Википедија

Spomenica na rat 1885—1886. godine

споменица Краљевине Србије

Spomenica na rat 1885—1886. godine je bilo odlikovanje Kraljevine Srbije. Spomenica je ustanovljena 19. februara 1886. godine u spomen na Srpsko-bugarski rat od 1885. godine u kojem je Srbija pretrpela težak vojni i politički poraz. Spomenica je dodeljena oficirima i vojnicima aktivne vojske i drugog poziva koji su učestvovali ili bili mobilisani u rat, kao i svim civilima koja su na bojištu vršila vojnu službu.

Spomenica na rat 1885—1886. godine
Avers i revers Spomenice na rat 1885—1886. godine sa pripadajućom pantljikom;
Dodeljuje
Kraljevina Srbija
Ratni periodSrpsko-bugarski rat (1885)
Ustanovljen19. februar (st. kl) 1886.

Žalostan i sumoran izgled spomenice — crno gvožđe i crna vrpca o kojoj se spomenica nosila, je aluzija na srpski poraz u ovom ratu, što se ogledalo i u popularnom nazivu ove spomenice u društvu Kraljevine — „Krst srama”.

Uz spomenicu je dodeljivan i atraktivno ukrašen dekret sa ženskom alegorijom Kraljevine Srbije u središtu. Nabavka i prodaja spomenice se vršila preko radnje gravera Alberta Benedikta iz Beograda, a među istraživačima se pretpostavlja da je spomenica izrađena ili u radnji spomenutog Benedikta, ili u nekoj bečkoj radionici.

Spomenica je deo skupine srpskih odličja osnovanih za upotrebu tokom ovog rata, namenjenih nagrađivanju hrabrosti, revnosne službe i milosrđa, te prigodnih spomenica.

Istorijat uredi

Glavni članci: Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Srpsko-bugarski rat (1885)
 
Bugarske trupe u napadu na Pirot, crtež iz 1885. godine.

Jedini rat koji je izgubila Srpska kraljevska vojska je bio rat protiv Bugarske 1885. godine.[1] 19. februara (st. kl) 1886. godine kralj Milan je, na osnovu člana 5. Zakona o Ordenima i Medaljama, ustanovio spomenicu na rat 1885-1886. godine.[2][1][3][4]

Spomenica je deo skupine srpskih odličja osnovanih za upotrebu tokom ovog rata, namenjenih nagrađivanju hrabrosti, revnosne službe i milosrđa, te prigodnih spomenica — Zlatne i Srebrne medalje za hrabrost (1885), Zlatne i Srebrne medalje za revnosnu službu (1885), te Medalja kraljice Natalije.[5]

Istorija upotrebe uredi

Pravo isticanja spomenice, prema Uredbi o osnivanju, imali su svi oficiri i vojnici aktivne vojske i II poziva koji su učestvovali ili bili mobilisani, kao i sva civilna lica koja su na bojištu vršila vojnu službu.[2][4][6][7][8][3][9]

Nakon ustanovljenja spomenice u Službenom vojnom listu su 1886. i 1898. godine objavljena još dva akta kojima je dodatno precizirano pravo nošenja spomenice.[10] Prvi put, pravo nošenja je dodatno precizirano, tako što je na upit — koji od ostataka vojnika I poziva što su u toku ratnog vremena pozvani na vojnu službu i radi vežbanja, a isto tako koji od regruta ima pravo da dobije spomenicu — Ministar vojni general Đura Horvatović izdao 1886. godine Objašnjenje prema kom: „imaju prava na spomenicu i od jednih i od drugih samo oni, koji su bili upućeni u aktivne jedinice kod operativne vojske, za vreme trajanja ratnog stanja.”[4] Pravo nošenja je drugi put dodatno precizirano u Objašnjenju ministra vojnog pukovnika Dragomira Vučkovića iz 1898. godine u kome se navodi: „Prema članu 2. uredbe o ustanovljenju spomenice na rat 1885—1886. godine ANo 1539 od 19. februara 1886. god., pravo na ovu spomenicu imaju svi oficiri i vojnici aktivne vojske i 2. poziva, koji su u ratu učestvovali ili su bili mobilisani i sva civilna lica koja su na bojištu vršila vojnu službu. Kako ima aktivnih oficira, koji su u pomenutome ratu ostali u mestima svojih garnizona, vršeći tako isto službu i podnoseći sve terete mobilnoga stanja, kao i ostali oficiri, koji su podobne službe vršili na bojištu. — objašnjavam: da se u „mobilisane” imaju računati i svi aktivni oficiri, koji su ostali u mestima svojih garnizona, i sva civilna lica, koja su bila upotrebljena na vojne službe u zemlji, pa da prema tome i oni imaju prava na spomenicu iz toga rata.”[11][2]

