Википедија

Ružičasta boja

било која од боја између плавичасто црвене (љубичасте) и црвене, средње до високе осветљености и ниске до умерене засићености

Ružičasta ili roze (nem. Rosa), jeste svetla nijansa crvene boje.[2][3][4] Ime je dobila po cvetu ruži (lat. rosa). Njena RGB vrednost je 255, 192, 203, a heksadecimalni zapis glasi #FFC0CB. Ružičasta boja dugo nije bila jasno određena. Nekada se govorilo inkarnaco, ili boja puti. Tokom 18. veka dobija svoju simboliku postavši ublažena crvena, lišena ratničkih konotacija.

Roze
Kordinate boje
Heksadecimalni#FFC0CB
ReferencaHTML/CSS[1]
Ružičasta
 
Računarski zapisi boje
Heksadecimalni zapis: FFC0CB
RGB zapis (r, g, b): (255, 192, 203)
CMIK zapis (c, m, y, k) *: (0, 25, 20, 0)
HSV zapis (h, s, v): (350°, 25%, 100%)
*: Projektovano sa intervala [0 - 100] na [0 - 255].

Roze je prvi put upotrebljeno kao naziv boje krajem 17. veka.[5] Prema istraživanjima u Evropi i Sjedinjenim Državama, ružičasta je boja koja se najčešće povezuje sa šarmom, ljubaznošću, osetljivošću, nežnošću, slatkoćom, detinjstvom, ženstvenošću i romantikom. Kombinacija ružičaste i bele asocira na nevinost, dok kombinacija ružičaste i crne povezuje sa erotizmom i zavođenjem.[6] U 21. veku, ružičasta se smatra simbolom ženstvenosti, iako to nije uvek bilo tačno; tokom 1920-ih na roze se gledalo kao na boju koja odražava muževnost.[7]

U prirodi i kulturi

uredi
  •  
    Razne nijanse ružičaste
  •  
    roze]], pripadnicima roda Dianthus.
  •  
    U većini evropskih jezika, ružičasta se naziva rose ili roza, po cvetu ruže.
  •  
    Cvetovi trešnje u Sendaju, Mijagi, Japan. Na japanskom, reč za ružičasti cvet trešnje je sakura-iro, a cvetovi breskve momo-iro.
  •  
    Veliki ružičasti flaminzi u letu iznad jezera Počaram u Andra Pradešu, Indija.

Simbolika i tumačenja

uredi

Danas se u mnogim zapadnim kulturama ružičasta boja drži za boju devojčica. Istraživanja su potvrdila da izloženost velikim količinama ružičaste boje može imati smirujući efekat na živce. Predugo izlaganje, međutim, može imati suprotan učinak.

Ružičasta boja simbolizuje ljubav bez strasti. Ružičasta predstavlja slatkoću i nevinost deteta. U psihologiji, ružičasta je znak nade. To je pozitivna boja inspirisana toplim i utešnim osećanjima, kao da govori da će sve biti u redu.

Ružičasta, kao i crvena, simbolizuje ljubav. Međutim, crvena je boja strasti i akcije, dok se ružičasta veže uz romantiku, utišava i smanjuje agresivnost.

Razna ispitivanja su pokazala da ljudi koji vole ružičastu boju su često majčinski tipovi, romantični, šarmantni, smireni i nežni, ponekad deluju krhko, neiskusno i naivno, kao i to da imaju nedostatak samopouzdanja i zahtevaju ljubav.

Moda

uredi

Drugu stranu ružičaste, vezanu za razdoblje rokokoa, predstavljaju sentimentalnost i sladunjavost. Tokom 18. veka pastelne su boje posebno cenjene. Moda na francuskom dvoru bila je sklona jarkim bojama i u doba kada je crna boja bila dominantna boja evropske elite. Za Madam Pompadur, najpoznatiju predstavnicu tog vremena, veže se kombinacija ružičaste i svetloplave boje koja se danas smatra tipična za rokoko.

Tokom istorije, Mala deca i novorođančad najčešće su bili oblačeni u belo. Crvena boja je bila muška boja, a ružičasta, na neki način, mala crvena. Isus Hristos na nekim slikama nosi odeću ružičaste boje. Plava boja je od 12. veka simbol za Devicu Mariju, pa je plava bila više ženska boja.

