Википедија

Saša Ilić

српски фудбалер
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Saša Ilić (višeznačna odrednica).

Saša Ilić (Požarevac, 30. decembar 1977) srpski je fudbalski trener i bivši fudbaler. Trenutno je šef stručnog štaba fudbalskog kluba Atromitos iz Peristerija. Najveći period igračke karijere je proveo u beogradskom Partizanu. Igrao je u veznom redu.

Saša Ilić
Ilić 2022. kao trener CSKA iz Sofije
Lični podaci
Puno ime Saša Ilić
Datum rođenja (1977-12-30)30. decembar 1977. (46 god.)
Mesto rođenja Požarevac, SFR Jugoslavija
Visina 1,78 m
Pozicija vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
 Atromitos (šef stručnog štaba)
Juniorska karijera
1988—1996. Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1996—2005. Partizan 200 (98)
2004. → Selta Vigo 13 (1)
2005—2007. Galatasaraj 59 (22)
2007—2010. Red bul Salcburg 34 (8)
2009. → Larisa 17 (1)
2010—2019. Partizan 224 (28)
Reprezentativna karijera
2000—2008. SRJ / SCG / Srbija 37 (4)
Trenerska karijera
2019—2021. Srbija do 18
2021. Srbija (privremeni pomoćnik)
2021. Srbija (pomoćnik)
2021—2022. Čukarički
2022—2023. CSKA Sofija
2023— Atromitos

Prošao je mlađe kategorije Partizana a za prvi tim je debitovao 1996. godine. Sa Partizanom je igrao u grupnoj fazi Lige šampiona u sezoni 2003/04, potom je otišao na šestomesečnu pozajmicu u špansku Seltu, nakon čega se vratio u Partizan. U sezoni 2004/05. osvojio je titulu sa Partizanom i postigao 101. gol u prvenstvima SRJ/SCG, čime je postao najbolji strelac tih takmičenja. Ilić je rekorder u broju odigranih utakmica u „crno-belom“ dresu, sa preko 800 odigranih utakmica za Partizan.[1]

U leto 2005. potpisao za Galatasaraj. Dve godine kasnije prešao je u austrijski Salcburg čiji je član bio naredne tri godine, s tim što je tokom 2009. bio na šestomesečnoj pozajmici u grčkoj Larisi. Vratio se u Partizan u januaru 2010. i ostao je u klubu do kraja karijere 2019. godine

Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore nastupio je na 37 utakmica i postigao je četiri gola. Ilić je na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj postigao gol protiv reprezentacije Obale Slonovače u grupnoj fazi.

Klupska karijera uredi

Partizan uredi

Saša Ilić je rođen u Požarevcu a živeo je u Kostolcu iz kog se 1988. godine sa porodicom doselio u beogradsko naselje Borču.[2] U mlađe kategorije beogradskog Partizana prešao je 1988 godine.[3] Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom 1996, kada je sezonu igrao i za Teleoptik u Prvoj beogradskoj ligi.[4]

Za Partizanov prvi tim debitovao je 26. oktobra 1996, u pobedi na gostovanju čačanskom Borcu od 10:0, ušavši u igru u 55. minutu umesto kapitena Ivana Tomića.[5] To je bio njegov jedini nastup tokom sezone 1996/97, u kojoj je klub odbranio šampionsku titulu. U narednoj sezoni Ilić je imao svoj debi na međunarodnoj sceni, namestivši asistenciju Draganu Isailoviću za gol u pobedi od 1:0 nad Kroacijom iz Zagreba na stadionu Partizana.[6] Svoj prvi gol za Partizan postigao je 23. avgusta 1997. godine, u gostujućoj pobedi od 3:2 nad Vojvodinom.[7] Ukupno je u toj sezoni odigrao 25 utakmica i postigao tri gola.

U leto 1998, nakon odlaska Ivana Tomića u Romu, Ilić postaje kapiten sa svega 20 godina. Sa novom ulogom, Ilić postaje jedan od najboljih igrača tima i pomaže crno-belima da stignu do titule nakon jedne godine pauze. Takođe je igrao na nezaboravnim mečevima Kupa pobednika kupova, gde je Partizan eliminisan od strane Lacija, koji je kasnije osvojio to takmičenje.

