Proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića

Proces rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića je sudski proces koji je pokrenut od strane Vojislava Mihailovića, sa zahtevom da se smrtna presuda iz 1945. godine, kojim je njegov deda Dragoljub Mihailović osuđen, poništi. Proces je pokrenut 2006. godine pred Višim sudom u Beogradu, a prvo ročište je održano tek 2010. godine. Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015. godine doneo rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju i osuđujuća presuda proglašena ništavnom.

General Dragoljub Draža Mihailović, 1943. godine

Pozadina

General Dragoljub Mihailović je, po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu, okupio grupu jugoslovenskih oficira, sa namerom da organizuje oružani otpor okupatoru. Ubrzo su mu se pridružili mnogi oficiri, ali i dobrovoljci iz civilstva, pa je tako nastao oružani pokret na Ravnoj gori. Jugoslovenska vlada u Londonu, zajedno sa kraljem Petrom II Karađorđevićem, proglasila je generala Dragoljuba Mihailovića vrhovnim zapovednikom Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ministrom vojske. Iako je Mihailović u početku imao dobre odnose sa partizanskim borcima, koje je organizovala Komunistička partija Jugoslavije, ti odnosi su se pogoršali krajem 1941. godine. Tada je došlo do ideoloških sukoba dva pokreta, pošto se Jugoslovenska vojska u otadžbini zalagala za povratak monarhističkog državnog uređenja nakon rata, dok su komunisti smatrali da je potrebno uspostavljanje komunističke republike. Za vreme rata pripadnici JVuO su uz Mihailovića po navodima optužnice sarađivali sa kvislinškim režimom u Srbiji, Italijanima i Nemcima i počinili ratne zločine nad simpatizerima partizana i nesrpskim stanovništvom.

Po završetku Drugog svetskog rata, Komunistička partija Jugoslavije dolazi na vlast, i otpočinje hapšenja svih pripadnika i zapovednika Jugoslovenske vojske u otadžbini. U veoma brzim procesima, izriču se najstrože mere, a optuženi bivaju proglašeni krivim za dela izdaje i saradnje sa okupatorom. General Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine. Njegovo suđenje je počelo 10. juna 1946. godine, a on je osuđen na smrtnu kaznu 15. jula. Pogubljenje je izvršeno dva dana kasnije na nepoznatoj lokaciji.

Pokretanje procesa

Proces rehabilitacije generala Dragoljuba Draže Mihailovića pokrenut je 2006. godine, pred Višim sudom u Beogradu. Pokrenuo ga je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović, želeći da se poništi smrtna presuda njegovom pretku. Zahtev za rehabilitaciju su, 26. februara 2009. godine, podržali Srpska liberalna stranka (predvođena srpskim akademikom Kostom Čavoškim), Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.

Prvo ročište je održano 26. septembra 2010. godine. Advokat podnosioca zahteva Vojislava Mihailovića, je najpre obrazložio razlog podnošenja presude, a zatim je akademik Kosta Čavoški izjavio da je proces protiv Draže Mihailovića iz 1946. godine bio prvostepeni, a da je presuda bila politički motivisana, zato što okrivljeni nije imao slobodu komunikacije sa svojim pravnim zastupnikom niti pravo na žalbu na izrečenu presudu.

Predsedavajući sudskog veća Aleksandar Ivanović je obavestio prisutne da će sudsko veće raspravljati i odlučiti o zahtevu Riste Vukovića, pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koji je tražio da bude učesnik u postupku. Podnosioci zahteva su se usprotivili, rekavši da zakon o rehabilitaciji ne predviđa dve strane u pustupku.

