Википедија

Seberang Perai

Seberang Perai je grad u malezijskoj državi Penang. Nalazi se na malajskom poluostrvu nasuprot ostrva Penang, graniči se sa Kedahom na severu i istoku i Perakom na jugu. Njegov centar grada nalazi se u Butervorthu, dok je lokalna vlast, gradsko veće Seberang Perai, usredsređeno u blizini Bukit Mertajama. Godine 2010. Seberang Perai je imao 815.767 stanovnika, što ga čini drugim najmnogoljudnijim gradom u Maleziji.[1]

Seberang Perai
Seberang Perai
Administrativni podaci
Država Malezija
Savezna državaPenang
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.818,197
 — gustina1.089,48 st./km2
Geografske karakteristike
Površina751 km2
Seberang Perai na karti Malezije
Seberang Perai
Seberang Perai
Seberang Perai na karti Malezije

Prvobitni deo Kedaha pridao je britanskoj istočnoindijskoj kompaniji krajem 18. veka. Nazvana po britanskom oficiru, provincija Velesli je stečena da bi obezbedila više poljoprivrednog zemljišta i kao odbrambeni bedem protiv bilo kakve invazije preko kopna. Od tada je postao deo Penanga, koji je 1867. godine postao britanska krunska kolonija.

Seberang Perai je dostigao značajan ekonomski razvoj u narednim decenijama, nakon malajske nezavisnosti.[2] [3] U Seberangu Perai osnovana su masivna industrijska imanja, dok je preseljenje glavnih operacija luke Penang u Butervorthu 1974. takođe podstaklo gradsku ekonomiju. Poboljšanja u povezanosti i transportu olakšalo je nekoliko velikih projekata, poput gradnje autoputa Sever-Jug, mosta Penang i drugog mosta Penang. Danas je Seberang Perai deo Velikog Penanga, druge po veličini konurbacije u Maleziji.[4]

Etimologija uredi

Seberang Perai je prvobitno nazvan provincijom Velesli po Ričardu Velesliju, koji je služio kao guverner Madrasa i generalni guverner Bengalije između 1797. i 1805. godine.

Smatralo se da termin „Seberang Perai“ potiče od lokalne fraze koja se koristila za severne obale reke Perai.[5] Ime Perai nastalo je od tajlandske reči plai (taj. ปลาย), što je značilo kraj. Kada je provincija Velesli osvojena od strane britanske istočnoindijske kompanije 1800. reka Perai služila je kao granica između britanske provincije Velesli i Kedaha pod uticajem Sijama, na severu. Po tome su je meštani severne obale reke nazivali Seberang Perai, u odnosu na sijamsku teritoriju preko reke.

Istorija uredi

Rana istorija uredi

Najraniji zapisi iz istorije Seberang Perai mogu se pratiti od praistorije sa dokazima o naseljavanju ljudi u Guar Kepahu, južno od reke Mude, pre oko 5000 do 6000 godina. Seberang Perai se nalazi između dva glavna važna arheološka nalazišta, doline Bujang i Sungai Selinsing. Na tom lokalitetu pronađeni su ljudski ostaci, školjke i drugi artefakti, što ukazuje na naseljavanje područja nomadskih Melanažana sa Tihog okeana tokom neolitske ere.[6] [7]

Seberang Perai je takođe bio deo civilizacije doline Bujang. Megalit u Bukit Mertajam, otkriven 1845. godine, sadrži pali natpis, što znači da je rani hindu-budistički politički subjekat pod Kedahovom kontrolom nad delovima Seberang Perai bio negde između 5. i 6. veka.[8]

Od tada je to područje tokom većeg dela istorije Seberang Perai činilo deo sultanata Kedaha. Tek pojavom britanske imperije u 18. veku započinje moderna istorija Seberang Peraia.

Britanske akvizicije uredi

 
Britansko sticanje i širenje Penanga (u beloj boji) dogodilo se između 1786. i 1874. godine, kada su donete konačne izmene granica Penanga.[9] [10] [11] [12]
 
Provincija Velesli se može videti na horizontu na crtežu Džordžtauna iz 1818. godine.

Godine 1786. Fransis Lajt iz britanske istočnoindijske kompanije sleteo je na ostrvo Penang, koje je u to vreme takođe bilo deo sultanata Kedaha.[13] Nakon posredovanja u sporazumu sa tadašnjim sultanom Kedaha, sultanom Abdulahom Mukaramom Šahom, u vezi sa ustupkom ostrva Penang britanskoj istočnoindijskoj kompaniji, Lajt se vratio na ostrvo 11. avgusta te godine i polagao pravo na njega „u ime njegovog britanskog veličanstva, Kralja Đorđa III“.[13] [14]

Međutim, britanska istočnoindijska kompanija sporo je shvatila značaj zaleđa preko moreuza Penang sa ostrva Penang (tada imenovano ostrvo Princ od Velsa). Trgovačkim brodovima koji prelaze moreuzom Penang često su pretili pirati poreklom iz reke Perai.[15] Pored toga, sultanat Kedah je napao Siam i sultan Abdulah, nezadovoljan nedostatkom vojne pomoći kao što je obećao Lajt, okupio je svoju vojsku u Seberang Peraiu 1790. godine kako bi ponovo zauzeo ostrvo Princ od Velsa.[16] Planirani napad na amfibiju osujetila je britanska istočnoindijska kompanija koja je pokrenula noćne napade na Kedahine tvrđave.

Godine 1800, prvi poručnik-guverner ostrva Princ od Velsa, Džordž Lit, dobio je od sultana Abdulaha deo Seberang Peraia od 1893 km² i preimenovao ga u provinciju Velesli.[17][18] Novostečeno zemljište pokrivalo je područje južno od reke Perai.[19] Tako je u tom trenutku reka Perai postala međunarodna granica između provincije Velesli koju kontrolišu Britanci i Kedah. U to vreme, provincija Velesli je bila gusto pošumljena i retko naseljena, sa ukupno 5000 stanovnika.[18]

Pokrajina Velesli je naknadno tri puta proširena. Nakon sijamskog osvajanja Kedaha 1821. godine, Britanci i Sijamci dogovorili su se 1831. godine da izvrše demarkaciju najjužnije sijamske granice sa provincijom Velesli duž reke Mude; Britanci su u stvari proširili provinciju Velesli da bi obuhvatili područje između reke Mude na severu i reke Perai na jugu.[20] [21] [22] [23] Istočne granice provincije Velesli sa Sijamom takođe su opisane nakon drugog sporazuma iz 1859. godine.[24] Konačna promena granica Penanga izvršena je 1874. godine nakon Pangkor sporazuma između britanske imperije i Peraka, koji je uključivao tačku o demarkaciji granice provincije Velesli sa Perakom južno od reke Kerian.[25] [26] Granice Penanga su od tada ostale nepromenjene.