Podela na muške i ženske boje u zapadnoj kulturi, po kojoj je plava muška, a crvena ženska imala je tradiciju od doba reformacije. Tek se u prvoj polovini 20. veka u zapadnoj kulturi ustalio običaj da plava odeća simbolizuje dečake, a ružičasta devojčice. Međutim, u drugim civilizacijama ta praksa je nepoznata. Čini se da je njena primena bila šira i intenzivija u SAD, na zapadu i severozapadu Evrope, nego u istočnoevropskim i mediteranskim zemljama.

Pojavom bojene dečije odeće menja se i simbolika, pa ružičasta postaje boja za devojčice, a plava za dečake. Tradicionalna podela ružičaste za dečake i plava za devojčice praktikovala se u delovima Holandiji, Belgiji i Švajcarskoj do sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Pink tink - krilatica iz knjige Lin Peril, Ružičasto mišljenje u kojem autorka istražujući popularnu kulturu u razdoblju od 1940-ih do 1970-ih analizuje tadašnje poimanje ženstvenosti i raširene rodne stereotipe prema kojima je žena u prvom redu supruga, majka i domaćica. Simbolika ružičaste u to doba se veže za osobine koje su tada bile tipično ženske: krhkost, nežnost, brižnost i površnost. Životni interesi žena uglavnom su moda i proizvodi koji naglašavaju takvu ženstvenost. Za ružičasto mišljenje knjučno je stajalište da je imitacija takvog ponašanja presudna za stvaranje prave ženstvenosti.

Popularna ženska kultura gotovo je isključivo ružičasta. Odrastanje devojčica vezano je za ružičastu. Od odeće za novorođenčad, preko Barbi setova, torbi i privezaka, do higijenskih uložaka.

U modnoj industriji od 1980-ih stereotipne boje za muškarce i žene počinju se menjati. Pravi se razlika između muških i ženskih boja, kao i boja za decu i odrasle.

Ružičastu su u doba rokokoa nosili i muškarci i žene. Crkva do 18. veka nije koristila ružičaste materijale, jer su samo bela, crvena, zelena, crna i ljubičasta bile liturgujske. No, običaj je nalagao da bogate porodice svoju staru odeću poklanjaju crkvi gde se ona prerađivala u liturgijsku odoru.

Mušku sklonost ružičastoj potvrđuje to da je ona 1879. postala liturgijska boja. Od tada katolički sveštenici nose ružičasto misno ruho na treću atensku i treću korizmenu nedelju.

Muškarci nisu samo u doba rokokoa nosili ružičasto. Od sredine 1950-ih, ružičastu opet nose svi. Nikad do tad nije postojao tako širok asortiman predmeta u ružičastoj boji namenjenih muškarcima, od donjeg rublja, čarapa i cipela, do kožnih jakni, košulja i šešira. Modni stručnjaci to objašnjavaju fascinacijom novih hromatskih mogućnosti koji je pružila savremena tehnologija. Popularan Elvis Presli upamćen je po ružičastim pantalonama, kao i ružičastom kadilaku. Uopšte, te godine su bile poznate kao vreme vedrine i radosti, nakon Drugog svetskog rata. Hipi kultura je takođe preuzela ružičastu boju kao boju otpora prema vojsci, ustaljenim načinima razmišljanjima i tako dalje.

Početkom 1960-ih ružičasta se više ne pojavljuje u muškoj modnoj odeći, ali u kombinaciji sa narandžastu predstavlja jednu od omiljenih boja hipi generacije.

Otkriće anelinskih boja i njihova dostupnost uticale su na oblačenje seoskih žena. Početkom dvadesetog veka posebno je omiljena ružičasta boja koja u seoskoj kulturi oblačenja dobija značenje nove crvene.

Početkom 1920-ih modni dizajner Pol Puare uvodi u modu nežne nijanse, uključujući boju ruže, sleza i hordenzije koje su delovale nežno, isprano i neugleno. No, moda se i dalje menjala, te su pastelni tonovi uskoro zamenjeni jarkima, poput Šaparelinine famozne šokantne ružičaste.

