Википедија

Rum

Rum je destilovano alkoholno piće, koje se dobija od šećerne trske. Nastaje fermentacijom i destilacijom melase i soka šećerne trske. Dobijeni rum se tradicionalno čuva u buretu od hrastovine.[1][2][3]

Rum
Zlatni rum sa čašom
TipDestilisano piće
Zemlja poreklaKaribi
Region poreklaAmerika
Uveden17. vek
Alkohol po zapremini40–80%
Dokaz (SAD)80–160°
bojaBistra, smeđa, crna, crvena ili zlatna
UkusSladak do suvog
Sastojcimelasa od šećerne trske ili sok od šećerne trske; kvasac; voda
Varijanterum agrikol, ron miel, tafija
Srodni produktikašasa, čaranda, klejrin, grogu, grog, Seko Hererano
Različiti brendovi ruma u dragstoru pića.
Rum iz Vladine kuće, proizveden u destileriji kompanije Devičanska ostrva u Sent Kroj, oko 1941.

Najviše se proizvodi na Karibima (Kuba, Jamajka, Dominikanska Republika, Portoriko, Barbados, Martinik, Trinidad i Tobago) i u okolini (Belize, Gvatemala, Meksiko, Venecuela, Kolumbija, Gvajana, Brazil). Značajni proizvođači ruma su takođe Mauricijus, Reinion, Indija, Filipini, Australija, Madagaskar i Fidži.

Svetli, beli rum obično se stavlja u koktele, a zlatni i crni se, osim za piće, koriste i kao začin u kulinarstvu, najčešće u slatkišima, filovima, kremovima i glazurama za torte, slatka peciva i kolače, džemove, kompote, slatko, pekmeze i marmelade i slatka pića kao što je limunada. Rum je bio popularno piće u britanskoj mornarici i među gusarima.

Istorija uredi

Poreklo uredi

Šidu, piće proizvedeno fermentacijom i destilacijom soka od šećerne trske, pominje se u tekstovima na sanskritu.[4] Marija Dembinska navodi da je kralj Kipra Petar I, zvani Pjer I de Lizinjan (9. oktobar 1328 – 17. januar 1369), doneo rum sa sobom kao poklon ostalim kraljevskim dostojanstvenicima na Kongresu u Krakovu, održanom 1364. godine.[5] Ovo je verovatno imajući u vidu položaj Kipra kao značajnog proizvođača šećera u srednjem veku,[6] iako alkoholno šećerno piće koje je Dembinska nazvala rum možda nije mnogo ličilo na moderne destilovane rumove. Dembinska takođe sugeriše da se kiparski rum često pio pomešan sa pićem od bademovog mleka, koje se takođe proizvodi na Kipru, pod nazivom soumada.[7]

Još jedno rano piće nalik rumu je brum. Proizveden od strane Malajskog naroda, taj napitak datira hiljadama godina unazad.[8] Marko Polo je takođe ostavio izveštaj u 14. veku o „veoma dobrom vinu od šećerne trske“ koje mu je ponuđeno u oblasti koja je postala današnji Iran.[9]

Prva destilacija ruma na Karibima dogodila se na tamošnjim plantažama šećerne trske u 17. veku. Robovi na plantažama otkrili su da se melasa, nusproizvod procesa rafinacije šećera, može fermentirati u alkohol. Zatim je destilacija ovih alkoholnih nusproizvoda koncentrisala alkohol i uklonila neke nečistoće, proizvodeći prve moderne rumove. Tradicija sugeriše da je ova vrsta ruma prvo nastala na ostrvu Nevis. U dokumentu iz 1651.[10] sa Barbadosa piše:

„Glavno piće koje prave na ostrvu je Rumbulion, alias Kil-Divil, i ono je napravljeno od destilovane šećerne trske, vruće, pakleno i užasno piće.”