Britanska vladavina uredi

 
Brod kod Nibong Tebala 1900-ih.

Još od britanske akvizicije provincije Velesli 1800. godine, zaleđe je deo naselja Penang (a sada i države).[27] Pripajanje provincije Velesli dalo je britanskoj istočnoindijskoj kompaniji potpunu kontrolu nad moreuzom Penang, kao i poljoprivrednim zaleđem i zaštitnom zonom radi zaštite ostrva Princ od Velsa od bilo kakve vojne invazije preko moreuza.[28] [29] Takođe, dozvolio je britanskoj istočnoindijskoj kompaniji da suzbije gusare na ušću reke Perai.

Godine 1826. i provincija Velesli i ostrvo Princ od Velsa, zajedno sa Singapurom i Malakom, spojeni su u naselje Straits, a Džordžtaun na ostrvu je postao glavni grad. Međutim, glavni grad naselja Straits je tada „preseljen“ u Singapur 1832. godine.[30] Naselje Straits je kasnije postao britanska krunska kolonija pod direktnim upravljanjem kolonijalne kancelarije u Londonu 1867. godine. Kao britanska krunska kolonija, provincijom Velesli upravljao je okružni službenik direktno pod upravnikom guvernera (kasnije stalnim savetnikom) Penanga, koji je zauzvrat bio potčinjen guverneru naselja Straits sa sedištem u Singapuru.

U međuvremenu, provincija Velesli nastavila je da kontinuirano raste pod britanskom imperijom. Takođe, broj stanovništva raste zbog priliva malajskih izbeglica iz kraljevina Ratanakosin.[31] [32] Osim pirinča i povrća, i drugih useva koji donose dobit, poput šećera, kokosa i tapioke, takođe su uzgajane u provinciji Velesli.[32] [33] Zbog obilja zemlje u provinciji Velesli, postala je jedina oblast u Penangu gde su osnovana i imanja gume i palminog ulja.

Osim poljoprivrede, provincija Velesli je takođe počela da služi kao Penangovo saobraćajno središte, što je i danas. Batervort, direktno nasuprot Džordžtauna preko moreuza Penang, razvijen je sredinom 19. veka kako bi služio Penangovim logističkim potrebama. Trajektne usluge uspostavljene su između Batervorta i Džordžtauna krajem 19. veka.[34] Kada je pan-malajska železnica proširena u provinciji Velesli 1900-ih, i Batervort i Bukit Mertajam takođe su postale važne železničke krajnje stanice, što je dovelo do izgradnje železničkih stanica u ovim mestima.[35] [36]

Rast Batervorta i Bukita Mertajama takođe je ubedio britanske kolonijalne vlasti da uspostave i regulišu lokalne vlade u provinciji Velesli. Godine 1913. u provinciji Velesli osnovana su četiri mesna odbora: tri odbora za ruralni okrug (severni, centralni i južni okrug) kao i gradski odbor Batervort.[37] Ovi lokalni odbori su nadograđeni u mesna veća 1952. godine; naredne godine osnovano je i gradsko veće Bukit Mertajam.[38] [39] [40]

Drugi svetski rat uredi

Tokom ranih dana japanske invazije na Malaju u decembru 1941. godine, kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i jedinice australijskog vazduhoplovstva smeštene su u RMAF Batervort. Borili su se protiv japanskih vazdušnih napadima na Penang i odneli velike žrtve. Pošto je RMAF Batervort sam teško oštećen, ove savezničke jedinice morale su se povući prema jugu do 15. decembra.[41]

Japanska carska vojska je potom napala provinciju Velesli sa severa, 25. armija zauzela je RMAF Batervort 20. decembra 1941. Kao i na ostrvu Penang, period japanske okupacije doneo je mnogo poteškoća civilima u provinciji Velesli; posebno ozlogašen bio je masakr u Suk Čingu sproveden protiv kineskog stanovništva.[42]

Britanci su provinciju Velesli oslobodili u septembru 1945. godine i stavljeni su pod britansku vojnu upravu na godinu dana.

Posleratna era uredi

 

Godine 1946. straitska naselja su ukinuta, a sada odvojena krunska kolonija Penang trebala je biti spojena u malajsku uniju. Malajansku uniju je naknadno zamenila Malajska federacija 1948. godine, a puna nezavisnost je dodeljena 1957. godine.

Nakon što je Malajska federacija stekla nezavisnost 1957. godine, provincija Velesli preimenovana je u Seberang Perai. Gradska veća Batervort i Bukit Mertajam spojena su u okolna veća ruralnih okruga 1961. godine, a između 1973. i 1976, preostala tri veća ruralnih okruga spojena su u opštinsko veće Seberang Perai. Na Dan Malezije 16. septembra 2019. Seberang Perai postao je samostalan grad.[43] Seberang Peraiom upravlja jedinstvena lokalna uprava, što gradsko veće Seberang Perai čini najvećom lokalnom vladom u Maleziji u pogledu veličine zemljišta.

U decenijama koje su usledile, vlada države Penang otvorila je masovna industrijska imanja u Seberang Perai, kao što su Perai, Mak Mandin, Bukit Mertajam i Nibong Tebal.[44] [45] [46] [47] Pored toga, luka Penang, koja se nalazila u Džordžtaunu, premeštena je u Batervort 1974. godine. Završetak autoputa Sever-Jug, mosta Penang i drugog mosta Penang od strane malezijske savezne vlade, zajedno sa nekoliko brzih puteva koje je izgradila država. poboljšala je povezanost gradova u Seberang Perai i ostrvu Penangu.

