Википедија

Privreda Belorusije

Privreda Belorusije je mešovita ekonomija sa višim srednjim prihodima. Kao postsovjetska tranziciona ekonomija, Belorusija je odbacila većinu pokušaja privatizacije u korist zadržavanja centralizovane političke i ekonomske kontrole od strane države.[1] Visoko centralizovana beloruska ekonomija stavlja naglasak na punu zaposlenost i dominantan javni sektor. Opisana je kao država blagostanja[2] ili tržišna socijalistička.[3] Belorusija je 74. najveća svetska ekonomija po BDP-u.

Promena BDP-a po glavi stanovnika Belorusije, 1973–2018. Cifre su prilagođene inflaciji na međunarodne dolare iz 2011. godine.

Belorusija se nalazi na 53. mestu od 189 zemalja na Indeksu humanog razvoja Ujedinjenih nacija i našla se u grupi država sa „veoma visokim razvojem“. Uz efikasan zdravstveni sistem, ima veoma nisku stopu smrtnosti novorođenčadi od 2,9 (u poređenju sa 6,6 u Rusiji ili 3,7 u Ujedinjenom Kraljevstvu). Stopa lekara po glavi stanovnika je 40,7 na 10.000 stanovnika (cifra je 26,7 u Rumuniji, 32 u Finskoj, 41,9 u Švedskoj), a stopa pismenosti se procenjuje na 99%. Prema Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, Džini koeficijent je jedan od najnižih u Evropi.[4]

Ekonomska pozadina uredi

Pre Oktobarske revolucije, Belorusija je bila relativno zaostala i nerazvijena zemlja, u velikoj meri se oslanjala na poljoprivredu i sa ruralnom prenaseljenošću,[5] iako je doživela brz privredni i industrijski rast nakon izgradnje železnice krajem 19. veka, sa Minskom, Vitepskom, Grodnom, Pinskom i Gomeljom koji postaju značajni industrijski centri.[6] Drugi svetski rat je razorio Belorusiju, koja je izgubila oko četvrtine svog stanovništva i pretrpela ogromna uništenja infrastrukture. U posleratnim godinama, Belorusija se industrijalizovala i postala važno trgovinsko čvorište između Sovjetskog Saveza i Evrope. Proizvodnja je postala stub njene privrede sa akcentom na traktore, teške kamione, preradu nafte, strugove za rezanje metala, sintetička vlakna, televizore, poluprovodnike i mikročipove.[5] Osamdesetih godina prošlog veka više od polovine industrijskog osoblja Belorusije radilo je u preduzećima sa preko 500 zaposlenih. Među sovjetskim republikama, imala je neobično visoku stopu izvoza svojih proizvoda, oko 80%, i bila je tehnološki najnaprednija.[5] Zbog svoje uloge proizvođača proizvoda od sirovina uvezenih iz Sovjetskog Saveza, Belorusija je nazvana „sovjetska montažna prodavnica“.[7]

Od raspada Sovjetskog Saveza i pod Lukašenkovim vođstvom, Belorusija je zadržala vladinu kontrolu nad ključnim industrijama i izbegavala je privatizacije velikih razmera koje su viđene u drugim bivšim sovjetskim republikama.[8]

Period između 1996. i 2000. godine okarakterisan je značajnim finansijskim problemima, posebno 1998. i 1999. godine kao rezultat finansijske i ekonomske krize u Rusiji. To je rezultiralo pre svega naglim porastom cena i devalvacijom nacionalne valute, padom trgovine sa Rusijom i drugim zemljama, rastom zaostalih obaveza među preduzećima i ukupnim pogoršanjem platnog bilansa zemlje. Ekstremna napetost na deviznom tržištu bila je ključni faktor koji je destabilizovao privredu 1998. i 1999. godine. U 1999. godini potrošačke cene su porasle za 294%.


Beloruski BDP je porastao 9,9% u 2006.[9] U prvom kvartalu 2007. BDP je porastao 8,2%.[10] BDP je dalje porastao u 2008. do 10%.[11]

Analiza direktnih stranih investicija u Belorusiju između 2002. i 2007. godine pokazuje da je skoro 80% stranih ulaganja bilo usmereno na uslužni sektor, a 20% u industriju; ulaganja u poljoprivredi bila su beznačajna.[12]

Kriza 2011. uredi

Neposredno pre predsedničkih izbora 2010, vlada je povećala prosečne plate u Belorusiji na 500 dolara mesečno. Smatra se da je to jedan od glavnih razloga za krizu 2011.[13] Drugi razlozi za krizu bili su jaka državna kontrola u privredi, diskontna stopa niža od inflacije i budžetski deficit.

U januaru 2011. Belorusi su počeli da pretvaraju svoju štednju iz beloruskih rublja u dolare i evre. Na situaciju su uticale glasine o mogućoj devalvaciji rublje.[14] Kurseve u Belorusiji centralizuje Narodna banka Belorusije pod kontrolom vlade.[15] Narodna banka je bila prinuđena da potroši milijardu dolara deviznih rezervi kako bi uravnotežila ponudu i potražnju valute.[14] 22. marta je prekinula podršku bankama.[14] Narodna banka takođe nije značajno menjala kurs (3.000 beloruskih riblji (BR) za dolar 1. januara i 3.045 BR 1. aprila), pa je povećana tražnja za dolarima i evrima iscrpila gotovinske rezerve banaka. U aprilu i maju 2011. mnogi su morali da čekaju po nekoliko dana u redovima da kupe dolare u menjačnicima.[15] U aprilu su beloruske banke dobile neformalnu dozvolu vlade da povećaju kurs na 4.000 BR za 1 dolar (kasnije 4.500 BR), ali je malo ljudi počelo da prodaje dolare i evro. Dana 24. maja, rublja je zvanično devalvirana za 36% (sa 3.155 na 4.931 BR za 1 dolar).[16] Ali nedostatak valute se zadržao. Kao rezultat nestašice, stvoreno je crno tržište valute. U julu 2011, kurs na crnom tržištu je bio skoro 6.350 BR za 1 dolar,[17] u avgustu je dostigao 9.000 BR za 1 dolar.[18]

Septembra 2011. Narodna banka Belorusije uvela je sesiju slobodnog deviznog tržišta za utvrđivanje tržišne vrednosti rublje.[19] Od novembra 2011. do marta 2012. kurs je bio 8.000 do 8.150 Rbls za dolar, ali je počeo da raste u aprilu 2012. godine i dostigao 8.360 za dolar 10. jula 2012.[20]

