Pirotski ćilim

Pirotski ćilim je tradicionalni proizvod tekstilnog zanata na području Stare planine, pretežno, pirotskog okruga. Glavna odlika je što pirotski ćilim nema naličje, već dva lica u potpunosti ista, što nigde drugde u svetu nije zabeležen slučaj. Kroz istoriju se ćilimarstvo u Pirotu razvilo i van grada po okolnim mestima poput Čiprovaca, Samokova, Loma, Berkovaca. U 19. veku neke tkalje iz Pirota su se udale u Knjaževcu i Dimitrovgradu gde su i takođe prenele svoje veštine tkanja pirotskog ćilima. Na osnovu toga se kasnije ćilimarstvo razvija i u Sjenici i u Novom Pazaru kao i u mnogim mestima u Bosni poput Gacka, Foče i Sarajeva. Od 2002. godine ćilim je zaštićen kao proizvod sa jasno određenim geografskim poreklom. Ukupno 122 šara i 96 ornamenata su uknjiženi u katalog pirotskog ćilima. Pirotski ćilim je pobednik na međunarodnom festivalu zanata u Sibiru u Rusiji, održanog od 9. do 16. juna 2012, gde je dobio još jedno zvanično priznanje kao najbolji, narodni, zanatski i umetnički proizvod.

Pirotsko ćilimarstvo
Ćilim sa šarom Rašićeva ploča u borduri
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Pirot, Jugoistočna Srbija
Zajednica	Žene sa područja Pirota
Predlagač	Tkalje u PP "Ćilimarska zadruga", tkalje u ĆZ "Damsko srce"
Datum upisa	18.06.2012
Veb sajt	http://nkns.rs/cyr

Istorijat

Glavni članak: Ćilimarsko zadrugarstvo u Pirotu

Pirotske ćilime su obično tkale siromašne žene zbog egzistencije i prenosile to znanje s kolena na koleno svojoj ženskoj deci. Međutim, samo mali broj ženskih osoba je uspevao da pronikne u samu srž tkanja pirotskog ćilima i da tu veštinu dovede do savršenstva i obično su to bile darovite devojke.

Publikacija "Album pirotskih ćilimova"

Tkanje ćilima je dug i veoma mukotrpan posao, a ćilimarstvo kao zanat počinje da se intenzivno razvija tek u 19. veku. Uoči oslobođenja od Turaka 1887. godine, trećina celokupnog ženskog stanovništva se bavilo ćilimarstvom dok u periodu između dva svetska rata, ćilimarstvo postaje delatnost drugog reda.

Na svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine, pirotski ćilim je izazvao izuzetnu pažnju i veliko oduševljenje samo jer je imao dva lica. Od 1904. do 1940. godine pirotski ćilim je bio na 26 svetskih izložbi i sajmova od Turtoana, Londona, Brisela, Amsterdama i Napulja do Milana, Pariza, Berlina i Soluna. Drugim rečima, na svim značajnim izložbama pirotski ćilim je uvek bio prisutan. Najviše je bio tražen i prodavan u Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji, Španiji, Južnoj Americi, Južnoj Africi itd. Godine 1902. prvi put je izrađen katalog „Album pirotskog ćilima“ kojeg je za štampu pripremao Mita Živković, tadašnji direktor Gimnazije u Pirotu. Štampan je u Austriji a finansirala ga je Kraljica Draga. Od 1912. do 1918. izrada ćilima je obustavljena i obnovljena je tek 1925. godine. Nakon nekoliko godina izdat je novi katalog u vidu džepnog izdanja za koji su korišćeni svi grafički prilozi iz prethodnog albuma. U to vreme kad je obnovljena proizvodnja ćilima osnovana je i Zanatska škola za tkanje ćilima koju su pohađale mnoge mlade žene. Škola je radila sve do Drugog svetskog rata kada je zatvorena zbog finansijskih problema.