Hronologija

• 17. jun 2011. - Srpski pokret obnove je na Adi Ciganliji održao pomen generalu Draži Mihailoviću, povodom 65 godina od njegovog ubistva. Na mestu za koje veruju da je tu streljan Mihailović, čelnici SPO-a su položili krst sa imenom Draže Mihailovića. Delegaciju SPO-a su činili potpredsednik i ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, potpredsednik Aleksandar Jugović i Aleksandar Čotrić.
• 18. jun 2011. - Nakon izjava nekoliko svedoka da je Draža Mihailović streljan na Adi Ciganliji, gde se nekada nalazio zatvor, otpočeto je analizom terena. Prilikom iskopavanja na Adi Ciganliji, pronađeno je nekoliko kostiju, za koje se verovalo da pripadaju posmrtnim ostacima Draže Mihailovića.
• 21. jul 2011. - Srpski pokret obnove je organizovao pomen Draži Mihailoviću na Adi Ciganliji. Vest da su forenzičari istog dana ustanovili da kosti koje su pronađene ranije zapravo nisu ljudske, Srpski pokret obnove je prokomentarisao kao ruganje žrtvama, jer je pored tih kostiju pronađen i par policijskih lisica i lula za duvan, kako stoji u saopštenju.
• 10. avgust 2011. - Institut za sudsku medicinu je započeo zvaničnu istragu za posmrtnim ostacima generala Mihailovića.
• 26. avgust 2011. - Saošteno je da su istraživači Instituta za sudsku medicinu, na Adi Ciganliji pronašli sedam čaura od metka.
• 27. septembar 2011. - Viši sud u Beogradu potvrdio je da nema dokaza o smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
• 21. mart 2012. - Prvi osnovni sud u Beogradu je objavio oglas, kojim poziva sve koji imaju neku informaciju o smrti generala Draže Mihailovića, da se jave u roku od 30 dana. Pošto nije sačinjen nikakav dokument o egzekuciji Mihailovića 1946. godine, Viši sud nije u stanju da donese odluku bez potvrde o smrti.
• 25. april 2012. - Centar za socijalni rad je pokrenuo postupak imenovanja staratelja Draži Mihailoviću, kako bi postupak o njegovoj rehabilitaciji pred Višim sudom mogao da se nastavi.
• 11. maj 2012. - Nastavljen je postupak za rehabilitaciju Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu. Neki mediji su preneli da bi toga dana mogla biti izrečena presuda, ali je sud to odbacio i rekao da se proces nastavlja.
• 22. jun 2012. - Održano je novo ročište u Višem sudu, gde je svedočio istoričar Bojan Dimitrijević. On je naveo da su mnoga dokumenta sa suđenja Mihailoviću iz 1946. godine, zapravo falsifikati, i da se iz mnogih dokumenata nemačke vojske može videti da su oni doživljavali Dražu Mihailovića kao lidera pokreta otpora. Iako je sud trebalo da sasluša i istoričare Kostu Nikolića i Veselina Đuretića, njihovo svedočenje je odloženo za sledeće ročište. Sudsko veće je saopštilo da je primilo zahtev SUBNOR-a, kojim se traži da na suđenju svedoče Miodrag Zečević i Branko Latas.

Kritike procesa rehabilitacije

Sam početak procesa rehabilitacije generala Dragoljuba Draže Mihailovića bio je praćen u medijima ne samo u Srbiji, već na čitavom Balkanu. Kritike pokretanja ovog procesa su svakodnevno pristizale, među kojima je bilo i podrške i protivljenja.

Podrška procesu rehabilitacije

Na samom početku procesa, podršku rehabilitaciji generala Mihailovića pružili su: Srpska liberalna stranka, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, kao i srpski intelektualci među kojima su profesor Kosta Čavoški i dr Smilja Avramov.

U emisiji „Da možda ne“ na Radio-televiziji Srbije, 22. marta 2012. godine, gosti su bili:

1. Goran Despotović, član Saveza antifašista Srbije
2. Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde
3. Bojan Dimitrijević, istoričar
4. Ivo Goldštajn, istoričar (javio se video linkom iz Zagreba).

Homen je izjavio da general Mihailović nije bio ratni zločinac niti saradnik okupatora, sa čim se složio i istoričar Bojan Dimitrijević koji je to sve argumentovao dokumentima iz Drugog svetskog rata. Sa druge strane, Despotović i Goldštajn su izjavili da je Mihailović bio saradnik okupatora.