Popis odlikovanih osoba su vodile nadležne komande i ustanove, a za spomenicu nije naplaćivana taksa. Odlikovanje je nakon smrti nosioca ostajalo na čuvanje porodici.[6][3][9]

  • Galerija nekih od nosilaca spomenice na rat 1885—1886.
  •  
    Spomenica na rat 1885-86 na ordenskoj grani generala Stevana Zdravkovića.
  •  
    General Đura Horvatović sa odlikovanjima, među kojima je i spomenica na rat 1885-86.
  •  
    Nepoznati poručnik u paradnoj uniformi. Jedino odlikovanje koje ističe je Spomenica na rat 1885-86 istaknuta o pantljici složenoj u trougao.[12]
  •  
    Fotografija kralja Milana Obrenovića. Na ordenskoj grani kralj, između ostalih odlikovanja, ističe i „Krst srama”.
  •  
    General Petar Topalović, nosilac spomenice na rat 1885-86.
  •  
    Nastavnici Vojne akademije u Beogradu od 1888. godine. Pojedini od fotografisanih ističu spomenicu na rat 1885-86.

Izgled uredi

 
Spomenica na rat 1885—1886. u zbirci Zavičajnog muzeja Jagodina.[13] Fotografija od oktobra 2021. godine.

Spomenica na rat 1885—1886 godine je oblika topovskog krsta (de), od gvožđa, kovana sa ušicom kao i spomenice srpsko-turskih ratova. Raspon krakova krsta je 42 milimetra. U aversu, u kružnom središnjem medaljonu, je prikazana kompozicija dveju kaneliranih šestokrakih zvezda, jedna preko druge, koje tako obrazuju jednu dvanaestokraku zvezdu. U vodoravnim kracima krsta su godine „1885” u levom i „1886” u desnom. U reversu medaljona su ratni trofeji — ukrštene dve zastave, dve puške sa bajonetima i dve topovske cevi. Krakovi krsta su lakirani crnom bojom, a ivice, godine i dekorativni elementi su sjajno polirani.[11][6][14][15][7][3][16][9]

Traka za spomenicu je crne boje, sa tankim crvenim prugama na ivicama trake. Širina trake je 28 milimetara, u skladu sa zakonskim tekstom, i duguljasta, sa ušivenim karabinerom za kačenje odličja na poleđini, slično Srebrnoj medalji za hrabrost iz ovog rata. No, osim ovakve trake, suportno sa propisom, postojane su i trake širine 32 i 40 milimetara, a savijene u trougao.[11][6] Postojane su i minijature spomenica na rat 1885—1886.[12]

Sumoran i žalostan izgled spomenica duguje činjenici da je Srbija u ovom ratu pretrpela težak vojni i politički poraz,[8][6][1][17] zbog čega je, kao napomenuto, spomenica popularno nazvana „Krst srama”.[6]

Povelja uredi

 
Povelja za Spomenicu na rat 1885—1886 kojom je 15. marta 1886. godine odlikovan pukovnik Jovan Mišković. Povelju je, u ime Kralja, potpisao ministar vojni koji je spomenicu i dodelio. Zbirka Narodnog muzeja u Beogradu.[12]

Uz spomenicu se dodeljivao „dekret”, štampan u Foto-litografskoj radionici Glavnog đeneralštaba, na jednom listu tvrde hartije.[11][12][18]

