoju kuću gradu Herceg Novom i u njoj se danas nalazi Zavičajni muzej.

Olga Komnenović
Puno imeOlga Komnenović, rođ. Marinović
Datum rođenja(1880-02-18)18. februar 1880.
Mesto rođenjaDubrovnik, Austrougarska
Datum smrti1971.
Mesto smrtiIgalo, Jugoslavija

Biografija

uredi

Olga Komnenović rođena je kao Olga Marinović u Dubrovniku 1880. godine. Potiče iz ugledne i imućne dubrovačke porodice Sime i Milke Marinović. Osim Olge, bračni par Marinović imao je i sina Dušana.[1] U rodnom gradu završila je Preparandiju (Učiteljski školu). Od najranije mladosti aktivno je učestvovala u kulturnim dešavanjima u gradu, organizujući razne manifestacije, između ostalih i proslave Savindana. Govorila je francuski i italijanski jezik.[2]

Udala se rano, 1898. godine, još pre završetka škole.[3] Njen suprug bo je Mirko Komnenović, istaknutoi srpskoi političar koji je radio na privrednom i nacionalnom preporodu i ujedinjenju Srba i svih južnih Slovena. Velike napore ulagao je i u preporod poljoprivrede hercegnovskog kraja.[4] Neposredno posle udaje Olga je jedno vreme sa suprugom živela u Kumboru, gde je on tada imao radionicu za proizvodnju soda vode.[1]

Zbog naprednih političkih ideja i aktivnosti Mirko Komnenić je 1914. godine, s početkom Prvog svetskog rata, uhapšen i zatvoren u logor na ostrvu Mamula. Kasnije je, zbog narušenog zdravlja, prouzrokovanog lošim uslovima u zatvoru, interniran u Dubrovnik, a zatim u Trst. Olga odlazi za suprugom u Trst, a zatim ga prati u Rim i odatle u Rusiju. U Rusiji je Mirko, u ime Kraljevine Srbije, bio vladin delegat[4] i radio je i na regrutovalju dobrovoljaca za srpsku vojsku.[5]

Glavni članak: Mirko Komnenović

Posle rata Mirko Komnenović se posvetio političkim aktivnostima. Bio je načelnik Hercegnovske opštine i jedno vreme ministar u Vladi Kraljevine Jugoslavije.[6] Olga se posvetila humanitarnom i nacionalanom radu. U početku je delovala samostalno, a od 1923. kroz rad Kola srpskih sestara.[4] O njenom privatnom životu ostalo je veoma malo podataka.[5] Poznato je da je volela da putuje, pa je prodavala delove nameštaja koje je donela sa sobom kao miraz i leti odlazila u planinske krajeve, kako bi izbegla letnju vrućinu.[7]

Olgin sauprug Mirko Komnenović umro je neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 28. marta 1941. godine. Pred smrt je kuću i vrt, u Olgino i svoje ime, ostavio kao zadužbinu gradu Herceg Novom.[8] Kuća je 1949. godine postala Muzej grada Herceg Novog, ali je Olga nastavila u njoj da živi. O njoj se brinula porodica službenika Muzeja, koji je takođe, sa porodicom, od 1950. živeo u istoj kući. Godinama je, tokom zimskih meseci Olga boravila u hotelu Boka, a troškove je snosila Opština Herceg Novi. Poslednje dane života provela je u Institut Dr Simo Milošević u Igalu, gde je i umrla, 1971. godine.[7] Sahranjena je u porodičnoj grobnici Komnenovića, na groblju pored crkve Svetog Spasa u hercegnovskom naselju Topla.[8]

Aktivnosti u Kolu srpskih sestara

uredi
 
Pogled na Herceg Novi i Bokokotorski zaliv

Olga Komnenović bila je prva i jedina predsednica Kola srpskih sestara u Herceg Novom. Na čelu Kola bila je punih 18 godina, od osnivanja 1923. godine, do zabrane rada organizacije 1941. godine, s početkom rata. Uspešno je vodila aktivnosti Kola i davala primer ostalim uglednim ženama Herceg Novog. One su, uz pomoć dobrostojećih muževa i porodičnog ugleda, uspevale da okupe znatan broj dobrotvora. U svom radu Olga je imala veliku podršku svog supruga, koji je takođe bio član Kola.[a] Njegovim zalaganjem pomoć je stizala i od Ministarstva za socijalnu politiku i narodno zdravlje, kao i od pojedinaca.[7] On se zalagao da pomoć dobiju sva tri Odbora Kola u Boki, kako onaj u Herceg Novom, tako i Odbori u Kotoru i Risnu.[9] Donacije Kolu su, osim samih članova, davale i porodice članica, pa tako i porodice Komnenović i Ivanović.[10]

Zabeleženo je da je Olga bila u odboru za doček na železničkoj stanici, kada je 17. aprila 1934. godine kraljevska porodica posetila Herceg Novi. Kraljevska porodica je u Herceg Novom boravila više od dva meseca i Olga je 8. juna primljena u audenciju kod kraljice Marije.[5]

Za svoj požrtvovani rad i doprinos odlikovana je 1930. godine Ordenom Svetog Save IV stepena.[10]