Nematerijalno kulturno nasleđe

Ćilim je od višefunkcionalnog predmeta koji se koristio za opremanje gradskih enterijera Pirota i drugih gradova Srbije, prerastao u vizuelni simbol grada Pirota, a vremenom i u srpski nacionalni simbol. Veština izrade ćilima je razvijena kao deo nasleđa ženskog dela stanovništva iz domena zanatskih znanja i veština na području Pirota u jugoistočnoj Srbiji. Zbog toga je 2012. godine pirotski ćilim uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Vrste sirovina i način izrade pirotskog ćilima

Pirotski ćilim se izrađuje isključivo od kvalitetne vune koja je bila u izobilju na Staroj planini u prošlim vremenima i ta vuna je bila nezamenljiva a i najpogodnija sirovina za izradu ćilima, i to samo zbog svojih fizičko-mehaničkih karakteristika. Pošto je u poslednje vreme stočni fond opao na Staroj planini, danas se vuna koristi sa različitih područja ali sa jakom selekcijom i nakon toga se izdvaja najbolji kvalitet vune i ta se koristi. Kao osnova je bila runska vuna, a tabačka vuna je eventualno korišćena kao dopunski element u mešavini. Runska vuna se striže jednom godišnje sa živih ovaca i to obično nekad pred početak leta, nekad u junu, pošto je tada ona relativno dugačka. Tabačka vuna se dobija specijalnim postupkom skidanja vune sa zaklanih ovaca, zbog čega ima i oštećenih, iskrzanih i mrtvih vlakana i ona je relativno kratka. Zbog lošeg kvaliteta ona se koristi samo u kombinaciji sa zdravom vunom i to u veoma malom procentu. Tradicionalni način predenja (ručni) je bio zastupljen u prošlosti dok se danas to radi industrijskim putem, češljanim postupkom. Ovaj proces prerade podrazumeva:

• sortiranje,
• pranje,
• vlačenje - razvlačenje,
• češljanje,
• pretpredanje,
• predanje,
• doradu,

nakon čega se dobija jako kvalitetno predivo od koga se izrađuje pirotski ćilim. Ćilim se izrađuje na vertikalnom razboju koji čine dva vertikalna stuba, soje, i dve horizontalne oblice krosne, koji su međusobno povezani i učvršćeni. Niti vune koje se razapinju preko krosna čine samu osnovu ćilima, i ona je ravnomerno i veoma gusto raspoređena i jako zategnuta jer se na njoj tka. Nakon što se formira zev (kapistra) i postave obnitelnik i gornji prutac počinje se sa tkanjem tako što se provlače potke ispod i iznad žica osnove u jednom redu a u sledećem obrnuto. Pribijanje potki se vrši spravom od drveta sa gvozdenim zupcima koja se zove tupica. Ona ima 11 zubaca poređanih kao prsti na stopalu, dok je na suprotnom kraju kratka drška. Kada se napravi ćilim oko pola metra ili nešto više, onda se odvrnu zatezači horizontalnih oblica, tzv. Gvinte, pa se osnova olabavi, izvuče se prutac koji više nije potreban i celo tkanje zarotira nadole tako da ivica tkanja dođe neposredno iznad donjeg krosna (oblice). Završava se ćilim kao što je i započet, pređom osnove.

Primena pirotskog ćilima

Pirotski ćilim u enterijeru (postavka u Etnografskom muzeju u Beogradu)

Pirotski ćilim može imati raznovrsnu primenu pa tako se njime mogu pokrivati sve površine u jednoj sobi pa ih po nameni na osnovu toga delimo na:

• Podne – za pokrivanje soba, hodnika, stepeništa i dr.
• Zidne ili ukrasne,
• Prekrivače za krevete i druge ležajeve, presvlake za fotelje, jastuke i sl,
• Stolnjake i podstolnjake,
• Draperi i zavese za prozore,
• Šustikle za stolice i pod,
• Torbice,
• Tkanice za pojaseve i druge proizvode izvedene ručnim načinom tkanja.