Na levoj strani dekreta, na kamenom postamentu sa dva toskanska polustuba, stoji lik žene — alegorija Kraljevine Srbije. Obučena je u tuniku sa ukrasnim pojasom i hermelinskim plaštom. Na grudnom delu tunike, između fibule i pojasa, izvezen je srpski tetagram. Na glavi nosi lovorov venac. Levom rukom podiže lovorov venac i gleda nagore, dok desnom rukom pridržava neobarokni štit, na kome je mali srpski državni grb, oslonjen na postolje. Iza Srbije se pomalja obris velikog belog dvoglavog orla, u stilu „plamene gotike” — kako ističu istraživači Ljubomir Stevović i Kosta Knežević. Iznad lebdi heraldička kraljevska kruna sa perpendulijama. Srbija, kao napomenuto, stoji na kamenom postamentu na kom se, između polustubova, u ovalu nalazi monogram kralja Milana Obrenovića — „M” sa rimskim „I” iznad. Oko postamenta se obavijaju lovorove i hrastove grane. Na traverzni iznad ovala su ispisane ratne godine „1885—1886”.[11][19]

Na manjem postamentu, koji je desno od velikog na kom stoji Srbija, je bista kneza Mihaila u desnom profilu. Još malo udesno od biste je prikaz ognjišta iz kog se dimi večni plamen. Dim se penje nagore i pretvara u lovorovu granu, koja zatvara tekst povelje. Desno od večnog plamena je prikaz brda, na čijem vrhu se vide ostaci srednjovekovnog utvrđenja, koje prema navodima Stevovića i Kneževića, podseća na na grad „Porče od Avale” Žrnov.[20] Ispod velikog postamenta je natpis „Foto-litografska radionica Glavnog Đeneralštaba”, bez potpisa autora.[20][19][21]

Povelju, atraktivnog izgleda,[12] je, sudeći prema detaljima sa nje — tetagramu na grudima alegorije Srbije i bisti kneza Mihaila, ističu dvojica istraživača, jedino mogao da nacrta ili inspiriše samo Anastas Jovanović.[22]

Prema navodima istoričara umetnosti Igora Borozana, povelja za spomenicu srpsko-bugarskog rata 1885-86. je jedan od primera glorifikacije nacionalne ideje, a na uštrb dinastičko definisanog vladara, sve u kontekstu vladarske reprezentacije kneza i kralja Milana kao nacionalnog vladara u Kraljevini Srbiji.[23] Kako ističe Borozan:

Uz povelju spomenice, Borozan kao druge primere umetničkih ostvarenja kojima se glorifikuje vladar kao nacionalni heroj i prevlast nacionalne ideje,[25] navodi crteže mladog slikara Đorđa Krstića — „Put ka oslobođenju istoka” nastao 1871. i „10. avgust i njegove posledice” iz 1872, Zastavu — poklon Rudničana kralju Milanu rad slikara Milije Markovića — na kojoj je tema podizanja ustanka postala predtekst za vizuelizaciju nacionalne ideje, litografiju Eugena Ladislava Petrovića od 1876. godine na kojoj je prikazan odlazak kralja Milana na srpsko-turske ratove, te znamenitu predstavu Takovskog ustanka Đure Jakšića na kojoj je slikar izvršio inverziju dinastičkog u nacionalni diskurs — umesto celivanja skuti i ruku figure vladara Miloša, Srbin ljubi nacionalnu zastavu koja za vreme ustanka inače još uvek nije uobličena, dok vladar na slici u stvari simbolizuje njegovog naslednika Milana. Kako ističe Borozan, vizuelizacijom slike kneza Milana kao nacionalnog vladara definisan je kurs politike kneza i kasnije kralja Milana.[26]

  •  
    Đorđe Krstić, „10. avgust i njegove posledice” (1872).[27]
  •  
    Milija Marković, Zastava, poklon Rudničana kralju Milanu (1872), Vojni muzej u Beogradu.[28][29]
  •  
    Eugen Ladislav Petrović, „Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876. godine”, litografija, (1877), Muzej u Smederevu.[30]
  •  
    Đura Jakšić, „Takovski ustanak”, (1876‒1878), Narodni muzej u Beogradu.[31]

