Википедија

Onoguri

Onoguri ili Oguri (Ὀνόγουροι, Οὔρωγοι, Οὔγωροι; Onογurs, Ογurs; „deset plemena”, „plemena”), bili su turkijski nomadski konjanici koji su živeli između reke Volge i Pontsko-kaspijske stepe regiona od 5 do 7. veka, i govorili su ogurskim jezikom.[1]

Etimologija uredi

Smatra se da ime Onogur potiče od On-Ogur „deset Ogurskih (plemena)“.[2] Savremeni naučnici smatraju da turski termini za pleme oguz i ogur potiču od turskog *og/uk, što znači „srodstvo ili biti srodan“.[3] Termini u početku nisu bili isti, jer je ok/ogsiz takođe značilo „strela“,[4] dok je ogul značio „potomak, dete, sin“, oguš/uguš je značilo „pleme, klan“, a glagol ogša-/okša je značio „ biti sličan, ličiti“.[3] Po nekim izvorima veruje se da moderno ime „Mađarska“ (vidi naziv Mađarske) potiče od On-Ogur (> (H)Ungari).[5][6]

Jezik uredi

Glavni članak: Ogurski jezici

Ogurski jezici, onogurski ili ogurski[7] jezici (takođe poznati kao bulgar (Bulgar),[8] bulgarski (Bulgaric),[9] bolgarski (Bolgar)[10], pre-prabugarski (Bulgaric)[11] ili lir-turski i r-turski) su grana porodica turkijskih jezika. Jedini postojeći član grupe je Čuvaški jezik. Prvi koji su se odvojili od turske porodice, ogurski jezici pokazuju značajnu divergenciju od drugih turskih jezika, koji svi imaju kasnijeg zajedničkog pretka. Jezici iz ove porodice govorili su se u nekim nomadskim plemenskim konfederacijama, poput Onogura ili Ogura, Bugara i Hazara.[12]

Istorija uredi

Onoguri su bili jedno od prvih ogurskih turskih plemena koja su ušla u pontsko-kaspijske stepe kao rezultat migracija pokrenutih u Unutrašnjoj Aziji.[13] Moves Kagankatvatdži istoriograf iu 10. veka zabeležio je, smatra se krajem 4. veka, izvesnog Honagura, „Huna[nb 1] iz Honka“ koji je izvršio napad na Persiju, koja je bila u srodstvu sa Onogurima, a nalazila se u blizini Zakavkazja i Sasanidskog carstva.[16] Istoričari takođe povezuju Zionite sa ovim izveštajem.[16]

Prema Priskusu, 463. godine predstavnici Ernakovih Saragura (Ogur. sara, „Beli Oguri“), Ogura i Onogura došli su caru u Carigrad,[17] i objasnili da su ih iz domovine proterali Sabiri, koji su bio napadnut od strane Avara u Unutrašnjoj Aziji.[18][19] Ovaj splet događaja ukazuje da su Ogurska plemena povezana sa narodom Ting-ling i Tijele.[20][21] Smatra se da su pripadali najzapadnijim plemenima Tijele, među kojima su bili i Ujguri-Tokuzi Oguzi i Oguzi Turci, a prvobitno su se nalazili u Zapadnom Sibiru i Kazahstanu.[22] Lav I je dao Ernaku zemlje izdajničkih Akacirskih karadača, čija prostranstva su otprilike odgovarale Ukrajini iz 20. veka. Kasniji kraljevi Onogurskih Huna uključivali su Groda, Mugela i Sandilha, čiji su Utiguri bili angažovani u građanskom ratu protiv Kutrigura iz Kinijalona.

