Srba Ignjatović

српски писац

Srba Ignjatović, kršteno Srboljub (Knjaževac, 11. april 1946) srpski je književnik, književni kritičar, pesnik i pripovedač. Bio je predsednik Udruženja književnika Srbije do 2010. godine, a Upravni odbor UKS ga je 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Glavni je i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik u Apostrofu.

Srba Ignjatović
Srba Ignjatović (2011)
Puno imeSrboljub Ignjatović
Datum rođenja(1946-04-11)11. april 1946.(78 god.)
Mesto rođenjaKnjaževacFNRJ
ObrazovanjeFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u kome se od 2010. godine nalazi njegov legat.

Biografija

uredi
 
Srba Ignjatović, crtež Momčila Golubovića.
 
Srba Ignjatović, crtež u boji Javora Rašajskog.

U rodnom Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, a potom i magistrirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ignjatović je od mladosti bio prisutan u kulturnom životu. Još kao gimnazijalac pisao je za školski list Naši pogledi, koji je i uređivao, a za desetogodišnjicu lista priredio je zbornik „Četrnaest pesama”.[2] Tokom duge i značajne karijere, bio je urednik Omladinskih novina, Književne reči, gde je i jedan od osnivača, biblioteke prvih knjiga Pegaz, časopisa Relations, ali i urednik–saradnik u više izdavačkih kuća i profesionalni urednik u NIRO Književne novine.

Ignjatović se bavio i književnom kritikom i povremeno je pisao kritike za Politiku, Nedeljnu Borbu, NIN, Ilustrovanu Politiku i Večernje novosti. Bio je i kolumnista Osmice, Književnih novina, Oslobođenja, Odjeka i drugih značajnih novina, objavljivajući književne tekstove u listovima i časopisima celokupnog nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora. Do danas je objavio devetnaest knjiga kritika, eseja i studija.

Srba Ignjatović, osim kao književni kritičar, poznat je i kao pesnik i pripovedač. Svoju prvu knjigu poezije objavio je 1971. godine pod nazivom „Koji nemaju duše”, a do danas ukupno ih je objavio jedanaest. Reprezentativni izbor Ignjatovićeve poezije „Varvari na Pontu” objavila je beogradska Prosveta 2000. godine, a godine 2012. Ignjatović je priredio i objavio izbore svojih pesama „Veliki vid” (Vuk, Loznica) i „Slobodan pad” (Srpska književna zadruga, Beograd). Ignjatovićeva poezija prevođena je na rumunski, bugarski, makedonski, češki, italijanski, nemački i engleski jezik, a zastupljena je i u nizu domaćih i stranih antologija poezije. Napisao je i osam knjiga proze, uglavnom kratkih priča.

Od 1965. godine Ignjatović ima status slobodnog umetnika, a od 1970. godine je član Udruženja književnika Srbije, gde je dugo godina bio i predsednik. Član je Akademije ASLA u Oradeji (Rumunija) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti u Varni (Bugarska). Osim toga, član je osnivač Udruženja za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” čije je stvaranje nesebično podržavao od samog početka. Svoj legat formirao je odmah po ponovnom otvaranju Biblioteke Lazić 2009/2010. godine, dve godine pre nego što je Udruženje zvanično registrovano, i time je značajno pomogao razvoj projekta.

Godine 2010. proglašen je za počasnog građanina Knjaževca, gde je tokom godina često pomagao lokalne autore, te značajno doprineo uobličavanju knjaževačke književne scene.[2] Povodom otvaranja knjaževačkog Festivala kulture mladih Srbije napisao je scenario, a povremeno je bio i u festivalskom pesničkom žiriju.[2]

Srba Ignjatović trenutno radi kao glavni i odgovorni urednik časopisa Savremenik i urednik Apostrofa, čiji je ujedno i osnivač. Član je uredništva časopisa Istok koji izlazi u Knjaževcu.

Legat Srbe Ignjatovića

uredi
 
Srba Ignjatović prilikom donacije knjiga za legat.

Legat Srbe Ignjatovića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a sadrži njegovu ličnu biblioteku, rukopise, fotografije, lične predmete, ali i celokupnu arhivu izdavačke kuće Apostrof, čiji je osnivač, arhivu časopisa Savremenik i dokumentaciju UKS-a iz perioda kada je bio njegov predsednik.[3] U legatu se nalazi i prvi primerak njegove prve knjige koju je poklonio svojim roditeljima, a nakon njihove smrti Udruženju „Adligat”, kao i desetine prvih izdanja Srbinih knjiga sa njegovim beleškama i posvetama i više stotina knjiga sa posvetama njegovih kolega. Osim toga, Udruženju je poklonio i nagradu „Đurin šešir” i bareljef koji se uz nju dobija, a koju je Srba dobio za neobjavljenu knjigu pesama Cinober.[4] Legat Ignjatovića sadrži i odabranu zbirku publikacija o životu i radu Nikole Radoševića, Srbinog bliskog prijatelja, i značajnu zbirku knjiga, predmeta i posveta u vezi sa književnošću Rumunije.