Izrada i nabavka uredi

Nabavka i prodaja Spomenice na rat 1885—1886. bila je poverena radionici gravera Alberta Benedikta iz Beograda. Ova radionica je znake ovog odlikovanja sa pripadajućim vrpcama prodavala za 50 para po komadu, u prodavnicama koje je ovaj graver imao u svim većim vojnim centrima u Kraljevini Srbiji — Nišu, Kragujevcu, Knjaževcu, Beogradu i Valjevu.[10][6][8]

Nije poznato iz čije radionice potiču spomenice.[6] Više istraživača srpskih odlikovanja navodi mogućnost, da su zbog njihove jednostavne izrade, spomenice moguće izrađene u radionici spomenutog Alberta Benedikta, u kojima su se i prodavale,[11][6] a da su trake za spomenice izrađene u Beču.[6] Knežević i Stevović kao drugu mogućnost navode da je Benedikt celokupnu izradu spomenica naručivao u Beču.[11][a]

Položaj u važnosnom redu odlikovanja uredi

Glavni članak: Važnosni red odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije

Propisom od 13. februara 1897. godine kojim je, između ostalog, bilo definisano i nošenje srpskih i stranih odlikovanja, Spomenica na rat 1885-86 je nošena na prsima iza Spomenice srpsko-turskog rata 1878., a ispred Medalje za obnovljenje Kraljevine.[32]

Redosled nošenja prema propisu od 13. februara 1897. godine:
[Redosled nošenja medalja i spomenica na prsima, prikazan u tabeli, je objavljen u Propisu od 13. februara 1897. godine:[32]]
Zlatna medalja za hrabrost
Srebrna medalja za hrabrost
Medalja za vojničke vrline
Zlatna medalja za revnosnu službu
Srebrna medalja za revnosnu službu
Spomenica za ratove 1876, 1877 i 1878. god.
Spomenica za rat 1885. i 1886. god.
Medalja za obnovljenje Kraljevine
Medalja za spomen 1. Aprila
Crveni krst.

Devetnaestog oktobra 1898. godine Spomenica na proslavu šezdesetogodišnjice Kraljeve garde dobila je u rangu srpskih medalja mesto posle Spomenice na rat 1876—1878. Time je Spomenica srpsko-bugarskog rata nošena iza ove spomenice.[32] Osnivanjem Medalje četrdesetogodišnjice Svetoandrejske skupštine, ova medalja je od 3. aprila 1899. godine, zauzela mesto odmah posle Medalje za hrabrost, čime je rang medalja Kraljevine Srbije ponovo promenjen.[32]

Starešinstvo medalja:
[Redosled nošenja medalja i spomenica prikazan u tabeli je objavljen 1900. godine u drugom tomu knjige „Šematizam odlikovanih lica našim i stranim ordenima u Kraljevini Srbiji : od 1895 do kraja 1899. god.” izdatoj od Kancelarije Kraljevskih Ordena u Beogradu.[33][32]]
Zlatna medalja za hrabrost
Srebrna medalja za hrabrost
Medalja ili Krst Sv. Andrejske Skupštine
Medalja Miloš Veliki za uspomenu 40. god. dolaska ponova Obrenovića na presto
Medalja za vojničke vrline
Zlatna medalja za revnosnu službu
Srebrna medalja za revnosnu službu
Spomenica za ratove 1876, 1877 i 1878. god.
Spomenica za proslavu 60 god. Kraljeve garde
Spomenica za rat 1885. i 1886. god.
Medalja za obnovljenje Kraljevine
Medalja za spomen 1. Aprila
Crveni krst.

