Srba Ignjatović
Srba Ignjatović, kršteno Srboljub (Knjaževac, 11. april 1946) srpski je književnik, književni kritičar, pesnik i pripovedač. Bio je predsednik Udruženja književnika Srbije do 2010. godine, a Upravni odbor UKS ga je 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Glavni je i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik u Apostrofu.
Srba Ignjatović | |
---|---|
Puno ime | Srboljub Ignjatović |
Datum rođenja | 11. april 1946. |
Mesto rođenja | Knjaževac, FNRJ |
Obrazovanje | Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu |
Član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u kome se od 2010. godine nalazi njegov legat.
Biografija
urediU rodnom Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, a potom i magistrirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Ignjatović je od mladosti bio prisutan u kulturnom životu. Još kao gimnazijalac pisao je za školski list Naši pogledi, koji je i uređivao, a za desetogodišnjicu lista priredio je zbornik „Četrnaest pesama”.[2] Tokom duge i značajne karijere, bio je urednik Omladinskih novina, Književne reči, gde je i jedan od osnivača, biblioteke prvih knjiga Pegaz, časopisa Relations, ali i urednik–saradnik u više izdavačkih kuća i profesionalni urednik u NIRO Književne novine.
Ignjatović se bavio i književnom kritikom i povremeno je pisao kritike za Politiku, Nedeljnu Borbu, NIN, Ilustrovanu Politiku i Večernje novosti. Bio je i kolumnista Osmice, Književnih novina, Oslobođenja, Odjeka i drugih značajnih novina, objavljivajući književne tekstove u listovima i časopisima celokupnog nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora. Do danas je objavio devetnaest knjiga kritika, eseja i studija.
Srba Ignjatović, osim kao književni kritičar, poznat je i kao pesnik i pripovedač. Svoju prvu knjigu poezije objavio je 1971. godine pod nazivom „Koji nemaju duše”, a do danas ukupno ih je objavio jedanaest. Reprezentativni izbor Ignjatovićeve poezije „Varvari na Pontu” objavila je beogradska Prosveta 2000. godine, a godine 2012. Ignjatović je priredio i objavio izbore svojih pesama „Veliki vid” (Vuk, Loznica) i „Slobodan pad” (Srpska književna zadruga, Beograd). Ignjatovićeva poezija prevođena je na rumunski, bugarski, makedonski, češki, italijanski, nemački i engleski jezik, a zastupljena je i u nizu domaćih i stranih antologija poezije. Napisao je i osam knjiga proze, uglavnom kratkih priča.
Od 1965. godine Ignjatović ima status slobodnog umetnika, a od 1970. godine je član Udruženja književnika Srbije, gde je dugo godina bio i predsednik. Član je Akademije ASLA u Oradeji (Rumunija) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti u Varni (Bugarska). Osim toga, član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” čije je stvaranje nesebično podržavao od samog početka. Svoj legat formirao je odmah po ponovnom otvaranju Biblioteke Lazić 2009/2010. godine, dve godine pre nego što je Udruženje zvanično registrovano, i time je značajno pomogao razvoj projekta.
Godine 2010. proglašen je za počasnog građanina Knjaževca, gde je tokom godina često pomagao lokalne autore, te značajno doprineo uobličavanju knjaževačke književne scene.[2] Povodom otvaranja knjaževačkog Festivala kulture mladih Srbije napisao je scenario, a povremeno je bio i u festivalskom pesničkom žiriju.[2]
Srba Ignjatović trenutno radi kao glavni i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik Apostrofa, čiji je ujedno i osnivač. Član je uredništva časopisa Istok koji izlazi u Knjaževcu.
