Peter Urban
Peter Urban (Berlin, 16. jul 1941 — Vaidmos, 9. decembar 2013) bio je jedan od najznačajnijih nemačkih prevodilaca i pisaca, istoričar, germanista i slavista. Prevodio je sa srpskog, hrvatskog, slovenačkog, ruskog i češkog jezika. Dobitnik je više nagrada, a zahvaljujući njemu nemačka javnost se upoznala sa mnogim klasicima srpske književnosti.
| Peter Urban | |
|---|---|
 Miodrag Pavlović i Peter Urban (desno) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. jul 1941. |
| Mesto rođenja | Berlin, Nemačka |
| Datum smrti | 9. decembar 2013. (72 god.) |
| Mesto smrti | Vaidmos, Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitet u Vircburgu, Univerzitet u Beogradu |
| Porodica | |
| Supružnik | Juta Herher |
Privatna biblioteka Petera Urbana, koja broji oko 15.000 naslova, danas se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“. Njegova biblioteka, zajedno sa donacijama drugih pisaca, čini jednu od najboljih specijalizovanih biblioteka o Čehovu.[1][2][3]
Biografija uredi
Peter Urban završio je istoriju, germanistiku i slavistiku na Univerzitetu u Vircburgu, a godinu dana studirao je i srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Beogradu.[4]
Tokom studija u Beogradu, šezdesetih godina, došao je u dodir sa tada neobično živom literarnom scenom.[5] Svega nekoliko godina kasnije promovisao je u Nemačkoj mnoge srpske autore, kao što su Miodrag Bulatović, Bora Ćosić, Danilo Kiš, Mirko Kovač, Dragoslav Mihailović, Miloš Crnjanski, Brana Crnčević i Miodrag Pavlović, sa kojim je ostao prijatelj tokom celog života. Prevodio je i knjige Pavića, Pekića i Desanke Maksimović. Srpska proza i lirika nikada nisu bile tako dobro zastupljene u nemačkom izdavaštvu kao u doba kada je Peter Urban bio lektor u velikoj izdavačkoj kući „Zurkamp".[5]
U Nemačkoj je postao poznat svojim prevodima Babelja, Čehova, Harmsa, Gončarova, Gogolja, Puškina, Turgenjeva. Kao jedan od najuglednijih svetskih prevodilaca i stručnjaka za Čehova, Urban je decenijama sakupljao publikacije ovog pisca za svoju biblioteku i formirao najbolju kolekciju knjiga o Čehovu u Nemačkoj, u kojoj se nalazi i oko 3.000 najređih izdanja ruskog pisca.[2]
Urban je dobitnik brojnih prevodilačkih nagrada, među kojima su Übersetzerpreis der Akademie für Sprache und Dichtung („Prevodilačka nagrada Akademije za jezik i poeziju"), Preis der Stadt Münster für Europäische Poesie („Nagrada grada Munster za evropsku poeziju"), Johann-Heinrich-Voß-Preis für Übersetzung i Helmut-M.-Braem-Übersetzerpreis.[4] Na Sajmu knjiga u Lajpcigu 2000. godine, dodeljena mu je „Nagrada za izuzetan i kompetentan rad na približavanju slovenskih književnosti nemačkoj publici”.[5]
U čast Petera Urbana, ulici u Beogradu dodeljeno je njegovo ime, na predlog Udruženja Adligat.[6]
Preminuo je 9. decembra 2013. godine u Vaidmosu, selu u nemačkoj opštini Grebenhajn.
Biblioteka Petera Urbana u Beogradu uredi
.jpg)
Zaostavština Petera Urbana podeljena je između Muzeja savremene literature u Marbahu, u kome se nalazi njegova arhiva, i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu, u kome se nalazi Urbanova biblioteka sa više od 15.000 publikacija, uključujući mnoga prva izdanja važnih ruskih i nemačkih pisaca, knjige sa posvetama, kao i nekoliko izuzetnih izdanja štampanih pre skoro tri stotine godina.[3] Privatna biblioteka, koju je Urban decenijama sakupljao u svojoj kući u selu Vaidmos, došla je do Beograda posredstvom Kristine Pavlović, ćerke Miodraga Pavlovića, Urbanovog dugogodišnjeg prijatelja. Biblioteku je Udruženju poklonila njegova supruga Juta Herher.
Reference uredi
- ^ „Čehovljeva nebeska biblioteka”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 340. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“.
- ^ a b Sretenović, Mirjana. „Retkosti koje svet želi da vidi”. Politika Online. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ a b „Größtes Bibliotheksprojekt Osteuropas - "Viktor Lazić ist ein Kulturpatriot"”. Deutschlandfunk (na jeziku: nemački). Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ a b „Bio of Peter Urban” (na jeziku: nemački). Diogenes Verlag. Pristupljeno 22. 12. 2012.
- ^ a b v „NIN / Rat u ime sumnjivog morala”. www.nin.co.rs. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ „NA PREDLOG ADLIGATA: Šest ulica u Beogradu dobilo imena po VELIKANIMA srpske kulture!”. www.srbijadanas.com (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 7. 7. 2020.
