Rabindranat Tagor

Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore; Kalkuta, 7. maj 1861 — Kalkuta, 7. avgust 1941), bio je indijski književnik, dramaturg i filozof. Uticao je na oblikovanje bengalske književnosti i muzike, kao i indijske umjetnosti s kraja 19. i početkom 20. veka. Pisao je romane, priče, pjesme, plesne drame i eseje u kojima je tematizovao lična stavove i političke tokove. Bio je veliki zagovornik nezavisnosti od Britanije. Njegove kompozicije su izabrane za nacionalne himne Indije i Bangladeša, a nacionalna himna Šri Lanke nadahnuta je njegovim radom.

Rabindranat Tagor
Rabindranat Tagor
Lični podaci
Datum rođenja	(1861-05-07)7. maj 1861.
Mesto rođenja	Kalkuta, Britanska Indija
Datum smrti	7. avgust 1941.(1941-08-07) (80 god.)
Mesto smrti	Kalkuta, Britanska Indija
Obrazovanje	Londonski univerzitetski koledž, Univerzitet u Kalkuti, Presidenci univerzitet (Kalkuta), St. Xavier's Collegiate School
Nagrade	Nobelova nagrada za književnost
Potpis

Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, čime je postao prvi neevropski književnik kome je uručena ova prestižna nagrada.

Biografija

Rabindranat Tagor rođen je 7. maja 1861. na dvorcu Jorasanko u Kalkuti, glavnom gradu indijske države Zapadni Bengal. Bio je sedmo i najmlađe dete u porodici. Otac mu je bio Devendranah Tagor (Debendranath Tagore), hinduistički filozof i verski mistik, vođa jednog od najbitnijih reformskih pokreta tog vremena, a majka Sarada Devi (Sarada Devi). U ranom detinjstvu ostao je bez majke, a otac je tokom njegovog odrastanja putovao po svetu, pa je odrastao uglavnom sa slugama. Porodica Tagor bila je na čelu bengalske renesanse. Iz ove porodice poteklo je mnogo književnika, filozofa i slikara. Članovi ove porodice objavljivali su razna književna dela u časopisima, kao i bengalske i zapadnjačke muzičke klasike. Njegov najstariji brat je bio filozof i pesnik, drugi brat je bio indijski državni službenik, a treći muzičar, kompozitor i dramatičar. Jedna sestra bila je romanopisac.

Tagor je u velikoj meri izbegao formalno školovanje. Do sedamnaeste godine obrazovao se kod kuće. Stariji brat podučavao ga je u plivanju, gimnastici i rvanju. Pokazivao je izuzetne rezultate u crtanju, anatomiji, geografiji, istoriji, književnosti, matematici i engleskom jeziku. Kada je napunio jedanaest godina, u februaru 1873. godine, sa ocem je otišao na višemesečno putovanje po Indiji. Tamo je Tagor proučavao biografije, istoriju, anatomiju, savremenu nauku i klasičnu poeziju. Kada je napunio sedamnaest godina na očevo insistiranje otišao je u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju gde se bavio pisanjem, dramaturgijom, poezijom, filozofijom i podučavanjem. Do svoje pedeset prve godine sa svojim pričama, pesmama i dramskim komadima ostvario je delimičan uspeh u Kalkuti, gde je rođen i odrastao. Svoje kratke priče objavljivao je u mesečniku jednog prijatelja, a bio je i glavni glumac u nekoliko svojih predstava. Van Kalkute je bio manje poznat, a van Indije potpuno nepoznat.

Godine 1912. preveo je na engleski jezik svoju zbirku pesama „Gitandžali“, koju je na bengaliju objavio dve godine ranije i objavio je u Londonu. Njegove pesme doživele su veliki uspeh kod evropske publike, toliki da je već 1913. za ovu zbirku pesama dobio Nobelovu nagradu za književnost, za zbirku pesama „Gitandžali“ („Pesme darovnice”) koja se sastoji od 103 pesme u prozi. Ove pesme su većinom nastale u mračnom periodu pesnikovog života, kada su ga zadesile teške porodične tragedije. Najpre mu je umrla supruga, a zatim ćerka i sin.