Smenom dinastija — odlaskom Obrenovića i povratkom Karađorđevića — došlo je do promene u važnosnom redu odlikovanja Kraljevine, pravu nošenja zatečenih zemaljskih medalja. Ukazom o nošenju Ordena Karađorđeve zvezde i Ordena belog orla i nošenju postojećih zemaljskih medalja od 27. jula 1904. godine, oficiri su imali pravo da nose samo one medalje koje su ustanovljene za vreme dinastije Obrenovića za ratne zasluge. Ordeni i medalje koji su imali izrazito dinastički karakter su ukinuti. Od zemaljskih medalja oficiri su svakoga dana nosili samo: Medalju za hrabrost, Medalju kralja Petra I, Medalju za vojničke vrline, Medalju za revnosnu službu i spomenice rata 1876—78. i 1885—86. godine.[34]

Formiranjem Kraljevine Jugoslavije, sistem odlikovanja nove države se nije bitnije menjao, jer je novoformirana kraljevina u celosti preuzela sistem odlikovanja Kraljevine Srbije onakvim kakav je zatečen na kraju Prvog svetskog rata.[35] Položaj Spomenice na rat 1885-86 pri nošenju je definisan od Kancelarije Oficirske zadruge koja je, nakon upita upućenog Kancelarije kraljevskih ordena, 12. aprila 1924. godine donela propise o nošenju i rangu srpskih odlikovanja. Mesto spomenice na rat 1885-86 je, prema ovom propisu, bilo iza spomenice srpsko-turskog rata 1876—78, a ispred spomenice na rat 1912. godine.[36][37] Prema propisu, dok se Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima IV stepena nosio o drugom dugmetu, a Beli orao IV stepena sa i bez mačeva o trećem dugmetu (s tim što je lice odlikovano Ordenom belog orla sa i bez mačeva, orden sa mačevima nosilo na trećem, a bez mačeva na četvrtom dugmetu), ostala odlikovanja su se nosila na levoj strani grudi redosledom datom u tabeli ispod[36][37]:

Propis o nošenju i rangu odlikovanja od 12. aprila 1924. godine[36][37]:
Karađorđeva Zvezda IV reda.
Beli Orao sa mačevima V reda.
Beli Orao V reda.
Takovski Krst sa mačevima IV reda.
Takovski krst sa mačevima V reda.
Takovski krst IV reda.
Takovski krst V reda.
Sv. Sava IV reda.
Sv. Sava V reda (koji ima IV ne nosi V red istog.)
Zlatna Vojnička Karađorđeva Zvezda sa mačevima.
Srebrna Vojnička Karađorđeva Zvezda sa mačevima.
Zlatna Medalja za hrabrost.
Srebrna Medalja za hrabrost.
Spomenica Kralja Petra I.
Albanska Spomenica 1915. god.
Medalja za vojničke vrline.
Zlatna medalja za revnosnu službu.
Srebrna medalja za revnosnu službu.
Krst Milosrđa.
Crveni Krst.
Spomenica Srp. Tur. rata 1876—78 god.
Spomenica Srp. Bugar. rata 1885 god.
Spomenica srpsko-turskog rata 1912 god.
Spomenica Srpsko-bugarskog rata 1913 god.
Spomenica svetskog rata 1914-18 god.

Prema važećim propisima iz 1936. godine,[38][39] Spomenica na rat 1885-86 se nalazila iza Bronzane medalje za unapređivanje poljoprivrede, a ispred Ustavotvorne spomenice, tj. međusobni rang medalje je izgledao sledeće: Zlatna i Srebrna medalja za hrabrost, Medalja Petra I, Medalja za vojničke vrline, Zlatna i Srebrna medalja za revnosnu službu, Zlatna i Srebrna medalja za građanske zasluge, Krst milosrđa, Zlatna, Srebrna i Bronzana medalja za unapređenje poljoprivrede, Spomenica rata 1885—86. godine, Ustavotvorna spomenica, spomenice ratova 1912. i 1913, Albanska spomenica i Spomenica rata 1914—18. godine. Inače, rang medalja i spomenica nije imao nikakvu pravnu važnost, nego je samo određivao mesto nošenja odlikovanja na grudima, tako da se medalja višeg ranga mogla dobiti pre medalje nižeg ranga, a niža nakon medalje višeg ranga.[38]

Zanimljivosti uredi

Spomenica na rat 1913. koju je Srbija dodeljivala za Drugi balkanski rat protiv Bugarske, koji je pobedila, svojim izgledom je na izvestan način predstavljala osvetničku aluziju na spomenicu izgubljenog rata sa Bugarskom 1885—86. godine. Kako ističe arhitekta Dragomir Acović — umesto sumornog crnog gvožđa — polirana pozlaćena bronza, umesto žalosne crne sa uskom crvenom ivicom, traka spomenice od 1913. je trijumfalna crvena, sa uskom crnom ivicom.[40][17]