Ova dešavanja podstakla su ekonomiju Seberang Perai i dovela do brze urbanizacije grada i njegovih opština. Oni su takođe dopunjeni rastom novih stambenih naselja, kao što su Seberang Jaja i Juru. Poslednjih godina Batu Kavan, gde se nalazi drugi most Penang, pojavio se kao novo središte rasta, podstaknuto velikim brojem projekata i milionima investicionih fondova.[48] [49]

Geografija uredi

 
Ostrvo Aman

Seberang Perai odnosi se na kopneni deo države Penang. Od ostrva Penang na zapadu fizički je odvojen moreuzom. Na svom severu, reka Muda čini granicu Penanga i Kedaha, dok kratki deo reke Kerian označava južnu granicu između Penana i Kedaha. Granica Penanga i Peraka, takođe, prolazi zapadno od tromeđa Penang, Kedah i Perak u reci Kerian.

Sa površinom od 751 km², Seberang Perai je gotovo 2,6 puta veći od ostrva Penang i nešto veći od ukupne kopnene mase Republike Singapur. Seberang Perai je uglavnom ravan. Njegov najviši vrh je brdo Bukit Mertajam, nadvija se nad istoimenim gradom Bukit Mertajam na 451 metar nadmorske visine. Brdo se smatra istaknutom znamenitošću, kao što se može videti sa ostrva Penang; obratno, ostrvo Penang može se videti sa njegovog vrha.[50]

Reke i obala Seberang Perai su obložene močvarama mangrova.[51] Primeri mangrovih šuma uključuju ušće reke Perai i sliv reke Mude.[52]

 
Ostrvo Gedung

Udaljena ostrva uredi

Dva priobalna ostrva Aman i Gedung, nalaze se na južnoj obali Seberang Perai, u okviru distrikta južni Seberang Perai. Od dva hrida, samo je ostrvo Aman slabo naseljeno.

Urbana i prigradska područja uredi

Najveće naselje Seberang Peraia je Batervort, približno 3 km istočno od Džordžtauna, glavnog grada Penanga. Druga glavna mesta u Seberang Perai uključuju Bukit Mertajam, Perai, Nibong Tebal i Batu Kavan.

Drenaža uredi

Penang
Klimatogram
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
 
 
69
 
 
32
23
 
 
72
 
 
32
24
 
 
146
 
 
32
24
 
 
221
 
 
32
24
 
 
203
 
 
32
24
 
 
178
 
 
31
24
 
 
192
 
 
31
23
 
 
242
 
 
31
23
 
 
356
 
 
30
23
 
 
383
 
 
30
23
 
 
232
 
 
30
23
 
 
114
 
 
31
23
Prosečne maks. i min. temperature u °C
Ukupne padavine u mm
Izvor: Regionalni meteorološki zavod Bajan Lepas

Glavne reke u Seberang Perai uključuju reke Muda, Perai i Kerian. Od svih reka u Seberang Peraiu, reka Muda, koja čini severnu granicu sa Kedahom, verovatno je najvažnija; Penang samo iz ove reke dobija do 80% svog vodosnabdevanja.[53] Stoga su ilegalne aktivnosti seče vođene uzvodno u mestu Kedah povremeno izazivale zabrinutost u vezi sa vodosnabdevanjem kompanije Penang.[54] [55]

Klima uredi

Kao i ostatak Malezije, Seberang Perai ima tropsku prašumsku klimu pod Kepenovom klasifikacijom klimata, mada se takođe graniči sa tropskom monsunskom klimom. Seberang Perai ima nešto sušnije uslove između decembra i februara. U proseku ima oko 2477 mm padavina godišnje, a najniža je 60 mm u februaru, dok je najviša oko 210 mm između avgusta i oktobra.[56]

Blizina Penanga do ostrva Sumatra, Indonezija, čini ga podložnim česticama prašine koje vetar nosi iz višegodišnjih, ali prolaznih šumskih požara, stvarajući godišnji fenomen poznat kao maglica jugoistočne Azije.[57] [58] Sezona izmaglice se obično javlja između jula i oktobra.

Vremenske prognoze za Seberang Perai služi regionalna meteorološka kancelarija Bajan Lepas na ostrvu Penang, koji deluje kao primarna vremenska prognoza za severno poluostrvo Malezije.[59]

Klima Penang
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) 31,6
(88,9) 		32,2
(90) 		32,2
(90) 		31,9
(89,4) 		31,6
(88,9) 		31,4
(88,5) 		31,0
(87,8) 		30,9
(87,6) 		30,4
(86,7) 		30,4
(86,7) 		30,7
(87,3) 		31,1
(88) 		31,3
(88,2)
Prosek, °C (°F) 26,9
(80,4) 		27,4
(81,3) 		27,6
(81,7) 		27,7
(81,9) 		27,6
(81,7) 		27,3
(81,1) 		26,9
(80,4) 		26,8
(80,2) 		26,5
(79,7) 		26,4
(79,5) 		26,5
(79,7) 		26,7
(80,1) 		27,0
(80,6)
Minimum, °C (°F) 23,2
(73,8) 		23,5
(74,3) 		23,7
(74,7) 		24,1
(75,4) 		24,2
(75,6) 		23,8
(74,8) 		23,4
(74,1) 		23,4
(74,1) 		23,2
(73,8) 		23,3
(73,9) 		23,3
(73,9) 		23,4
(74,1) 		23,5
(74,4)
Količina kiše, mm (in) 68,7
(2,705) 		71,7
(2,823) 		146,4
(5,764) 		220,5
(8,681) 		203,4
(8,008) 		178,0
(7,008) 		192,1
(7,563) 		242,4
(9,543) 		356,1
(14,02) 		383,0
(15,079) 		231,8
(9,126) 		113,5
(4,469) 		2.407,6
(94,787)
Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) 5 6 9 14 14 11 12 14 18 19 15 9 146
Sunčani sati — mesečni prosek 248,8 233,2 235,3 224,5 203,6 202,4 205,5 188,8 161,0 170,2 182,1 209,0 2.464,4
Izvor: Nacionalna uprava za okeane i atmosferu[60]

Vlada i politika uredi

Lokalna samouprava uredi

 
Sedište gradskog veća Seberang Perai nalazi se u ulici Bandar Perda u blizini Bukita Mertajama.

Lokalna uprava Seberang Perai je u nadležnosti gradskog veća Seberang Perai, agencije državne vlade Penang. Sa sedištem u blizini Bukit Mertajam, gradsko veće je odgovorno za urbanizam, očuvanje baštine, javno zdravlje, sanitarne uslove, upravljanje otpadom, upravljanje saobraćajem, zaštitu životne sredine, kontrolu zgrada, društveni i ekonomski razvoj i opšte održavanje urbane infrastrukture.