Međutim, proizvodnja ruma je takođe zabeležena u Brazilu 1520-ih,[11] i mnogi istoričari veruju da je rum pronašao put do Barbadosa zajedno sa šećernom trskom i njegovim metodama uzgoja iz Brazila.[12] Tečnost identifikovana kao rum nađena je u limenoj boci pronađenoj na švedskom ratnom brodu Vasa, koji je potonuo 1628. godine.[13]

Do kraja 17. veka rum je zamenio francuski brendi kao preferentni alkohol u trgovini u trouglu. Kanuisti i stražari na afričkoj strani trgovine, koji su ranije bili plaćeni brendijem, sada su plaćani rumom.[12]

Kolonijalna Severna Amerika uredi

 
Pirati nose rum na obalu da bi kupili robove kao što je prikazano u Knjigi pirata Čarlsa Elmsa

Nakon razvoja ruma na Karibima, popularnost pića proširila se na kolonijalnu Severnu Ameriku. Da bi se podržala potražnja za pićem, prva destilerija ruma u Trinaest kolonija osnovana je 1664. na Staten Ajlandu. Boston, Masačusets je imao destileriju tri godine kasnije.[14] Proizvodnja ruma je postala najveća i najprosperitetnija industrija Nove Engleske u ranoj koloniji.[15] Nova Engleska je postala centar za destilaciju zahvaljujući tehničkim, metaloprerađivačkim i bačvarskim veštinama i obilju drvne građe; rum proizveden tamo bio je lakši, više kao viski. Veliki deo ruma je izvezen, destilerije u Njuportu, Roud Ajland, su čak pravile ekstra jak rum da bi se specifično koristio kao robovska valuta.[12] Roud Ajlandski rum se čak neko vreme pridružio zlatu kao prihvaćenoj valuti u Evropi.[16] Dok je Nova Engleska trijumfovala po ceni i doslednosti, Evropljani su i dalje smatrali da najbolji rumovi potiču sa Kariba.[12] Procene potrošnje ruma u američkim kolonijama pre Američkog revolucionarnog rata pokazale su da je svaki muškarac, žena ili dete popio u proseku 3 imp gal (14 l) ruma svake godine.[17]

U 18. veku sve veća potražnja za šećerom, melasom, rumom i robovima dovela je do povratne sprege koja je intenzivirala trgovinu trougla.[18] Kada je Francuska zabranila proizvodnju ruma u svojim posedima u Novom svetu kako bi okončala domaću konkurenciju sa brendijem, destilerije Nove Engleske su tada mogle da profitiraju na uštrb proizvođača u Britanskoj Zapadnoj Indiji kupujući melasu po sniženoj ceni sa francuskih plantaža šećera. Zahtevi britanske industrije ruma doveli su do Zakona o melasi iz 1733. godine koji je nametnuo prohibitivni porez na melasu uvezenu u Trinaest kolonija iz stranih zemalja ili kolonija. Rum je u to vreme činio približno 80% izvoza Nove Engleske i plaćanje carine bi dovelo do prestanka poslovanja destilerija: kao rezultat toga, poštovanje i primena zakona bili su minimalni.[12] Stroga primena naslednika Zakona o melasi, Zakona o šećeru, iz 1764. je verovatno doprinela uzrocima Američke revolucije.[17] U trgovini robljem rum je korišćen i kao sredstvo razmene. Na primer, rob Venčer Smit (čija je istorija kasnije objavljena) kupljen je u Africi, za četiri galona ruma plus komad kalika.

U „Doktorovom tajnom žurnalu”, izveštaju o dešavanjima u Fort Mičilimakinaku u severnom Mičigenu od 1769. do 1772. od strane Danijela Morisona, prijatelja hirurga, primetio je da muškarci nisu imali mnogo posla i da je konzumacija ruma bila veoma popularna.[19] Zapravo, zastavnik Robert Džonston, jedan od oficira, „smatrao je ispravno da se pretvori u trgovca prodajom običnog ruma vojnicima i svima ostalima od kojih bi mogao dobiti peni na ovaj tajni način.“ Da bi prikrio ovu krađu, „primećeno je da je napunio nekoliko buradi običnog ruma kipućom vodom da bi nadoknadio curenje.“[20] Zastavnik Džonston nije imao problema sa prodajom ovog razblaženog ruma.