Zbog ovolike primene, pirotski ćilim čini kao proizvod apsolutno originalnim, unikatnim i univerzalnim. Tradicija izrade pirotskog ćilima je veoma duga, tačnije viševekovna. Pošto je Pirot oduvek bio stočarski kraj i uvek je bilo dosta vune od ovaca na pretek, što je bio bitan preduslov za razvoj ćilimarstva i tkačke delatnosti. Iz ovog razloga je pirotsko ćilimarstvo autohtono, postojalo je i srednjem veku, mada najveće unapređenje samog tkanja doživljava za vreme Turske dominacije na ovim prostorima. Trgovci koji su živeli u Pirotu doprineli su da se za pirotki ćilim čuje i na istoku i na zapadu. Pretpostavlja se da je pirotski ćilim u osnovi nastao od konjskog prekrivača koji se stavljao ispod sedla jahača. U to vreme konjska oprema je bila veoma kitnjasta sa dosta ornamentike na sebi. Odavde se izvlači zaključak da je sadašnji ćilim ili sidžabe bio prvodobni konjski prekrivač iz koga su kasnije nastale i razne veličine koje se danas mogu sresti a to su pre svega:

• Šestak (6 aršina)
• Smetenik
• Batal
• Merka...

Posebne osobine pirotskog ćilima

Pirotski ćilim je poznat širom sveta po svom kvalitetu i unikatnoj lepoti, tehnici tkanja, sirovini od koje se izrađuje i razboju na kome se izrađuje, stilizovanoj ornamentici, bogatstvu šara i boja, dugotrajnosti kao i po tome što imaju dva lica (šare su i sa jedne i sa druge strane istog oblika i boja). Za izradu pirotskog ćilima se koristi kvalitetna, prirodna sirova bela vuna za osnovu i višebojna vuna za potku, odnosno za šare. Osnova je od višestrukog a potka od jednostrukog isključivo vunenog prediva. Tka se takozvanom tehnikom klečanja. Potka jedne boje pokriva osnovu u granicama određene šare i ovde nema vidljivih tragova gde se menja boja potke zahvaljujući pomenutoj tehnici tkanja pa se na osnovu ovoga uspeva postići da dva lica budu ista, drugim rečima naličje je kao preslikano lice u originalu, tj. ne postoji naličje.

Ako se ornament izvodi pravcem osnove, između pojedinih šara stvaraju se šupljine ili rešme, što odgovara goblenskom dobu, pa su takvi ćilimovi vazdušastiji u odnosu na klasično istkane ćilimove, i oni obično predstavljaju one ukrasne ćilimove – zidne ćilimove, stolnjake, šustikle, torbice itd. Ukoliko se šara izvodi dijagonalno prema samoj osnovi ćilima onda nemamo šupljina među šarama i takvi ćilimi se rade za sam pod jer su dugovečni, i takvi ćilimi dobijaju mnogo veću vrednost ako su dodatno gaženi i postaju trajniji na taj način. Pirotski ćilim se radi isključivo na vertikalnim razboju, pa je tako širina ćilima neograničena u zavisnosti od veličine razboja koja se pravi u zavisnosti od same tkalje.

Najveće bogatstvo pirotskog ćilima su upravo šare i ornamentika koja se na njima utkiva. Poreklo šara je uglavnom autohtono, i neke od šara su:

• Gugutke,
• Kornjače,
• Sofre,
• Kuke,
• Čenđeli,
• Perca...

Međutim, ornamenti su mahom preuzimani iz dosta udaljenih krajeva kao što su Persija, Anadolija, srednja Azija, Venecija i uklopljeni sa šarama dobijaju sasvim novi i originalni izgled. Šare na pirotskom ćilimu prema obliku su:

• Vegetabilne,
• Antropomorfne,
• Zoomorfne,
• Figuralne,
• Arabeske.