Rabindranat Tagor sedi sa Ajnštajnom za vreme njihove naširoko publikovane konverzacije 14. jul 1930

Godine 1915. britanska vlada mu je dodelila titulu viteza, ali se titule odrekao četiri godine kasnije, 1919. u znak protesta zbog Masakra u Amritsaru, kada su britanske trupe pogubile četiri stotine Indijaca. Bio je protivnik militarizma i nacionalizma. Zalagao se za promociju principa duhovnosti, multikulturalizma i tolerancije. U Indijskom nacionalističkom pokretu bio je povremeni učesnik. Tu se upoznao i sprijateljio sa Mahatmom Gandiem i u politici podržavao njegovu borbu. Prihvatio je mnoga zapadna shvatanja, ali ne i pragmatizam i materijalizam.

Godine 1921. osnovao je eksperimentalnu školu Santiniketan, poznatu i pod nazivom Višva Bharati. Škola se zasniva na upandisanskim obrazovnim idealima. Veliki deo novca koji je zarađivao držeći predavanja trošio je na proširenje ove škole. Školu je osnovao kao alternativu dotadašnjem slabom obrazovnom sistemu. Školski program bio je sklop tradicionalnih i zapadnjačkih ideja. Od 2023. godine škola se nalazi na listi Svetske baština Uneska. Svoja filozofska shvatanja zasnivao je na bazi univerzalnog morala i kulturnog identiteta i zastupao stav da se slobodno i pravedno društvo može graditi na razlikama.

Osim književnim radom Tagor se bavio slikanjem i komponovanjem. Takođe ga je interesovala i fizika, pa je 1930. godine debatovao je sa Albertom Anštajnom na temu novih principa kvantne mehanike i haosa.

Rabindranat Tagor umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.

Književni rad

Prve pesme Rabindranat Tagor je napisao u svojoj osmoj godini. Inspiraciju je pronašao u lepoti prirode, uočavajući njene najsitnije detalje. Već sa šesnaest godina objavljivao je prve značajnije pesme, ali pod pseudonimima. Prve dve zbirke pesama, „Večernje pesme“ i „Jutarnje pesme“, objavio je tokom boravka na studijama u Londonu.

Tokom svog stvaralačkog rada napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Pisao je poetične duhovne i živopisne pesme, ali mnoga njegova dela su ostala nepoznata van granica Bengala. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik. Tagorove pesme bile su jednako razumljive čitaocima i u Indiji i na Zapadu. Plodan pisac bio je i na polju pozorišnih komada, mjuzikla, putopisa i memoara. U njegovom književnom radu do punog izražaja dolazi simbolizam i alegoričnost. Bavio se i svakodnevnim životnim temama, koje navode na filozofske analize, a sve u skladu sa svojim religijsko-filozofskim idealima. Kroz razne postupke likova u romanima vršio je narativni prikaz tradicionalnih gledišta. Začetnik je modernog indijskog romana.

Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, čime je postao prvi neevropski književnik kome je uručena ova prestižna nagrada. Pre njega je od neevropljana to uspelo samo Teodoru Ruzveltu, bivšem američkom predsedniku, koji je 1906. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Najznačajnija dela

• Zbirka pesama „Gitandžali“ („Pesme darovnice”) je za koju je dobio Nobelovu nagradu. Napisao ju je 1910. godine u Bengalu, a 1912. je objavljena i u Londonu, na engleskom jeziku. Sadrži 103 pesme u prozi. Ova zbirka pesama objavljena je na srpskom jeziku više puta. Prvo izdanje na srpskom jeziku, koje je preveo Pavao Vuk Pavlović, objavljeno je 1914. godine, a prema prevodu iz 1960. zbirka je objavljena i na Brajevom pismu.
• Zbirka pesama „Gradinar“ je njegova najpoznatija zbirka pesama koju je objavio 1913. godine. Srpski prevod objavljen je već 1923. Zbirku pesama je preveo David Pijade, a objavila izdavačka kuća „Vreme”.
• Roman „Brodolom“, njegov najpoznatiji roman, srpskim čitaocima dostupan je od 1940. godine, kada je preveden na hrvatski jezik, dok se prvo srpsko izdanje pojavilo 1955. godine.