Nauka i priroda

uredi

Optika

uredi

U optici, reč „ružičasta“ može da se odnosi na bilo koju od bledih nijansi boja između plavičasto crvene do crvene nijanse, srednje do visoke svetline i niske do umerene zasićenosti.[8] Iako se ružičasta generalno smatra nijansom crvene,[9][10] boje većine nijansi ružičaste su blago plavičaste i leže između crvene i magente. Nekoliko varijacija roze, kao što je boja lososa, naginje narandžastoj.[11][12][13][14]

Izlasci i zalasci sunca

uredi

Dok zrak bele sunčeve svetlosti putuje kroz atmosferu, neke od boja se raspršuju iz zraka molekulima vazduha i česticama u vazduhu. Ovo se zove Rejlijovo rasejanje. Boje sa kraćom talasnom dužinom, kao što su plava i zelena, jače se raspršuju i uklanjaju se iz svetlosti koja konačno stiže do oka.[15] Pri izlasku i zalasku sunca, kada je put sunčeve svetlosti kroz atmosferu do oka najduži, plava i zelena komponenta se skoro potpuno uklanjaju, ostavljajući narandžastu, crvenu i ružičastu svetlost duže talasne dužine. Preostala ružičasta sunčeva svetlost se takođe može raspršiti kapljicama oblaka i drugim relativno velikim česticama, koje daju nebu iznad horizonta ružičasti ili crvenkasti sjaj.[16]

Geologija

uredi

Biologija

uredi

Ružičasta boja mesa i morskih plodova

uredi

Sirova govedina je crvena, jer mišići kičmenjaka, kao što su krave i svinje, sadrže protein koji se zove mioglobin, koji vezuje atome kiseonika i gvožđa. Kada se govedina peče, proteini mioglobina prolaze kroz oksidaciju, i postepeno prelaze iz crvene u ružičastu i u braon; odnosno od sirovog do srednje do dobro pečenog mesa. Svinjetina sadrži manje mioglobina od govedine i stoga je manje crvena; kada se zagreje, menja se od ružičasto-crvene do manje ružičaste do smeđe ili bele.

Šunka, iako sadrži mioglobin kao govedina, prolazi kroz drugačiju transformaciju. Tradicionalne šunke, kao što je pršuta, prave se tako što se od svinje uzme zadnji but ili bedro, prekrije se morskom solju, koja uklanja vlagu, a zatim se ostavi da se suši ili sazreva čak i do dve godine. So (natrijum nitrat) dozvoljava šunki da zadrži svoju originalnu ružičastu boju, čak i kada se osuši. Šunke iz supermarketa se prave drugačijim i bržim postupkom; salamuruju se ili se infuziraju rastvorom slane vode, koji sadrži natrijum nitrit, koji prenosi azot-monoksid, koji se vezuje za mioglobin da bi formirao tradicionalnu ružičastu boju šunke.

Školjke i meso rakova kao što su krabe, jastozi i škampi sadrže ružičasti karotenoidni pigment koji se zove astaksantin. Njihove školjke, prirodno plavo-zelene, postaju ružičaste ili crvene kada se kuvaju. Meso lososa takođe sadrži astaksantin, koji ga čini ružičastim. Losos uzgojen na farmi se ponekad hrani ovim pigmentima kako bi se poboljšala njihova ružičasta boja mesa, a ponekad se koristi i za poboljšanje boje žumanca.

  •  
    Pečena govedina dobija svoju karakterističnu ružičastu boju od mioglobina, koji postepeno prelazi iz crvene u roze do braon (sirova do srednje do dobro pečene) kada se zagreje.
  •  
    Pršuta takođe dobija svoju ružičastu boju od soli u kombinaciji sa prirodnim proteinom zvanim mioglobin.
  •  
    Ljuske i meso parenih škampa sadrže prirodni karotenoidni pigment koji se zove astaksantin, koji postaje ružičast kada se zagreje. Isti proces pretvara kuvane jastoge i krabe iz plavo-zelenih u crvene kada se kuvaju.
  •  
    Meso lososa je takođe ružičasto obojeno prirodnim karotenoidnim pigmentom koji se zove astaksantin.

Biljke i cveće

uredi

Ružičasta je jedna od najčešćih boja cveća; služi za privlačenje insekata i ptica neophodnih za oprašivanje, a možda i za odvraćanje predatora. Boja potiče od prirodnih pigmenata zvanih antocijanini, koji takođe daju ružičastu boju malinama.