Prema načinu prikazivanja razlikuju se stilizovane (geometrijske) i naturalne šare. One se kombinuju po principu simetričnosti. Boje su postojane i jasne, dosta žive ili nekad prenaglašene a sama lepota ćilima se ogleda u njegovoj sladnosti i kombinaciji šara.

Različite šare i ornamenti pirotskog ćilima

• 
  Rašićeva šara
• 
  Dulovi na lancu
• 
  Gugutke na direci
• 
  Nemačka kutija
• 
  Bomba
• 
  Detalj ćilima
• 
  Drvo života

Veličine pirotskog ćilima

Pirotski ćilim je zbog svog načina tkanja dosta dugotrajan, pa ostaje čak nepromenjen i nakon svakodnevne u potrebe. Na ovaj način je omogućeno višegodišnje korišćenje ćilima samo sa jedne strane, dok druga strana ostaje netaknuta, i naravno očuvanih boja. Veličina ćilima se meri u tradicionalnim merama aršinima (0,68 x 0,68 m²) ili manjim merama od pola aršina (0,34 x 0,34 m²), čerek (0,17 0,17 m²), pola čerek (0,085 x 0,085 m²). Te se mere prevode u metar na metar kvadratni pa je tako 1 aršin =0,5 m². Prema veličini razlikuju se 34 vrste ćilima:

#	Naziv vrste pirotskog ćilima	Dimenzije pirotskog ćilima	Opis namene pirotskog ćilima
1	Šustikla mala	50 x 50 cm	za prekrivanje stolica
2	Šustikla veća	60 x 60 cm	za prekrivanje stolica
3	Prostirka manja	60 x125 cm	ima široku primenu
4	Prostirka veća	70 x 140 cm	ima široku primenu
5	Jan – mali – staza	90 x 200 cm	za pod
6	Jan – srednji 1	90 x 300 cm	za pod
7	Jan – srednji 2	102 x 272 cm	za pod
8	Jan – srednji 3	102 x 306 cm	za pod
9	Jan – veliki	136 x 272 cm	za pod
10	Jan – najveći	150 x 250 cm	za pokrivanje minderluka
11	Sidžade	100 x 175 cm	ima široku primenu
12	Šestak	136 x 204 cm	za pokrivanje kreveta, za zid i pod
13	Smetenik mali	170 x 238 cm	ukrasni ćilim za zid i pod
14	Smetenik srednji 1	175 x 280 cm	ima široku primenu
15	Smetenik srednji 2	204 x 272 cm	ima široku primenu
16	Smetenik veliki	204 x 306 cm	ima široku primenu
17	Smetenik najveći	238 x 306 cm	ima široku primenu
18	Dobatal	250 x 350 cm	ima široku primenu
19	Dobatal veći	272 x 340 cm	ima široku primenu
20	Batal	306 x 408 cm	ima široku primenu
21	Merka mala	408 x 476 cm	ima široku primenu
22	Merka velika	476 x 544 cm	ima široku primenu
23	Stolnjak mali	90 x 90 cm	ima široku primenu
24	Stolnjak srednji	136 x 136 cm	ima široku primenu
25	Stolnjak veći	150 x 150 cm	ima široku primenu
26	Draper	170 x 68 cm	ima široku primenu
27	Zavesa	340 x 68 cm	ima široku primenu
28	Tišlajfer	140 x 35 cm	ima široku primenu
29	Tašna manja	30 x 35 cm	ima široku primenu
30	Tašna veća	50 x 40 cm	ima široku primenu
31	Jastuci mali	40 x 40 cm	ima široku primenu
32	Jastuci veliki	108 x 56 cm	ima široku primenu
33	Suveniri
34	Po meri

Način na koji pirotski ćilimi dobijaju imena

Ćilimi su svoja imena dobili po šarama u polju, a delovi ćilima su:

1. Rese
2. Spoljašnjni ćenar
3. Ploča (bordura)
4. Unutrašnji ćenar (čendra)
5. Polje

Svaki od navedenih delova ćilima, razlikuje se svojom bojom od susednih delova ćilima, sa leve i desne strane, boja prvog i trećeg, prvog i četvrtog ili petog, drugog i četvrtog ili petog, trećeg i petog, može biti ista tako da što su usklađenije boje susednih delova, to je ćilim lepši.