U narednim godinama, Ilić je bio vođa tima i postao ljubimac navijača. Postigao je pobedonosni gol u finalu Kupa 2001. u pobedi od 1:0 nad Crvenom zvezdom na Marakani.[8]

Takođe je vodio tim do titula 2002 i 2003. U evropskim okvirima, konačno je uspeo da se domogne Lige šampiona sa Partizanom u sezoni 2003/04, nakon što su crno-beli uspeli da izbace Njukasl posle penala.[9]

Pozajmica u Seltu uredi

U zimu 2004. Ilić je pozajmljen Selti iz Viga na šestomesečni period uz opciju potpisivanja ugovora ukoliko zadovolji.[10] Tadašnji trener Selte je bio Radomir Antić, a u napadu je igrao Savo Milošević.[11] Svoj debi je imao 8. februara 2004. u pobedi od 2:1 nad Viljarealom na domaćem terenu. Svoj prvi gol za Seltu je postigao istog meseca na stadionu Santijago Bernabeu protiv Reala iz Madrida, ali je na kraju Selta ipak izgubila sa 4:2.[12]

Povratak sa pozajmice uredi

U leto 2004. vratio se sa pozajmice u Partizan i preuzeo kapitensku traku od saigrača Vladimira Ivića koji je napustio tim tog leta. Njegov povratak se poklopio sa povratkom dvojice bivših kapitena Partizana, Dragana Ćirića i Ivana Tomića. Sa iskusnim triom, Partizan je u sezoni 2004/05. osvojio prvenstvo bez poraza. Takođe su posle dugo vremena prezimili u Evropi, i plasirali se u osminu finala Kupa UEFA 2004/05. gde su poraženi od CSKA iz Moskve.

Galatasaraj uredi

U julu 2005. potpisao je trogodišnji ugovor sa sa turskim Galatasarajom.[13] Nakon dolaska ponuđen mu je broj 10 ali je on odbio i uzeo svoj dugogodišnji broj 22. Na svom debiju u ligi, 7. avgusta 2005, postigao je dva gola u pobedi od 2:1 nad Konjasporom.[14] Sa 12 postignutih golova, Ilić je bio treći strelac svog tima tokom sezone 2005/06. pomogavši mu da dođe do titule šampiona posle četiri godine pauze.

Na početku sezone 2006/07. postigao je pet golova u prva četiri kola turskog šampionata. U Ligi šampiona je takođe pružao dobre partije postigavši golove protiv PSV-a i Liverpula,[15] ali je Galatasaraj ipak završio takmičenje kao poslednji u grupi.

Red bul Salcburg uredi

 
Saša Ilić u dresu Salcburga

Nakon što je trener Red bul Salcburga postao Lotar Mateus (koji je trenirao Ilića u Partizanu), odlučuje da potpiše za austrijski tim.[16] Zvanično je prešao u Salcburg u junu 2007. potpisavši trogodišnji ugovor, a turski tim je dobio 900.000 evra na ime obeštećenje. Svega nekoliko dana nakon Ilićevog dolaska, Mateus je dobio otkaz.[17] Svoj prvi gol u dresu Salcburga postigao je 8. avgusta 2007. u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv letonskog Ventspilsa.

Larisa uredi

U januaru 2009. je pozajmljen grčkoj Larisi do kraja sezone 2008/09.[18] Svoj jedini gol je postigao u doigravanju protiv AEK-a iz Atine.

Povratak sa pozajmice u Salcburg uredi

Nakon povratka u Salburg, Ilić je imao malo prilika da igra što mu se desilo prvi put u karijeri. U septembru 2009. klub ga je suspendovao nakon što se kladio na Lacio, protivnika svog kluba u Ligi Evrope.[19] Ilić je porekao da se kladio na Lacio, ali je priznao da se kladio na ostale mečeve.[20] Njegov saigrač i zemljak Đorđe Rakić je takođe bio umešan, ali on nije kažnjen.

Povratak u Partizan i pozne igračke godine uredi

U januaru 2010. Ilić se vratio u Partizan kao slobodan igrač, potpisavši dvoipogodišnji ugovor.[21] Odabran je kao zamenik kapitena koji je bio Mladen Krstajić.[22] Svoj prvi meč nakon povratka odigrao je protiv Borca iz Čačka, na istom mestu i protiv istog protivnika gde je debitovao za prvi tim četrnaest godina ranije.

Nije bio u dobroj formi prvih šest meseci, ali je postigao gol protiv Helsinkija u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Nakon Krstajićevog penzionisanja postao je kapiten po treći put.