Gradonačelnika imenuje vlada države Penang na dve godine, dok se svaki od 24 odbornika imenuje na jednogodišnji mandat. Trenutni predsednik gradskog veća Seberang Perai je Rozali Mohamud, koji je funkciju preuzeo 2017.[61]

Okruzi uredi

Seberang Perai je takođe podeljen na tri administrativna okruga — severni, centralni i južni. Svaki okrug sadrži zemljište i okružne kancelarije na čelu sa okružnim službenikom. Zemaljska i okružna kancelarija se bavi zemljišnom upravom i prihodima; po tome se razlikuje od gradskog veća koje nadgleda obezbeđivanje i održavanje urbane infrastrukture.

Državne i savezne izborne jedinice uredi

Za jednodomnu zakonodavnu skupštinu države Penang, Seberang Perai je podeljen u 21 državnu izbornu jedinicu, više od polovine od 40 mesta u celoj državi. Članovi državne skupštine biraju se na dužnost izborima na nivou Penang, koji se po dogovoru održavaju istovremeno sa generalnim izborima u Maleziji svakih pet godina.

Ostrvo Penang sadrži sedam članova u parlamentu Malezije. Članovi parlamenta biraju se na opštim izborima u Maleziji, koji se održavaju svakih pet godina.

Trenutni poslanici i poslanički parlamenti Seberang Perai navedeni su u nastavku.

Sudstvo uredi

U Seberang Perai postoje tri prekršajna suda, po jedan za svaki okrug. Sud za prekršaje Batervort nadležan je za severni okrug, sud za prekršaje Bukit Mertajam za centralni okrug i sud za prekršaje Javi vodi slučajeve u okviru južnog okruga.[62]

Demografija uredi

 
Džurus, auto grad noću

Populacija po regionima(2010)

  Sever (35,28%)
  Centar (44,33%)
  Jug (20,39%)

Od 2010. godine, Seberang Perai broji 818.197 stanovnika, što ga čini drugim najmnogoljudnijim lokalnim gradom u Maleziji nakon glavnog grada savezne države Kuala Lumpur. Prema istraživanjima, od 2010. godine Seberang Perai je bio dom za više od 53,6% stanovništva Penanga, što je malo više od broja stanovnika istoimenog ostrva Penang, drugog po veličini grada Malezije. To je zbog urbanizacije industrijalizovanijeg Centralnog okruga[63], koji uključuje Perai, Bukit Mertajam, Bukit Tengah i Bukit Miniak kao i okruge gde je ekonomska aktivnost povećana. S druge strane, kontinuirani razvoj Južnog okruga.[64] S druge strane, razvoj Južnog okruga, posebno oko Batu Kavana, doveo je do njegove brže stope rasta stanovništva u poređenju sa severnim i centralnim okruzima. Većina stanovništva Seberang Peraija koncentrisana je u Centralnom okrugu države, dok je Južni okrug najmanje naseljen.[65]

Etnika uredi

Od 2010. godine, Malezijci čine oko 49% stanovništva Seberang Peraija, koncentrisanih u Severnom okrugu. Kinezi čine oko 34% stanovništva koji većinu živi u Centralnom okrugu, Južni okrug ima veći udeo etničkih Kineza. Više od 10,5% stanovništva Seberang Peraija čine etnički Indijanci, treća po veličini etnička zajednica.[63]

Poslednjih godina došlo je do emigracije radiga iz susednih zemalja u Centralni okrug, a kao rezultat toga, populacija stranaca u ovom određenom okrugu nadmašila je populaciju Indijanaca.

Ekonomija uredi

Ranije je ekonomiju Seberang Peraija tradicionalno pokretala poljoprivreda ali od sredine 20. veka grad je postao jako industrijalizovan.[66] Prvo industrijsko imanje osnovano je u Mak Mandinu, u blizini Butervorh-a, pedesetih godina 20. veka pod vođstvom tadašnjeg glavnog ministra Penanga Vong Pov Nea. Preseljenje luke Penang u Butervorth 1974. godine i završetak nekoliko puteva takođe su podstakli rast proizvodnje kao jednog od glavnih oslonaca Seberang Peraija, olakšavajući transport robe i usluga.[63]

Brza urbanizacija Seberang Perai podstakla je gradsko tržište da izgradi nove stanove posebno je Centralni okrug imao najviše koristi u pogledu novoizgrađenih stambenih jedinica zbog veće industrijske aktivnosti i smeštaja krajnjeg dela mosta Penang u okviru navedenog okruga.[67]

Poslednjih godina, Batu Kavan, unutar Južnog okruga, bio je svedok masovne transformacije, a za grad su planirani industrijski park, međunarodno tehnološko središte i nekoliko drugih projekata mešovitog razvoja.

Proizvodnja uredi

 
Pogled na luku Penang

Glavne industrijske zone u okviru grada Seberang Perai nalaze se u Mak Mandinu, Peraju, Bukit Mertajamu i Nibong Tebalu. U centralnom okrugu, koji obuhvata Perai i Bukit Mertajam, zabeležena je veća koncentracija proizvodnih aktivnosti, što ga čini najindustrijalizovanijim okrugom u okviru grada Seberang Perai.[68]

Nekoliko multinacionalnih kompanija i malezijskih proizvodnih industrija, uključujući Honejvel, Soni, Matel, Pensonik, Šhevron i Malavvata Stil, imaju sedište u Peraiju, zbog blizine luke Penang. Manje industrije, poput prehrambenih proizvoda i tekstila, smeštene su u kopnenim oblastima kao što su Mak Mandin i Nibong Tebal, dok Bukit Tengah ima značajnu mašinsku industriju koja uključuje međunarodna imena poput Blaupunkt i Šlumberger.

Industrijski park Batu Kavan je još jedna predstojeća proizvodna zona koja privlači multinacionalne kompanije kap što su kompanija Boz, Boston i Boš.[69] [[datoteka:Design Village, Batu Kawan, Penang.jpg|left|thumb|Dezajin Viladž, drugi najveći tržni centar u Maleziji.