Društveni uticaj

Rabindranat Tagor uticao je na oblikovanje bengalske književnosti i muzike, kao i indijske umetnosti krajem 19. i početkom 20. veka. Modernizovao je bengalsku umetnost tako što se odupirao jezičkim ograničenjima. Mnoge svoje pesme Tagor je sam komponovao i one se u Indiji i danas pevaju kao narodne pesme. Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla).

Tagor u Srbiji

Rabindranat Tagor posetio je Beograd 14. novembra 1926. godine. Doputovao je vozom iz Zagreba i tom prilikom na Beogradskoj železničkoj stanici, prema pisanju „Politike”, dočekao ga je veliki broj Beograđana. Pesnik se na stanici kratko obratio okupljenim ljudima, dobio buket cveća i zahvalio se na toplom dočeku. Tagor je u Beogradu tada održao dva predavanja na kojima se „skupio ceo grad”, imao je ručak sa „Pen klubom” u hotelu Srpski kralj, a dobio je na poklon i narodnu nošnju sa Kosova. U listu „Vreme” izašao je intervju koji je sa njim vodio Stanislav Vinaver, a u „Politici” karikatura Tagora u razgovoru sa Nikolom Pašićem, dugogodišnjim premijerom.

Jula 2021. u beogradskom parku Ušće, u blizini Brankovog mosta, otkriven je spomenik ovom čuvenom indijskom književniku.