Pigmenti

uredi

U 17. veku, reč roze je takođe korišćena za opisivanje žućkastog pigmenta, koji se mešao sa plavim bojama da bi se dobile zelenkaste boje. Tomasa Dženerova Knjiga o crtanju, minijaturama, pranju (1652) kategorizuje „Roze & plavi bajs“ među zelene boje (str. 38),[18] i navodi nekoliko primesa zelenkastih boja napravljenih od ružičaste – npr. „travno-zelena je napravljena od roze i bajsa, u senci je indigo i roze ... Francusko-zelena od roze i indiga [u senci]“ (str. 38–40). U Poligrafiji Vilijama Salmona (1673), „ružičasto žuto“ se pominje među glavnim žutim pigmentima (str. 96), a čitaocu se daje uputstvo da ga pomeša sa šafranom ili seruzom za njihove „tužne“ ili „svetle“ nijanse.

Sonika

uredi

Ružičasti šum (  uzorak (pomoć·info)), takođe poznat kao 1/f šum, u audio inženjerstvu je signal ili proces sa spektrom frekvencije tako da je spektralna gustina snage proporcionalna recipročnoj vrednosti frekvencije.

Osvetljenje

uredi
  • Uzgojna svetla često koriste kombinaciju crvene i plave talasne dužine, koje ljudskom oku generalno izgledaju ružičasto.[19]
  • Ružičasti neonski natpisi se uglavnom proizvode pomoću jedne od dve različite metode. Jedna metoda je upotreba neonskog gasa i plavog ili ljubičastog fosfora, koji generalno proizvodi topliju (crvenkastu) ili intenzivniju nijansu ružičaste. Druga metoda je upotreba mešavine argona/žive i crvenog fosfora, koji generalno daje hladniju (više ljubičastu) ili mekšu nijansu ružičaste.
  • Ružičaste LED diode se mogu proizvesti na dva načina, bilo sa plavim LED-om koristeći dva fosfora (žuti za prvi fosfor, a crveni, narandžasti ili ružičasti za drugi), ili postavljanjem ružičaste boje na vrh bele LED diode. Promena boje bila je čest problem sa ranim ružičastim LED diodama, gde su crveni, narandžasti ili ružičasti fosfori ili boje vremenom izbledeli, uzrokujući da se ružičasta boja na kraju pomeri ka beloj ili plavoj. Ovi problemi su ublaženi skorijim uvođenjem fosfora otpornijih na bledenje.

Inženjering

uredi

Galerija

uredi

U galeriji su prikazane ružičaste slike.

  •  
    Tipično za flamingose jeste upravo njihova boja.
  •  
    Ova boja je postala popularna širom Evrope od kraja 18. veka. Ova modna ploča nastala je oko 1780.
  •  
    Ružičasta je ponekad povezana sa ekstravagancijom i željom da se bude primećen.
  •  
    Roze i bela boja zajedno simbolizuju mladost, nežnost i nevinost.
  •  
    Ružičasta u kombinaciji sa crnom simbolizuje zavođenje. Merilin Monro u prikolici za film Muškarci više vole plavuše (1953).
  •  
    Najprodavanija šećerna vuna je roze boje, a dobija se uz dodatak indikatora.
  •  
    Banga kuda je tradicionalni dezert iz Malezije. Po pravilu je prekriven ružičastim filom.
  •  
    Ružičasta kanadska građevina u Edmontonu, u Alberti, jedan od najpoznatijih poslovnih objekata roze boje.
  •  
    Rojal havajski hotel u Honoluluu, na Havajima, izgrađen 1927, bio je prvi hotel na Vaikiki plaži. Specifičan je po roze boji koja deluje egzotički i daje kontrast sa plavetnilom mora i zelenim pejzažom.
  •  
    Palata Ostankino izvan Moskve koju je u 18. veku sagradio Petar Šeremetev, tada najbogatiji čovek u Rusiji.