Trgovina uredi

Luka Penang preseljena je iz Džordžtauna u Butervorh 1974. godine, kako bi proširila svoje usluge slanja kontejnera. Do danas, luka Penang poseduje šest terminala za kontenjere. Izvoz je doveo do toga da je luka Penang olakšala izvoz i kontrolu fabrika u Peraiju.

Luka Penang prevezla je više od 1,44 miliona kilograma tereta u 2016. godini, što je čini trećom najprometnijom lukom u Maleziji. Strateški položaj luke omogućio joj je uslugu ne samo severne Malezije, već i južnog Tajlanda.[70]

Poljoprivreda uredi

Što se tiče korišćenja zemljišta, poljoprivreda ostaje dominantan ekonomski sektor u Seberang Peraiju, sa oko 12 000 hektara zemlje koja se koristi u poljoprivredne svrhe i u severnom i u južnom okrugu. Seberang Perai je u prošlosti služio kao poljoprivredna lokacija za pirinač jer je svojstveni nedostatak zemlje na ostrvu Penang zahtevao izbor kopna za plantaže kao i neobrađena polja. Pored toga, Bukit Mertajam je nekada bio poznat kao proizvodni centar za gumu, karanfilić i muskatni orah.

Unutar države Penang, poljoprivredni sektor propada. Ovaj sektor je od 2014. godine doprineo samo 2,2% BDP-a Penanga, dok je samo 2,7% radne snagebilo zaposleno u poljoprivrednim zanimanjima u četvrtom kvartalu te godine.[71]

Usluge uredi

Seberang Perai se takođe udvostručio u sektoru usluga. Iako grad nije toliko poznat kao ostrvo Penang kao turistička destinacija, on ima maloprodajnu scenu koja je u razvoju. Eko-turizam je još jedan podsektor koji je nedavno promovisan u okviru grada Seberang Perai, predstavljajući svoje šume mangrove.[72]

Pre nekoliko godina, Batu Kavan se pojavio kao potencijalni centar za rast tehnoloških usluga i podsektora spoljnih izvođača zajedničkih usluga, sa međunarodnim tehnološkim parkom Penang.

Maloprodaja uredi

Među glavnim tržnim centrima u Seberang Peraiju su Megamal Pinang, Sunvai Šarnival Mal i Še Summit Bukit Mertajam Plaza u Bukit Mertajam. Od 2017. godine u izgradnji je još jedan tržni centar, GEM Mal u Butervorhu koji je reklamiran je kao najveći tržni centar u severnoj Maleziji.

Od 2016. godine u Batu Kavanu otvoren je Design Viledž, najveći malezijski tržni centar, koji nudi razne međunarodne brendove mode i dodataka kao što su Gap, Piere Sardin, Padini, Adidas i Levi's. Prostire se na ukupnoj površini od 37.161 m², Design Viladž je ujedno i prvi tržni centar u severnoj Maleziji.

Još jedna poznata struktura maloprodajnog podsektora Seberang Peraija je Juruov Auto Siti. Prostor za zabavu i maloprodaju u Juru, sadrži ne samo nekoliko prodajnih salona automobila, već i raznovrstan asortiman maloprodajnih objekata, ugostiteljskih objekata i drugih usluga. Neka od međunarodnih imena u Juru Auto Sitiju uključuju Audi, Ferari, Fiat, Porše, Nando, Starbuks, Secret Recipe i Subvai.

IKEA, najveći svetski prodavac nameštaja, najavio je da će otvoriti prodavnicu u Batu Kavanu, čime će postati prvo Ikeino prodajno mesto na severu Malezije.[73]

Prevoz uredi

Od druge polovine 20. veka, u Seberang Peraiju izgrađeno je nekoliko infrastrukturnih projekata, jačajući povezanost grada sa ostrvom Penang, kao i ostatkom poluostrva Malezije. Seberang Perai povezan je sa ostrvom Penang železničkom linijom, mostom Penang i drugim mostom pod istim nativom, od kojih je poslednji najduži most u jugoistočnoj Aziji.[74]

Malezijska brza putna linija Sever-Jug, deo azijske magistrale 2, prolazi kroz Seberang Perai, kao i jedini Penangov deo međudržavne železničke pruge kojom upravlja Malajanska železnica.

Ostrvo uredi

 
Putokaz blizi Ntervorta.
 
Butervort železnička stanica.
 
Most Penang, pogled iz vazduha.

Autoput Sever-Jug je glavni autoput koji prolazi preko razvijenijeg zapadnog poluostrva Malezije. Brzi put je deo azijske magistrale 2, jer je povezana sa tajlandskim putem Pfet Kasem na njenom severnom kraju i singapurskom putnom trakom na svom južnom kraju. Ova brzi autoput prolazi kroz Seberang Perai, povezujući glavna područja, kao što su Butervorh, Seberang Jaia, Perai, Juru, Batu Kavan i Nibong Tebal, sa drugim gradovima i mestima duž zapadnog poluostrva Malezije, južnog Tajlanda i Singapura.

Ostali glavni putevi i ljutoputevi u okviru Seberang Peraja uključuju spoljni prsten Butervorha koji je izgrađen 2000-ih kako bi ublažio gužve u saobraćaju duž autoputa Sever-Jug, pružajući vozačima iz Butervorh- alternativni put do Peraia prema jugu. U tu svrhu izgrađen je i most na reci Prai, koji prelazi reku Perai koja razdvaja Butervorh i Perai. Pored toga, autoput je povezan sa putem Butervorh – Seberang Jaia, otvorenog za saobraćaj 2007. godine.[75]

 
Drugi Penang most.

Pored puteva i autoputva, železnički prevoz je u istoriji igrao vitalnu ulogu u ekonomiji Seberang Peraija. Prvi železnički putevi izgrađeni su 1900-ih godina, po prvi put povezujući to područje sa ostatkom Maleje i olakšavajući prevoz poljoprivrednih i rudarskih proizvoda. Danas se oko 34,9 km železničke pruge proteže unutar Seberang Peraja kao deo puta zapadne obale Malajske železnice. Od šest železničkih stanica u Seberang Peraju, dve glavne stanice su u Butervortu i Bukit Mertajamu, a prva nudi usluge Malajske železnice i Državne železnice Tajlanda; železnička stanica Butervorha takođe je jedno od glavnih stajališta Istočnog i Orijentalnog ekspresa između Bangkoka i Singapura. Malajska železnica upravlja međudržavnom službom električnih vozova duž većeg dela svoje zapadne obale, omogućavajući putnicima u vozovima iz Penanga da putuju do Kuala Lumpura za samo četiri sata.[76]

Dva mosta koja nose isti naziv „Penang” povezuju Seberang Perai sa ostrvom Penang. Most Penang povezuje Perai i Gelugor, južno predgrađe glavnog grada Penanga, Džordžtaun, i završen je 1985. U vreme otvaranja, most je bio najduži u jugoistočnoj Aziji. 2013. godine zamenio ga je drugi most Penang, dugačak 24 km, na jugu, koji se proteže između Batu Kavana i Batu Maung u blizini jugoistočnog vrha ostrva Penang.[77]

 
Pentang Sentral, mart 2017.