Legat Srbe Ignjatovića
urediLegat Srbe Ignjatovića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a sadrži njegovu ličnu biblioteku, rukopise, fotografije, lične predmete, ali i celokupnu arhivu izdavačke kuće Apostrof, čiji je osnivač, arhivu časopisa Savremenik i dokumentaciju UKS-a iz perioda kada je bio njegov predsednik.[3] U legatu se nalazi i prvi primerak njegove prve knjige koju je poklonio svojim roditeljima, a nakon njihove smrti Udruženju „Adligat”, kao i desetine prvih izdanja Srbinih knjiga sa njegovim beleškama i posvetama i više stotina knjiga sa posvetama njegovih kolega. Osim toga, Udruženju je poklonio i nagradu „Đurin šešir” i bareljef koji se uz nju dobija, a koju je Srba dobio za neobjavljenu knjigu pesama Cinober.[4] Legat Ignjatovića sadrži i odabranu zbirku publikacija o životu i radu Nikole Radoševića, Srbinog bliskog prijatelja, i značajnu zbirku knjiga, predmeta i posveta u vezi sa književnošću Rumunije.
Od formiranja legata 2010. godine do danas, Ignjatović je Udruženju poklonio više od 15.000 knjiga sa više od 1500 posveta i potpisa domaćih i stranih kolega.
-
Izloženi deo legata Srbe Ignjatovića u Muzeju srpske književnosti
-
Deo legata, Srbina lična biblioteka u „Adligatu”
-
Deo biblioteke, knjige i lični predmeti
-
Neke od knjiga Srbe Ignjatovića u njegovom legatu.
-
Knjige Srbe Ignjatovića sa njegovim posvetama.
Nagrade i priznanja
uredi- Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu Salomina činija, 1970.
- Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu „Živa sluz”, 1972.
- Nagrada „Ljubiša Jocić”,
- Nagrada „Milan Bogdanović”, za kritički tekst o knjizi Odbrana sveta Branislava Petrovića, 1981.
- Nagrada „Zlatni beočug” KPZ Beograda,
- Nagrada „Kondir Kosovke devojke”, 1993.
- Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu poezije Sudbenik, 2001.
- Nagrada „Srboljub Mitić”, za knjigu Sudbenik, 2001.
- Nagrada „Zmaj Ognjeni Vuk”, za knjigu Sudbenik, 2001.
- Nagrada „Zlatni Orfej”,
- Povelja Morave,
- Nagrada „Zlatni prsten despota Stefana Lazarevića”, 2008.
- Nagrada „Ramonda serbika”, 2011.
- Nagrada „Miodrag Ćupić”
- Vukova nagrada, 2014.
- Nagrada „Đurin šešir”,
- Nagrada „Tronoški rodoslov”, za knjigu pesama Cinober, 2016.
- Velika nagrada „Nikita Stanesku”, Rumunija (1995)
- Velika nagrada „Lučijan Blaga”, Rumunija (1997),
- Nagrada „Lučijan Blaga” Akademije Rumunije (2005)
- Velika bazjaška povelja, Rumunija, 2009.
- Evropska medalja „Franc Kafka” (Prag, 2003)
- Medalja „Nikola Tesla” časopisa Raum und Zeit (2009)
- Velika nagrada „Leteće pero” Međunarodnog festivala poezije Slovenski zagrljaj (Varna, 2010)
- Dobitnik je posebnog priznanja vlade Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (2007)
- Povelja Udruženja književnika Srbije (2019)
Dela
urediKnjiževne kritike, eseji, studije
uredi- Salomina činija, 1970.
- Salomina činija II, 1974.
- Doba kolaža, 1978.
- Poetizam stripa, 1979.
- Proza promene – srpska proza 1950–1979, 1981.
- Tekst i svet, 1982.
- Srećni Vavilon, 1986.
- Zapisi slobodnog strelca, 1986.
- Književnost i novi mit, 1988.
- Hroničar, buntovnik, alhemičar, 1989.
- Deset srpskih pesnika, 1992.
- Hronika pesničkog umeća, 1992.
- Usud, separat objavljen u časopisu Stvaranje, br. 9-10-11-12 / septembar-decembar 1998, Podgorica
- Na mravu nebo/Malo i veliko u poeziji Zorana Milića, 1999.
- Bez oblande, 2000.
- Scena na tacni, 2003.
- Svet medija Petra Zeca, 2010.
- Lirski osmoglas, 2012.