Rese

Kad se ćilim napravi, preseku se noseće niti i skine sa razboja, ostaci osnove se vezuju u nopove, obično nekih 8-10 niti zajedno u dva ili tri čvora, i tako se ostavljaju od 15 do 20 cm dužine i bivaju kao dodatna ukras na ćilimu. Naravno ova dužina resa se može skratiti po želji.

Spoljašnji ćenar

Spoljašnji ćenar je ivica koja uokviruje celi ćilim. Na spoljnoj strani ćilima ta ivica je prava a sa unutrašnje je uvek izlomljenog oblika (obično cik-cak ili sastavljena od naizmenično vertikalnih i horizontalnih linija). Uzdužno, ta linija je šira, dok je poprečno odnosno sa kraće strane ćilima, je uža ta linija. Spoljašnji ćenar je obično širok od 3 do 5 metara i uvek se radi u jednoj boji i na njemu nema nikakvih šara.

Ploča

Ploča je bordura oko celog ćilima, širine obično od 10 do 60 cm u zavisnosti od veličine samog ćilima na kome se radi. Pored polja, ona predstavlja najvažniji deo ćilima i često ćilimu daje lepotu koju ima. Najčešće je jarko bele boje ili lukove (žućkaste), mada i bilo koja druga boja nije isključena. Veoma retko su na ploči dve glavne boje, a takva ploča se zove ploča sa dva lica. Kod izrade ćenara i ploča bitno je sledeće pravilo: boja detalja u istoj visini (simetrične šare sa leve i desne strane) mora biti ista. Krupnije šare na ploči imaju opasku (obrub), što čini ćilim lepšim.

#	Naziv ploče	Opis izgleda ploče
1	Sofra	šara je sastavljena od nazubljenih rombova u vidu zvezde koji predstavljaju sofru, oko sofre su obično četiri bubice
2	Vraška kolena	Šara je čudotvorno vraški izvijena na kolena, oko nje su četiri šarice, u nekoliko nalik na veliku šaru
3	Stara vraška kolena sa porebrenicama	to su prostije izrađena vraška kolena
4	Tiče ploča	predstavlja tiče (pticu) u letu, obično sa strane ima šaru u obliku duplog trozubog češlja
5	Vildžan ploča (cveće ploča)	ova šara pre liči na lišće i cveće nego na šoljice (Vildžan) pa zato se i susreće i drugi naziv
6	Kostenica – Lavlje šape	šara predstavlja kosti životinjske noge (pripada grupi jako starih šara)
7	Stolica	šara predstavlja starinsku stolicu
8	Kandal ploča	predstavlja višekraki svećnjak i radi se u dve varijante sa tri ili pet držača za sveće
9	Atapot – Oktopod	Šara asocira ne mekušca sa svojih 8 krakova
10	Vodena ploča	izlomljene linije
11	Plamen ploča	predstavlja jezičak plamena
12	Perce ploča	predstavlja pero ptice
13	Čenđel ploča – Čenđeli	stara autohtona šara koja predstavlja kuke pod nazivom čenđeli
14	Anadolska ploča	Po ugledu šara donetih iz Anadolije
15	Ogledala	predstavlja ogledalo sa kukama u gornjem delu i raznim ornamentima u sredini
16	Gušter ploča	šara liči na guštera
17	Lale ploča	na dijagonalnim granama predstavljene su lale
18	Kraljičin rukav	šara je po prvi put urađena na zahtev Kraljice Natalije, slična šara postoji i na jednom ostatku persijskog ćilima
19	Kornjača	veoma stara ploča koja predstavlja kornjaču sa četiri opružene noge ispod oklopa
20	Rašićeva ploča	Nazvana po pukovniku M. Rašiću
21	Diploma (Svetosavska diploma)	šara uzeta sa crteža Svetosavske diplome: to je šara sofre sa kukama i bubicama
22	Kaca ploča	šara uprošćeno predstavlja kacu
23	Arslan ploča	predstavlja lava po mišljenju jednih a cvetni grm po mišljenju drugih (jedna od najstarijih šara)
24	Čuriljnjak – Varjača	predstavlja donji deo varjače kojom se nešto meša ili muti
25	Brdak – Bardak	to je šara sa prugama u različitim pravcima
26	Tovarna ploča – Tovarena Ploča	zove se tako jer izgleda kao sa du na jednom kraju kose površine naslagani tovari (teret)
27	Kuke	ima više vrsta, rade se samo na pločama malih ćilima
28	Narovi	predstavlja nar
29	Puževi	uprošćeno predstavljeni puž
30	Persijska ploča – Opanak ploča	preuzeta sa persijskog ćilima
31	Princeza ploča	predstavlja dve povezane celine simetričnog oblika, čija je sredina u obliku nazubljenih rombova tzv. Čakre
32	Čipla ploča	veoma kitnjasta raznobojna ploča, kao čipka na vezanom stolnjaku
33	Češalj	radi se na zubere i podseća na dvostrane češljeve sa slovom N između
34	Zmaj ploča	stilizacija zmaja u pokretu
35	Žaba ploča	šara asocira na žabu
36	Leptir ploča	stilizovani leptir
37	Ploče sa cvećem, voćem i drugim ornamentima	ima više vrsta: karanfil ploča, trandafil ploča, ploča lale, ploča ruže, trešnjice, pečurke, lozice, saksije, metlice a verovatno i još neke vrste