Nijanse ružičaste

uredi
srpski naziv engleski naziv primer heksadecimalna trojka
Amarant Amaranth #E52B50
Amarant ružičasta Amaranth pink #F19CBB
Baker-Miller Pink #FF91AF
Brink roze Brink pink #FB607F
Karmin Carmine #960018
Karanfil Carnation pink #FFA6C9
Višnja Cerise (color) #DE3163
Coral pink #F88379
Deep carmine #EF3038
Deep pink #FF1493
Fandango #B53389
Francusko roze French rose #F64A8A
Fuchsia #FF00FF
Hollywood cerise #F400A1
Hot magenta #FF00CC
Hot pink #FF69B4
Boja lavande Lavender pink #FBAED2
Ciklama-crvena Magenta #FF0090
Boja sleza Mauve #E0B0FF
Mexican pink #E4007C
Mountbatten pink #997A8D
Persian Rose #FE28A2
Pink Pink #FFCBDB
Tamnosmeđa Puce #CC8899
Roze Rose #FF007F
Boja ruže Rose pink #FF66CC
Ruby #E0115F
Salmon pink #FF91A4
Žarkoružičasta Shocking pink #FC0FC0
Thulian pink #DE6FA1
Ultra pink #FF6FFF

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ „W3C TR CSS3 Color Module, HTML4 color keywords”. W3.org. Pristupljeno 2010-09-11. 
  2. ^ „Roze pisma gospa Živke”. Politika Online. Pristupljeno 2022-05-26. 
  3. ^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th Edition, Oxford University Press.
  4. ^ Webster New World Dictionary, Third College Edition: "Any of a genus (Dianthus) of annual and perennial plants of the pink family with white, pink or red flowers.; its pale red color."
  5. ^ "pink, n.⁵ and adj.²", Oxford English Dictionary Online
  6. ^ Heller, Eva: Psychologie de la couleur – effets et symboliques, pp. 179-184
  7. ^ Broadway, Anna (2013-08-12). „Pink Wasn't Always Girly”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-16. 
  8. ^ „Merriam Webster definition of the color "pink"”. merriam-webster.com. Pristupljeno 2017-02-11. 
  9. ^ „Pink, a Tint of Red”. Landscape-guide.com. Arhivirano iz originala 2011-07-13. g. Pristupljeno 2010-09-11. 
  10. ^ „For example, pink is a tint of red thus not a hue.”. Enchantedlearning.com. Pristupljeno 2010-09-11. 
  11. ^ „Colors by Hue”. MDN Web Docs. Pristupljeno 2. 10. 2021. 
  12. ^ „Creating Styles in Fireworks”. Adobe.com. 2009-07-14. Arhivirano iz originala 26. 7. 2008. g. Pristupljeno 2010-09-11. 
  13. ^ Dana Lee Ling. „x11 Colors in Hue Saturation Luminosity order”. Comfsm.fm. Pristupljeno 2010-09-11. 
  14. ^ „Color Names”. ImageMagick. 2010-01-02. Pristupljeno 2010-09-11. 
  15. ^ K. Saha (2008). The Earth's Atmosphere - Its Physics and Dynamics. Springer. str. 107. ISBN 978-3-540-78426-5. 
  16. ^ B. Guenther, ur. (2005). Encyclopedia of Modern Optics. 1. Elsevier. str. 186. 
  17. ^ Coghlan, Andy (16. 1. 2009). „Colorful pigs evolved through farming, not nature”. New Scientist. Pristupljeno 2. 10. 2021. 
  18. ^ Jenner, Thomas (1652). A Book of Drawing, Limning, Washing. London: M. Simmons. str. 38. 
  19. ^ „Indoor Vertical Farm 'Pinkhouses' Grow Plants Faster With Less Energy”. Inhabitat. 23. 5. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  20. ^ „Color Branding & Trademark Rights”. Color Matters. Pristupljeno 3. 8. 2016. 
  21. ^ „MUTCD 2009 Edition Chapter 6F. Temporary Traffic Control Zone Devices”. Federal Highway Administration. Pristupljeno 3. 8. 2016. 

Literatura

uredi
  • Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2. 
  • Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with Italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8. 
  • Boston Museum of Fine Arts, Think Pink, 2014. Exhibition Link
  • Susan Stamberg/NPR, "Girls Are Taught To 'Think Pink,' But That Wasn't Always So, 2014. Story link.

Spoljašnje veze

uredi
 
Ružičasta boja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ружичаста_боја&oldid=27734559”