Dana 14. aprila 2012. na meču sa Javorom, Ilić je postao drugi igrač sa najviše odigranih utakmica u istoriji Partizana, prestigavši Nikicu Klinčarskog.[23] U julu 2012. potpisao je novi jednogodišnji ugovor sa Partizanom.[24] Dana 30. marta 2014. godine, Saša Ilić se upisao u strelce protiv OFK Beograda (Partizan pobedio 2:0), postigavši 119. gol u prvenstvima i time prestigavši legendarnog Stjepana Bobeka.[25]

U 147. derbiju u pobedi nad Crvenom zvezdom od 1:0 Ilić je zabeležio svoj 23. nastup u prvenstvenim derbi susretima i na taj način se izjednačio po broju nastupa sa legendom crveno-belih Borom Kostićem. Ispred njih je samo legenda Partizana Momčilo Vukotić koji je odigrao 25 prvenstvenih derbija.

Svoj 700. meč za Partizan je odigrao 9. novembra 2014. protiv Spartaka iz Subotice.[26]

Doprineo je osvajanju duple krune u sezoni 2016/17.

Svoj poslednji meč za Partizan je odigrao u maju 2019. godine u pobedi nad novosadskim Proleterom od 2:0 na stadionu JNA.[27]

Reprezentacija uredi

Za seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije debitovao je 16. avgusta 2000. na meču sa Severnom Irskom u Belfastu. Standardan član državnog tima postao tokom mandata Ilije Petkovića (2003—2006). Igrao je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. gde je postigao gol protiv reprezentacije Obale Slonovače, u porazu od 3:2.[28]

Nastupio je na ukupno 37 mečeva za A reprezentaciju i postigao je četiri gola. Svoj poslednji meč odigrao je 6. septembra 2008. protiv Farskih Ostrva u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010.[29]

Golovi za reprezentaciju uredi

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 16. april 2002. Smederevo, Srbija   Litvanija 1-0 4-1 Prijateljska
2. 10. septembar 2003. Beograd, Srbija   Italija 1-1 1-1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004.
3. 3. septembar 2005. Beograd, Srbija   Litvanija 2-0 2-0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
4. 21. jun 2006. Minhen, Nemačka   Obala Slonovače 2-0 2-3 Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.

Trenerska karijera uredi

Ilić je po okončanju igračke karijere počeo da radi najpre u Fudbalskom savezu Srbije. Bio je selektor pionira i mlađih kadeta, kasnije pomoćnik Iliji Stolici u mladoj, a potom i Draganu Stojkoviću Piksiju u A reprezentaciji.[30]

Prvi samostalni trenerski angažman dobio je u avgustu 2021. kada je nasledio Dušana Đorđevića u Čukaričkom.[31] Smenjen je 11. aprila 2022. posle duela sa Partizanom (0:0) i reči da je njegov fudbaler Bojan Kovačević zaslužio isključenje posle starta nad Rikardom Gomešom, kao i konstatacije da je ekipa Aleksandra Stanojevića bila bolja na tom meču.[32][33][34]

Ilić je 2. juna 2022. godine postavljen za trenera ekipe CSKA iz Sofije.[35] Sa ekipom CSKA je na kraju takmičarske 2022/23. završio kao drugoplasirani, sa bodom manje od prvoplasiranog Ludogoreca.[36] Počeo je i narednu 2023/24. sezonu kao trener CSKA ali je smenjen 28. jula 2023. nakon poraza u Sofiji od rumunskog Sepsija (0:2) u prvom meču kvalifikacija za Ligu konferencija.[37]

Dana 24. oktobra 2023. godine postavljen je za trenera grčkog superligaša Atromitosa.[38]