Unutrašnji ćenar

Unutrašnji ćenar – čendra – može biti širok kao spoljašnji ćenar, ali je obično nešto širi. Na nekim ćilimima ima više unutrašnjih ćenara, od kojih su neki dovoljno široki da se može reći da ćilim ima više ploča. Po dužini, ćenar je obično oivičen zupcima ili kukama, dok po širini može biti predstavljen pravom linijom. Svaki unutrašnji ćenar na malom ćilimu može biti ploča. Za unutrašnji ćenar koriste se sledeće šare:

#	Naziv šare	#	Naziv šare	#	Naziv šare	#	Naziv šare
1	Bedemčići	7	Gugutće (gugutke)	13	Nizamčići	19	Prsti (ručice)
2	Amajlije - Amajlike	8	Ševuljice	14	Vodeni ćenar	20	Kube (mali cvet)
3	Kuke	9	Ruže	15	Krstovi	21	Minđuše (šoljice)
4	Češljovi (češljevi)	10	Brdaci (bardaci)	16	Tiče (ptica)	22	Čuriljnjak (varjača)
5	Ibrici	11	Nemačke kutije	17	Kukla (lutka)
6	Lale	12	Atapoti	18	Kraljičin rukav

Polje

Polje je središnji i najlepši deo ćilima. Veličinu mu određuje sama veličina ćilima. Standardne šare u polju su uvek simetrično poređane tako da ne ostavljaju veće praznine ali nisu ni pretrpane. Od šara se ovde mogu javiti samo jedna ili jedna glavna u kombinaciji sa sporednim oko glavne šare i boje šara se neprestano menjaju što ćilimu daje veoma bogatu sadržinu i impresivnost. Samo četiri vrste ćilima imaju strogo određenu ploču i ćenar, uz šaru u polju:

1. Đulovi na sindžiri (đulovi na sindžirima) – sa bordurom brdak i ćanerom ružice sa krstovima
2. Vrško koleno sa amajlijama (vraško koleno sa amajlijama) – sa persijskom pločom i četiri ćenara: kuke, lutke, atapot i ševuljice
3. Narovi sa ćenarom: sofre, brdak, nemačke kutije
4. Manastir Mara sa spoljašnjim ćenarom vaze, bordurom brdak i unutrašnjim ćenarom bedemi