Literatura

• de Silva, K. M.; Wriggins, Howard (1988). J. R. Jayewardene of Sri Lanka: a Political Biography - Volume One: The First Fifty Years. University of Hawaii Press. str. 368. ISBN 978-0-8248-1183-9. 
• Tagore, Rabindranath (1952). Collected Poems and Plays of Rabindranath Tagore. Macmillan Publishing (objavljeno januar 1952). ISBN 978-0-02-615920-3. 
• Tagore, Rabindranath (1984). Some Songs and Poems from Rabindranath Tagore. East-West Publications. ISBN 978-0-85692-055-4. 
• Tagore, Rabindranath; Alam, F. (editor); Chakravarty, R. (editor) (2011). The Essential Tagore. Harvard University Press (objavljeno 15. 4. 2011). str. 323. ISBN 978-0-674-05790-6. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Tagore, Rabindranath; Chakravarty, A. (editor) (1961). A Tagore Reader. Beacon Press (objavljeno 1. 6. 1961). ISBN 978-0-8070-5971-5. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Tagore, Rabindranath; Dutta, K. (editor); Robinson, A. (editor) (1997). Selected Letters of Rabindranath Tagore. Cambridge University Press (objavljeno 28. 6. 1997). ISBN 978-0-521-59018-1. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Tagore, Rabindranath; Dutta, K. (editor); Robinson, A. (editor) (1997). Rabindranath Tagore: An Anthology. Saint Martin's Press (objavljeno novembar 1997). ISBN 978-0-312-16973-2. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Tagore, Rabindranath; Ray, M. K. (editor) (2007). The English Writings of Rabindranath Tagore. 1. Atlantic Publishing (objavljeno 10. 6. 2007). ISBN 978-81-269-0664-2. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Tagore, Rabindranath (1916), Sādhanā: The Realisation of Life, Macmillan 
• Tagore, Rabindranath (1930), The Religion of Man, Macmillan 
• Tagore, Rabindranath; Mukerjea, D. (translator) (1914), The Post Office, London: Macmillan 
• Tagore, Rabindranath; Pal, P. B. (translator) (2004), „The Parrot's Tale”, Parabaas (objavljeno 1. 12. 2004) 
• Tagore, Rabindranath; Radice, W. (translator) (1995). Rabindranath Tagore: Selected Poems (1st izd.). London: Penguin (objavljeno 1. 6. 1995). ISBN 978-0-14-018366-5. 
• Tagore, Rabindranath; Radice, W (translator) (2004). Particles, Jottings, Sparks: The Collected Brief Poems. Angel Books (objavljeno 28. 12. 2004). ISBN 978-0-946162-66-6. 
• Tagore, Rabindranath; Stewart, T. K. (translator); Twichell, C. (translator) (2003). Rabindranath Tagore: Lover of God. Lannan Literary Selections. Copper Canyon Press (objavljeno 1. 11. 2003). ISBN 978-1-55659-196-9. 
• Bhattacharya, S. (2001), Translating Tagore, Chennai, India: The Hindu (objavljeno 2. 9. 2001), Arhivirano iz originala 01. 11. 2003. g., Pristupljeno 9. 9. 2011 
• Brown, G. T. (1948), „The Hindu Conspiracy: 1914–1917”, The Pacific Historical Review, University of California Press (objavljeno avgust 1948), 17 (3): 299—310, ISSN 0030-8684, doi:10.2307/3634258 
• Cameron, R. (2006), „Exhibition of Bengali Film Posters Opens in Prague”, Radio Prague (objavljeno 31. 3. 2006) 
• Chakrabarti, I. (2001), „A People's Poet or a Literary Deity?”, Parabaas (objavljeno 15. 7. 2001), Pristupljeno 17. 9. 2011 
• Das, S. (2009), „Tagore's Garden of Eden”, The Telegraph, Calcutta, India (objavljeno 2. 8. 2009), Pristupljeno 29. 9. 2011 
• Dasgupta, A. (2001), „Rabindra-Sangeet as a Resource for Indian Classical Bandishes”, Parabaas (objavljeno 15. 7. 2001), Pristupljeno 17. 9. 2011 
• Dyson, K. K. (2001), „Rabindranath Tagore and His World of Colours”, Parabaas (objavljeno 15. 7. 2001), Pristupljeno 26. 11. 2009 
• Ghosh, B. (2011), „Inside the World of Tagore's Music”, Parabaas (objavljeno avgust 2011), Pristupljeno 17. 9. 2011 
• Harvey, J. (1999), In Quest of Spirit: Thoughts on Music, University of California Press, Arhivirano iz originala 6. 5. 2001. g., Pristupljeno 10. 9. 2011 
