Википедија

Otvoreni Balkan

Otvoreni Balkan (alb. Ballkan i Hapur, mkd. Отворен Балкан) je privredno i političko područje tri države članice na Balkanu: Albanije, Severne Makedonije i Srbije. Ukupna površina iznosi 131.935 km2 sa stanovništvom od skoro 12 miliona. Službeni jezici su albanski, makedonski i srpski. Administrativni centri su gradovi Beograd, Skoplje i Tirana. Uspostavljanjem Otvorenog Balkana, sve tri države članice imaju za cilj povećanje trgovine i saradnje, kao i unapređenje bilateralnih odnosa.

Otvoreni Balkan
Logo Otvorenog Balkana
Logo
  Države članice   Sporne teritorije (KiM)
  Države članice
  Sporne teritorije (KiM)
Glavni grad
Službeni jezik
Države članice
Vladavina
Istorija
Stvaranje‍
 — Osnivanje29. jul 2021.
Geografija
Površina‍
 — ukupno131.935 km2
Stanovništvo‍
 — 2024.11.273.292
 — gustina85,45 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2024.
 — ukupno381,425 mlrd. $
 — po stanovniku24.974 $
Valuta
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +01

Istorija uredi

 
Vučić, Zaev i Rama na Privrednom forumu za regionalnu saradnju

Ideja o Otvorenom Balkanu (ranije poznatom kao Mini Šengenska zona) došla je početkom 1990-ih. Prvi put se pominje kao privredno područje između ovih zemalja Balkanskog poluostrva. Od planova se na kraju odustalo zbog ratova u Jugoslaviji. Prvi znaci Otvorenog Balkana pojavili su se 2018. godine kao način za unapređenje političkih odnosa. Ideju o ovoj oblasti pokrenuo je Edi Rama u Berlinu kada je o tome razgovarao sa zainteresovanim nacijama. Rama je preuzeo ideju bivšeg predsednika Vlade Albanije Fatosa Nana.[1]

Planovi za ovo područje objavljeni su 10. oktobra 2019. u Novom Sadu.[2] Održana su dva sastanka, jedan 11. novembra 2019. u Ohridu, a drugi 12. decembra 2019. u Draču. Ove zemlje su proglasile da formiraju jedinstveno tržište od 12 miliona ljudi do kraja 2020. Predsednik Srbije, predsednici vlada Albanije i Severne Makedonije su 11. novembra 2019. godine na samitu u Ohridu dogovorili stvaranje privredne zone, koja bi dodatno unapredila političke i privredne odnose, kao i jačala kulturne veze među narodima.[2]

Prvi sastanak trebalo je da se održi u januaru ili februaru 2020. godine u Beogradu. Međutim, zbog pandemije kovida 19, sastanak je odložen, a potencijalni datum za novi sastanak u Beogradu okvirno je zakazan za proleće ili leto 2020.

Samit lidera Otvorenog Balkana održan je 2. septembra 2022. godine u Beogradu. Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su više sporazuma o razmeni prehrambenih proizvoda, energije, kinematografije, kao i o saradnji u vanrednim situacijama. One su takođe dogovorile dalju saradnju i ublažavanje tenzija u regionu Balkana. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, koji su izrazili želju da se ove zemlje pridruže inicijativi.

Raniji naziv odnosio se na Šengensku zonu, zajedničko područje putovanja koje obuhvata 26 evropskih zemalja, ali ne i pomenute balkanske zemlje.

Svrha uredi

Namere Otvorenog Balkana su da, između ostalog, pruži veće mogućnosti za trgovinu, razmenu studenata i podstakne integraciju u EU u državama članicama.[2] Građanima država članica potrebna je samo lična karta za posetu drugim državama članicama, štedeći vreme na graničnim prelazima.[3] Time priprema zemlje da postanu članice Evropske unije.[2][4]

Svrha je brži protok robe i kapitala između država članica, a time bi se svake godine uštedelo više od 30 miliona sati prelaskom granica između ove tri zemlje. Procena je da će projekti Svetske banke uštedeti 3,2 milijarde dolara, od čega bi Srbija, prema rečima predsednika Vučića, uštedela najmanje 1,5 milijardi dolara.