Ćilim dobija svoj naziv na osnovu šara u samom polju:

#	Naziv ćilima	#	Naziv ćilima	#	Naziv ćilima	#	Naziv ćilima
1	Kostenice	25	Đulovi na sindžiri	49	Svekrvin jezik	73	Duborez
2	Ogledala	26	Đulovi sas soveljće	50	Narovi	74	Zorićeva šara
3	Ogledala sa sofre i kostenice	27	Grožđe	51	Karanfili u pregrade	75	Diplome – svetosavske diplome
4	Ogledala s drvo života i vrško koleno	28	Drvo života	52	Metlice	76	Bosanska šara
5	Venci	29	Kubeti na direci	53	Nemačke kutije na direci	77	Francuske bombone
6	Venci s bubice	30	Bombe	54	Persijska kruna	78	Lav
7	Venci sa sofre i bubice	31	Pregradne bombe	55	Srpska kruna	79	Rajska ptica
8	Venci s litije na direci	32	Stare saksije	56	Jugoslovenska kruna	80	Devojka sas sokola
9	Venci s vrško koleno	33	Kašmir	57	Ruske zvezde	81	Papagaj
10	Venci s cveće	34	Soveljća sas bibice	58	Prestolonaslednik	82	Devojka s krunu
11	Venci s bibice i vrško koleno	35	Soveljća sas amajlike	59	Štitovi	83	Manastirska šara
12	Venci s kubeta, vrško koleno i vodena ploča	36	Kuveri	60	Kecelje	84	Manastir Mara
13	Venci s kuke	37	Vrško koleno	61	Oltarska vrata	85	Manastir s bibice
14	Venci s ruže i pirotski opanak	38	Vrško koleno s amajlike	62	Poslužavnici	86	Manastir s krstovi
15	Gugutće na direci	39	Sofre	63	Ruski poslužavnik	87	Mirab
16	Gugutće na direci s bubice	40	Bibice	64	Vera, nada, ljubav	88	Litije na direci
17	Đulovi	41	Bibice s vrško koleno	65	Rašićeva šara	89	Ruže u ogledalo
18	Razbacani đulovi	42	Ptice s bibice	66	Devojačko srce	90	Ruže s amajlike
19	Razbacani stari đulovi	43	Krstovi u pregrade	67	Kondićeva šara	91	Karanfili
20	Đulovi s gugutće	44	Krstovi s vrško koleno	68	Beogradsko kolo	92	Žabe
21	Golemi đulovi	45	Krstovi s amajlike	69	Ruski spomenik	93	Đavolćetića (đavolčići)
22	Đulovi na direci	46	Razbacano sveće	70	Tišlajfer	94	Pirotsko sidžade
23	Đulovi na direci s gugutće na đulovi	47	Razbacano cveće s gugutće	71	Tišlajfer s borduru jagode	95	Filigran
24	Đulovi na đerdani	48	Ruže s merab	72	Jerusalimska šara

Razlike između pirotskog, sjeničko-pešterskog i staparskog ćilima

Svaki od ovih ćilima prepoznatljiv je po šarama, a sjeničko-pešterski se ponekad teže razlikuje od pirotskog.

Glavne odlike pirotskog ćilima:

• nema naličje, odnosno lice i naličje su identični,
• izrađuje na vertikalnom razboju,
• sirovina je najbolja vuna od ovaca sa Stare planine,
• osnovna tehnika tkanja je klečanje, kojim se postiže isti izgled sa obe strane,
• šare su uglavnom autentične, uvek simetrične, a najpoznatija je kornjača koja simbolizuje blagostanje i dug život.
• ono što pirotski ćilim razlikuje pre svega od sjeničko-pešterskog jeste takozvani ćenar, odnosno ivica koja uokviruje ili ceo ćilim (spoljašnji ćenar) ili celine na ćilimu (unutrašnji ćenar ili čendra). Ćenara uglavnom nema na sjeničko-pešterskom, i nikad na staparskom ćilimu.