• Hatcher, B. A. (2001), „Aji Hote Satabarsha Pare: What Tagore Says to Us a Century Later”, Parabaas (objavljeno 15. 7. 2001), Pristupljeno 28. 9. 2011 
• Hjärne, H. (1913), The Nobel Prize in Literature 1913: Rabindranath Tagore—Award Ceremony Speech, Nobel Foundation (objavljeno 10. 12. 1913), Pristupljeno 17. 9. 2011 
• Jha, N. (1994), „Rabindranath Tagore” (PDF), PROSPECTS: The Quarterly Review of Education, Paris: UNESCO: International Bureau of Education, 24 (3/4): 603—19, Arhivirano iz originala (PDF) 10. 11. 2011. g., Pristupljeno 30. 8. 2011 
• Kämpchen, M. (2003), „Rabindranath Tagore in Germany”, Parabaas (objavljeno 25. 7. 2003), Pristupljeno 28. 9. 2011 
• Kinzer, S. (2006), „Bülent Ecevit, Who Turned Turkey Toward the West, Dies”, The New York Times (objavljeno 5. 11. 2006), Pristupljeno 28. 9. 2011 
• Kundu, K. (2009), „Mussolini and Tagore”, Parabaas (objavljeno 7. 5. 2009), Pristupljeno 17. 9. 2011 
• Mehta, S. (1999), The First Asian Nobel Laureate, Time (objavljeno 23. 8. 1999), Arhivirano iz originala 18. 12. 2008. g., Pristupljeno 30. 8. 2011 
• Meyer, L. (2004), „Tagore in The Netherlands”, Parabaas (objavljeno 15. 7. 2004), Pristupljeno 30. 8. 2011 
• Mukherjee, M. (2004), „Yogayog ("Nexus") by Rabindranath Tagore: A Book Review”, Parabaas (objavljeno 25. 3. 2004), Pristupljeno 29. 9. 2011 
• Pandey, J. M. (2011), Original Rabindranath Tagore Scripts in Print Soon, Times of India (objavljeno 8. 8. 2011), Arhivirano iz originala 24. 09. 2012. g., Pristupljeno 1. 9. 2011 
• O'Connell, K. M. (2008), „Red Oleanders (Raktakarabi) by Rabindranath Tagore—A New Translation and Adaptation: Two Reviews”, Parabaas (objavljeno decembar 2008), Pristupljeno 28. 9. 2011 
• Radice, W. (2003), „Tagore's Poetic Greatness”, Parabaas (objavljeno 7. 5. 2003), Pristupljeno 30. 8. 2011 
• Sen, A. (1997), „Tagore and His India”, The New York Review of Books, Pristupljeno 30. 8. 2011 
• Sil, N. P. (2005), „Devotio Humana: Rabindranath's Love Poems Revisited”, Parabaas (objavljeno 15. 2. 2005), Pristupljeno 13. 8. 2009 
• Ayyub, A. S. (1980), Tagore's Quest, Papyrus 
• Chakraborty, S. K.; Bhattacharya, P. (2001). Leadership and Power: Ethical Explorations. Oxford University Press (objavljeno 16. 8. 2001). ISBN 978-0-19-565591-9. 
• Dasgupta, T. (1993). Social Thought of Rabindranath Tagore: A Historical Analysis. Abhinav Publications (objavljeno 1. 10. 1993). ISBN 978-81-7017-302-1. 
• Datta, P. K. (2002). Rabindranath Tagore's The Home and the World: A Critical Companion (1st izd.). Permanent Black (objavljeno 1. 12. 2002). ISBN 978-81-7824-046-6. 
• Dutta, K.; Robinson, A. (1995). Rabindranath Tagore: The Myriad-Minded Man. Saint Martin's Press (objavljeno decembar 1995). ISBN 978-0-312-14030-4. 
• Farrell, G. (2000). Indian Music and the West. Clarendon Paperbacks Series (3 izd.). Oxford University Press (objavljeno 9. 3. 2000). ISBN 978-0-19-816717-4. 
• Hogan, P. C. (2000). Colonialism and Cultural Identity: Crises of Tradition in the Anglophone Literatures of India, Africa, and the Caribbean. State University of New York Press (objavljeno 27. 1. 2000). ISBN 978-0-7914-4460-3. 
• Hogan, P. C.; Pandit, L. (2003). Rabindranath Tagore: Universality and Tradition. Fairleigh Dickinson University Press (objavljeno maj 2003). ISBN 978-0-8386-3980-1. 
• Kripalani, K. (2005). Dwarkanath Tagore: A Forgotten Pioneer—A Life. National Book Trust of India. ISBN 978-81-237-3488-0. 
• Kripalani, K. (2005). Tagore—A Life. National Book Trust of India. ISBN 978-81-237-1959-7. 
• Lago, M. (1977). Rabindranath Tagore. Boston: Twayne Publishers (objavljeno april 1977). ISBN 978-0-8057-6242-6. 
• Lifton, B. J.; Wiesel, E. (1997). The King of Children: The Life and Death of Janusz Korczak. St. Martin's Griffin (objavljeno 15. 4. 1997). ISBN 978-0-312-15560-5. 
• Prasad, A. N.; Sarkar, B. (2008). Critical Response To Indian Poetry in English. Sarup and Sons. ISBN 978-81-7625-825-8. 