Glavni saobraćajni čvor, Penang Sentral, izgrađen je se u Butervortu, a prva faza projekta, koja se sastoji od međugradskog autobuskog terminala, izgrađena je za završetakom 2017. godine.[78] Penang Sentral je strateški smešten pored punog terminala Sultan Abdul Halim i železničke stanice Butervorh. Sveukupno, postoji osam faza projekta Penang Sentral, koji ima za cilj da spoji sve autobuske, železničke i putne usluge u jedinstveni mešoviti kompleks koji će takođe sadržati komercijalne, stambene i maloprodajne elemente, slično Kuala Lumpur Sentrali.

Javni prevoz uredi

 
Brod na luci u Butervorhu.

Potrebe za kopnenim javnim prevozom unutar Seberang Peraja trenutno zadovoljava Rapid Penang, glavna marka autobusa za javni prevoz u Penangu. Rapid Penang upravlja sa 19 putnih pravaca javnog prevoza unutar Seberang Peraia. Većina autobuskih linija javnog prevoza polazi i završava se u Butervorhu, povezujući ga sa drugim gradovima kao što su Perai, Bukit Mertajam, Nibong Tebal i Simpang Ampatu.

Osim Rapid Penanga, jedini drugi autobuski prevoznik javnog gradskog prevoza je Citiliner, koji takođe prevozi unutar Seberang Peraia.

More uredi

Trenutno najvitalnija luka na severu Malezije i jedna od najvećih u zemlji je luka Penang sada upravlja sledećim objektima oko Butervorha (nazivi su na engleskom jeziku):[79]

  • North Butterworth Container Terminal
  • Butterworth Wharves
  • Prai Wharves
  • Vegetable oil tanker pier
  • Bagan Dalam Dockyard
  • Prai Bulk Cargo Terminal

Luka Penang prevezla je više od 1,44 miliona kilograma tereta u 2010. godini koji je treći najveći obim tereta među morskim lukama u Maleziji. Strateški položaj Luke omogućio joj je da služi ne samo severnoj Maleziji, već i južnom Tajlandu.

Rapid Feriom, koji povezuje Butervorh i Džordž tovn, upravlja Prasarana Malezija od 2017. godine. Ovaj brod započeo je sa radom 1894. godine, što gačini najstarijim putnim brodom u Maleziji. Trenutno šest broda plovi moreuzom Penang između putnog terminala Sultan Abdul Halim u Butervortu i Džeordž Tovnu. [80]

Šoping uredi

Lista šoping centara nisu transkribovana zbog internacionalnih naziva centara.

  • AEON Mall Bukit Mertajam
  • AEON BiG Seberang Jaya
  • AEON BiG Bukit Minyak
  • Aspen Vision City
  • Sunway Carnival Mall
  • Megamal Pinang, Prai
  • Pearl City Mall
  • Design Village Outlet Mall
  • IKEA Batu Kawan, Penang
  • Tesco Extra Seberang Perai
  • Tesco Bukit Mertajam
  • Tesco Kelapa Batas
  • Tesco Bagan Ajam
  • Summit Bukit Mertajam Plaza
  • Billion Kota Permai
  • Billion Seberang Jaya
  • Econsave Jawi
  • Econsave Butterworth
  • Econsave Chain Ferry

Zdravstvo uredi

  • Bolnica Seberang Džaja
  • Bolnica Bukit Mertajam
  • Bolnica Sungai Bakap
  • Bolnica Kepala Batas

Privatne bolnice uredi

Specijalna bolnica KPJ Penang Specijalni centar Bagan

Sport uredi

  • Batu Kavan Stadium
  • Penang Golf Resort
  • Jalan Betek MBSP Stadium[81]

Edukacija uredi

Postoji nekoliko institucija visokog obrazovanja koje se nalaze u Seberang Peraiju ali najistaknutiji su Univerzitet Sains Malaisia Endženering Kampus koji se nalazi u Nibong Tebalu; Unverzitet Tehnologije MARA sa ograncima u Penangu i Bertamu; i Polutehnički fakultet Seberang Perai.

Turizam uredi

Park ptica Penang u Seberang Džaji može se pohvaliti kolekcijom od preko 300 vrsta ptica sa ogromnim ptičjim volijerama i prvi najveći park ptica ove vrste u Maleziji. Popularan među ljubiteljima ptica, park je izgrađen u konceptu uređenja vrta sa prirodnim ribnjacima i ogromnom florom i nekoliko drugih divljih životinja, uključujući jelene, ribe, fitone i guštere.[82]

Popularni rekreativni park je rezervat tropskih kišnih šuma koji se prostire na 37 hektara brdovitog terena, uključujući brdo Mertajam. Šuma sadrži drveće kišnih šuma staro više od sto godina, kao što su Meranti Seraia i Meranti Rambai Daun. Za avanturističke planinare postoje brojne staze. Ostale aktivnosti uključuju piknik, plivanje pored vodopada i kampovanje.[83]

Malo selo Mengkuang Titi pruža smeštaje za posetioce, što je prilika da žive sa lokalnom malajskom porodicom dok se upoznavaju sa malajskom kulturom i opušten životni stil ruralnog života. Među aktivnostima su branje voća u voćnjaku, poseta zanatskom centru, demonstracija tkanja Mengkuang-mat-a, bedak sejuk (tradicionalni kozmetički puder od pirinčanog brašna) i proizvodi od soje. ), poseta branebrana Mengkuang i rezervata mangrova Air Itam Dalam, šetnja kroz plantažu gume i plantažu uljane palme.