Vučić, Rama i Zaev učestvovali su 29. jula 2021. na forumu za regionalnu privrednu saradnju u Skoplju, gde su potpisali sporazume o kretanju robe, pristupu tržištu rada i saradnji u zaštiti od katastrofa.[5] Dogovoreno je uzajamno prihvatanje diploma i kvalifikacija za posao, što čini radnu snagu fleksibilnijom i dostupnijom, a na taj način privlači više investicija. U okviru inicijative, održan je i regionalni privredni forum na kome je učestvovalo oko 350 preduzeća, uglavnom iz ove tri zemlje, ali i iz šireg regiona.[6]

Zbog zajedničkog interesa za razvoj lokalnih privreda, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tri balkanska lidera potpisala su sporazume da 1. januara 2023. godine, bez ograničenja, otvore svoje granične prelaze za svoje građane i proizvode.[7]

Države članice uredi

Otvoreni Balkan trenutno obuhvata tri države članice: Albaniju, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Država Glavni grad Pristup Stanovništvo (2020)[8] Površina Gustina naseljenosti Urbana područja Jezik
  Albanija Tirana Osnivačica 2.793.592 28.748 km2
(11.100 sq mi) 		97/km2
(250/sq mi) 		Drač, Elbasan, Valona, Skadar albanski
  Severna Makedonija Skoplje Osnivačica 1.836.713 25.713 km2
(9.928 sq mi) 		71/km2
(180/sq mi) 		Bitolj, Kumanovo, Prilep, Tetovo makedonski
  Srbija Beograd Osnivačica 9.024.734 88.499 km2
(34.170 sq mi) 		102/km2
(260/sq mi) 		Novi Sad, Niš, Kragujevac, Priština srpski

Potencijalne države članice uredi

 
Zvanične reakcije na inicijativu Otvoreni Balkan:[9][10][11]
     Osnivačice (Albanija, Severna Makedonija, Srbija)
     Negativne (Kosovo i Metohija)
     Pomešane (Bosna i Hercegovina, Crna Gora)

Potencijalne članice su Bosna i Hercegovina i Crna Gora, dok pojedine zapadne zemlje tu svrstavaju i Republiku Kosovo.[a]

Republika Kosovo uredi

Republika Kosovo je 4. septembra 2020. pristala da se pridruži Mini Šengenu u okviru sporazuma u Vašingtonu,[12] ali do sada nije potpisala nikakav sporazum sa tri države osnivačice, dok se čak i protivi čitavoj inicijativi.[13][14][15][16] Predsednik Vlade Republike Kosovo Aljbin Kurti odbio je poziv za samit u Ohridu koji je održan 7. i 8. juna 2022. godine. Kurti je rekao da je „Otvoreni Balkan štetna regionalna inicijativa bez vizije. Kosovo ne želi da se pridruži jer ga Srbija ne tretira kao ravnopravnu stranu i nezavisnu državu”.[17]

Crna Gora uredi

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović rekao je da podržava inicijativu Otvoreni Balkan.[18] Izjavio je da je „Otvoreni Balkan pravljen za šest zemalja, nije pravljen za za pet i po ili tri i po zemlje, već za šest. Svako ko učestvuje predstavlja sebe i svoju zemlju. Ne znam ko voli da čeka na granici, ne pričam samo o turistima sa Kosova u Crnoj Gori već i o crnogorskim građanima koji žele da odu u Srbiju ili bilo gde u regionu.”[19]

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović protivi se inicijativi rekavši da je Otvoreni Balkan pokrenut u „trenutku izvesne depresije” zbog odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel sa svoje funkcije i odbijanja EU da unapredi kandidature balkanskih zemalja.[20]

Bosna i Hercegovina uredi

Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija izrazio je ličnu podršku inicijativi,[21] ali da u Bosni i Hercegovini još uvek nema konsenzusa o tome iz „političkih razloga”.[22]

Privreda uredi

 
  Beograd
 
  Skoplje
 
  Tirana

Godine 2020. BDP država članica zajedno je iznosio 80,027 milijardi dolara.[19] Aktuelne valute su albanski lek, makedonski denar i srpski dinar. Službeni jezici su albanski, makedonski i srpski. Glavni gradovi su Beograd, Skoplje i Tirana.

Statistika uredi

Albanija Severna Makedonija Srbija
Oblik vlade Parlamentarna republika
Aktuelni šefovi država
i vlada 		Predsednik Bajram Begaj Predsednik Stevo Pendarovski Predsednik Aleksandar Vučić
Predsednik Vlade Edi Rama Predsednik Vlade Talat Džaferi Predsednica Vlade Ana Brnabić
Službeni jezik albanski makedonski[b] srpski
BDP (nominalni) 18,25 milijardi $ 14,1 milijardi $ 73,96 milijardi $
BDP (nominalni) po stanovniku 6.369 $ 6.816 $ 11.125 $
BDP (PKM) 51,1 milijardi $ 49,9 milijardi $ 173,365 milijardi $
BDP (PKM) po stanovniku 17.858 $ 19.783 $ 26.080 $
Realna stopa rasta BDP-a (2020—2022) −3,3%, 8,45%, 3,3% −4,5%, 4%, 3% −0,9%, 7,5%, 4%
Valuta lek denar dinar
Prosečna plata 477 € 516 € 752 €