Trofeji uredi

Partizan uredi

Galatasaraj uredi

Reference uredi

  1. ^ „JUBILEJ LEGENDE PARTIZANA Saša Ilić odigrao 800. meč u crno-belom dresu”. Blic. 8. 2. 2017. Pristupljeno 8. 9. 2018. 
  2. ^ „Saša Ilić: Borča je za mene najlepša na svetu”. alo.rs. 15. 10. 2017. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  3. ^ „Kako je "crno-belo vrapče" pre 27 godina obuklo dres sa brojem 1 i ušlo u legendu Partizana”. telegraf.rs. 27. 10. 2023. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  4. ^ „INTERVJU, SAŠA ILIĆ: Igrao sam za 500 maraka, a jedini cilj u životu je bio - pobediti Zvezdu!”. ekspres.net. 16. 5. 2016. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  5. ^ „Jedan je Ilić kapiten!”. mozzartsport.com. 16. 7. 2012. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  6. ^ „Priča: Kakav kraj zaslužuje Saša?”. rtvbn.com. 27. 1. 2019. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  7. ^ „Saša Ilić, 23. avgust '97 - Rađanje legende”. sportske.net. 23. 8. 2018. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  8. ^ „KAD JE SAŠA ILIĆ DONEO PARTIZANU KUP NA MARAKANI: 20 godina od legendarnog derbija, jedan šut je srušio Zvezdu! (VIDEO)”. mondo.rs. 9. 5. 2021. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  9. ^ „Newcastle pay Partizan penalty”. uefa.com. 28. 8. 2003. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  10. ^ „Celta in late for Ilic”. uefa.com. 3. 2. 2004. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  11. ^ „B92: Saša Ilić potpisao za Seltu!”. b92.net. 2. 2. 2004. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  12. ^ „Celta lets first-half lead slip away”. soccernet.espn.go.com. 29. 2. 2004. Pristupljeno 28. 7. 2012. [mrtva veza]
  13. ^ „Ilic goes to Galatasaray”. uefa.com. 13. 7. 2005. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  14. ^ „Sjajan debi Ilića u Galatasaraju”. b92.net. 8. 8. 2005. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  15. ^ „Galatasaray 3-2 Liverpool”. news.bbc.co.uk. 5. 12. 2006. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  16. ^ „Salzburg boosted by Ilić arrival”. uefa.com. 9. 6. 2007. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  17. ^ „Matthäus makes way at Salzburg”. uefa.com. 13. 6. 2007. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  18. ^ „Larissa sign Serbian ace”. fifa.com. 13. 1. 2009. Arhivirano iz originala 09. 02. 2009. g. Pristupljeno 24. 4. 2010. 
  19. ^ „Red Bull player 'placed bet on victory of opponents'”. austriantimes.at. 21. 9. 2009. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  20. ^ „Ilić suspendovan zbog klađenja”. rts.rs. 21. 9. 2009. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  21. ^ „Ilić: “Kao da nisam ni odlazio“”. b92.net. 21. 1. 2010. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  22. ^ „Krstajić kapiten, Ilić zamenik (VIDEO)”. mondo.rs. 22. 1. 2010. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  23. ^ „Saša Ilić prestigao Klinčarskog”. novosti.rs. 14. 3. 2012. Pristupljeno 16. 5. 2013. 
  24. ^ „Ilić još godinu u Partizanu”. alo.rs. 14. 7. 2012. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  25. ^ „Prestigao i legendarnog Bobeka – Saša Ilić je najbolji strelac Partizana!”. sportklub.n1info.rs. 30. 3. 2014. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  26. ^ RTS: Het-trik Škuletića za trijumf Partizana u Subotici (9. novembar 2014)
  27. ^ KRALJEVSKI ISPRAĆAJ Saša Ilić je za kraj karijere ujedinio CRNO-BELI SVET
  28. ^ „Ivory Coast 3-2 Serbia & Montenegro”. news.bbc.co.uk. 21. 6. 2006. Pristupljeno 28. 7. 2012. 
  29. ^ „Ilić Saša”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  30. ^ „Vatreno krštenje Saše Ilića: Čukin zalog za budućnost”. mozzartsport.com. 21. 8. 2021. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  31. ^ „Saša Ilić novi trener Čukaričkog”. rts.rs. 17. 8. 2021. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  32. ^ „HITAN SASTANAK: Saša Ilić smenjen”. sportskacentrala.com. 11. 4. 2022. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  33. ^ „Ilić nakon meča sa Partizanom: Moj igrač je zaslužio crveni”. b92.net. 10. 4. 2022. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  34. ^ „Ilić: Bio je direktan crveni, Partizan zaslužio pobedu”. sportklub.n1info.rs. 10. 4. 2022. Pristupljeno 10. 11. 2023. 
  35. ^ „Zvanično: Saša Ilić novi trener CSKA!”. mozzartsport.com. 2. 6. 2022. Pristupljeno 11. 10. 2023. 
  36. ^ „SAŠA ILIĆ IZGUBIO TITULU U BUGARSKOJ! Borio se do poslednjeg kola, ali DINASTIJA vlada - 13. put Ludogorec!”. mondo.rs. 7. 6. 2023. Pristupljeno 11. 10. 2023. 
  37. ^ „Bugari bez strpljenja: Saši Iliću uručen otkaz u CSKA”. mozzartsport.com. 28. 7. 2023. Pristupljeno 11. 10. 2023. 
  38. ^ „Zvanično: Saša Ilić novi trener Atromitosa”. mozzartsport.com. 24. 10. 2023. Pristupljeno 11. 10. 2023. 

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саша_Илић&oldid=27104009”