Снежна гуска
Snežna guska (takođe i plava guska, lat. Chen caerulescens) je severnoamerička vrsta guske. Ime je dobila po svom izrazito belom perju. Rod ove ptice je sporan. Američko ornitološko društvo i BirdLife International stavljaju ovu vrstu i sve druge bele guske u rod Chen,[2] dok druge institucije tradiocionalno stavljaju ove vrste u rod sivih guski Anser.[3][4] Latinski naziv Caerulescens znači plavkasta ili plavičasta.[5]
| Snežna guska | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Anseriformes |
| Porodica: | Anatidae |
| Rod: | Anser |
| Vrsta: | A. caerulescens
|
| Binomno ime | |
| Anser caerulescens | |
| Podvrste | |
| |
| Teritorija snežnih gusaka: Predeli za parenje Predeli za prezimljavanje
| |
| Sinonimi | |
|
Anser caerulescens | |
Ove guske se pare na severu (Grenland, Kanada i Aljaska) a prezimljuju južnije; od jugozapadne Britanske Kolumbije pa sve do delova SAD i Meksika. Svakog proleća se vraćaju svome gnezdu na arktičkoj tundri.[6]
Opis
urediSnežne guske se pojavljuju u dve boje: bela sa crnim vrhovima krila i siva/plava sa belom glavom, vratom i repnim delom. Obe varijante imaju roze noge i crni kljun (kod belih samo kao pruga na sastavima kljuna), na mladunčadima ove boje nisu svetle kao kod odraslih primeraka. Glava im može biti rđavo-braon boje a kao posledica minerala u zemljištu gde se hrane. Vrlo su glasne i mogu se čuti i sa veće udaljenosti (preko 1 km).
Nekada se smatralo da su ove dve varijante različite vrste zbog njihove različite boje ali kako se pare međusobno i dele isto stanište danas se smatraju jednom vrstom. Ova vrsta je podeljena u dve podvrste na osnovu njihove veličine i geografije, međutim kako razlika u njihovoj veličini nije velika neki osporavaju ovu podelu.[6] Manja podvrsta C. c. caerulescens živi od centralne Kanade do Beringovog moreuza, njena visina se kreće od 64 do 79 cm a težina od 2.05 do 2.7 kg. Veća podvrsta C. c. atlanticus se gnezdi u severoistočnoj Kanadi, prosečno teži oko 3.2 kg (može težiti i do 4.5 kg). Raspon krila za obe podvrste se kreće od 135 do 165 cm. Plave varijante guske su retkost u većoj podvrsti (C. c. atlanticus) i u istočnim populacijama manje podvrste (C. c. caerulescens).
Parenje
urediDugoročni parovi se formiraju u drugoj godini stim što parenje ne počinje pre treće godine. Ženke se pare na istom mestu gde su se i izlegle.
Snežne guske se obično gnezde u kolonijama, gnežđenje obično počinje krajem maja ili početkom juna zavisno od vremenskih uslova. Ženka bira mesto za gnezdo (uglavnom je u pitanju neko uzvišenje) i gradi isto. Pošto položi 3-5 jaja ženka leži na njima 22 do 25 dana, mladunčad napuštaju gnezdo u rok od nekoliko sati od izleganja, sami se hrane ali ih oba roditelja štite. Posle 42 do 50 dana mogu da lete ali ostaju sa svojim roditeljima do svoje 2-3 godine.
Populacija
urediPopulacija manje snežne guske (C. c. caerulescens) prelazi preko 5 miliona što je povećanje od preko 300% od sredine 1970—ih. Godišnje njihova populacija poraste preko 5%. U ovo procenu nisu uračunata mladunčad i guske koje nisu uspele da se pare. Populacioni pokazatelji za manje snežne guske pokazuju rekordne brojke otkako se vodi evidencija njihovog broja.
Migracija
urediSnežne guske se pare od kraja maja do sredine avgusta. Provode više od pola godine u migraciji od toplijih do hladnijih krajeva i nazad. Tokom prolećnih migracija velika jata lete vrlo visoko duž uskih koridora gotovo 4800 km od zimskih krajeva do tundri.
Ekologija
urediVan sezone gnežđenja uglavnom se hrane u jatima. Zimi se hrane zaostalim žitaricama na poljima. Glavne grabljivice koje napadaju gnezda su polarna lisica i Stercorariidae.[7] Najkritičniji period je prvih par nedelja posle polaganja jaja i odmah nakon izleganja. Jaja i mladunčad su ranjiva na ove grabljivce dok su odrasle guske uglavnom bezbedne. Primećeno je da gnezda prave mahom blizu gnezda snežne sove koja odbija druge grabljivice.[7]
Reference
uredi- ^ BirdLife International (2016). „Anser caerulescens”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T22679896A85973888. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22679896A85973888.en
.
- ^ „Chen caerulescens”. ITIS.
- ^ Ogilvie & Young 2005, str. 38
- ^ Kear, Janet (2005). Ducks, Geese and Swans. 1. Oxford: Oxford University Press. str. 297. ISBN 978-0-19-861008-3.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 48,83. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ a b Mowbray, Thomas B.; Fred, Cooke; Barbara, Ganter (2000). „Snow Goose (Chen caerulescens)”. Ur.: Poole, A. The Birds of North America Online. Ithaca: Cornell Lab of Ornithology. Pristupljeno 10. 4. 2009.
- ^ a b Tremblay, J.-P.; Gauthier, G.; Lepage, D.; Desrochers, A. „Factors Affecting Nesting Success in Greater Snow Geese: Effects of Habitat and Association with Snowy Owls”. Wilson Bulletin. 109 (3): 449—461. JSTOR 4163840.
Literatura
uredi- Mowbray, Thomas B.; Fred, Cooke; Barbara, Ganter (2000). „Snow Goose (Chen caerulescens)”. Ur.: Poole, A. The Birds of North America Online. Ithaca: Cornell Lab of Ornithology. Pristupljeno 10. 4. 2009.
- Ogilvie, Malcolm A.; Young, Steve (2002). Wildfowl of the World. London: New Holland Publishers. str. 38. ISBN 978-1-84330-328-2.[mrtva veza]
Spoljašnje veze
uredi
- Snow Goose Species Account – Cornell Lab of Ornithology (jezik: engleski)
- The Nature Conservancy's Species profile: Snow Goose (jezik: engleski)