Kriza je snažno uticala na ekonomiju. Inflacija je dostigla 108,7% u 2011.[21] Prosečna plata (računata u dolarima) smanjena je sa 530 dolara u decembru 2010. na 330 dolara u maju 2011.[22] U maju 2012. prosečna plata je dostigla 436 dolara.[23] Stopa refinansiranja (analog diskontne stope) porasla je sa 10,5% u decembru 2010. na 45% u decembru 2011.[24] i pala na 32% u junu 2012.[25] U novembru 2011. kamate nekoliko banaka dostigle su 120% u rubljama.[26]

Uredba o nezaposlenosti iz 2015. godine uredi

U aprilu 2015, Aleksandar Lukašenko je potpisao zakon kojim je uvedena novčana kazna za nezaposleno stanovništvo. Ovaj zakon obavezuje sve građane koji svake godine plaćaju direktne poreze manje od 183 dana da plate taksu.[27][28][29] Masovni mediji su uporedili predlog sa borbom sa "tuneяdcы", ili društvenim parazitima, u Sovjetskom Savezu.[28][29] Nekoliko grupa lica oslobođeno je plaćanja naknade: roditelji sa detetom do 7 godina, invalidi, studenti i dr. Izbegavanje plaćanja bilo je kažnjeno novčanim kaznama, administrativnim hapšenjima i obaveznim javnim radovima.[27]

Podaci o Kovid-u 2020. uredi

Beloruska ekonomija je bila relativno manje pogođena pandemijom kovida 19 i relativno laganim i odloženim merama zatvaranja i karantina zbog Lukašenkove banalizacije pandemije. Profesor Viktor Sajevič je u septembru 2020. rekao da je Belorusija pretrpela pad ekonomskih vrednosti između 1,5% i 2%, dok su evropske zemlje zadržale pad od oko 12%. Istovremeni politički nemiri i pojačana državna represija takođe su negativno uticali na ekonomiju.[30][31]

Plate i tržište rada uredi

 
Nominalne obračunate zarade u Belorusiji po regionima u 2017. (u rubljama).

Belorusko tržište rada je veoma regulisano. Važni elementi sistema centralnog planiranja su i dalje na snazi. U principu, odluka o određivanju plata prepuštena je firmama, ali Vlada može uticati na strukturu zarada kroz tzv. tarifni sistem, vrstu centralno utvrđene platne mreže. Tarifni sistem je obavezujući u budžetskom sektoru, uključujući preduzeća i organizacije koje se uglavnom finansiraju i subvencionišu u okviru državnog i/ili lokalnih budžeta. Privatni (tzv. samofinansirajući) sektor, koji predstavlja, kao što je već napomenuto, samo mali deo zaposlenosti, ima malu samostalnost.[32]

Nezaposlenost uredi

Zvanična stopa nezaposlenosti je niža od 1%.[33] Metode Međunarodne organizacije rada (međunarodni standard) uključuju i one koji traže posao koji nisu zvanično registrovani.[34]

Ne postoji zvanična statistika nezaposlenosti prema metodama ILO-a. 6,1% Belorusa od ekonomski aktivnog stanovništva imenovalo je sebe nezaposlenima tokom popisa 2009. godine.[35] Svetska banka je u julu 2012. zaključila da je realna stopa nezaposlenosti sedam puta veća od zvanične.[36] Bivši ministar rada Aleksandar Sosnov procenjuje da je stopa nezaposlenosti 10% od ekonomski aktivnog stanovništva.[37] Prema proceni Povelje 97, stvarna nezaposlenost u Belorusiji može biti 15% ili čak 24%.[34][38]

Prava radnika uredi

2021. godine Međunarodna konfederacija sindikata uvrstila je Belorusiju među 10 najgorih zemalja za zaposlene na svetu.[39] Razlozi za pogoršanje situacije uključivali su represiju države nad aktivnostima nezavisnih sindikata, proizvoljna hapšenja i teške slučajeve ograničenog ili nikakvog pristupa pravdi.[40]

Tokom beloruskih protesta 2020. godine, nekoliko kompanija je pokušalo da započne štrajk i naišlo je na brutalnu represiju.[40] 2021. godine, trojica radnika Beloruske železare zatvorena su zbog pokušaja organizovanja štrajka.[41]

Sektori privrede uredi

Učešće proizvodnje odabranih industrija u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u 2008

  Mašinska industrija i obrada metala (23,2%)
  Gorivo (21,3%)
  Hrana (14,6%)
  Hemija i petrohemija (13,4%)
  Električna energija (5,5%)
  Građevinski materijali (5,1%)
  Drvna industrija, papir (4,4%)
  Osvetljenje (3,6%)
  ostali (8,9%)

Sektorska struktura bruto domaćeg proizvoda u 2008

  Industrija (28,1%)
  Poljoprivreda (8,4%)
  Građevinarstvo (9,4%)
  Transport i komunikacije (8%)
  Trgovina i ugostiteljstvo (10,6%)
  Neto porezi na proizvode (14,4%)
  ostali (21,1%)


U Brestu je 1996. godine uspostavljena Slobodna ekonomska zona. Program je proširen na Minsk, Gomelj, Vitebsk, Grodno i Mogiljov. Od 2020. godine, više od 270 stranih organizacija koristilo je ovu priliku. Članstvo u SEZ-u donosi značajne prednosti.[42]

 
Beloruski traktor

Od 2013. godine, deo beloruske industrije je bio izložen prekomernoj proizvodnji: njene neprodate zalihe robe procenjene su na najmanje 3,8 milijardi dolara, uključujući 20.000 neprodatih traktora marke Belorusija.[43]

Vlasništvo nad zemljom je strogo regulisano u Belorusiji. Zakon o zemljištu i predsednički dekret 667 su izdati 2007. godine i prate stroge smernice u skladu sa „ciljanom upotrebom“. Približno 90% zemljišta je na ovaj način namenjeno za poljoprivrednu ili šumarsku upotrebu.[44]