Popularnost ruma se nastavila nakon američke revolucije; Džordž Vašington insistira na buretu barbadoskog ruma na svojoj inauguraciji 1789.[21]

Rum je počeo da igra važnu ulogu u političkom sistemu; kandidati su svojom velikodušnošću rumom pokušali da utiču na ishod izbora. Ljudi bi prisustvovali skupovima da vide koji kandidat je velikodušniji. Od kandidata se očekivalo da pije sa narodom kako bi pokazao da je nezavisan i zaista republikanac.[22][23]

Reference uredi

  1. ^ „Leading rum brands worldwide based on sales volume 2019”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  2. ^ Brick, Jason (16. 3. 2016). „The world's best rum comes from these countries”. Thrillist. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  3. ^ du Toit, Nick (29. 7. 2011). „Yo-ho-ho and a bottle of Koxinga Gold rum”. taiwantoday.tw. Taiwan Today. Pristupljeno 8. 6. 2021. 
  4. ^ Achaya, K. T. (1994). Indian Food Tradition A Historical Companion. Oxford University Press. str. 59, 60. ISBN 978-0195644166. 
  5. ^ Maria Dembinska (1999). Food and Drink in Medieval Poland: Rediscovering a Cuisine of the Past. Philadelphia: University of Philadelphia Press. str. 41. 
  6. ^ J. H. Galloway, 'The Mediterranean Sugar Industry' in Geographical Review Vol. 67, No. 2 (Apr., 1977), p. 190
  7. ^ Dembinska 1999, str. 41
  8. ^ Blue, str. 72
  9. ^ Pacult, F. Paul (jul 2002). „Mapping Rum By Region”. Wine Enthusiast Magazine. Arhivirano iz originala 2013-10-29. g. 
  10. ^ Blue, str. 70
  11. ^ Cavalcante, Messias Soares. A verdadeira história da cachaça. São Paulo: Sá Editora, 2011. 608p. . ISBN 978-85-88193-62-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ a b v g d Standage, Tom (2006). A History of the World in 6 Glasses . New York, New York: Walker Publishing Company. ISBN 9780802715524. 
  13. ^ „Arkeologerna: Skatter i havet”. UR Play. Arhivirano iz originala 12. 8. 2013. g. Pristupljeno 29. 7. 2013. 
  14. ^ Blue, str. 74
  15. ^ Roueché, Berton. Alcohol in Human Culture. in: Lucia, Salvatore P. (Ed.) Alcohol and Civilization New York: McGraw-Hill, 1963 p. 178
  16. ^ Blue, str. 76
  17. ^ a b Tannahill, str. 295
  18. ^ Tannahill, str. 296
  19. ^ Morison, Daniel, "The Doctor's Secret Journal," The Fort Mackinac Division Press, Lansing, Michigan, Copyright 1960
  20. ^ Morison, Daniel, "The Doctor's Secret Journal," The Fort Mackinac Division Press, Lansing, Michigan, Copyright 1960, page 26.
  21. ^ Frost, Doug (6. 1. 2005). „Rum makers distill unsavory history into fresh products”. San Francisco Chronicle. 
  22. ^ Rorabaugh, W.J. (1981). The Alcoholic Republic: An American Tradition. Oxford University Press. str. 152—154. ISBN 978-0195029901. 
  23. ^ Buckner, Timothy Ryan (2005). „Constructing Identities on the Frontier of Slavery, Natchez Mississippi, 1760-1860” (PDF). str. 129. Pristupljeno 6. 11. 2012. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Rum na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рум&oldid=27557164”