Dalja saradnja uredi

Direktori pošta Srbije i Severne Makedonije, Zoran Đorđević i Jani Makraduli, potpisali su 2. avgusta 2021. godine u Beogradu Protokol o poslovnoj saradnji.[23]

Naredbom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, četiri helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije upućena su 3. avgusta 2022. godine u pomoć kolegama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije za gašenje požara u Severnoj Makedoniji.[24][25]

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić razgovarala je 12. maja 2022. godine u Tirani sa albanskom ministarkom turizma i životne sredine Mirelom Kumbaro o saradnji u okviru inicijative Otvoreni Balkan, sa akcentom na uklanjanju barijera i postizanju dogovora u oblasti turizma.[26]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.
  2. ^ Albanski je drugi službeni jezik na državnom nivou (isključujući odbranu, centralnu policiju i monetarnu politiku) i u jedinicama lokalne samouprave u kojima ga govori 20% stanovništva ili više.

Reference uredi

  1. ^ Rama i përgjigjet Vuçiçit (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2021-08-14 
  2. ^ a b v g Simić, Julija (11. 10. 2019). „Three countries agree mini Schengen in the Balkans”. Euractiv (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-11. 
  3. ^ „Mini-Schengen: what does this accord mean for the EU?”. www.etiasvisa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-03. 
  4. ^ Holroyd, Matthew (2019-11-11). „Western Balkan leaders plot their own 'mini-Schengen' zone”. euronews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-25. 
  5. ^ „Serbia, North Macedonia, Albania Push Forward On 'Open Balkans' Initiative”. www.rferl.org. Pristupljeno 2021-08-11. 
  6. ^ „Balkan 'Mini-Schengen' Leaders Eye Open Borders by 2023”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2021-07-29. Pristupljeno 2021-08-11. 
  7. ^ „Balkan leaders agree to open borders between nations in 2023”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 2021-07-29. Pristupljeno 2021-08-11. 
  8. ^ Citations regarding the populations of the Open Balkan member states:
  9. ^ Evropa, Radio Slobodna (2022-06-03). „Kurti odbio poziv za 'Otvoreni Balkan'”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2023-04-03. 
  10. ^ „Crna Gora: Nova bura zbog Otvorenog Balkana – DW – 26. 11. 2022.”. dw.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-04-03. 
  11. ^ „"Otvoreni Balkan" i BiH: Skok s motkom – DW – 10.06.2022”. dw.com (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2023-04-03. 
  12. ^ „Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). 
  13. ^ „Gërvalla in Slovenia: EU must stop 'mini-Schengen'”. 21 media (na jeziku: engleski). 23. 7. 2021. Arhivirano iz originala 29. 07. 2021. g. Pristupljeno 01. 08. 2021. 
  14. ^ „PM Rama Criticises Kosovo Premier for Not Participating in Balkans Mini-Schengen”. albanian daily news (na jeziku: engleski). 
  15. ^ „Kosovo government does not support Open Balkans initiative”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: makedonski). 
  16. ^ „Kosovo considers the "Open Balkan" initiative as very dangerous”. Alsat (na jeziku: makedonski). 30. 7. 2021. 
  17. ^ „Kurti refuses invitation to Open Balkan summit”. N1 English (na jeziku: engleski). 3. 6. 2022. 
  18. ^ „Montenegro’s New PM Supports ‘Open Balkan’ Initiative”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2022-05-11. Pristupljeno 2022-06-07. 
  19. ^ a b Halla, Barbara (2022-05-27). „Montenegro may be set to join Open Balkan initiative”. www.euractiv.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-07. 
  20. ^ „Kosovo, Montenegro Presidents Warn of Open Balkan as Threat to the Region”. Exit - Explaining Albania (na jeziku: engleski). 2022-05-19. Arhivirano iz originala 07. 06. 2022. g. Pristupljeno 2022-06-07. 
  21. ^ EWB (2022-06-08). „Open Balkan summit: Agreement on cooperation in the area of recognition of diplomas signed”. European Western Balkans (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-08. 
  22. ^ „Montenegro Mulls Joining ‘Open Balkan’ Initiative, Kosovo Remains Opposed”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2022-06-08. Pristupljeno 2022-06-08. 
  23. ^ „Post of Serbia - Serbian and Northern Macedonian posts sign Protocol on business cooperation”. Arhivirano iz originala 27. 07. 2022. g. Pristupljeno 25. 07. 2022. 
  24. ^ „Serbia sends police choppers to help North Macedonia's firefighters”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-08-03. Pristupljeno 2021-08-11. 
  25. ^ „Serbian helicopter units are putting out fires in North Macedonia, photos from scene”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-08-11. 
  26. ^ „Regional Cooperation Council | Bregu: Removing barriers is the first step in positioning Western Balkans at the world tourism map”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворени_Балкан&oldid=27684366”