Poreklo Kutrigura i Utigura, koji su živeli u blizini Onogura i Bugara, i njihov međusobni odnos smatra se nejasnim.[23][24] Istoričari nisu sigurni kako je nastala unija između Onogura i Bugara, zamišljajući to kao dug proces u kojem se spajao veliki broj različitih grupa.[25][26] Tokom tog vremena, Bugari su predstavljali veliku konfederaciju od koje su Onoguri činili jedno od osnovnih plemena,[26] zajedno sa ostacima Utigura i Kutrigura, između ostalih.[27]

Jordanes u Getici (551) pomenuo je da su Hunuguri (za koje se veruje da su Onoguri) bili poznati po trgovini kožom kune.[28][29][30] U srednjem veku koža kune je korišćena kao zamena za kovani novac.[31][16] Ovo takođe ukazuje na to da su živeli u blizini šuma i bili u kontaktu sa Ugro-finskim narodima.[16][32]

Sirijski prevod Crkvene istorije Pseudo-Zaharija Retora (oko 555) u zapadnoj Evroaziji beleži Avnagur (Aunagur; smatra se Onogurima), vngvr (Onogur), vgr (Oghur). Autor je napisao sledeće: „Avnaguri (Aunagur) su ljudi, koji žive u šatorima. Avgar, sabir, burgar, alan, kurtargar, avar, hasar, dirmar, sirurgur, bagrasir, kulas, abdel i heftalit su trinaest naroda, koji žive u šatorima, zarađuju za život od mesa stoke i ribe, divljih životinja i svojim oružjem (zaplena)“. O Bugarima i Alanima, tokom prve polovine četvrtog veka, on je dodao: „Zemlja Bazgun... prostire se do Kaspijskih vrata i do mora, koje su u Hunskim zemljama. Iza kapija žive Burgari (Bugari). ), koji imaju svoj jezik, a ljudi su pagani i varvari. Imaju gradove. A Alani - imaju pet gradova." .[28][33]

Onoguri (Oguri), u izvorima iz 6. i 7. veka, pominju se uglavnom u vezi sa osvajanjem Avara i Gokturka Zapadne Evroazije.[34] Prema zaštitniku Menandra iz 6. veka, „vođa Ουγουρων“ je imao vlast turčina Jabgu kagana u oblasti reke Kuban do donjeg Dona.[35]

Početkom 7. veka Teofilakt Simokata je zabeležio da je izvesni Onogurski grad Βακαθ uništen zemljotresom pre njegovog života.[16] Sogdijsko ime ukazuje da se nalazio u blizini iranske centralne Azije.[16]

Simokata je u pismu turskog Kaγana (Tamgana) caru Mavrikiju zapazio kompleksno obaveštenje:

"...Kagan je krenuo na drugi poduhvat i potčinio sve Ὀγώρ. Ovaj narod je (jedan) od najmoćnijih zbog svoje brojnosti i obuke za rat u punoj borbenoj opremi. Napravili su svoja prebivališta prema istoku, odakle teče reka Τίλ, koju Turci imaju običaj da zovu „Crni“. Zovu se najstarije poglavice ovog naroda Οὐάρ and Χουννί."[35]

Prema Kaganu, Onoguri, Barsili, Sabiri i druga plemena su deo onih Ouara (Uara) i Kouna (Huna) koji su stigli u istočnu Evropu pogrešno identifikovani za prvobitne Avare, i kao takvi, Uari i Huni, su iskoristili prednost situaciji i počeli da se nazivaju Avarima.[36] Simokates takođe prepričava „kada su Ogor, dakle, potpuno doveden u petu (poraženi), Kaγan je predao poglavicu Κολχ (Kolk[35])) ugrizu mača“, pokazuje otpor Ogura prema turkijskoj vlasti.[35] Istoričari smatraju da je Til Kara Itil (Crni Itil) reka Volga (Atil/Itil), onda bi pomenuti Ογωρ bili Oguri, dok ako je u Unutrašnjoj Aziji, onda bi to mogli biti Ujguri.[35]