Poljoprivreda uredi

Kumulativni pad dodate vrednosti dostigao je 30 odsto od 1991. godine, a 15 odsto od 1995. godine. Udeo poljoprivrede u BDP-u opao je za preko 10 procentnih poena prema 14 procenata 1997. godine. To se desilo, bez obzira na predsednikovu ekonomsku strategiju samoodrživosti u proizvodnji hrane 2001. godine. Pad ukupne poljoprivredne proizvodnje delimično bi se mogao pripisati nepovoljnim vremenskim uslovima (poput poplava), ali je pad u žetvi krompira, povrća i drugih useva koji se uglavnom gaje na privatnim parcelama bio manji nego kod proizvoda koje gaje kolektivne farme. Takođe, stočarstvo je u opadanju i koncentrisano je u državni sektor. Subvencionisanje poljoprivrednog sektora u Belorusiji iznosilo je 1–2 procenta BDP-a u vidu direktnih državnih kredita, avansa za realizaciju državnih narudžbina glavnih useva, uz izrazito negativne kamatne stope. Pored toga, državni budžetski fond, Fond za podršku poljoprivredi, obezbeđuje sredstva za kompenzaciju proizvođača hrane za troškove inputa (đubriva i opreme) koji su iznosili još 1–2 procenta BDP-a u periodu 1996–1997. Konačno, Centralna banka Belorusije izdala je subvencionisane kredite poljoprivrednom sektoru po kamatnoj stopi od polovine stope refinansiranja. Međutim, uprkos činjenici da državna i kolektivna gazdinstva obrađuju oko 83 odsto poljoprivrednog zemljišta i da imaju najviše koristi od državnih subvencija, privatna gazdinstva i privatne parcele proizvode više od 40 odsto bruto proizvoda.

Belorusija se može podeliti na tri poljoprivredna regiona: severni (lan, stočna hrana, trave i goveda), centralni (krompir i svinje) i južni (pašnjaci, konoplja i goveda). Hladna klima i tlo Belorusije su pogodni za stočne useve, koji izdržavaju stada goveda i svinja, i useve u umerenim zonama (pšenica, ječam, ovas, heljda, krompir, lan i šećerna repa). Tla Belorusije su uglavnom plodna, posebno u rečnim dolinama, osim u južnim močvarnim regionima.

Najveće promene u poljoprivredi u prvoj polovini 1990-ih bile su smanjenje obradivog zemljišta i značajan prelazak sa stočarske na biljnu proizvodnju jer su usevi postali mnogo isplativiji nego ranije. Prodajna cena useva je generalno porasla više od troškova proizvodnje, dok su inputi za stoku (kao što je uvezena stočna hrana) porasli po ceni iznad prodajnih cena stoke.

Prehrambeno-prerađivačku industriju u zemlji vode prvenstveno državni koncern i lokalni opštinski ili regionalni proizvodni objekti.

Tekstil uredi

Fabrika lana u Orši, koja je deo Beloruskog državnog koncerna Belegprom, izrađuje od lana veliki broj platnenih tkanina, što zahteva „predenje, tkanje, bojenje, mehaničko, hemijsko omekšavanje, skupljanje i druge obrade tekstila“. Fabrika je projektovana 1928. godine; prva fabrika je završena 1930. godine, druga 1961. i treća 1972. godine. U 2008. godini, fabrika je snabdevala 8% svetskog tržišta lanenih tkanina, kada je 5.000 radnika preradilo 25.000 tona lanenih vlakana.[45]

Fabrika "Slavijanka" u Babrujsku poseduje modernu tekstilnu opremu.[46] Prve pantalone su poručene 1930. godine, a danas firma proizvodi odela, haljine, bluze, sportsku, poslovnu i specijalnu odeću.

Energija uredi

Belorusija je zemlja partner energetskog programa EU INOGATE (Interstate Oil and Gas Transportation to Europe), koji ima četiri ključne teme: unapređenje energetske bezbednosti, konvergencija energetskih tržišta država članica na osnovu principa unutrašnjeg energetskog tržišta EU, podrška održivom energetskom razvoju i privlačenje investicija za energetske projekte zajedničkog i regionalnog interesa.[47]

Povoljni uslovi ruske isporuke nafte i gasa stoje iza stepena ekonomske zavisnosti od Rusije, suseda Belorusije iz Evroazijijskog ekonomskog saveza.[48] Prema nekim procenama, profit koji proizilazi iz niskih cena koje zemlja plaća za ruski gas i naftu - bilo da se konzumiraju lokalno ili prerađeni, a zatim ponovo izvezeni - povremeno je iznosio i do 10% nacionalnog BDP-a.[48] Osim toga, glavno izvozno tržište beloruskih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda nalazi se u ruskom susedu.[48]

Nuklearna energija uredi

Beloruska vlada je 2008. godine odlučila da izgradi nuklearnu elektranu. Uz pomoć Preduzeća Energetske mašine, Atomstrojeksport, Rosatom i Atomaš angažovana je montaža dva reaktora sa vodom pod pritiskom tipa AES-2006 (VVER)u mestu Šulniki, u Grodnjenskoj oblasti. Prvi blok pušten je u rad posle decembra 2019.[49]

Električna energija uredi

Elektroenergetski sektor zemlje spojen je u državni proizvodni sindikat elektroenergetskog sektora „Belenergo“, koji se, osim centralne dispečerske jedinice, sastoji od šest republičkih unitarnih regionalnih preduzeća elektroenergetskog sistema i subjekata svih oblika svojine koji obavljaju popravke, održavanje i sanaciju objekata, istraživanje i razvoj, uslužne delatnosti i izgradnju novih objekata elektroenergetskog sektora.

Nafta uredi

Sve aktivnosti u vezi sa traženjem, istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa u zemlji sprovodi koncern Belneftehim pod kontrolom vlade preko svoje podružnice, unitarnog republičkog preduzeća Belorusneft. Belorusneft izvozi oko 50% svoje proizvodnje nafte. Naftna ležišta na teritoriji Belorusije nalaze se u jednom naftno-gasnom basenu, Pripjatskoj depresiji, koja pokriva oko 30 000 km3. Sopstvena proizvodnja Belorusije pokriva samo oko 30% domaće potrošnje nafte. Iz tog razloga, Vlada traži načine da pristupi resursima nafte i gasa na teritoriji Rusije i drugih zemalja, kako bi se tamo proizvedena nafta isporučivala rafinerijama u Belorusiji, a rafinisani proizvodi prodavali na domaćem i izvoznom tržištu.


Delatnost preduzeća koja upravljaju naftovodima regulisana je u skladu sa Zakonom o prirodnim monopolima, koji izričito propisuje mehanizam za njihovo regulisanje od strane državnog regulatora.

Prirodni gas uredi

Skoro sav prirodni gas koji se koristi u Belorusiji se uvozi iz Rusije (oko 99% potrošnje). Domaće cene gasa i dalje reguliše vlada i u mnogim slučajevima pokrivaju samo deo stvarnih troškova. Belorusija ima dobro razvijenu mrežu za transport i distribuciju gasa koja obezbeđuje pouzdano snabdevanje prirodnim gasom potrošača u zemlji. Beltransgas, 100% državno akcionarsko društvo, poseduje i upravlja sistemom magistralnih gasovoda za prirodni gas. U novembru 2002. beloruski parlament je usvojio zakon kojim se dozvoljava privatizacija Beltransgasa. Sa Gaspromom je 2006. godine postignut dogovor o sticanju 50% plus udela u Beltransgasu po ceni od 2,5 milijardi dolara.