Bukit Tambun, malo mirno ribarsko selo smešteno u okrugu Južni Seberang Perai, i dalje ostaje raj morskih plodova za domaće i strane turiste. Sastoji se od restorana s morskom hranom koji se prostiru duž ušća reke.

Pulau Aman je ostrvo sa obalom Bukit Tambun, smešteno na jugoistoku ostrva Penang. Sastoji se od neobičnog malajskog ribarskog sela. Ostrvo je dostupno javnosti. Postoji stari bunar, Telaga Emas (Zlatni bunar) koji se nalazi tik uz more.[84]

Jedan od najzanimljivijih mesta je grad Nibong Tebal koji omogućuje gledanje kresnica duž reke Sungai Krian. To se može učiniti kasno uveče brodom.

Jedan od glavnih događaja u Seberang Peraiu je devetnica i praznik Svete Ane koji se održava krajem jula svake godine u crkvi Svete Ane u Bukit Mertajamu, koji privlači skoro preko 100.000 hodočasnika iz cele zemlje i iz susednih zemalja kao što su Filipini, Rusija, Singapur i Australija.[85]

Nedavno je nacrtom lokalnog plana za severni Seberang Perai 2020. razvijeno nekoliko staza: staza Arheo-turizam, Staza nasleđa i Staza za rekreaciju na plaži. Arheo-turistička staza pokrivala bi staru utvrdu na Kota Kuala Mudi, arheološki kompleks u Sungai Emasu, ruševine Langkasuke u Kota Auru, nalazište u Guar Kepah, hram u Permatang Pasiru, most Merdeka, tvrđava u Bumbung Limi i granični kamen u Ekor Kucingu. Staze su trenutno u konstrukciji. Uzet je u obzir i saobraćajni put kako bi prijekat bio u skladu sa eko turizmom.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ „Arhivirana kopija”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 27. 12. 2010. g. Pristupljeno 2020-09-29. 
  2. ^ Goh Ban Lee. „Seberang Perai: The adopted child matures” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 2017-02-10. 
  3. ^ „The Mainland Awakens”. Penang Monthly (na jeziku: engleski). 2016-09-01. Arhivirano iz originala 11. 02. 2017. g. Pristupljeno 2017-02-10. 
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  5. ^ „P 01. A brief history of Prai”. butterworthguide.com.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  6. ^ „Penang to seek Unesco heritage status for Guar Kepah neolithic site - Nation | The Star Online”. Pristupljeno 2017-04-29. 
  7. ^ „Prehistoric human skeleton found at Penang neolithic site”. Pristupljeno 2017-04-29. 
  8. ^ Habibu, Sira. „Lembah Bujang covers a larger area - Nation | The Star Online”. Pristupljeno 2017-05-01. 
  9. ^ „Plan Of Prince Of Wales Island And Province Wellesley”. www.nas.gov.sg. Pristupljeno 2017-09-02. 
  10. ^ „Map of Prince of Wales Island, or Pulo Penang and Province …”. www.nas.gov.sg. Pristupljeno 2017-09-02. 
  11. ^ „Map Of Prince Of Wales Island And Province Wellesley, …”. www.nas.gov.sg. Pristupljeno 2017-09-02. 
  12. ^ „Documents Archive | Empire in Asia”. www.fas.nus.edu.sg (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  13. ^ a b III, Administrator. „History of Penang”. www.visitpenang.gov.my. Arhivirano iz originala 02. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  14. ^ Simon Richmond (2010). Malaysia, Singapore & Brunei . Lonely Planet. str. 177–. ISBN 978-1-74104-887-2. 
  15. ^ Goh Ban Lee. „Seberang Perai: The adopted child matures” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  16. ^ III, Administrator. „History of Penang”. www.visitpenang.gov.my. Arhivirano iz originala 02. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  17. ^ III, Administrator. „History of Penang”. www.visitpenang.gov.my. Arhivirano iz originala 02. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  18. ^ a b „History”. www.mpsp.gov.my (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  19. ^ „P 01. A brief history of Prai”. butterworthguide.com.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  20. ^ „P 01. A brief history of Prai”. butterworthguide.com.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  21. ^ Ahmat, Sharom. „Kedah - Siam Relations, 1821-1905” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 09. 2019. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  22. ^ „Plan Of Prince Of Wales Island And Province Wellesley”. www.nas.gov.sg. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 2017-09-02. 
  23. ^ „Map of Prince of Wales Island, or Pulo Penang and Province …”. www.nas.gov.sg. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 2017-09-02. 
  24. ^ „Map Of Prince Of Wales Island And Province Wellesley, …”. www.nas.gov.sg. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 2017-09-02. 
  25. ^ „History”. www.mpsp.gov.my (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  26. ^ „Documents Archive | Empire in Asia”. www.fas.nus.edu.sg (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  27. ^ Mahani Musa, 2011. Sejarah Awal Pulau Pinang, p. 5-61. USM Penang. ISBN 978-983-861-356-9
  28. ^ III, Administrator. „History of Penang”. www.visitpenang.gov.my. Arhivirano iz originala 02. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  29. ^ Goh Ban Lee. „Seberang Perai: The adopted child matures” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  30. ^ „Singapore becomes admin centre of the Straits Settlements - Singapore History”. eresources.nlb.gov.sg. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  31. ^ „The Mainland Awakens”. The Mainland Awakens, Seberang Perai, Bagan Market, Icon City, Auto City, BFF, Think City, Bukit Mertajam, Batu Kawan. Arhivirano iz originala 28. 02. 2021. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  32. ^ a b „Penang Heritage Trust”. www.pht.org.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  33. ^ „The untold Seberang Perai story - anilnetto.com”. anilnetto.com (na jeziku: engleski). 2014-11-14. Pristupljeno 2017-05-01. 
  34. ^ Cheah, Jin Seng (2013). Penang: 500 Early Postcards. Editions Didier Millet. ISBN 9789671061718. 
  35. ^ „The history of Bukit Mertajam Part I – From agrarian village to economic hub”. The history of Bukit Mertajam Part I – From agrarian village to economic hub. Arhivirano iz originala 22. 09. 2017. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  36. ^ Khoo, Salma Nasution (2005). Kinta Valley: Pioneering Malaysia's Modern Development. Penang: Areca Books. ISBN 9789834211301. 