Od formiranja legata 2010. godine do danas, Ignjatović je Udruženju poklonio više od 15.000 knjiga sa više od 1500 posveta i potpisa domaćih i stranih kolega.

Nagrade i priznanja

uredi

Književne kritike, eseji, studije

uredi
  • Salomina činija, 1970.
  • Salomina činija II, 1974.
  • Doba kolaža, 1978.
  • Poetizam stripa, 1979.
  • Proza promene – srpska proza 1950–1979, 1981.
  • Tekst i svet, 1982.
  • Srećni Vavilon, 1986.
  • Zapisi slobodnog strelca, 1986.
  • Književnost i novi mit, 1988.
  • Hroničar, buntovnik, alhemičar, 1989.
  • Deset srpskih pesnika, 1992.
  • Hronika pesničkog umeća, 1992.
  • Usud, separat objavljen u časopisu Stvaranje, br. 9-10-11-12 / septembar-decembar 1998, Podgorica
  • Na mravu nebo/Malo i veliko u poeziji Zorana Milića, 1999.
  • Bez oblande, 2000.
  • Scena na tacni, 2003.
  • Svet medija Petra Zeca, 2010.
  • Lirski osmoglas, 2012.
  • Proza promene – srpska proza 1950–1990, dopunjeno izdanje, 2012.

Napisao je (zajedno sa Sinišom Ristićem) uvodnu studiju za monografiju Spajajući vale sa zvezdama: lirski rasponi Milene Pavlović Barili (Beograd, 1998), kao i likovnu monografiju Dragan Savić (1990).

Poezija

uredi
  • Koji nemaju duše, 1971.
  • Deseti krug, 1975.
  • Slagačnica, 1981.
  • Reptil/poliptih, 1983
  • Zograf oštra srca, 1989.
  • Rašljar, 1989.
  • Gačući u novi vek, 1993.
  • Varvari na Pontu: izabrane i nove pesme, izbor i predgovor Jovan Pejčić, Beograd, 2000.
  • Sudbenik, 2001.
  • Slepi putnik, 2007.
  • Čim svane i druge utopije, 2011.
  • Veliki vid, izabrane pesme, 2012.
  • Slobodan pad, izabrane pesme, 2012.
  • Cinober, 2015.

Proza

uredi
  • Crv u glavi, kratke priče, Beograd, 1998.
  • Kako mi je žaba uletela u usta ili o samosaznavanju, roman-ogled, Beograd, 1998.
  • Kad smo svi bili Tito i druge priče, Beograd, 1994, drugo dopunjeno izdanje 1998, treće dopunjeno izdanje 2008.
  • Duboka Kina, proza, 2003,
  • Niže i naniže, proza, 2005.
  • Prolazna kuća, kratke priče, 2011.
  • Kriza u više lekcija, zapisi, 2014.
  • Mrežolovka, roman, 2019.

Drama

uredi

Prevodi na strane jezike

uredi

Prevođen je na nekoliko stranih jezika.

Bibliofilska ilustrovana izdanja

uredi
  • Deseti krug, separat iz časopisa Znak br. 2–3, Beograd, 1972.
  • Prostrto meko more sna, izbor stihova, grafike i izdanje Senadina Tursića, Beograd, 1980.
  • Rašljar, crteži Dragana Pešića, tekstovi Srbe Ignjatovića, katalog-plaketa, izdanje Galerije grafičkog kolektiva, Beograd, 1991.
  • Živa knjiga, izbor prozaida u zajednici sa Dejanom Bogojevićem, Knjaževac, 2007.

Zbornici

uredi
  • Čitajući Srbu Ignjatovića, zbornik ogleda i osvrta o Ignjatovićevom književnom radu objavljen je u izdanju Apostrofa, Beograd, 2013.

Reference

uredi
  1. ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  2. ^ a b v „Ignjatović, Srba – Zavičajni pojmovnik” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  3. ^ „Legat Srbe Ignjatovića” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  4. ^ „Đurin i Srbin šešir”. Srbija među knjigama. 7—18: 13. 2018. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnosti i međunarodnu saradnju „Adligat”. 

Spoljašnje veze

uredi