Urednici emisije su obavili razgovor sa rukokovdstvima parlamentarnih političkih partija u Srbiji, i zatražili njihovo mišljenje da li Draža Mihailović treba da bude rehabilitovan. Potvrdno su odgovorili samo iz Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke.

Takođe, urednici emisije su obavili i nekoliko anketa građana:

• Da li se Draža Mihailović u Drugom svetskom ratu borio protiv okupatora ili je sarađivao sa njim ?

Borio se protiv okupatora	Sarađivao je sa njim	I borio se i sarađivao	Ne znam
31,2%	16,6%	8,8%	43,4%

• Ko je bio veći neprijatelj Draži Mihailoviću i četnicima: nemački okupatori ili partizani ?

Nemački okupatori	Partizani	Podjedjanko i jedni i drugi	Ni jedni ni drugi	Ne znam
26,3%	32,0%	9,0%	1,0%	31,7%

• Da li ste za to da sud rehabilituje generala Dražu Mihailovića ?

Da	Možda	Ne	Ne znam
43,3%	6,1%	15,6%	34,9%

• Da li država treba da pronađe grob Draže Mihailovića ?

Da	Možda	Ne	Ne znam
68,2%	5,2%	8,6%	18,0%

Među onima koji su pružili podršku rehabilitaciji Draže Mihailovića, bio je i srpski istoričar Jovan Pejin. U razgovoru za Hrvatsku radioteleviziju (HRT), 19. marta 2012. godine, Pejin je istakao da Mihailović nije bio zločinac i saradnik okupatora. Tom prilikom je ušao u verbalni sukob sa nekoliko istoričara iz Hrvatske, takođe gostiju u emisiji, koji su tvrdili suprotno. Negirao je tvrdnje hrvatskih istoričara o „četničkim zločinama u Dalmaciji“, i pozivao se na italijanska dokumenta koja svedoče o stravičnim zločinima nad srpskim narodom koje su počinili pripadnici ustaškog pokreta i političko vođstvo Nezavisne Države Hrvatske.

Podršku rehabilitaciji pružile su i organizacije:

1. Dveri srpske - koje su organizovale veliku edukativnu tribinu o ulozi generala Draže Mihailovića u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu
2. Otačastveni pokret Obraz - čiji su članovi odlazili na proteste podrške.

Protivljenje procesu rehabilitacije

Procesu rehabilitacije generala Mihailovića usprotivile su se mnoge nevladine organizacije u Srbiji. Među njima su Novi komunistički pokret Jugoslavije, SKOJ, Žene u crnom, Anarhosindikalistička inicijativa i dr. Ove organizacije su organizovale proteste protiv rehabilitacije generala Mihailovića, ispred zgrade Višeg suda u vremenu zakazanom za početak ročišta. Jedan od takvih protesta organizovan je 22. juna 2012. godine.

Pored domaćih, pristigle su i međunarodne reakcije na proces rehabilitacije Draže Mihailovića. Dok su ministar spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, predsednik Vlade Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović oštro osuđivali proces rehabilitacije Draže Mihailovića, navodeći da je on bio ratni zločinac, saradnik okupatora, i da svaki pokušaj njegovog rehabilitovanja predstavlja proces fašizacije Srbije, Hrvatska demokratska zajednica je zatražila povlačenje hrvatskog ambasadora iz Beograda.

Odluka

14. maja 2015. godine Viši sud u Beogradu usvojio je zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je general Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. Presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena je ništavnom, kao i sve njene pravne posledice.

Sudija Aleksandar Trešnjev tom prilikom je izjavio: "Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", nakon čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike. Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga. Odluka suda je konačna i ne postoji pravo žalbe.

Spoljašnje veze

• Proces za rehabilitaciju D. Mihailovića na sajtu Saveza antifašista Srbije