Glavne odlike sjeničko-pešterskog ćilima:

• grublje je građe od ostalih,
• šare su uglavnom geometrijske, ponekad slične onima na pirotskom,
• nema ćenar, odnosno ivicu,
• može biti s resama i bez njih, i grublje je pređe
• Nekada se izrađivao na horizontalnom razboju, pa je morao da se sastavlja po sredini ili iz nekoliko delova. Danas se tka na vertikalnom razboju, iz jednog dela,
• sirovina je vuna sjeničke autohtone ovce pramenke.

Glavne odlike staparskog ćilima:

• najčešće šare su stilizovani floralni motivi
• kao i sjeničko-pešterski, i ovaj ćilim se nekad spajao na sredini ili je rađen u nekoliko delova koje su posle sastavljali
• sirovina za staparski ćilim je kombinacija kudelje i vune (više kudelje nego vune),
• nikad nema rese.

Milica Živadinović je napisala knjigu „Ornamenti Srbije - pirotski ćilim” na srpskom i na engleskom jeziku.

Vidi još

• Ćilimarstvo u Srbiji
• Ćilimarsko zadrugarstvo u Pirotu
• Ćilim
• Spisak elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije
• Nematerijalno kulturno nasleđe
• Staparsko ćilimarstvo
• Sjeničko-peštersko ćilimarstvo
• Bosanski ćilim

Literatura

• Zaštita geografske oznake porekla: Pirotski ćilim, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose - zavod za intelektualnu svojinu, G-4/96/3, 2002, Beograd
• Peter Bausback, Kelim. antike orientalische Flachgewebe. Klinkhardt & Biermann. . München. 1983. ISBN 978-3-7814-0206-5. 
• Marina Cvetković, Igra šarenih niti : kolekcija pirotskih ćilima Etnografskog muzeja u Beogradu (The Play of Varicolored filaments - collection of the Pirot Kilims in the Ethnographic Museum in Belgrade). Etnografski muzej u Beogradu. . 2008. ISBN 978-86-7891-039-5. 
• Alastair Hull & José Luczyc-Wyhowska, Kilim - the complete guide: History, pattern, technique, identification. Thames and Hundson. . London. 1993. ISBN 978-0-8118-0359-5. 
• Milica Petković i Radmila Vlatković, 1996: Pirotsi ćilim (Pirotski ćilim). Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd.
• Yanni Petsopulos (1980). Der Kelim. München: Prestel Verlag. ISBN 978-3-7913-0474-8. 
• Dobrila Stojanović, 1987: Pirotsi ćilimi (Pirotski ćilimi). Muzejske zbirke VIII, Museum of Applied Arts (Muzej primenjene umetnosti), Beograd.
• Milena Vitković-Žikić, Les Kilims de Pirot. Musée des Arts Décoratifs, Belgrade. . 2001. ISBN 978-86-7415-068-9. 

Spoljašnje veze

• Album pirotskih ćilimova
• Značenje šara na pirotskom ćilimu Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (7. septembar 2021)
• Na izvorištu: Pirotske zlatne niti (RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal)
• Razni dezeni i izgledi pirotskog ćilima, video
• Museum for applied art Belgrad, Collection of Pirot rugs.)
• The British Museum Pirot rug in the collection
• Galerija pirotskog ćilima u muzeju Ponišavlje, Pirot
• History and Tradition of Pirot rugs
• Pirotsko ćilimarsko društvo "Damsko srce", Pirot.) Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (26. maj 2013)
• Sergej Ivanov - Importance of Zackel sheep breed in development of Pirot and Chiprovtsi kilim brand in the stara planina region
• Pirotski ćilim Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (20. decembar 2013)
• Pirotski ćilim - tradicija i dragocenost kuće