Avari uredi

Glavni članak: Avari

Do 568. godine Avari su pod Kaganom Bajanom uspostavili carstvo u Karpatskom basenu koje je trajalo 250 godina. U Avarski kaganat su više puta stizali srodni narodi sa istoka: oko 595. Kutriguri, a zatim oko 670. Onoguri.[37] Avarski kaganat je propao nakon c. 822, nekoliko decenija kasnije, Almoš i njegov sin Arpad osvojili su Karpatski basen oko c. 862–895. Mađarski osvajači su zajedno sa turskojezičnim Kabarima integrisali Avare i Onogure.[38]

Stara Bugarska uredi

Glavni članak: Stara Velika Bugarska

Kubrat je sredinom 7. veka organizovao Onogure pod svojim Carstvom Stare Velike Bugarske. Od 8. veka vizantijski izvori često pominju Onogure u bliskoj vezi sa Bugarima. Agaton (početak 8. veka) je pisao o naciji Onogurskih Bugara. Nićifor I Carigradski (početak 9. veka) je zabeležio da je Kubrat bio gospodar Onohundura, njegov savremenik Teofan Ispovednik ih je nazivao Onohundur–Bugarima. Kubrat se uspešno pobunio protiv Avara i osnovao Staru Veliku Bugarsku (Magna Bulgaria[39])), takođe poznatu kao Onohundur-Bugarska država, ili Patria Onoguria u Ravenskoj kosmografiji.[40][41][28] Konstantin VII (sredina 10. veka) je primetio da su Bugari ranije sebe nazivali Onogunzurima.[42]

Onogur-Bugari koji su se naselili na reci Volgi u 7. veku nove ere i prešli u islam 922. godine tokom misionarskog rada Ahmeda ibn Fadlana, naselili su današnju teritoriju Tatarstana.[43] Posle invazije Batu-kana 1223–1236, Zlatna Horda je anektirala Volšku Bugarsku. Većina stanovništva je preživela, a usledio je određeni stepen mešanja između njih i Kipčaka iz Horde. Onogursko-bugarska grupa u celini prihvatila je egzonim „Tatari“.

Ova asocijacija se ranije ogledala u jermenskim izvorima, kao što su Ashkharatsuits, koji se odnose na Olkontor Błkar, i Istorija iz 5. veka Movsesa Horenacija, koja uključuje dodatni komentar pisca iz 9. veka o koloniji Vilendura Bulkara. Markuart i Golden povezuju ove oblike sa Igndrom (*Ulugundur) Ibn al-Kalbija (oko 820), Vnndur (*Vunundur) iz Hudud al-'Alama (982), Vlndr (*Vulundur) iz Al-Masudi (10. vek) i mađarski naziv za Beograd Nandorfehervar, nndr (*Nandur) Gardizija (11. vek) i *Vununtur u pismu hazarskog kralja Josifa. Svi oblici pokazuju fonetske promene tipične za kasni ogurski (protetski w-; o- > wo-, u-, *wu-).[42][12]

Beleške uredi

  1. ^ „Poput imena Skit do ranog srednjeg veka, ime Hun je postalo generički (obično pežorativni) pojam u kasnijoj istoriji za sve stepske ratnike, ili čak bilo koji neprijateljski narod, bez obzira na njihov stvarni identitet..[14][15]