Uljni škriljac uredi

Belorusija sadrži velike, ali nerazvijene rezerve uljnih škriljaca, koje se procenjuju na 8,8 milijardi tona. Od 2010. Belorusija nastoji da počne da eksploatiše rezerve kako bi smanjila svoju zavisnost od ruskih ugljovodonika.[50]

Celuloza i papir uredi

 
Glavne fabrike celuloze i papira i fabrike za obradu drveta u Belorusiji

Slonim u Grodnjenskoj oblasti je imao fabriku papira od 1806. 1995. godine fabrika je preimenovana u „Slonimski kombinat kartona i papira „Albertin““ i sada proizvodi karton, papir i maramice.[51] Ostale fabrike proizvode toalet papir, salvete, ubruse,[52] kao i papirne kese i kutije.[53]

Fabrika hartije Spartak u Šklovu proizvodi 20 vrsta papira.[54] 2017. godine, državni koncern za drvnu i papirnu industriju stavio je na prodaju 85,14% udela u Spartaku za 7,393 miliona dolara.[55]

Rudarstvo uredi

Iako nije bogata mineralima, Belorusija ima mala nalazišta rude gvožđa, ruda obojenih metala, dolomita, potaše (za proizvodnju đubriva), kamene soli, fosforita, vatrostalne gline, peska za kalupljenje, peska za proizvodnju stakla i raznih građevinskih materijala.

Belorusija takođe ima nalazišta industrijskih dijamanata, titanijuma, rude bakra, olova, žive, boksita, nikla, vanadijuma i ćilibara.

Godine 2019. zemlja je bila 2. najveći svetski proizvođač potaše[56] i 20. najveći svetski proizvođač soli.[57]

Proizvodnja metala uredi

Sovjetski Savez je 1982. godine doneo odluku o podizanju čeličane i dve godine kasnije je nastala Beloruska čeličana koja je prvenstveno prerađivala lokalni metalni otpad. Fabrika proizvodi više od 50 legiranih i niskolegiranih konstrukcijskih i ugljeničnih čelika. Dva pogona proizvode čeličnu žicu, mesinganu žicu i žicu za creva.[58][59]

Aluminijum i nerđajući čelik se nabavljaju za domaće tržište u Rusiji i Srbiji.[60]

Tsvetmet izliva čak 5.000 tona godišnje obojenih metala poput bakra, bronze i mesinga;[61] dok delove od livenog gvožđa i čelika (čak 8.000 kg) proizvodi kompanija Universal-Lit.[62][63] Ova druga kompanija je deo Niva-Holdinga koji zapošljava 2.100 ljudi u Saligorsku, Minsku, Mogiljovu i Urečju u nekoliko podružnica.[64]

Proizvodnja uredi

 
MAZ-5551

Belorusija ima nekoliko domaćih proizvođača automobila kao što su BelAZ, koji proizvodi opremu za tegljače i zemljane radove, MZKT, koji proizvodi teška terenska vozila, posebno vojne kamione, Neman, koji proizvodi autobuse za javni prevoz, i MoAZ, sva ostala industrijska vozila. Većina vozila proizvedenih u Belorusiji su komercijalna vozila. Beloruska kompanija MAZ i nemačka kompanija MAN SE su u partnerstvu od 1997. godine. Belkomunmaš proizvodi električna vozila za gradski tranzit.

Najnovije partnerstvo je ostvareno između američke kompanije General Motors i beloruske kompanije Unison SP ZAO za proizvodnju vozila Cadillac Escalade za rusko tržište i tržišta Zajednice nezavisnih država.[65]

Fabrika motocikala i bicikala Motavela se nalazila u gradu Minsku između 1945. i 2018. godine, ali je zbog neispunjavanja investicionog programa 2017. godine proglašen bankrot. Prostorije su postale svojevrsni laki industrijski objekat sa više zakupaca.[66]

Vlada je podržala kinesku globalnu strategiju razvoja infrastrukture kineske inicijative „Pojas i put“, što je dovelo do pokretanja povezanog kinesko-beloruskog industrijskog parka sa niskim porezima u blizini Nacionalnog aerodroma Minsk 2012. koji je planiran da poraste na 112 km2 do 2060-ih. Ovo bi trebalo da bude proizvodni centar Evroazijskog ekonomskog saveza, sa dobrim saobraćajnim vezama sa Evropskom unijom.[67][68]

Hemijska industrija uredi

Beloruska hemijska industrija specijalizovana je za izvlačenje vrednosti iz ruskih naftnih derivata koji tranzitiraju kroz naftovode u Nemačku i na zapad. Sintetički polimeri poput najlona, viskoze, akrila, poliestera i polietilena proizvode se iz ovog toka, kao i proizvodi kućne hemije.[69] Rafinerije nafte se nalaze u Navapolacku i Moziru.

Više od 500 vrsta hemijskih i petrohemijskih proizvoda proizvodi u Belorusiji jedna firma: Koncern Belneftehim, nastao 1997. godine, a objedinjuje najvažnije hemijske industrije. Obezbeđuje oko 30 odsto ukupne industrijske proizvodnje u Belorusiji i polovinu izvoza, koji ide u preko 120 zemalja širom sveta. Više od 70 odsto petrohemijskih proizvoda prodaje se u inostranstvu.[70][71]

Mineralna đubriva u kompleksu azota, fosfora i kalijuma proizvode se u fabrici u Starobinu.[72][73]

Bankarstvo uredi

Šest komercijalnih banaka, četiri bivše državne specijalizovane banke za poljoprivredni sektor, industrijski sektor, spoljnu trgovinu i štedionica, i dve univerzalne banke dominiraju bankarskim sistemom. Na ove bivše državne specijalizovane banke otpada preko 80 odsto neotplaćenih kredita bankarskog sistema, preko 70 odsto depozita u domaćoj valuti i sav kredit za refinansiranje NBB-a. Mnoge komercijalne banke su podložne direktnom i ličnom uticaju vlade pošto mnogi zvaničnici na ministarskom nivou učestvuju u predsedavanju i upravljanju bankama. Komercijalne banke deluju kao agenti centralne banke u distribuciji državnih finansijskih sredstava. Dakle, i Centralna banka Belorusije obavlja uglavnom tehničke funkcije jer je vlada uredbama i rezolucijama uključena u rad celog bankarskog sektora.[74]