  37. ^ „History”. www.mpsp.gov.my (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 12. 2020. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  38. ^ „The history of Bukit Mertajam, Part II:From rural board to town council”. The history of Bukit Mertajam, Part II:From rural board to town council. Arhivirano iz originala 17. 01. 2021. g. Pristupljeno 2017-04-29. 
  39. ^ „The Penang Island City agenda”. www.thesundaily.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-04-29. 
  40. ^ „Penang”. Penang. Arhivirano iz originala 22. 08. 2017. g. Pristupljeno 2017-04-29. 
  41. ^ Barber, Andrew (2010). Penang At War: A History of Penang During and Between the First and Second World Wars 1914-1945. AB&B. 
  42. ^ „Old Penang: Suzuki, the 'hippy' executioner (Updated) - anilnetto.com”. anilnetto.com (na jeziku: engleski). 2013-10-06. Pristupljeno 2017-05-01. 
  43. ^ „Seberang Prai achieves city status”. The Star Online (na jeziku: engleski). 16. 9. 2019. Pristupljeno 16. 9. 2019. 
  44. ^ „P 01. A brief history of Prai”. butterworthguide.com.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  45. ^ „The Mainland Awakens”. The Mainland Awakens, Seberang Perai, Bagan Market, Icon City, Auto City, BFF, Think City, Bukit Mertajam, Batu Kawan. Arhivirano iz originala 28. 02. 2021. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  46. ^ „The rise of mainland Penang”. www.thesundaily.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  47. ^ Chin, Christina. „The 'Father of Penang' - Nation | The Star Online”. Pristupljeno 2017-05-10. 
  48. ^ „The Mainland Awakens”. The Mainland Awakens, Seberang Perai, Bagan Market, Icon City, Auto City, BFF, Think City, Bukit Mertajam, Batu Kawan. Arhivirano iz originala 28. 02. 2021. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  49. ^ „Penang developers plan mega projects - Business News | The Star Online”. www.thestar.com.my. Pristupljeno 2017-05-01. 
  50. ^ „Bukit Mertajam Recreational Forest”. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  51. ^ „P 05. Prai River and mangrove forests”. butterworthguide.com.my (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  52. ^ „Penang seeks to charm eco-travellers to Seberang Perai with natural assets”. 2015-12-14. Pristupljeno 2017-05-01. 
  53. ^ „Safeguarding Penang's water supply”. Safeguarding Penang’s water supply. Arhivirano iz originala 13. 10. 2017. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  54. ^ „Penang CM proposes solutions to raw water supply issue”. www.thesundaily.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-05-01. 
  55. ^ „Gazette Ulu Muda as most important catchment for NCER, Kedah told” (PDF). Malaysiakini. 14. 3. 2017. 
  56. ^ Tijs Neutens; Philippe de Maeyer (16. 10. 2009). Developments in 3D Geo-Information Sciences. Springer Science & Business Media. str. 206—. ISBN 978-3-642-04791-6. 
  57. ^ „Why is South-East Asia's annual haze so hard to deal with?”. The Economist. 7. 7. 2013. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  58. ^ „Sumatra haze blankets northern Malaysia”. Planet Ark. 23. 9. 2002. Arhivirano iz originala 20. 05. 2011. g. Pristupljeno 19. 7. 2008. 
  59. ^ „Malaysian Meteorological Department – Pejabat Meteorologi Bayan Lepas”. Met.gov.my. 16. 12. 2007. Arhivirano iz originala 10. 1. 2011. g. Pristupljeno 3. 1. 2011. 
  60. ^ „Penang/Bayan Lepas Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  61. ^ „New Mayor for Penang Island City Council”. www.thesundaily.my (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-06-30. 
  62. ^ „Court Directory – Penang Bar Committee”. penangbar.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 12. 2016. g. Pristupljeno 2017-05-01. 
  63. ^ a b v „Penang’s mainland – Seberang Perai by the numbers”. Penang’s mainland – Seberang Perai by the numbers,. Arhivirano iz originala 06. 09. 2017. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  64. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org (na jeziku: engleski). 5. 2. 2015. Arhivirano iz originala 05. 02. 2015. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  65. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 13. 11. 2013. Arhivirano iz originala 13. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  66. ^ „The Mainland Awakens”. The Mainland Awakens, Mainland,Seberang Perai,Butterworth,Province Wellesley,Munro Report,Colombo Plan,Think City. Arhivirano iz originala 28. 02. 2021. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  67. ^ Globalization and new intra-urban dynamics in Asian cities. Taipei, Taiwan. ISBN 9789863500216. 
  68. ^ „ccsenet”. history. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  69. ^ „penang history”. penang. Arhivirano iz originala 26. 09. 2020. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  70. ^ „Plantes”. penangmon. Arhivirano iz originala 06. 09. 2017. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  71. ^ „Penang Eco city”. penqng. Arhivirano iz originala 03. 11. 2020. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  72. ^ „Stacking up MMC’s ports against Westports”. The Edge Markets. 2. 5. 2017. 
  73. ^ „Builder throws grand CNY open house for guests | The Star”. www.thestar.com.my. 2. 5. 2017. 
  74. ^ „‘Third bridge for Penang must be over 80m above sea level’ | The Star”. www.thestar.com.my. 
  75. ^ Khoo, Salma Nasution. Kinta Valley : pioneering Malaysia's modern development. Perak Darul Ridzuan, Malaysia: Perak Academy. ISBN 9789834211301. 
  76. ^ „Boat and rivers” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  77. ^ „First phase of Penang Sentral to be ready this year”. www.thesundaily.my (na jeziku: engleski). 
  78. ^ „Cityliner”. www.cityliner.com.my. 
  79. ^ „service”. penangport. 
  80. ^ „Penang attractions painted on two ferries | The Star”. www.thestar.com.my. 
  81. ^ „informations sport”. mpsp. Arhivirano iz originala 10. 02. 2019. g. Pristupljeno 30. 09. 2020. 
  82. ^ „Penang Bird Park | The First & the largest bird park of its kind in Malaysia”. www.penangbirdpark.com.my. 
  83. ^ „Tour”. Malasya. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
  84. ^ „Seafood Fest, Bukit Tambun, Penang”. Rasa Malaysia. 28. 2. 2007. 
  85. ^ „thstar information tourism”. thestar. Pristupljeno 30. 9. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Seberang Perai na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Себеранг_Пераи&oldid=26517591”