Socijalistički savez radnog naroda Slovenije
Socijalistički savez radnog naroda Slovenije (skraćeno: SSRNS; sloven. Socialistična zveza delovnega ljudstva Slovenije, SZDL) bio je masovna društveno-politička organizacija koja je od 1953. do 1990. delovala u Socijalističkoj Republici Sloveniji, kao republička organizacija Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije.
Socijalistički savez radnog naroda Slovenije Oslobodilački front Slovenije | |
|---|---|
 Amblem Socijalističkog saveza | |
| Osnovana | 27. april 1953. |
| Raspuštena | 9. jun 1990. (37 god.) |
| Prethodnik | Oslobodilački front Slovenije |
| Naslednik | Socijalistička stranka Slovenije |
| Sedište | Ljubljana SR Slovenija SFR Jugoslavija |
Nastao je 27. aprila 1941. pod nazivom Oslobodilački front Slovenije (OF), kao organizacija koja je okupljala široku koaliciju antifašističkih snaga u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika. Avgusta 1945. OF je ušao u sastav Narodnog fronta Jugoslavije, ali je za razliku od sličnih organizacija u drugim jugoslovenskim republikama, zadržao originalni naziv. Na Četvrtom kongresu, aprila 1953. promenio je naziv u Sopcijalistički savez radnog naroda.
Kao i ostale društveno-političke organizacije u SFR Jugoslaviji, nalazio se pod kontrolom i dominacijom Saveza komunista. Na čelu organizacije nalazio se najpre Glavni odbor, a potom od 1967. Republička konferencija SSRN. List Delo bio je od 1959. zvanični list SSRN Slovenije, a pre toga list Slovenski poročevalec.[1]
Neposredno pred raspad SKJ, na 14. kongresu, rukovodstvo SSRN Slovenije je 9. januara 1990. donelo odluku o promeni naziva organizacije u Socijalistički savez Slovenije — Savez socijalista (sloven. Socialistična Zveza Slovenije — Zveza Socialistov, SZS-ZS), a na Kongresu održanom 9. juna 1990. formirana je nova stranka pod nazivom Socijalistička stranka Slovenije (sloven. Socialistična Stranka Slovenije) koja je postojala do marta 1994, kada se zajedno sa nekoliko stranaka udružila u Liberalnu demokratiju Slovenije.[2][3] Na prvim višepartijskim izborima održanim aprila 1990. osvojio je 13 (od 240) poslaničkih mesta[a] i nakon 45 godina, zajedno sa reformisanim Savezom komunista izgubio vlast.
Kongresi OF i SSRN Slovenije uredi
- Prvi kongres Oslobodilačkog fronta Slovenije — održan u Ljubljani 15. i 16. jula 1945.[4]
- Drugi kongres Oslobodilačkog fronta Slovenije — održan u Ljubljani od 26. do 28. aprila 1948.[5]
- Treći kongres Oslobodilačkog fronta Slovenije — održan u Ljubljani od 26. do 28. aprila 1951.[6]
- Četvrti kongres Socijalističkog saveza radnog narodaa Slovenije — održan u Ljubljani od 25. do 27. aprila 1953.[7]
- Peti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije — održan u Ljubljani 8. i 9. marta 1961.[8]
- Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije — održan u Ljubljani od 5. do 7. aprila 1966.[9]
Lideri OF i SSRN Slovenije uredi
| Pregled rukovodećih ličnosti Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije | ||||
|---|---|---|---|---|
| broj | ime i prezime | početak mandata | kraj mandata | napomena |
| 1 | Josip Vidmar | 16. jul 1945.[4] | 28. april 1948. | |
| 28. april 1948.[5] | 28. april 1951. | |||
| 28. april 1951.[6] | 27. april 1953. | |||
| 2 | Miha Marinko | 27. april 1953.[7] | 9. mart 1961. | |
| 3 | Vida Tomšič | 9. mart 1961.[8] | 14. jun 1962. | |
| 4 | Albert Jakopič | 14. jun 1962.[10] | 24. jun 1963. | |
| 5 | Vida Tomšič | 24. jun 1963.[11] | 7. april 1966. | |
| 7. april 1966.[8] | 30. maj 1967. | |||
| 6 | Janez Vipotnik | 30. maj 1967.[12] | 1. mart 1973. | |
| 7 | Mitja Ribičič | 1. mart 1973.[13] | 2. jun 1982. | |
| 8 | Franc Šetinc | 2. jun 1982.[14] | 17. jun 1986. | |
| 9 | Jože Smole | 17. jun 1986.[15] | 9. jun 1990. | |
Napomene uredi
- ^ Podaci su zbirni za sva tri veća Skupštine SR Slovenije — Društveno-političko veće (5 od 80), Veće opština (3 od 80) i Veće udruženog rada (5 od 80)
Reference uredi
- ^ Hronologija 3 1980, str. 174.
- ^ „Socialistična Stranka Slovenije (SSS)”. europe-politique.eu. n.d.
- ^ Enotni v zmagi 2005, str. 24.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 14.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 61.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 102.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 119.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 195.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 252.
- ^ „Borba za veću produktivnost je neizbežna komponenta napretka”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 15. 6. 1962. str. 1.
- ^ „O statutima komuna organizovati šire diskusije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 25. 6. 1973. str. 4.
- ^ „Janez Vipotnik — predsednik Konferencije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 31. 5. 1967. str. 1.
- ^ „Novi predsednik Mitja Ribičič”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 2. 3. 1973. str. 1.
- ^ „Zaokret u privređivanju, raspodeli i ponašanju”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 3. 6. 1982. str. 3.
- ^ „Glas radnika bez posrednika”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 18. 6. 1986. str. 3.
Literatura uredi
- Mala enciklopedija Prosveta tom II. Beograd: Prosveta. 1978. COBISS.SR 445959
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- ENOTNI V ZMAGI Osamosvojitev Slovenije 1990-1992 (PDF). 2005.