Luksuzna roba uredi

Alkoholna pića proizvode se u osam destilerija Akcionarskog društva «Minsk kristal»,[75] kojim upravlja državni koncern.[76]

Belyuvelirtorg, koji je organizovan 1948. godine, predstavlja lanac od 64 zlatare prisutne širom Belorusije. Lanac prodaje predmete od zlata, srebra i prirodnog kamena, satove i slično, kao i prstenje, minđuše i narukvice proizvedene u Gomelju.[77]

Informaciona tehnologija uredi

Informaciona tehnologija je bila rastući sektor beloruske privrede. Početkom 2000-ih stvorena je povoljna klima u zemlji: IT kompanije su dobile stopu od 0% na poreze i državne subvencije, porez na dohodak za tehnološke radnike je takođe smanjen.[78] Pokrenut 2006. godine, Park visoke tehnologije u severoistočnom predgrađu Minska trebalo je da postane Beloruska Silicijumska dolina. Lukašenko ga je 2019. posetio i nazvao ga svojim omiljenim projektom.[79] Do 2020. godine ugostio je više od 750 start-ap i autsorsing kompanija koje su zapošljavale 58.000 radnika.[80][81][82] Ukupno, više od 100.000 građana radilo je u IT sektoru.[83]

U poslednje dve decenije beloruski IT se pretvorio u veliki tehnološki centar u Evropi, činio je 5,5% BDP-a zemlje i izvezao je softver u vrednosti do 2 milijarde dolara (1,69 milijardi evra).[84]

Razbijanje opozicije širom zemlje, koje je sprovela vlast nakon protesta 2020. godine, dovelo je do značajnog pada IT sektora jer je većina tehnoloških stručnjaka pobegla iz zemlje.[85][86][87] Većina novoosnovanih preduzeća osnovanih u Minsku preselila se u druge evropske zemlje, samo je 2021. više od 15.000 IT radnika napustilo zemlju. Više od 3000 tehnoloških radnika otišlo je u Ukrajinu, 1800 zaposlenih u 30 kompanija sa ukupnim investicijama od 76,8 miliona dolara preselilo se u Poljsku, najmanje 41 kompanija je otišla u Litvaniju.[88][89] Takvi giganti kao što su Viber i Vargaming pridružili su se egzodusu.[90][91]

Invazija Rusije na Ukrajinu 2022. izazvala je drugi talas odliva IT mozgova u Belorusiji.[92] Skoro 40 odsto kompanija suočilo se sa odbijanjem novih ugovora zbog sankcija uvedenih Belorusiji.[93]

U avgustu 2021. Lukašenko je optužio kompanije HTP da rade „za SAD za upola cene“.[94] On je 4. aprila 2022. naredio da se IT sektoru dodele jednaki uslovi kao drugim industrijama. U martu 2022. povećani su porezi za IT kompanije.[95]

Turizam uredi

Zbog svog položaja, Belorusija je aktivno posećena u tranzitne svrhe: oko 1.500.000 dolazaka godišnje.[96]

Rusi su veći deo dolaznog turističkog toka, ali nema odgovarajućeg broja njihovih dolazaka jer se granica između Rusije i Belorusije prelazi bez ikakve granične kontrole u okviru politike Savezne države.[97]

Beloruska lečilišta i sanatorijumi su popularni među ruskim turistima zbog relativno nižih cena. Belorusija je 2010. godine imala 334 sanatorijuma, lečilišta i zdravstvene organizacije i druge specijalizovane smeštajne kapacitete.[98]

Broj dolazaka stranih posetilaca u Belorusiju u 2000. godini iznosio je 2.029.800. Od 2005. ovaj broj varira između 4.737.800 i 5.673.800. Privatni dolasci su najpopularnija svrha putovanja. U svim ovim pokazateljima, prelasci rusko-beloruske granice su isključeni, iako su verovatno značajni.[97]

Kao i 2010. godine, broj odlazaka turista u inostranstvo iznosio je 7.464.200.[99] U zemlji su postojale 783 turističke agencije (2010. godine).[100] Većina turističkih agencija su privatne,[101] više od 50% njih se nalazi u Minsku.[102]

Glavni partneri u oblasti međunarodnog turizma su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Nemačka, Poljska, Velika Britanija, Turska, Češka, Slovačka, Bugarska, Švedska, Holandija .

Broj hotela je porastao sa 256 na 359 u 2010.[103]

Broj zaposlenih u oblasti turizma i rekreacije u 2010. godini iznosio je 9.900.[103]

Sednica Komiteta za svetsku baštinu, održana u Durbanu (Južna Afrika), odobrila je dodavanje arhitektonskog, stambenog i kulturnog kompleksa porodice Radzivilj u Njasvižu na listu svetske baštine. Zamak u Miru je takođe uvršten na ovu listu.

Ekološki problemi uredi

Belorusija je osnovala ministarstva energetike, šumarstva, melioracije i vodnih resursa i državne komitete koji se bave ekologijom i bezbednosnim procedurama u industriji nuklearne energije.

Najozbiljniji ekološki problem u Belorusiji rezultat nesreće 1986. u nuklearnoj elektrani u Černobilju preko granice sa Ukrajinskom SSR, imao je razarajući efekat na Belorusiju. Kao rezultat ispuštanja radioaktivnosti, mnoga sela su napuštena. Oko 70% nuklearnih padavina iz elektrane palo je na belorusku teritoriju, a oko 25% tog zemljišta se smatra nenaseljivim. Troškovi preseljenja i lečenja bili su značajni i dugoročni. Vladina ograničenja boravka i korišćenja kontaminiranog zemljišta se ne primenjuju striktno.

 
Beloruske godišnje stope BDP-a i CPI stopa inflacije 2001–2013.