• Ray, M. K. (2007). Studies on Rabindranath Tagore. 1. Atlantic (objavljeno 1. 10. 2007). ISBN 978-81-269-0308-5. Pristupljeno 16. 9. 2011. 
• Roy, B. K. (1977). Rabindranath Tagore: The Man and His Poetry. Folcroft Library Editions. ISBN 978-0-8414-7330-0. 
• Scott, J. (2009). Bengali Flower: 50 Selected Poems from India and Bangladesh (objavljeno 4. 7. 2009). ISBN 978-1-4486-3931-1. 
• Sen, A. (2006). The Argumentative Indian: Writings on Indian History, Culture, and Identity (1st izd.). Picador (objavljeno 5. 9. 2006). ISBN 978-0-312-42602-6. 
• Sigi, R. (2006). Gurudev Rabindranath Tagore—A Biography. Diamond Books (objavljeno 1. 10. 2006). ISBN 978-81-89182-90-8. 
• Sinha, S. (2015). The Dialectic of God: The Theosophical Views Of Tagore and Gandhi. Partridge Publishing India. ISBN 978-1-4828-4748-2. 
• Som, R. (2010). Rabindranath Tagore: The Singer and His Song. Viking (objavljeno 26. 5. 2010). ISBN 978-0-670-08248-3. 
• Thompson, E. (1926). Rabindranath Tagore: Poet and Dramatist. Pierides Press. ISBN 978-1-4067-8927-0. 
• Urban, H. B. (2001). Songs of Ecstasy: Tantric and Devotional Songs from Colonial Bengal. Oxford University Press (objavljeno 22. 11. 2001). ISBN 978-0-19-513901-3. 
• „68th Death Anniversary of Rabindranath Tagore”, The Daily Star, Dhaka (objavljeno 7. 8. 2009), 2009, Pristupljeno 29. 9. 2011 
• „Recitation of Tagore's Poetry of Death”, Hindustan Times, Indo-Asian News Service, 2005 
• 4. 2011 Archeologists Track Down Tagore's Ancestral Home in Khulna, The News Today (objavljeno 28. 4. 2011), 2011, Pristupljeno 9. 9. 2011 
• The Nobel Prize in Literature 1913, The Nobel Foundation, Pristupljeno 14. 8. 2009 
• „History of the Tagore Festival”, Tagore Festival Committee, University of Illinois at Urbana-Champaign: College of Business, Arhivirano iz originala 13. 6. 2015. g., Pristupljeno 29. 11. 2009 
• Abu Zakaria, G. (editor) (2011). Rabindranath Tagore—Wanderer zwischen Welten. Klemm and Oelschläger. ISBN 978-3-86281-018-5. Arhivirano iz originala 28. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 10. 2017. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Bhattacharya, Sabyasachi (2011). Rabindranath Tagore: an interpretation. New Delhi: Viking, Penguin Books India. ISBN 978-0670084555. 
• Chaudhuri, A. (editor) (2004). The Vintage Book of Modern Indian Literature (1st izd.). Vintage (objavljeno 9. 11. 2004). ISBN 978-0-375-71300-2. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Deutsch, A. (editor); Robinson, A. (editor) (1989). The Art of Rabindranath Tagore (1st izd.). Monthly Review Press (objavljeno avgust 1989). ISBN 978-0-233-98359-2. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Shamsud Doulah, A. B. M. (2016). Rabindranath Tagore, the Nobel Prize for Literature in 1913, and the British Raj: Some Untold Stories. Partridge Publishing Singapore. ISBN 978-1-4828-6403-8. 

Literatura

• Pajin, Dušan (2006). „Pogovor”. Gradinar. Beograd: Draganić. ISBN 86-441-0462-4. 

Spoljašnje veze

• Kad je Tagore recitovao na bengalskom u Beogradu („Politika“, 8. avgust 2011)
• „Tagore and H.G. Wells”. schoolofwisdom.com. Pristupljeno 13. 10. 2023. 
• „Tagore and Einstein”. schoolofwisdom.com. Pristupljeno 13. 10. 2023. 
• Rabindranat Tagor na sajtu Curlie
• Rabindranat Tagor na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Ezra Pound: "Rabindranath Tagore", The Fortnightly Review, March 1913
• ... Current Articles, Parabaas
• ... The Founder, Visva-Bharati University
• Mary Lago Collection, University of Missouri
• ... with Albert Einstein and H. G. Wells, School of Wisdom
• Bichitra: Online Tagore Variorum
• Rabindranath Tagore na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Rabindranat Tagor na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Rabindranat Tagor na sajtu LibriVox (jezik: engleski)