Napomene uredi

  1. ^ Kako ističu Stevović i Knežević, razlog zašto se u literaturi vezanoj za Spomenicu ističe da je Ministarstvo vojno Albertu Bebnediktu poverilo izradu spomenice je raspis generala Horvatovića pod brojem ENo8308 objavljen u broju 37—38. „Službenog vojnog lista” za 1886. godinu,[4] u kom se između ostalog navodi: Kako ističu ova dva istraživača, Benedikt je u stvari samo snabdeo svoje prodavnice spomenicama u navedenim većim vojnim centrima tj. ovaj akt Horvatovića ne upućuje da je Benedikt izrađivao spomenicu. Takođe navode da u svom istraživanju nisu uspeli da nađu podatak da li je Benedikt poručivao spomenice u Beču ili ih je sam izrađivao.[11]

Reference uredi

  1. ^ a b v Acović 2013, str. 133.
  2. ^ a b v Piletić 1987, str. 61.
  3. ^ a b v g Srpske novine od 25. februara 1886, god. LIII, br. 44 1886, str. 1.
  4. ^ a b v g Stevović & Knežević 2013, str. 115.
  5. ^ Acović 2013, str. 133–135.
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Car & Muhić 2009, str. 432.
  7. ^ a b Lazarević 1929, str. 301.
  8. ^ a b v Vasić Delimanović 2015, str. 160.
  9. ^ a b v Prister 2000, str. 88.
  10. ^ a b v Stevović & Knežević 2013, str. 115–116.
  11. ^ a b v g d đ e ž Stevović & Knežević 2013, str. 116.
  12. ^ a b v g d Car & Muhić 2009, str. 433.
  13. ^ „Spomenica srpsko-bugarskog rata 1885-1886.”. Zavičajni muzej Jagodina. Pristupljeno 31. 1. 2024. 
  14. ^ Plavšić, Stamenković & Milošević 2015, str. 249.
  15. ^ Vasić Delimanović 2015, str. 172.
  16. ^ Somborske novine od 11. aprila 1974, god. XX, br. 1026 1974, str. 11.
  17. ^ a b Mandić 2005, str. 6.
  18. ^ Maričić 2019, str. 147.
  19. ^ a b Plavšić, Stamenković & Milošević 2015, str. 248–249.
  20. ^ a b Stevović & Knežević 2013, str. 116–117.
  21. ^ Bojović 2014, str. 240.
  22. ^ Stevović & Knežević 2013, str. 117.
  23. ^ Borozan 2013, str. 274–275.
  24. ^ a b Borozan 2013, str. 275.
  25. ^ Borozan 2013, str. 269–270, 273.
  26. ^ Borozan 2013, str. 269–275.
  27. ^ Borozan 2013, str. Sl. 158.
  28. ^ Maričić 2014, str. 15–16.
  29. ^ Borozan 2013, str. Sl. 159.
  30. ^ Cvetković 2013, str. 260–261.
  31. ^ Borozan 2013, str. Sl. 160.
  32. ^ a b v g d Piletić 1987, str. 94.
  33. ^ Šematizam odlikovanih lica [...], Knj. 2 1900, str. 15*.
  34. ^ Piletić 1987, str. 95.
  35. ^ Acović 2013, str. 147.
  36. ^ a b v Piletić 1987, str. 96.
  37. ^ a b v Službeni vojni list, godina 43, br. 20 1924, str. 963–964.
  38. ^ a b Piletić 1987, str. 97.
  39. ^ Kostić 1936, str. 10–11.
  40. ^ Acović 2013, str. 138.
  41. ^ a b v „Spomenica na rat 1913.”. Zbirka odlikovanja Arhiva SANU. Pristupljeno 22. 11. 2023. 

Literatura uredi

Knjige, zbornici i katalozi uredi

Часописи uredi

Novine uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменица_на_рат_1885—1886._године&oldid=27758306”