Sankcije uredi

EU, SAD, Velika Britanija, Kanada sankcionisale su brojne beloruske kompanije nakon izbora 2006, 2010, 2012. i 2020. godine. EU je 2020. i 2021. uvela sankcije za nekoliko kompanija, uključujući MAZ, MZKT, BelAZ (automobilska industrija), kompaniju za nekretnine Dana Holdings, trgovačke kompanije Bremino grupe i druge.[104] EU je 24. juna 2021. uvela sektorske sankcije koje su uticale na proizvodnju nafte i đubriva, duvansku industriju, nabavku opreme dvostruke namene i pristup finansijskim tržištima EU od strane beloruske vlade.[104] Američko ministarstvo finansija je 2007. godine uvelo sankcije koncernu Belneftehim i njegovim podređenim kompanijama. Kasnije su suspendovane, ali nisu otkazane.[104] SAD su ih 2021. obnovile i uvele nove sankcije za nekoliko kompanija.[104] 2021. godine, Velika Britanija i Kanada uvele su slične sankcije za nekoliko kompanija.[104]

U periodu 2020–2021, beloruske vlasti su činile različite napore da zaobiđu sankcije Zapada. Takođe su sakrili statistiku kako bi sprečili otkrivanje načina na koji se ona koristi da se zaobiđu sankcije i prate efekti.[105][106] Konkretno, pristup podacima o proizvodnji i izvozu sankcionisane robe postao je ograničen na javnost.[105] U oktobru 2021. Belstat je počeo da krije podatke o izvozu traktora i kamiona.[107] U septembru 2021, Aleksandar Lukašenko je pomenuo ministra industrije i potpredsednika vlade kao ljude koji su organizovali zaobilaženje sankcija.[108] Optužio je i nekoliko radnika državnih fabrika da su prikupljali informacije o načinima zaobilaženja sankcija i zapretio im zatvorom.[108][109] Beloruski KGB je uhapsio 13 radnika iz fabrike đubriva Grodno Azot, Rafinerije nafte Naftan, čeličane BMZ i Beloruske železnice u mogućoj vezi sa ovom izjavom. Prijavljeno je da su neki od njih optuženi za državnu izdaju.[108] Najmanje dvojica od njih su kasnije pušteni.[110]