- Proza promene – srpska proza 1950–1990, dopunjeno izdanje, 2012.
Napisao je (zajedno sa Sinišom Ristićem) uvodnu studiju za monografiju Spajajući vale sa zvezdama: lirski rasponi Milene Pavlović Barili (Beograd, 1998), kao i likovnu monografiju Dragan Savić (1990).
Poezija
uredi- Koji nemaju duše, 1971.
- Deseti krug, 1975.
- Slagačnica, 1981.
- Reptil/poliptih, 1983
- Zograf oštra srca, 1989.
- Rašljar, 1989.
- Gačući u novi vek, 1993.
- Varvari na Pontu: izabrane i nove pesme, izbor i predgovor Jovan Pejčić, Beograd, 2000.
- Sudbenik, 2001.
- Slepi putnik, 2007.
- Čim svane i druge utopije, 2011.
- Veliki vid, izabrane pesme, 2012.
- Slobodan pad, izabrane pesme, 2012.
- Cinober, 2015.
Proza
uredi- Crv u glavi, kratke priče, Beograd, 1998.
- Kako mi je žaba uletela u usta ili o samosaznavanju, roman-ogled, Beograd, 1998.
- Kad smo svi bili Tito i druge priče, Beograd, 1994, drugo dopunjeno izdanje 1998, treće dopunjeno izdanje 2008.
- Duboka Kina, proza, 2003,
- Niže i naniže, proza, 2005.
- Prolazna kuća, kratke priče, 2011.
- Kriza u više lekcija, zapisi, 2014.
- Mrežolovka, roman, 2019.
Drama
uredi- Farsa Izlaze na daske tri kralja od Danske uvršćena je u Savremenu srpsku dramu 5, 1999.
Prevodi na strane jezike
urediPrevođen je na nekoliko stranih jezika.
- Големиот вид, izbor Ignjatovićeve poezije na makedonskom, Skoplje, 1986.
- Il cerchio decimo, izbor Ignjatovićeve poezije na italijanskom, Bari, 1994.
- Ahile subjugat, izbor Ignjatovićeve poezije na rumunskom, Temišvar, 1997.
- Ignjatovićeva knjiga Gačući u novi vek objavljena je u Bukureštu kao dvojezično izdanje na rumunskom i srpskom jeziku, 1997.
- Slova na yaziku, izbor poezije na češkom, Prag, 2007.
- Mit der Sandhur in der Hand, izbor pesama na nemačkom, Smederevo, 2009.
- Everything Different, izbor pesama na engleskom, Nju London, SAD, 2010.
- Cronicar, insurgent, alchimist, Pančevo, 1991. Knjiga Hroničar, buntovnik, alhemičar objavljena je na rumunskom, a posvećena je poeziji Joana Flore.
- Isto tako na rumunski je prevedeno i drugo, dopunjeno izdanje Ignjatovićeve knjige Kad smo svi bili Tito i druge priče, 1997, a pojavilo se i na bugarskom, Sofija, 2007.
Bibliofilska ilustrovana izdanja
uredi- Deseti krug, separat iz časopisa Znak br. 2–3, Beograd, 1972.
- Prostrto meko more sna, izbor stihova, grafike i izdanje Senadina Tursića, Beograd, 1980.
- Rašljar, crteži Dragana Pešića, tekstovi Srbe Ignjatovića, katalog-plaketa, izdanje Galerije grafičkog kolektiva, Beograd, 1991.
- Živa knjiga, izbor prozaida u zajednici sa Dejanom Bogojevićem, Knjaževac, 2007.
Zbornici
uredi- Čitajući Srbu Ignjatovića, zbornik ogleda i osvrta o Ignjatovićevom književnom radu objavljen je u izdanju Apostrofa, Beograd, 2013.
Reference
uredi- ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
- ^ a b v „Ignjatović, Srba – Zavičajni pojmovnik” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-24.
- ^ „Legat Srbe Ignjatovića” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-24.
- ^ „Đurin i Srbin šešir”. Srbija među knjigama. 7—18: 13. 2018. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat”.