Reference uredi

  1. ^ Golden 2011, str. 135–145.
  2. ^ Golden 2011, str. 23, 237.
  3. ^ a b Golden 1992, str. 96.
  4. ^ Golden 2012, str. 96.
  5. ^ Golden 1992, str. 102–103.
  6. ^ Bennett, Casey; Kaestle, Frederika A. (2006). „A Reanalysis of Eurasian Population History: Ancient DNA Evidence of Population Affinities”. Human Biology. 78 (4): 413—440. PMID 17278619. S2CID 13463642. arXiv:1112.2013  . doi:10.1353/hub.2006.0052. 
  7. ^ Golden 2011, str. 30.
  8. ^ The extinct Bulgar, Bulgaric., turkijskau grupu, ne treba mešati sa nepovezanim indoevropskim bugarskim, koji se govorui danas.
  9. ^ Savelyev 2020, str. 446.
  10. ^ Glottolog
  11. ^ Golden 2011, str. 39.
  12. ^ a b Golden 2011, str. 239.
  13. ^ Golden 1992, str. 92–93, 103.
  14. ^ Beckwith, Christopher I. (2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton University Press. str. 99. ISBN 9781400829941. „Like the name Scythian up to the early medieval period, the name Hun became a generic (usually pejorative) term in subsequent history for any steppe-warrior people, or even any enemy people, regardless of their actual identity.” 
  15. ^ Dickens, Mark (2004). Medieval Syriac Historians' Perceptionsof the Turks. University of Cambridge. str. 19. „„Sirijski hroničari (zajedno sa svojim arapskim, vizantijskim, latinskim, jermenskim i gruzijskim kolegama) nisu koristili etnonime tako specifično kao što to čine savremeni naučnici. Kako primećuje K. Czegledi, „neki izvori... koriste etnonime raznih stepskih naroda, posebno onih skita, Huna i turkijskih plemena, u generičkom smislu „nomada““..” [mrtva veza]
  16. ^ a b v g d đ Golden 2011, str. 141.
  17. ^ Golden 1992, str. 92–93.
  18. ^ Golden 1992, str. 92–93, 97.
  19. ^ Golden 2011, str. 70.
  20. ^ Golden 1992, str. 93–95.
  21. ^ Golden 2011, str. 32–33.
  22. ^ Golden 2011, str. 138, 141.
  23. ^ Golden 1992, str. 99.
  24. ^ Golden 2011, str. 140.
  25. ^ Golden 1992, str. 244.
  26. ^ a b Golden 2011, str. 143.
  27. ^ Golden 1992, str. 100, 103.
  28. ^ a b v D. Dimitrov (1987). „Bulgars, Unogundurs, Onogurs, Utigurs, Kutrigurs”. Prabylgarite po severnoto i zapadnoto Chernomorie. kroraina.com. Varna. 
  29. ^ Maenchen-Helfen 1973, str. 431.
  30. ^ Golden 1992, str. 98.
  31. ^ Golden 1992, str. 254.
  32. ^ Golden 1992, str. 112.
  33. ^ Golden 1992, str. 97.
  34. ^ Golden 1992, str. 100–102.
  35. ^ a b v g d Golden 2011, str. 142.
  36. ^ Golden 1992, str. 109.
  37. ^ Szabados, György (2016). „Vázlat a magyar honfoglalás Kárpát-medencei hátteréről” [Outline of the background of the Hungarian conquest of the Carpathian Basin] (PDF). Népek és kultúrák a Kárpát-medencében [Peoples and cultures in the Carpathian Basin] (na jeziku: Hungarian). ISBN 978-615-5209-56-7. 
  38. ^ Wang, Chuan-Chao; Posth, Cosimo; Furtwängler, Anja; Sümegi, Katalin; Bánfai, Zsolt; Kásler, Miklós; Krause, Johannes; Melegh, Béla (28. 9. 2021). „Genome-wide autosomal, mtDNA, and Y chromosome analysis of King Bela III of the Hungarian Arpad dynasty”. Scientific Reports. 11 (1): 19210. Bibcode:2021NatSR..1119210W. doi:10.1038/s41598-021-98796-x.  Tekst „34584164 ” ignorisan (pomoć); Tekst „8478946 ” ignorisan (pomoć)
  39. ^ Fiedler 2008, str. 152.
  40. ^ Golden 1992, str. 245.
  41. ^ Golden 2011, str. 144.
  42. ^ a b Golden 1992, str. 102.
  43. ^ Faḍlān, Ahmad ibn; Montgomery, James E. (2017). Mission to Volga. New York, New York: NYU Press. str. 3—40. ISBN 978-1-4798-2669-8. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оногури&oldid=27542756”