Reference uredi

  1. ^ Viachaslau Yarashevich (2014). „Political Economy of Modern Belarus: Going Against Mainstream?”. Europe-Asia Studies. 66 (10): 1703—1734. doi:10.1080/09668136.2014.967571. 
  2. ^ E.Sh. Veselova (2016). „The Market-Socialist Country”. Problems of Economic Transition. 58 (6): 546—555. doi:10.1080/10611991.2016.1222209. 
  3. ^ Li, Yan; Cheng, Enfu (2020-12-01). „Market Socialism in Belarus: An Alternative to China's Socialist Market Economy”. World Review of Political Economy. 11: 428—454. ISSN 2042-8928. doi:10.13169/worlrevipoliecon.11.4.0428. 
  4. ^ Le Bélarus, l'Etat miraculé. (28 April 2019) - "Sur le plan des inégalités, selon le Programme des Nations unies pour le développement, le coefficient de Gini (qui est un indicateur de la répartition des revenus, 0 étant l'égalité parfaite et 1 ou 100 étant l'inégalité la plus extrême) du Bélarus est l'un des plus bas du continent : 27 (Alors qu'il est de 37,2 en Estonie, 34 en Italie et 31,8 en Pologne... mais 25,6 en Islande)."
  5. ^ a b v Ioffe, Grigory (2010). „Understanding Belarus: economy and political landscape”. Europe-Asia Studies. 56 (1): 85—118. doi:10.1080/0966813032000161455. 
  6. ^ Эkonomika Belorusii v Эpohu Imperializma 1900-1917. Pod redakcieй G. Kovalevskogo i dr. Minsk 1963, str. 85-88, 413
  7. ^ Nuti, D (2000). „Belarus: A Command Economy without Central Planning” . Russian & East European Finance and Trade. M.E. Sharpe. 36 (4): 45—79. ISSN 1061-2009. JSTOR 27749538. 
  8. ^ Cheng, Enfu; Ding, Xiaoqin (jun 2012). „Alternative thoughts and practice to contemporary capitalism: A response to Francis Fukuyama's criticism” . International Critical Thought. Taylor and Francis. 2 (2): 127—138. ISSN 2159-8282. doi:10.1080/21598282.2012.684276. „However, Belarus’ state-owned enterprises almost remain intact, but still play major and leading roles in its economy, and its state-owned sector still has a share of more than 70% within its total industry after nearly 20 years’ economic reform.” 
  9. ^ MENAFN. „- MENAFN.COM”. Arhivirano iz originala 2008-01-23. g. Pristupljeno 2007-04-17. 
  10. ^ World Bank – Belarus Country Brief 2008 – Accessed Jan.20, 2009
  11. ^ „AgriMarket.Info – Accessed Jan. 20, 2009.”. Arhivirano iz originala 2009-06-28. g. Pristupljeno 2009-01-20. 
  12. ^ „Investment Policy Review: Belarus” (PDF). United Nations Conference on Trade and Development. 2009. 
  13. ^ „Presidential election played role as catalyst for economic crisis, expert says”. Arhivirano iz originala 2014-07-06. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  14. ^ a b v „CB Belorussii otkazalsя prodavatь bankam valюtu dlя naseleniя”. lenta.ru. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  15. ^ a b Kramer, Andrew E. (11. 5. 2011). „Belarus Economic Crisis Deepens as Currency Plunges”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. 
  16. ^ VTB Says Belarus Bound for Meltdown, Ruble Plunge, as Locals Hoard Fridges, Bloomberg
  17. ^ „Ruble-dollar black market exchange rate reaches 6,350”. charter97.org. 
  18. ^ „Reakciя valюtčikov - dollar vzletel do 8500-9000 rubleй”. charter97.org. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  19. ^ „US dollar reaches 8,600 rubels at additional trading session”. Arhivirano iz originala 2012-12-03. g. 
  20. ^ „Official Exchange Rate of the Belarusian Ruble Against Foreign Currencies Set on a Daily Basis – National Bank of the Republic of Belarus”. www.nbrb.by. 
  21. ^ „Wyborcza.pl”. wyborcza.biz. 
  22. ^ „Belstat: srednяя zarplata s načala goda snizilasь na 200 dollarov”. telegraf.by. 23. 6. 2011. 
  23. ^ Infographics (2013-06-26). Za maй realьnaя zarplata v Belarusi vыrosla na 7,7%. NAVINY.BY – BELORUSSKIE NOVOSTI (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2013-10-10. 
  24. ^ „Government expects National Bank's refinance rate to decreased by half by year-end, vice premier says”. Arhivirano iz originala 2015-05-03. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  25. ^ „National Bank of the Republic of Belarus: Refinancing Rate”. 
  26. ^ „Belorusskie banki na grani kraha”. Rosbalt. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  27. ^ a b „Belarus president signs ordinance to prevent freeloading practices”. Arhivirano iz originala 2015-04-03. g. Pristupljeno 2015-04-30. 
  28. ^ a b Dolgov, Anna (3. 4. 2015). „No Job? Pay Up. Belarus Imposes Fines for Being Unemployed”. The Moscow Times. 
  29. ^ a b RFE/RL; network, part of the New East (16. 4. 2015). „Backlash as Belarus imposes 'social parasite' law to fine unemployed”. The Guardian — preko www.theguardian.com. 
  30. ^ „Opinion: The goal of Western puppeteers is to discredit Belarus”. Belarusian Telegraph Agency. 17. 9. 2020. 
  31. ^ „The cost of a police state: Belarus's economic problems”. OSW Centre for Eastern Studies (na jeziku: engleski). 2021-05-11. Pristupljeno 2022-07-03. 
  32. ^ The Distribution of Wages in Belarus
  33. ^ „Unemployment Rate in Belarus is Less than 1%, Belstat”. telegraf.by. 29. 3. 2011. 
  34. ^ a b What does the International labour organization (ILO) labour market statistics describe?, Statistisches Bundesamt, Wiesbaden 2015
  35. ^ „"Socio-Economic Characteristics of Population of the Republic of Belarus" (Volume 6)”. Arhivirano iz originala 23. 7. 2012. g. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  36. ^ „V Belarusi faktičeskaя bezrabotica zanižena v 7 raz – VB”. Arhivirano iz originala 2012-07-13. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  37. ^ Nizkaя bezrabotica — fetiš belorusskoй vlasti
  38. ^ Real unemployment rate in Belarus not less than 15 per cent, Charter 97 (2 April 2008)
  39. ^ 2021 ITUC Global Rights Index: COVID-19 pandemic puts spotlight on workers’ rights
  40. ^ a b 2021 ITUC Global Rights Index
  41. ^ Žlobinskiй sud vыnes rešenie po delu o zabastovke na BMZ, kogda na zavode ostanovilisь peči[mrtva veza]
  42. ^ „Free Economic Zones in Belarus”. Arhivirano iz originala 13. 08. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  43. ^ Tiщenko, Mihail (2013-08-15). Minsk pыtaetsя izbavitьsя ot "zolotogo zapasa" traktorov (na jeziku: ruski). Lenta.ru. Pristupljeno 19. 8. 2013. 
  44. ^ „Investment Policy Review: Belarus” (PDF). United Nations Conference on Trade and Development. 2009. 
  45. ^ „Our history”. linenmill.by. Arhivirano iz originala 14. 05. 2022. g. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  46. ^ „OJSC "Slavianka"”. export.by. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  47. ^ „INOGATE”. www.inogate.org. Arhivirano iz originala 18. 11. 2019. g. Pristupljeno 14. 04. 2023. 
  48. ^ a b v Yeliseyeu, Andrei (2019-02-21). „Belarus and the EAEU, expectations vs. reality”. Visegrad Insight. Pristupljeno 2019-02-21. 
  49. ^ „Prelaunch Operations In Progress As BelNPP First Unit Begins Hot Trials”. BelarusFeed. 11. 12. 2019. Arhivirano iz originala 28. 12. 2020. g. Pristupljeno 14. 04. 2023. 
  50. ^ Dyni, John R. (2010). „Oil Shale”. Ur.: Clarke, Alan W.; Trinnaman, Judy A. Survey of energy resources (PDF) (22 izd.). World Energy Council. str. 101. ISBN 978-0-946121-02-1. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-04. g. 
  51. ^ „JSC Slonim Cardboard and Paper Plant "Albertin"”. export.by. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  52. ^ „Interpaper LLC”. export.by. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  53. ^ „Paper bags JSC Svetlogorsk Pulp&Board Mill”. export.by. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  54. ^ „OJSC "Papel-mill "Spartak"”. export.by. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  55. ^ „Bellesbumprom has put up for sale state-owned stakes in OAO Paper Mill Spartak, OAO KOPiT Borisovles and OAO Minskprojektmebel”. export.by. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  56. ^ USGS Potash Production Statistics
  57. ^ USGS Salt Production Statistics
  58. ^ „Open Joint-Stock Company «Byelorussian Steel Works”. export.by. Pristupljeno 25. 3. 2020. 
  59. ^ L. Selivanovskikh (2018). „Belarus: Moving Forward”. Ur.: Latukha, Marina. Talent Management in Global Organizations: A Cross-Country Perspective. Springer. ISBN 9783319764184. 
  60. ^ „GLAVNAЯ - O NAS”. Kolorprokat. Pristupljeno 25. 3. 2020. 