Kolo srpskih sestara u Herceg Novom

uredi
Glavni članak: Kolo srpskih sestara u Herceg Novom

Suština rada odbora Kola srpskih sestara je bila dobrotvorni rad žena iz cenjenih građanskih porodica. Odbor Kola srpskih sestara u Herceg Novom osnovan je 11. novembra 1923. godine, dvadeset godina posle osnivanja prvog odbora Kola srpskih sestara, 1903. godine u Beogradu. Bio je to prvi Odbor Kola osnovan u Boki kotorskoj. Godinu dana kasnije osnovan je Odbor u Kotoru, a 1935. i u Risnu. Na području Boke u to vreme nije bilo većeg broja udruženja, štampe i čitaonica u kojima su se angažovale žene. Stanje posle Prvog svetskog rata na teritoriji Boke Kotorske zahtevalo je osnivanje jednog društva koje bi pomagalo saniranju ratnih posledica. Suočene sa siromaštvom, žene su osnovale Kolo srpskih sestara po uzoru na mnoga udruženja u zemlji, s ciljem da kroz humanitarni rad pruže pomoć siromašnoj deci i starijim sugrađanima svih veroispovesti i nacionalnosti.

Od početka delovanja Kolo srpskih sestara u Herceg Novom je imalo nekoliko programa:

  • Humantirani program, koji je podrazumevao raspodelu sredstava za odeću za decu, novčanu pomoć za siromašne, đačku kuhinju, lečenje i slično;
  • Obrazovni program je obuhvatao osnivanje i organizaciju rada Ženske zanatske škole, školovanje devojaka koje su nastavljale obrazovanje van mesta rođenja, javna predavanja na razne teme i sa raznovrsnim predavačicama;
  • Kulturni program za podsticaj razvoja kulture - organizovanje pozorišnih predstava, predavanja, koncerata i svetkovina;
  • Poljoprivredni program razvoja, koji je obuhvatao obrazovanje, raspodelu sadnica voća i povrća koje uspeva u Boki, kao i otvaranje rasadnika u kojima su se uzgajale sadnice koje su sestre kasnije delile.

Poseban doprinos Kola u Herceg Novom i Kotoru predstavlja obrazovanje devojaka različitog socijalnog stanja i vere. Kolo je osnovalo petogodišnje ženske zanatske škole u Kotoru i Herceg Novom. Ove škole su predstavljale važan faktor za opšte obrazovanje devojaka, kako na stručnom tako i na opšteobrazovnom nivou. Cilj osnivanja Ženske zanatske škole bio je „da uklanjja mlade djevojke sa ulice, pomaže ih materijalno otkupljivanjem radova i budi im nacionalnu svijest propagiranjem narodnog veza”.[11]

Rad Kola srpskih sestara u Herceg Novom prestaje 1941. godine, po izbijanju Drugog svetskog rata.[8]

Zadužbina

uredi

Mirko Komenović umro je 1941. godine, pred sam početak Drugog svetskog rata. Testamentom je, u svoje i Olgino ime, ostavio gradu Herceg Novom. kuću i zemljište oko kuće kao zadužbinu,[4] Posebne želje u testamentu bile su da se na kući postavi spomen ploča sa ćiriličnim natpisom „MIRKO I OLGA KOMNENOVIĆ - NARODU”, da od prihoda tog muzeja zadužbinska uprava daje „pripomoći hercegnovskoj siročadi bez razlike vjere” i da „srpski barjak, koji se nalazi u rečenoj mojoj stonoj kući u njoj svakako i ostane na vječita vremena i to kao i do sada na vidnom mjestu”.[12] Olga je bila nezadovoljna što na zgradi Muzeja dugo vremena nije postavljena ploča sa natpisom o poklonu zgrade od strane njenog supruga i nje i zbog toga je uporno insistirala na tome, sve dok najzad nije uspela.[7]

Vlada Crne Gore je po završetku rata, 1949. godine, donela uredbu da se u toj kući osnuje Muzej grada Herceg Novog. Muzej je svečano otvoren 1953. godine.[4] Kasnije menja ime u Zavičajni muzej Herceg Novi. U sastavu Zavičajnog muzeja nalazi se i vrt formiran u parkovskom stilu, botanička zbirka sa više od 100 odabranih vrsta mediteranskih i suptropskih biljnih vrsta,[12] koje su donosili Mirko i Olga Komnenović, kao i brojni pomorci.[13]

Napomene

uredi
  1. ^ Kolo je primalo u članstvo i muškarce, ali je njihov status bio drugačiji. Obično su imali status počasnog člana ili donatora, kojem su ukazivane javne počasti.

Reference

uredi
  1. ^ a b Crnić-Pejović 2012, str. 16
  2. ^ Dabižinović 2017, str. 97
  3. ^ Dabižinović 2017, str. 180
  4. ^ a b v g d Dabižinović 2017, str. 98
  5. ^ a b v Crnić-Pejović 2012, str. 17
  6. ^ Dabižinović 2017, str. 206
  7. ^ a b v g Crnić-Pejović 2012, str. 18
  8. ^ a b v Dabižinović 2017, str. 181
  9. ^ Dabižinović 2017, str. 99
  10. ^ a b Crnić-Pejović 2012, str. 15
  11. ^ Dabižinović 2017, str. 90-94
  12. ^ a b „Zavičajni muzej u Herceg Novom”. Zvanična prezentacija. Zavičajni muzej Herceg Novi. Pristupljeno 14. 11. 2019. 
  13. ^ „BAŠTA ZAVIČAJNOG MUZEJA”. Hercegnovitravel. Turistička organizacija herceg Novog. Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g. Pristupljeno 14. 11. 2019. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Комненовић&oldid=27455422”