  61. ^ „Production Unitary Enterprise "Tsvetmet"”. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  62. ^ „Production Unitary Enterprise Universal-Lit”. export.by. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  63. ^ „Universal-Lit”. NIVA-HOLDING. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  64. ^ „About Us - ABOUT "NIVA-HOLDING"”. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  65. ^ „General Motors To Produce New Cadillac Escalade In Minsk, Belarus For Russia & CIS Markets”. 11. 7. 2015. 
  66. ^ „Motovelo”. Pristupljeno 27. 3. 2020. 
  67. ^ Jacopo Dettoni; Wendy Atkins (15. 8. 2019). „What the BRI brings to Belarus and Great Stone Industrial Park”. fDi Intelligence. Financial Times. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  68. ^ Simes, Dimitri (16. 7. 2020). „Unrest threatens China's Belt and Road 'success story' in Belarus”. Nikkei Asian Review. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  69. ^ „Chemical Industry of Belarus”. Virtual Guide to Belarus. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  70. ^ „Belarus facts: Petrochemical industry”. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Belarus. Arhivirano iz originala 17. 02. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  71. ^ „Oil and oil products”. Belneftekhim. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  72. ^ „Chemical Industry of Belarus”. Virtual Guide to Belarus. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  73. ^ „ABOUT COMPANY”. JSC Belaruskali. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  74. ^ Belarus: Recent Economic Developments (Staff Country Reports izd.). International Monetary Fund. 1998. str. 183. ISBN 9781452705163. 
  75. ^ „Joint Stock Company "Minsk kristall"”. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  76. ^ „ABOUT THE CONCERN Belarusian state food industry concern BELGOSPISHCHEPROM”. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  77. ^ „HOME » ABOUT US » COMPANY”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2021. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  78. ^ „Lukashenko prizval "razobratsya s aytishnikami"” Lukašenko prizval "razobratьsя s aйtišnikami" [Lukashenko commands to deal with IT sector] (na jeziku: engleski). Interfax. 2022-04-04. Pristupljeno 2022-05-27. 
  79. ^ Epifanova, M (2020-09-25). „Silikonovaya pustynya” Silikonovaя pustыnя [Silicon Desert] (na jeziku: ruski). Novaya Gazeta. Pristupljeno 2022-05-27. 
  80. ^ Mirovalev, Mansur (28. 9. 2018). „Tiny Belarus is a throwback to the Soviet Union — and the center of a booming tech economy”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 28. 9. 2018. 
  81. ^ Cooper, Benjamin (2020-12-09). „How Belarus' Soviet Past Led to its Modern-Day IT Success” (na jeziku: engleski). Foreign Policy Research Institute. Pristupljeno 2022-05-27. 
  82. ^ Tétrault-Farber, Gabrielle; Makhovsky, Andrei (2020-08-26). „Tech firms threaten to quit Belarus after crackdown, internet outages” (na jeziku: engleski). Reuters. Pristupljeno 2022-05-27. 
  83. ^ Williams, Sean (2020-08-18). „Belarus has torn up the protest rulebook. Everyone should listen”. Wired (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-27. 
  84. ^ Stefan Weichert; Emil Filtenborg (2020-10-26). „Will Belarus' political crisis kill off its booming IT sector?” (na jeziku: engleski). Euronews. Pristupljeno 2022-05-27. 
  85. ^ Jo Harper (2021-04-07). „Belarusian IT specialists relocate to Poland” (na jeziku: engleski). Deutsche Welle. Pristupljeno 2022-05-26. 
  86. ^ Vasilyeva, N (2020-09-18). „Fears of a brain drain in Belarus as IT workers prepare to flee brutal crackdown” (na jeziku: engleski). The Telegraph. Pristupljeno 2022-05-26. 
  87. ^ Tatjana Schweizer (2022-03-16). „Eastern European IT specialists caught in the crossfire of war” (na jeziku: engleski). Deutsche Welle. Pristupljeno 2022-05-26. 
  88. ^ David L. Stern, Robyn Dixon (2021-07-24). „Belarus once cultivated high-tech talent. Now those people are fleeing political crackdowns”. The Washington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-26. 
  89. ^ Ilya Zhegulev, Margaryta Chornokondratenko, Andrius Sytas (2020-10-01). „With warm words and fast visas, neighbors woo IT workers fleeing Belarus” (na jeziku: engleski). Reuters. Pristupljeno 2022-05-26. 
  90. ^ „Belarus IT sector hit by exodus after post-vote crackdown” (na jeziku: engleski). France 24. 2021-06-27. Pristupljeno 2022-05-26. 
  91. ^ Cooper, Benjamin (2020-12-09). „How Belarus' Soviet Past Led to its Modern-Day IT Success” (na jeziku: engleski). Foreign Policy Research Institute. Pristupljeno 2022-05-27. 
  92. ^ „Dve volny IT-relokatsiy iz Belarusi: kakaya iz nikh bolshe i molozhe?” Dve volnы IT-relokaciй iz Belarusi: kakaя iz nih bolьše i molože? [Two Waves of IT Relocations in Belarus: which is bigger and younger?] (na jeziku: ruski). BelMarket.by. 2022-04-11. Pristupljeno 2022-05-27. 
  93. ^ Pankratova, A (2022-03-25). „"Zakazchiki prosyat, chtoby kompanii perevezli sotrudnikov v lyubuyu druguyu stranu". Chto proiskhodit s IT-otraslyu Belarusi posle sanktsiy” «Zakazčiki prosяt, čtobы kompanii perevezli sotrudnikov v lюbuю druguю stranu». Čto proishodit s IT-otraslью Belarusi posle sankciй ['Clients ask us to relocate employees anywhere': Belarusian IT sector after sanctions] (na jeziku: ruski). Pro Business. Pristupljeno 2022-05-27. 
  94. ^ Lenkevich, I (2022-04-04). „Ot IT-strany k IT-zone” Ot IT-stranы k IT-zone [From IT state to IT zone] (na jeziku: ruski). Reform.by. Pristupljeno 2022-05-27. 
  95. ^ „Lukashenko prizval "razobratsya s aytishnikami"” Lukašenko prizval "razobratьsя s aйtišnikami" [Lukashenko commands to deal with IT sector] (na jeziku: engleski). Interfax. 2022-04-04. Pristupljeno 2022-05-27. 
  96. ^ State Border Committee of the Republic of Belarus (2011). „Arrivals of foreign citizens to the Republic of Belarus by purpose of travel 2000–2010”. Land of Ancestors. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  97. ^ a b State Border Committee of the Republic of Belarus (2011). „Arrivals of foreign citizens to the Republic of Belarus by purpose of travel 2000–2010”. Land of Ancestors. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  98. ^ State Border Committee of the Republic of Belarus. (2011). „Tourism development indicators of Belarus”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  99. ^ State Border Committee of the Republic of Belarus. (2011). „Departures of Belarusian citizens abroad by purpose of travel”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  100. ^ State Border Committee and Ministry of Sports and Tourism of the Republic of Belarus. (2011). „Main indicators of organizations engaged in tourist activities”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  101. ^ Ministry of Sports and Tourism of the Republic of Belarus. (2011). „Number of organisations engaged in tourist activities by ownership type in Belarus”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  102. ^ Ministry of Sports and Tourism of the Republic of Belarus. (2011). „Number of organizations engaged in tourist activities in 2010 in Belarus”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  103. ^ a b State Border Committee of the Republic of Belarus. (2011). „Tourism development indicators of Belarus”. Land of Ancestors. National Statistical Committee of the Republic of Belarus. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  104. ^ a b v g d „Эkonomičeskie sankcii v otnošenii Belarusi”. ahk.de. 2021-08-12. Pristupljeno 2021-11-15. 
  105. ^ a b Mateusz Kubiak (2021-08-10). „Belarus Struggles to Circumvent Western Sanctions Against Its Oil Industry”. jamestown.org. Pristupljeno 2021-11-15. 
  106. ^ Arina Polzik (2021-09-03). „Smertnostь i эksport. Začem Belarusь skrыvaet statistiku” (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. Pristupljeno 2021-11-15. 
  107. ^ Vadim Šatalin (2021-10-18). „Belarusь zasekretila 15 procentov эksporta v Rossiю” (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. Pristupljeno 2021-11-15. 
  108. ^ a b v „Rabotniki "Azota", BMZ, BelŽD, "Naftana". Čto izvestno o zaderžannыh, kotorыh pokazali po gosTV”. zerkalo.io. 2021-09-21. Pristupljeno 2021-11-15. 
  109. ^ «No posmotrite na svoih sotrudnikov na predpriяtiяh.
  110. ^ „V Novopolocke prodolžaюtsя zaderžaniя rabotnikov”. Belsat TV. 2021-09-28. Pristupljeno 2021-10-24. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Белорусије&oldid=27678530”